MAINE

JEDNOSMERNE STRUJE
Osnovi elektroenergetike

Sadraj
Energetika
Izvori energije
Transformacije oblika energije
Korisni oblici energije
Elektrina energija

Maine jednosmerne struje

Maine jednosmerne struje (jednosmerne maine) su zbog
svojih veoma dobrih funkcionalnih karakteristika nekada
predstavljale esto reenje u elektrinim postrojenjima i
pogonima.
Zbog vee cene, sloenijeg i skupljeg odravanja, manje
pouzdanosti i kraeg veka trajanja, danas se motor jednosmerne
struje sve vie potiskuje od strane jeftinijih, jednostavnih i
robustnih elektrinih motora za naizmeninu struju upravljanih
mikroprocesorima i napajanih energetskom elektronikom.
Generatori jednosmerne struje su praktino potisnuti
poluprovodnikim ispravljaima.
Meutim, generator jednosmerne struje sa nezavisnom
pobudom, zbog svojih veoma dobrih karakteristika se esto
koristi kao konica u laboratorijama za ispitivanje elektrinih
maina.
3

Maine jednosmerne struje

Slika 1 Motor jednosmerne struje

4

Osnovni delovi
Osnovni elementi maine su mirujui deo (stator) i obrtni deo
(rotor).
Izmeu mirujueg i obrtnog dela nalazi se meugvoe
(vazduni procep, zazor).
Magnetsko kolo ima rotacionu simetriju.
Stator je nainjen od jarma u obliku upljeg valjka od masivnog
gvoa, na ijoj su unutranjoj periferiji privrena 2p istaknuta
pola sloenih od feromagnetskih limova. Na polovima statora je
smeten koncentrisan pobudni namotaj (induktor), povezan
izmeu polova na odreeni nain i izveden na dva prikljuna
kraja.
Rotor je cilindrinog oblika i sastavljen od tankih feromagnetskih
limova i ravnomerno je oljebljen po svom obimu. Paket limova
rotora vrsto je spojen sa vratilom maine. Namotaj na rotoru
(indukt, armatura) je raspodeljen, smeten u lebovima i
zatvoren sam sa sobom.
5

Osnovni delovi
Komutator (kolektor) je sastavljen od bakarnih
segmenata (kriki) koji su izolovani meusobno i u
odnosu na masu.
Postavljen je sa jedne strane rotora i obre se zajedno
sa njim. Na povrinu komutatora nalee izvestan broj
dirki (etkica), koje su smetene na simetrali meu
polovima, u "neutralnoj zoni" i nepomine (mehaniki
uvrene za stator) i spojene na dva prikljuna kraja na
statoru.
Segmenti komutatora su u elektrinoj vezi sa
namotajem indukta, svaki segment indukta spojen je sa
istim tolikim brojem taaka namotaja indukta.
6

Osnovni delovi
S
J

PN
1

NZ
K

2
P
N

Slika 2 ematski presek pojednostavljene dvopolne maine

jednosmerne struje (oznake odgovaraju generatorskom reimu
rada) J - jaram, S i N glavni polovi, P- pobudni namotaj, PN- polni
nastavci , A- indukt, K- komutator (kolektor), - etkice, NZneutralna zona (osa), 1 i 2 - pojednostavljeni namotaj rotora
7

Princip rada
Princip rada maine za jednosmernu struju pojednostavljeno
emo objasniti na primeru generatora.
Kada se kroz provodnike namotaja statora pusti jednosmerna
struja, ona e stvoriti stalno magnetsko polje pobude, F,
odgovarajueg polariteta, vezanog za smer struje.
Ovo polje je periodino, sa periodom jednakom duini
dvostrukog polnog koraka, i funkcija je samo prostorne
koordinate (poloaja na obimu maine).
Kada se pomou neke pogonske maine rotor obre
konstantnom brzinom, n, u njegovim provodnicima e se
usled presecanja magnetnog fluksa indukovati odgovarajua
elektromotorna sila, po zakonu e=Blv.
Budui da je u prethodnoj jednaini samo magnetna indukcija
promenljiva, oblik ems e biti isti kao i oblik magnetskog polja
(indukcije B).
8

Princip rada
U pojedinim provodnicima koje sainjavaju navojak, ems e
biti suprotne i sabirae se, poto su oni vezani na red.
Kada je navojak u poloaju da je kroz njega fluks maksimalan,
prema jednaini e = d / dt, u njemu e indukovana ems
biti jednaka nuli, i taj poloaj nazivamo neutralnom zonom
(horizontalni poloaj navojka na slici).
Meutim, zahvaljujui delovanju kolektora, polaritet ems, pa
prema tome i struje, u odnosu na spoljanje kolo, nee se
menjati jer, uz nepromenjeni smisao obrtanja, dirke su uvek
istog polariteta jer su preko kolektora povezane sa
provodnicima koji prolaze ispod istog magnetnog pola.
Prema tome, pomou kolektora se naizmenine struje u
provodnicima "ispravljaju", to ima za posledicu jednosmernu
struju u spoljnjem elektrinom kolu.
9

Namotaji indukta
Namotaj indukta nalazi se na rotoru, a po tipu je obino
valjkasti (doboasti, bubnjasti, cilindrini). Nekada se
namotaj izvodio u obliku prstena, ali ovo reenje je
naputeno jer je zbog potrebe za runim motanjem vreme
izrade bilo veliko, a i potronja bakra je bila vea jer
provodnici na unutranjem delu prstena nisu aktivni i ne
uestvuju u stvaranju ems.
Spajanje provodnika u navojak se vri tako da indukovana
ems u navojku bude maksimalna, tj. tako da navojak
obuhvata sav fluks po polu. Vie navojaka vezanih na red
postavljenih u dva leba, i to u gornjem sloju jednog leba i
donjem sloju drugog leba, naziva se navojni deo (sekcija).
Prema nainu vezivanja provodnika u navojne delove
valjkasti namotaj moemo da podelimo uglavnom na etiri
vrste: prost omasti namotaj, sloeni omasti namotaj, prost
10
valoviti namotaj i sloen valoviti namotaj.

Namotaji pobude
Prema nainu spajanja namotaja pobude u odnosu na namotaj
indukta, razlikujemo sledee osnovne vrste pobude:
nezavisna pobuda, kod koje je namotaj pobude spojen na
poseban spoljnji izvor napona, koji je potpuno nezavisan od
prilika u maini. Pobudni namotaj je dimenzionisan prema tom
spoljnjem naponu. Vrednost pobudne struje moe se
podeavati, nezavisno od maine, ako u strujnom kolu pobude
postoji promenljivi otpornik. Ovo je danas najee reenje, a
jednosmerni pobudni napon se dobija iz naizmenine trofazne
mree, preko ispravljaa.
otona (paralelna) pobuda, kod koje je pobudni namotaj spojen
paralelno na namotaj indukta. Pobudna struja kree se u
granicama 1 do 5% struje indukta, pri emu se manja vrednost
odnosi na maine veih snaga. Za postizavanje potrebne
magnetopobudne sile, poto je struja magneenja mala,
potrebno je da paralelni namotaj ima veliki broj navojaka. Otpor
11
paralelnog namota je velik.

Namotaji pobude
redna (serijska) pobuda, kod koje je pobudni namotaj spojen
na red sa namotom indukta. Za dimenzionisanje namotaja
merodavna je struja indukta. Za postizanje odgovarajue
magnetopobudne sile, poto je struja velika, broj navojaka
namotaja redne pobude ne mora biti velik. Tei se da otpor
rednog namotaja bude to manji, kako bi pad napona na
njemu bio to manji.
sloena pobuda, gde pored glavnog, nezavisnog ili paralelnog,
postoji i pomoni, redni pobudni namotaj. Uee pojedine
pobude u ukupnoj mps uslovljavljava spoljnja karakteristika
maine, tj. zahtevana zavisnost napona na prikljucima od
struje optereenja za generator, odnosno brzine obrtanja o
razvijenom momentu (za motore). U zavisnosti od toga da li
su glavni i pomoni pobudni namotaj izvedeni tako da im se
fluksevi potpomau ili suprotstavljaju, razlikujemo aditivnu,
odnosno diferencijalnu, sloenu pobudu.
12

Namotaji pobude
namotaj
indukt
pomoni polovi
kompenzacija
redna pobuda
paralelna pobuda
nezavisna pobuda

nova oznaka
A1, A2
B1, B2
C1, C2
D1, D2
E1, E2
F1, F2

stara oznaka
A, B
G, H
G, H
E, F
C, D
I, K

Tabela 1 Oznake krajeva namotaja maina jednosmerne

struje
13

Namotaji pobude
L+

E1

A1
E2

A2

Slika 3 Motor sa otonom pobudom

14

Osnovne jednaine
Osnovne jednaine koje opisuju elektrine i
mehanike veliine kod elektrinih maina
jednosmerne struje su:
indukovani napon u namotaju indukta
E = kE n ,
elektromagnetni momenat motora
M = kM I a ,
gde je Ia struja indukta,
napon na prikljucima jednosmerne maine

U = E Ra I a ,

15

Osnovne jednaine
Predznak "+" odnosi na motore, a "-" na
generatore, dok je Ra ukupni otpor indukta,
koji obuhvata galvanski otpor svih namotaja
koji su redno prikljueni na indukt i prelazni
otpor na komutatoru,
brzina obrtanja, koja sledi iz gornjih jednaina:
U Ra I a
E
n=
=
,
kE
kE

gde se predznak "- "odnosi na motore, a

predznak "+" na generatore.
16

Reakcija indukta
U praznom hodu u maini postoji samo magnetsko polje
pobude, dok pri optereenju, usled struje indukta
("reakcije indukta"), javlja se i magnetsko polje indukta.
Mps indukta je popreno postavljena u odnosu na mps
induktora. Talas mps pobude ima oblik pravougaonika, dok
je talas mps linearna funkcija obima indukta i ima oblik
trougla. Reakcija indukta utie kako na prostornu raspodelu
fluksa u vazdunom zazoru tako i na veliinu rezultantog
fluksa po polu.
Rezultanta raspodela fluksa je karakterisana poveanjem
fluksa pod jednim krajem polnog nastavka i smanjenjem
pod drugim krajem.
Zbog zasienja, ovo poveanje fluksa je manje od
smanjenja, tako da se rezultatni fluks zbog reakcije indukta
ipak smanjuje.
17

Reakcija indukta

Slika 4 Reakcija indukta

a) polje pobude b) reakcija indukta c) rezultantno polje

18

Reakcija indukta
Nepovoljne posledice koje prate reakciju indukta, a vezane su za
izoblienje rezultantnog fluksa su:
gubitak na elektromotornoj sili usled smanjenja rezultantnog fluksa,
loija komutacija (funkcionisanje komutatora) usled pomeraja neutralne
ose (zone). Navojni deo se prilikom komutacije jo uvek nalazi u poloaju u
kojem ga zahvata jedan deo rezultantnog, deformisanog, magnetskog
polja. Do promene smera struje dolazi u nepovoljnom naponskom stanju
navojnog dela, to za posledicu ima lou komutaciju (varnienje).
poveanje maksimalne indukcije izaziva vee gubitke u gvou i poveanje
napona meu susednim lamelama komutatora. U provodnicima indukta su
naizmenine struje, a u gvou indukta se prostire naizmenino
magnetsko polje. Gubici u gvou zavise, pored ostalog, i od kvadrata
maksimalne indukcije (B2). Indukovana ems izmeu dve susedne lamele je
linearno proporcionalna sa maksimalnom indukcijom. Dozvoljena
maksimalna vrednost ove ems zavisi od otpora navojnog dela i kod maina
srednjih snaga iznosi oko 35V. Ako vrednost ems pree dozvoljenu
maksimalnu vrednost, moe doi izmeu dve susedne lamele do preskoka
varnice, odnosno uspostavljanja malog luka zbog gorenja ugljene praine.
19

Reakcija indukta
N

x x x x x x x x x x x

mps induktora

x x x x

mps indukta
irina pola
polni korak
induktor

indukcija u meugvou
indukt

Slika 5 Reakcija indukta

oblik rezultantnog
magnetskog polja

rezultanta indukcija
ne uzimajui u obzir zasienje
uzimajui u obzir zasienje

20

Reakcija indukta
Mere koje su preduzimaju u cilju suzbijanja ovih
nepovoljnih posledica su:
pomeranje dirki u stvarnu neutralnu zonu. Ovo je najstarija
i praktino naputena metoda. Pomou posebne poluge se
celi nosa dirki stavlja u stvarni poloaj neutralne zone.
uvoenje dodatnih namotaja ija mps ima zadatak da
poniti delovanje reakcije indukta. Za ponitenje reakcije
indukta u prostoru ispod glavnog pola se upotrebljavaju
kompaundni i kompenzacioni namotaj.
Kompaundni namotaj je najjednostavnije i najjeftinije
reenje, ali koje deluje samo na izbegavanje gubitaka u
indukovanoj ems. Sastoji se od nekoliko navojaka ice
velikog preseka namotanih oko glavnih magnetskih polova.
Kroz taj namotaj putamo struju indukta u istom smeru kao
i struju pobudnog namotaja.
21

Reakcija indukta
Kompenzacioni namotaj je najbolje, ali najskuplje reenje.
Smeten je u lebove na polnim nastavcima statora, kroz
provodnike se puta struja indukta, ali tako da je smer
struja supotan.
Za ponitenje reakcije indukta u prostoru izmeu glavnih
polova upotrebljava se namotaj pomonih polova, koji je
fiziki smeten na simetrali izmeu glavnih polova.
Glavna funkcija namotaja pomonih polova je poboljanje
komutacije.
Mps kompenzacionog namotaja mora biti jednaka i
suprotna mps indukta, dok kod namotaja pomonih polova
mps mora biti takva da prvo poniti mps indukta, a zatim da
stvori jedno suprotno polje radi poboljanja komutacije.
22

Reakcija indukta
kompaundni
namotaj

pobudni namotaj
kompenzacioni
namotaj (KN)

namotaj pomonih
polova (PP)
mps PP, KN
mps indukta

namotaj indukta
(armatura)

Slika 6 Namotaji maine

jednosmerne struje

23

Komutacija
Pod komutacijom podrazumevamo proces promene smera
ems, odnosno struje prilikom prolaska navojka ili navojnog
dela kroz neutralnu osu.
Za vreme trajanja komutacije, Tk, dirke kratko spajaju navojak
ili navojni deo. Vreme za koje je struja konstantna oznaimo
sa Ti.
Struja provodnika (grane) sa vrednosti +Ip prvo pada na
vrednost nula, a zatim raste u suprotnom smeru do vrednosti
-Ip.
Kvalitet komutacije ocenjuje se prema njenim posledicama,
koje se manifestuju u pojavama varnienja izmeu
komutatora i dirki. Loa komutacija se ogleda u znatnom
iskrenju kod naznaenog optereenja ili kod manjih
preoptereenja.
Komutacija bez varnienja je neophodan uslov sigurnog i
24
dugog rada maine jednosmerne struje.

Komutacija
Uzroci loe komutacije mogu biti mehaniki (neokruglost i
istroenost komutatora, vibracije komutatora, povrinsko oteenje
dirki i komutatora, loe voenje etkica u draima, neispavan
pritisak ili smer pritiska na etkice itd.) i elektriki (uticaj otpora i
ems usled samo i meuinduktivnosti). U elektrinom pogledu, na
komutaciju najvie utie otpor etkica, poloaj etkica u odnosu na
neutralnu osu i delovanje pomonih polova.
Ip

Ip

Slika 7 Navojni deo u

komutaciji
lamela
etkica
Ia

25

Komutacija
Veliine koje utiu na oblik krive komutacije su sledee:
otpori
prelazni otpor etkica,
otpor kratkospojenog navojnog dela koji komutira,
otpor spojnih vodova (veza) izmeu navojnog dela i
lamele komutatora.
ems
spoljnjeg kola, ek, koji se u navojnom delu indukuje
kada etkica ne stoji strogo u liniji neutralne ose,
usled samoinduktivnosti navojnog dela eL i
usled meuinduktivnosti, eM, koja se javlja ako irina
etkice premauje irinu komutatorske lamele b>bl i
ako se komutacija deava u vie navojnih delova.
26

Komutacija

+ Ip

Slika 8 prikazuje oblike krivih

komutacije za sledee sluajeve:
crtkano idealna otporna
komutacija, uzet je u obzir samo
1
prelazni otpor etkica, dok su
id
ostale uticajne veliine
zanemarene,
i
3
2
taka-taka otporna komutacija
kod koje su uzeti u obzir svi
otpori, a zanemaren uticaj ems,
Ip
puna linija komutacija kod koje
su uzeti u obzir i ems usled
samoinduktivnosti eL. Sa id je
Tk
oznaena dodatna struja
komutacije usled ems, koja se
superponira na struju idealne
otporne komutacije.
Slika 8 Krive komutacije uz odreene
vrednosti uticajnih veliina
27

Komutacija
1

+ Ip
2

Ip

Prvi uslov za dobru

komutaciju je relativno veliki
prelazni otpor etkica, u
odnosu na otpor veza
(dovoda) i navojnih delova,
to se postie upotrebom
etkica od ugljena odnosno
grafita.
Poboljanje komutacije na
ovaj nain je mogue samo
kod maina malih snaga, do
1kW.
Za maine veih snaga se
primenjuju dodatna sredstva,
pre svega pomoni polovi.

Slika 9 Krive komutacije

28

Komutacija
Pomoni polova imaju zadatak da suzbiju ems usled
samoinduktivnosti eL.
Magnetsko polje pomonih polova izaziva u navojnom delu
suprotnu ems u odnosu na eL, pa je na taj nain neutralie.
Pomoni polovi moraju da budu pravilno dimenzinisani
kako bi se dobila odgovarajua komutacija.
Slika 10, kriva 5 prikazuje komutaciju uz prejako delovanje
pomonih polova.
Jedna od mera za poboljanje komutacije je i pomeranje
dirki u stvarnu neutralnu osu.
Problem vezan za komutaciju, odnosno postojanje sistema
komutatora i dirki, uslonjava odravanje maina za
jednosmernu struju i iskljuuje ih u podrujima primene sa
zapaljivom i eksplozivnom okolinom.
29

Karakteristike momenta motora

Karakteristike momenta (mehanike karakteristike)
predstavljaju zavisnost momenta od brzine obrtanja,
M=f(n). Kod motora jednosmerne struje njih prvenstveno
odreuje sistem pobude, i one mogu biti:
"tvrde" kod kojih se brzina obrtanja vrlo malo menja sa
promenom momenta optereenja, koju sreemo kod
otono (paralelno) pobuenih motora, oznaka na slici OP,
"meke" kod kojih se znaajno menja brzina obrtanja sa
promenom momenta optereenja, koju sreemo kod redno
pobuenih motora, oznaka na slici RP,
celo podruje izmeu ove dve karakteristike moe da se
ostvari primenom jednosmernih motora sa sloenom
aditivnom pobudom, oznaka na slici AP.
30

Karakteristike momenta motora

M
OP
AP
RP

n0

Slika 10 Karakteristike momenta motora

jednosmerne struje

n
31

Pokretanje motora jednosmerne

struje
Da bi se smanjili udari struje i naprezanja u motoru pri
pokretanju (startovanju), motor se prikljuuje na
snieni napon koji se moe menjati otpornikom za
pokretanje, upravljivim ispravljaima i neupravljivim
ispravljaima sa regulacionim transformatorom.
Otpornici za putanje u pogon (zatitni otpornici,
pokretai) su viestepeni, kako bi se osigurala
postepenost putanja, odabrani tako da ogranie struju
pokretanja npr. na dvostruku vrednost naznaene
struje i dimenizionisani samo za kratkotrajni rad, ako
nisu predvieni i za regulaciju brzine obrtanja.
32

Regulisanje brzine obrtanja nezavisno

pobuenog motora
Motor jednosmerne struje je mogunost kontinualnog
regulisanja brzine obrtanja u irokim granicama odrala
u konkurenciji sa naizmeninim motorima kod pogona
sa promenljivom brzinom obrtanja. Prema ranije
navedenom izrazu,

U Ra I a
E
n=
=
,
kE
kE

brzinu obrtanja motora jednosmerne struje moemo

vriti na tri osnovna naina:
promenom napona napajanja,
promenom magnetnog fluksa pobude, tj. struje
pobude i
promenom otpora u kolu indukta.
33

Regulisanje brzine obrtanja nezavisno

pobuenog motora
Regulacija naponom je efikasna poevi od brzine
obrtanja jednakoj nuli, pa do brzine koja odgovara
naznaenom naponu motora, uz neku konstantnu,
obino naznaenu pobudu.
To je veliki opseg regulacije, i kod maina sa nezavisnim
hlaenjem, u odnosu na brzinu obrtanja, motor se u
celom ovom opsegu moe opteretiti konstantnom
strujom, odnosno konstantnim momentom (uz
konstantnu pobudu), tako da je snaga motora
proporcionalna brzini obrtanja, odnosno priblino
proporcionalna sa naponom.
Kod motora hlaenih ventilatorom, kod manjih brzina
se mora smanjiti struja, odnosno momenat, da ne bi
dolo do pregrevanja.
34

Regulisanje brzine obrtanja nezavisno

pobuenog motora
Regulacija poljem se sprovodi tako da se prikljueni
napon dri na konstantnoj vrednosti, a magnetsko polje
se smanjuje smanjenjem struje pobude.
Opseg regulacije je otprilike 2:1 za motore normalne
izvedbe, tj. sa regulacijom brzine se moe ii do
dvostruke vrednosti u odnosu na brzinu kod punog
magnetnog fluksa.
Daljnje smanjenje fluksa se ne praktikuje, jer bi rad
motora mogao da postane nestabilan, te moe lako da
pobegne (eksplozija kolektora), nastupaju potekoe
kod komutacije, jer se smanjuje vreme komutacije Tk, a
mora se voditi rauna i o mehanikim naprezanjima
usled cetrifugalnih sila koja rastu sa kvadratom brzine
obrtanja
35

Regulisanje brzine obrtanja nezavisno

pobuenog motora
Za regulaciju brzine motora jednosmerne struje
prirodno je da se konstantni momenat postie
regulacijom napona, dok se konstantna snaga
postie regulacijom poljem. Konstantnu vrednost
struje Ia moemo da obezbedimo samo
nezavisnom ventilacijom.

Ia

reg. naponom

reg. poljem

Slika 11 Princip regulacije brzine obrtanja

36

Vard-Leonardova grupa
Vard-Leonardova grupa predstavlja klasian nain
upravljanja motorom jednosmerne struje.
Grupu maina sainjavaju asinhroni motor, koji
pokree generator jednosmerne struje koji, pak,
napaja motor jednosmerne struje ijom brzinom
obrtanja upravljamo.
Pobudom generatora regulie se napon motora,
dok se menjanjem pobude motora sprovodi
regulacija poljem.
Danas je Vard-Leonardova grupa uglavnom
potisnuta pogonom sa tiristorskim konvertorom
umesto generatora sa asinhronim motorom.
37

Vard-Leonardova grupa
Ia

AM

Ua
Ug

Uf

Slika 12 Vard-Leonardova grupa

38

Vard-Leonardova grupa
Ako je za napajanje motora za jednosmernu
struju na raspolaganju izvor jednosmerne
struje (akomulatorska baterija ili neregulisani
ispravlja) kontinualno podeavanje napona
moe se vriti pretvaraem jednosmernog
napona u jednosmerni (oper).

39

Univerzalni motor
Univerzalni motor je kolektorski motor koji se moe prikljuiti i na
jednosmerni i na naizmenini izvor napajanja.
Zbog male cene, dobrih pogonskih karakteristika i jednostavnog
odravanja, nalazi se u primeni u stotinama sitnih elektromotornih
pogona, posebno u elektrinim aparatima u domainstvima.
Ovde se koristi injenica da se sa promenom polariteta
prikljuenog napona (i na pobudnom namotaju i na etkicama) ne
menja se smer obrtanja motora jednosmerne struje.
Dakle, u principu se motor jednosmerne struje moe prikljuiti na
naizmeninu (jednofaznu) mreu i on e imati iste fizike osobine
kao i da je prikljuen na jednosmernu mreu.
Da bi tehniki iskoristili ovu mogunost, potrebno je da celo
magnetsko kolo (statora i rotora) bude napravljeno od tankih
feromagnetskih limova.
40

Univerzalni motor
Za sasvim male snage (ispod 0,5kW) izrauju se, po pravilu
dvopolni, redni motori bez pomonih polova (i bez
kompenzacionog namotaja) za brzine obrtanja preko
10000 ob/min za rune alate i druge rune elektromotorne
ureaje, oko 15000 ob/min i vie za usisivae i miksere, te oko
30000 ob/min za mlinove za kafu.
Vano je primeniti da su brzine obrtanja sa napajanjem
jednosmernom strujom neto vee nego sa napajanjem
naizmeninom.
Karakteristika momenta im je ogranieno meka, tako da obino
mogu da izdre prazni hod.
Na svakom polu imaju po jednu etkicu, koje u radu varnie
plaviasto.
Zbog varnienja i iroke opte upotrebe, univerzalni motori
izazivaju radio i televizijske smetnje, koje se ograniavaju
dogradnjom kondenzatora ili prigunica.
41

Literatura
M. Milankovi, D. Peri, I. Vlaji-Naumovska,
Osnovi elektroenergetike, Visoka kola
elektrotehnike i raunarstva strukovnih studija,
Beograd, 2013.

42