Električne mašine, aparati i

uređaji
Mašine jednosmerne struje
Mašine jednosmerne struje
• Mašine jednosmerne struje su uređaji koji pretvaraju mehaničku
energiju u električnu energiju jednosmerne struje(generatori) i
obrnuto(motori).
• Reverzibilna mašina – može da radi i kao motor i kao generator
• Generator – rotor se obrće pomoću određenog pogonskog
mehanizma
• Motor – priključuje se na izvor energije jednosmerne struje.
Mašine jednosmerne struje
• Mašine jednosmerne struje (jednosmerne mašine) su zbog svojih
veoma dobrih funkcionalnih karakteristika nekada predstavljale često
rešenje u električnim postrojenjima i pogonima.
• Zbog dobrih svojstava ( ravnomerno i ekonomično regulisanje brzine,
velika preopteretljivost) koriste se u crnoj metalurgiji( valjaonice,
valjkasti transporeteri), rudarstvu i građevinarstvu( dizalice i kranovi),
transportu(električni vozovi i automobili) itd.
• Motori malih snaga – sistemi automatike ( izvršni motori,
tahogeneratori, elektromašinski pojačavači itd)
• Mikro motori – modelarstvo, igračke, mini roboti...
Mašine jednosmerne struje
• Zbog veće cene, složenijeg i skupljeg održavanja, manje pouzdanosti i
kraćeg veka trajanja, danas se motor jednosmerne struje sve više
potiskuje od strane jeftinijih, jednostavnih i robustnih električnih
motora za naizmeničnu struju upravljanih mikroprocesorima i
napajanih energetskom elektronikom.
Mašine jednosmerne struje
• Generatori jednosmerne struje se uglavnom koriste u automobilima i
kao generatori za zavarivanje
• U zadnje vreme potisnuti su poluprovodničkim ispravljačima.
• Generator jednosmerne struje sa nezavisnom pobudom, zbog svojih
veoma dobrih karakteristika se često koristi kao kočnica u
laboratorijama za ispitivanje električnih mašina.
• Mašine jednosmerne struje se ređe ugrađuju u nove pogone, ali se
koriste u ranije instalisanim pogonima
• Anjoš Jedlik – prvi motor 1827 god.
Mašine jednosmerne struje
• Prvi jednosmerni motor koji je mogao da pogoni neku mašinu
konstruisao je Moritz Hermann Jacobi 1838. godine u Petrogradu, a
motor je pokretao čamac sa 14 osoba po reci Nevi.
• Namotaji statora i rotora bili su učvršćeni na drvenoj konstrukciji. Na
statoru su se nalazili elektromagneti stalnog polariteta koji su privlačili
elektromagnete suprotnog polariteta na rotoru. Kad su se magneti
međusobno približili menjan je smer struje u rotorskom
elektromagnetu.
Jakobijev jednosmerni motor-rekonstrukcija
Mašine jednosmerne struje
• Werner Siemens je 1856 godine konstrukcijom rotora u obliku
dvostrukog T. To su bili prvi motori koji u imali namotaje postavljenje
u utore. Otkrićem dinamoelektričnog principa 1866 godine je
unapredio primenu mašina jednosmerne struje.
• Zénobe Théophil Gramme je 1873 godine konstruisao generator sa
namotajem na prstenu i sa mnogo segmenata na kolektoru.
• Friedrich von Hefner-Alteneck je 1875 poboljšao iskorišćenje rotora,
pronalaskom namotaja na cilindru.
Mašine jednosmerne struje
Mašine jednosmerne struje
• Jednosmerne mašine razvijene početkom XX veka imale su sve bitne
delove kao i danas.
• U drugoj polovini XX veka jednosmerni motor je bio dominantan u
pogonima koji su zahtevali regulaciju brzine obrtanja, pri čemu je
poseban značaj imao razvoj upravljivih poluprovodničkih pretvarača.
• Loše osobine: veća cena, složenije i skuplje održavanje, manja
pouzdanost i kraći vek trajanja.
Princip rada generatora jednosmerne struje
• Ako se provodnik kreće kroz magnetno polje, presecajući magnetne
linije sila, u njemu se indukuje struja.
Princip rada generatora jednosmerne struje
• Pri obrtanju indukta, prilikom presecanja linija magnetnog fluksa, u
svakom provodniku namotaja indukta, indukovaće se elektromotorna
sila(e), čija je vrednost srazmerna magnetnoj indukciji (b), aktivnoj
dužini provodnika(l) i obimnoj brzini(v):
e=b·l·v
Princip rada generatora jednosmerne struje
Princip rada generatora jednosmerne struje
Princip rada generatora jednosmerne struje
• Kada mašina radi kao generator, struje u provodnicima indukta imaju
isti smer kao i EMS indukovana u njima. U ovom slučaju,
elektromagnetni momenat je otporni, jer se protivi obrtanju indukta.
• Električna energija koja izlazi iz mašine javlja se na račun mehaničke
energije koju pogonski motor troši na savladavanje ovog momenta
Princip rada motora jednosmerne struje
• Sdfgdf d
Princip rada motora jednosmerne struje
Namotaj provodnika dužine L
nalazi se u stalnom
magnetnom polju jačine B.
Princip rada motora jednosmerne struje
Jednosmerno napajanje I
se dovodi u namotaj preko
dve grafitne četkice koje
ostvaruju pokretni kontakt
sa komutatorom.
Princip rada motora jednosmerne struje
Nastaje sila: F=B·L·I
– Lorensova sila,
odnosno obrtni moment.
Princip rada motora jednosmerne struje
• Amperovo pravilo desne ruke
• Flemingovo pravilo leve ruke
Princip rada motora jednosmerne struje
• Usled uzajamnog delovanja
struja u provodnicima indukta
i pobudnog fluksa induktora,
javiće se kretni elektromagnetni
momenat mašine pod čijim
delovanjem indukt počinje da se
obrće.
• Električna energija koju mašina
Uzima iz mreže jednosmerne struje
Preobražava se posredstvom
elektromagnetnog momenta u mehaničku
energiju koju mašina daje na vratilu
 Motor jednosmerne struje, princip rada

Maksimalni moment

N
N
S N
S

Moment raste Moment opada

moment

TALASNOST
MOMENTA
vreme
Trenuci promene smera struje
 Motor jednosmerne struje, princip rada

M1

M2

Oba

Motor sa dva para polova na rotoru M1 – Moment od jednog para polova

- Polovi normalni jedan na drugi M2 – Moment od drugog para polova
- 4 segmenta na kolektoru
Komutacija
• Komutacija je skup pojava koje se dašavaju pri promeni smera
indukovanog napona u navojku tokom prolaska kroz neutralnu zonu.
• Krajeve komutirajućeg kalema prilikom prolaska istih kroz neutralnu
zonu četkice kratko spajaju.
• Tokom komutacije indukovani napon u komutrajućem kalemu menja
smer.
• U komutirajućem kalemu menja se i smer struje. Tokom komutacije
struja navojka mora pasti na nulu pa porasti na suprotnu stranu.
Komutacija
• Najčešće je širina dirki šira od kriške
komutatora pa se istovremeno događa
komutacija u nekoliko navojnih delova.
Usled uzajamnog magnetnog delovanja
susednih navojnih delova koji komutuju
dolazi do pojave reaktivne EMS.
• Za uravnoteženje ove sile, između
glavnih polova smeštaju se pomoćni
polovi koji se vezuju na red sa induktom.
• Kod generatora polarnost pomoćnog
pola je kao i kod narednog glavnog pola
u smeru obrtanja
• Kod motora kao i kod predhodnog
glavnog pola.
Magnetna reakcija armature(indukta)
• Pod reakcijom armature podrazumeva se uticaj magnetnog polja indukta na magnetno polje
mašine.
• Dolazi do rezultatnog magnetnog polja čija je simetričnost narušena i pomera se neutralna ravan u
kojoj je indukcija nula. Dolazi do varničenja na komutatoru usled povišenog napona između
segmenata.
• Za smanjenje varničenja koriste se pomoćni polovi i kompenzacioni namotaji.
Magnetna reakcija armature(indukta)
• Namotaj pomoćnog pola vezan je
na red sa armaturom. Deluje u
međupolnom prostoru
• Kompenzacionim namotajem
eliminisano je izobličenje polja u
vazdušnom procepu ispod glavnih
polova i eliminisano je povišenje
napona na lamelama i povećanje
gubitaka u gvožđu.
• Napušteno rešenje: pomeranje
četkica