ELEKTROENERGETSKI

PRETVARAI
Osnovi elektroenergetike

Sadraj
Uopteno o elektroenergetskim pretvaraima
Podela elektroenergetskih pretvaraa
Pretvarai elektrine energije
Pretvarae energetske elektronike
Elektromehaniko pretvaranje energije
Elektrine maine
Podela elektrinih maina

ELEKTROENERGETSKI PRETVARAI
Elektrinu energiju veoma retko sreemo kao korisni oblik
energije, tj. energiju u krajnjoj upotrebi, ali je zato veoma
esto sreemo kao transformisani vid energije, jer
predstavlja izvanredno prilagodljivog posrednika.
Pod elektroenergetskim pretvaraima podrazumevamo
naprave i ureaje kod kojih se energija jednog oblika
pretvara u energiju drugog oblika, pri emu je barem jedan
od oblika elektrina energija.
Elektroenergetske pretvarae delimo na:
elektromehanike pretvarae (elektrine maine);
pretvarae elektrine energije:
obrtne,
statike: transformatore i pretvarae energetske
elektronike.
3

Pretvarai elektrine energije

Obrtni pretvarai elektrine energije su, zapravo, elektro
mehanikoelektro pretvarai, tj. elektrine maine ija je
funkcija pretvaranje jednosmerne u naizmeninu struju i
obrnuto (grupa elektrini motor-generator ili tzv.
jednoarmaturni pretvara).
Danas su obrtni pretvarai gotovo potpuno potisnuti od
odgovarajuih pretvaraa energetske elektronike, tako da ih
susreemo samo kod starijih pogona velikih snaga.
Iako po definiciji ne spadaju u grupu elektrinih maina,
transformatori se, zbog slinosti svoje konstrukcije
(magnetnog kola i namotaja) i istog osnovnog principa rada
(zakon elektromagnetske indukcije), esto prouavaju
zajedno sa elektrinim mainama.
4

Pretvarae energetske elektronike

Pretvarae energetske elektronike karakterie primena
elektronskih elemenata (poluprovodnike
komponente) za relativno velike snage (u odnosu na
klasine elektronske sklopove).
Zadatak ovih ureaja je unutranje pretvaranje
elektrine energije jednog oblika (karakterisanog
naponom, strujom, frekvencijom i brojem faza) u drugi
oblik.
Zbog svoje izuzetno iroke primene, sve manje cene i
brzog razvoja ovi ureaji danas zauzimaju znaajno
mesto u industriji, kao i u mnogim podrujima ljudskog
ivota.
5

Elektromehaniko pretvaranje
energije
Pretvaranje mehanike energije u elektrinu i
elektrine u mehaniku nazivamo
elektromehanikim pretvaranjem energije.
Pretvaranje mehanike energije u elektrinu
sreemo u fazi proizvodnje elektrine energije,
dok obrnutu transformaciju realizujemo kada
imamo potrebu za korisnom mehanikom
energijom.
Elektromehaniko pretvaranje energije se
ostvaruje preko sprenog magnetskog i
elektrinog polja koje povezuje jedan mehaniki i
jedan elektrini sistem.
6

Elektromehaniko pretvaranje
energije
gubici

G
Mehaniki
sistem

Elektrini
sistem
M

gubici

Slika 1 Elektromehaniko pretvaranje energije

7

Elektromehaniko pretvaranje
energije
Spreno polje predstavlja spremnik (rezervoar)
energije u kome se energija moe nagomilavati i
menjati.
Nagomilana energija tei da se oslobodi i da izvri
rad, i to predstavlja osnovni pokreta
elektromehanikog pretvaranja energije.
Proces je reverzibilan i nije savren praen je
izvesnim gubicima (energijom koja se javlja u
obliku koji nije eljen).
Gubici se obino javljaju u obliku toplotne
energije, koja se predaje okolini.
8

Elektromehaniko pretvaranje
energije
S obzirom na smer toka energije, elektrine
maine delimo na:
elektrine generatore (generatore, simbol G)
u kojim se mehanika energija pretvara u
elektrinu
elektrine motore (elektromotore, simbol M)
u kojima se elektrina energija pretvara u
mehaniku energiju.
Danas sreemo elektromotore snaga i preko
50MW, odnosno elektrine generatore snaga
preko 1000MW.
9

Elektromehaniko pretvaranje
energije
Najvanije pojave koje se koriste za
elektromehaniko pretvaranje energije su:
a) Delovanje sile F , na provodnik sa strujom I,
koji se nalazi u magnetskom polju B
indukcije.
b) Delovanje sile na feromagnetski materijal
kojim tei da ga dovede u pravac magnetnog
polja.
c) Delovanje sile na ploe optereenog
kondenzatora i na dielektrini materijal u
elektrinom polju.
10

Elektromehaniko pretvaranje
energije
Najvanije pojave koje se koriste za elektromehaniko
pretvaranje energije su:
d) Piezoelektrini efekat. Delovanjem elektrinih polja
izvesni kristali se deformiu u odreenim pravcima
i obrnuto, kada se kristali deformiu, na njihovim
krajevima se pojavljuje elektrino optereenje.
e) Magnetostikcija. Delovanjem magnetnog polja
veina feromagnetskih materijala podlee veoma
malim deformacijama i obrnuto, ako se
feromagnetski materijal podvrgne mehanikom
naprezanju (deformaciji) menjaju se magnetske
osobine materijala (magnetostrikcija).
11

Elektromehaniko pretvaranje
energije
r
B
r
F

r
F

r
B

r
B

r
F

r
F

r
F

r
B

Slika 2 Delovanje sile na provodnik sa strujom koji

se nalazi u magnetskom polju
12

Elektromehaniko pretvaranje
energije
N
Fe

Fe

r
F

Slika 3 Delovanje sile na feromagnetski materijal

13

Elektromehaniko pretvaranje
energije
Naprave i ureaji u kojima se ostvaruje
elektromehaniko pretvaranje energije posredstvom
mehanikog kretanja nazivamo elektromehanikim
pretvaraima ili elektrinim mainama.
Za pretvaranje veih koliina energije najvanija je
primena obrtnih elektrinih maina kod kojih je
primenjeno obrtno kretanje i pojave a) i b).
U drugu vrstu naprava za elektromehaniko pretvaranje
energije spadaju one koje proizvode linearna ili
vibraciona kretanja.
Linearne naprave zasnivaju na primeni bilo koje od pet
navedenih pojava (npr. elektromagneti, relei i sl.),
14

Elektromehaniko pretvaranje
energije
Naprave koje koriste vibraciona kretanja zasnivaju
se na poslednje dve navedene pojave (npr.
ureaji za proizvodnju i detekciju mehanikih i
akustinih vibracija: mikrofoni, sistemi za
dobijanje ultrazvunih vibracija i sl.).
Poslednje tri pojave nisu od praktinog znaaja za
energetsko pretvaranje.
Kod pojave c) ograniavajui faktor predstavlja
nemogunosti ostvarivanja dozvoljene gustine
energije u elektrostatikom polju dok je kod
pojave d) u pitanju je visoka cena kristala.
15

Elektrine maine
Osnovno delovanje svih elektrinih maina svodi
se na vezu izmeu mehanikog kretanja i sila, s
jedne strane, i elektrinih napona i struja, s druge
strane.
Sa mehanikog gledita, osnovni delovi obrtnih
maina su mirujui deo - stator i obrtni (rotirajui)
deo - rotor.
Stator se nalazi u kuitu, koje je oslonjeno o
podnoje i prenosi moment na vrstu okolinu.
Rotor je privren na vratilo (osovinu) koja su
obre u leajevima.
16

Elektrine maine
Sa elektrinog gledita osnovni delovi su
magnetno kolo,
namotaji
izolacija.
Magnetno kolo se sastoji od magnetnog kola
statora i rotora, koji mogu biti cilindrinog oblika
ili imati istaknute magnetne polove, a osnovna
mu je uloga voenje magnetnog fluksa.
Magnetni fluks se zatvara kroz meugvoe.
17

Elektrine maine
Osnovni element namotaja je navojak, koji se
sastoji iz dva provodnika.
Vie navojaka ine navojni deo (sekciju).
Vie sekcija poveznih na odreeni nain da se
struje ili ems u namotaju sabiraju ine namotaj
induktora (pobudni namotaj) odnosno indukta.
Primarna funkcija pobudnog namotaja je stvaranje
magnetnog polja maine.
Namotaj indukta je onaj u kojem se indukuje
elektromotorna sila ili kontra elektromotorna sila
rotacije; struje u ovom namotaju tesno su
povezane sa proizvedenim obrtnim momentom ili
otpornim obrtnim momentom.
18

Elektrine maine
Konstruktivni obziri (i potreba komutacije kod
maina za jednosmernu struju) odreuju
smetaj (lokaciju) namotaja za pojedine vrste
maina.
Izolacija slui sa izolovanje delova pod
naponom od uzemljenih delova kao i pojedinih
namotaja i delova namotaja meusobno.
Sa termikog i mehanikog stajalita, izolacija
predstavlja najosetljiviji deo elektrine maine.
19

Podela elektrinih maina

Prema vrsti struje razlikujemo:
jednosmerne i
naizmenine elektrine maine.

20

Podela elektrinih maina

Prema nainu napajanja naizmenine maine delimo na:
jednofazne i
viefazne,
Prema principu rada i pogonskom ponaanju na:
sinhrone, kod kojih je brzina obrtanja rotora vrsto
vezana za uestanost napajanja (mree),
asinhrone kod kojih je, da bi funkcionisali,
potrebno odstupanje brzine obrtanja rotora u
odnosu na sinhronu brzinu obrtnog magnetnog
polja i
kolektorske, koji se ree susreu zbog svoje
komplikovanije izvedbe i vee osetljivosti.
21

Podela elektrinih maina

Maine jednosmerne struje delimo prema
nainu pobuivanja, koji odreuje i osnovne
karakteristike u pogonu, na:
nezavisne,
otone (paralelne) i
redne (serijske).

22

Literatura
M. Milankovi, D. Peri, I. Vlaji-Naumovska,
Osnovi elektroenergetike, Visoka kola
elektrotehnike i raunarstva strukovnih studija,
Beograd, 2013.

23