ЛЕКТРОМАГНЕТ

Појава магнетизма се везује за стару Грчку, у којој је и откривено да гвоздена

руда магнетит привлачи ситне комаде гвожђа. Легенда каже да се име магнетит
приписује пастиру Магнесу, чији су ексери у ципелама и врх штапа привлачили делове
магнетита, док је напасао своје стадо. Ове магнете називамо сталним магнетима, јер
они емитују магнетно поље без потребе за спољашњим извором енергије.
Поред сталних магнета постоје електромагнети којима је потребна електрична струја да
би се понашали као магнети. Електромагнет се састоји од:
• калема (соленоид – завојница) који је направљен од изоловане бакарне
жице и
• језгра које је направљено од меког гвожђа.
Када се калем или соленоид укључи у струјно коло, на његовим крајевима се
образују магнетни полови и он се понаша као магнет (сл. 4.1). Простор у коме се
осећа деловање електромагнетне силе зове се електромагнетно поље. Ако се у
шупљину калема стави језгро од меког гвожђа, његово магнетно дејство ће се
повећати. Електромагнети се по престанку деловања електричне струје
постепено размагнетишу.

сл. 4.1. Електромагнет

За разлику од сталних магнета код електромагнета можемо регулисати јачину магнетног

поља. Јачина електромагнетног поља зависи од јачине електричне струје, облика језгра и
броја намотаја соленоида.

3V 6V 3V 3V
сл. 4.2. Соленоид

Примена електромагнета је веома распрострањена. Користи се код израде

електромагнетних релеја, електричног звона у кућној инсталацији, електромагнетних
дизалица, при изради електромотора, код израде неких мерних инструмената (волтметра и
амперметра), а користи се и у медицини, код различитих апарата (магнетна резонанца).
За оне који желе да знају више:
Веза између електрицитета и магнетизма уочена је 1819. године, када је дански
научник Ханс Кристијан Ерстед, на једном часу, током демонстрације открио да
проводник кроз који протиче електрична струја делује на магнетну иглу, која се
налазила у његовој близини.
68
 Електромагнетни релеј (сл. 4.3) се користи као прекидач који са великог
растојања може управљати уређајима – може да покрене или заустави рад неког
механизма, мотора, машине или система. Главни делови релеја су намотаји
електромагнета (ЕМ), метална котва (К – мала гвоздена полуга), контакти, прекидач
(Р), опруга (О). Када се укључи струја прекидачем Р, ЕМ привуче котву, па се између
контаката затвара коло струје, услед чега сијалица светли. Када се прекине коло
струје, опруга повуче котву навише и прекида
коло струје. Слаба струја преко које се командује назива се „командна струја”, а
струја у другом колу „радна струја”. Подешавањем затегнутости опруге одређује се
при којој ће се најслабијој командној струји релеј укључити.

котва
eлектромагнет контакти
Е
К О

Р Е
ЕМ

Укључен Искључен
сл. 4.3. Електромагнетни релеј сл. 4.4. Електрична шема релеја
Електрично звоно за наизменичну струју састоји се само од електромагнета и
котве. Како наизменична струја има периодичне промене то се привлачење и
отпуштање котве дешава у складу са овим променама струје и котва зуји у
ритму струје.

сл. 4.5. Електрично звоно

Електромагнетне дизалице (сл. 4.6) се користе код преноса тешких металних терета.
Ове дизалице имају врло јак електромагнет, који је повезан за стрелу дизалице,
помоћу челичног ужета. Укључењем електричне струје, електромагнет привлачи и држи
гвоздене предмете. После подизања и преношења терета на одређено место,
електрична струја се искључи, услед чега престаје дејство електромагнета и тада долази
до отпуштања терета. Велика привлачна сила постиже се и подесним обликом и
конструкцијом гвозденог језгра, које се израђује у облику звона.

69
сл. 4.6. Примена електромагнета код електромагнетне дизалице

70
ЕЛЕКТРИЧНЕ МАШИНЕ
Машине које механичку енергију претварају у електричну или електричну енергију у
механичку називају се електричне машине. Машине које производе електричну енергију,
тј. које врше претварање механичке у електричну енергију, називају се електрични
генератори. Машине које електричну енергију „троше” и претварају је у
механичку називају се електрични мотори.
Према врсти електричне енергије коју користе постоје:
• електричне машине једносмерне струје и
• електричне машине наизменичне струје.

ЕЛЕКТРИЧНЕ МАШИНЕ

ЈЕДНОСМЕРНЕ СТРУЈЕ НАИЗМЕНИЧНЕ СТРУЈЕ

Електричне машине једносмерне струје

Једна од најстаријих електричних машина једносмерне струје је генератор једносмерне
струје (динамо машина) (сл. 4.7). Ове електричне машине трансформишу механичку
енергију, која се доводи на вратило машине, у електричну енергију једносмерне струје.
Основни делови машина једносмерне струје су непокретни део – статор, покретни
део –
ротор, колектор (комутатор), четкице.

четкица
ротор потрошач

колектор
проводник
статор
сл. 4.7. Генератор једносмерне струје

Статор се израђује од легуре гвожђа са 4% силицијума, у облику шупљег ваљка, са

чије се унутрашње стране налази стални магнет или електромагнет. Ротор је
цилиндричног облика на коме се налазе намотаји изоловане бакарне жице, у којима се
индукује електрични напон наизменичне струје. На крају вратила ротора налази се
колектор, у облику два међусобно изолована полупрстена, који има задатак да
индуковани наизменични напон у намотајима ротора исправи у једносмерни напон.
Једносмерни напон се даље преко угљеничних четкица, које належу на колектор,
преноси до потрошача путем проводника.
Мотори једносмерне струје (сл. 4.8) се израђују потпуно исто као
генератори једносмерне струје, само што се једносмерна струја преко четкица и
колектора шаље у намотаје ротора и услед појаве електромагнетног поља
долази до одбијања истих и привлачења супротних намагнетисања, а самим тим
и окретања ротора. Ови мотори
највећу примену имају у погону машина код којих је при великим оптерећењима
потребна велика погонска сила, а мањи број обратаја. Користе се и као погон за многе
дечије играчке.
 ротор
четкица
извор

магнет

колектор
статор

сл. 4.8. Електромотор једносмерне струје

За оне који желе да знају више:

Први мотор једносмерне струје је направио Мориц Јакоби (рус. Boris Semyonovich)
у Санкт Петербургу (Русија) 1839. године. Користио га је за погон чамца, који је
превезао четрнаест особа преко реке Неве. Статор и ротор овог мотора били су
направљени
од дрвета, а на њима је било монтирано неколико електромагнета, уз
додавање примитивног колектора.

Електричне машине наизменичне струје

Електричне машине наизменичне струје имају већу примену од машина
једносмерне струје, пре свега због мањих трошкова одржавања и много мањих
димензија од једносмерних мотора исте снаге.
Генератори наизменичне струје (сл. 4.9) састоје се од непокретног дела –
статора
и покретног дела – ротора. Ротор по својој конструкцији подсећа на ротор
генератора једносмерне струје, само што се уместо колектора, на крају вратила
налазе два изолована прстена. У електранама се користе трофазни (полифазни*)
наизменични генератори.

статор
ротор
прстен

сл. 4.9. Генератор наизменичне струје

Непознате речи:
полифазни – који има више фаза
 Електромотори наизменичне струје разликују се од мотора једносмерне струје по
томе што се у статору налазе електромагнети. Електромотори наизменичне струје
према врсти електричне струје коју користе могу бити монофазни и трофазни, а
према конструкцији деле се на: асинхроне*, синхроне* и колекторске моторе.
Асинхрони електромотори (сл. 4.10) су најважнији погонски
мотори у индустрији и користе се тамо где се захтева стална
брзина. Конструисао их је Никола Тесла, а користе трофазну
и монофазну електричну струју. Као и сви
електромотори имају ротор и статор (сл. 4.11), али немају
колектор и четкице.
На статору се налазе намотаји који се прикључују на
извор наизменичне струје. Ротору се не доводи електрична
струја, већ се она у њему ствара индукцијом од променљивог
магнетног
поља статора, и из тих разлога називају се још и сл. 4.10. Асинхрони електромотор
индукциони
мотори. Ротор мотора се прави у облику кавеза. Код кавезастих ротора постоје
жљебови у које су убачене бакарне или алуминијумске шипке, које су на крајевима
спојене са два обруча, тако да изгледају као кавез. Код асинхроних машина, брзина
обртања ротора
и брзина обртања обртног магнетног поља нису синхронизоване, па се из тих
разлога називају асинхрони.

Статор Ротор у облику

кавеза
сл. 4.11. Статор и ротор асинхроног електромотора

Синхрони мотори, после асинхроних имају велику примену, а користе се тамо где
су потребне константне брзине. Основни делови синхроних мотора су као и код
осталих електромотора ротор и статор. На намотаје статора доводи се извор
наизменичне електричне струје, који прави обртно магнетно поље. Кроз проводнике
ротора, преко клизних прстенова, тече једносмерна струја и око њега прави стално
магнетно поље. Када магнетни пол статора пређе преко магнетног пола ротора,
магнетни пол ротора тежи да прати магнетни пол статора, па тиме долази до
окретања ротора. Ова појава се дешава зато што се супротни полови магнета
привлаче, па тако када се један креће, други тежи
да прати његову путању. На овом принципу раде синхрони мотори. Ова врста
мотора за разлику од асинхроних може да се користи и као генератор, па се и
највише користи код хидроелектрана (хидрогенератор) и термоелектрана
(турбогенератор).
Непознате речи:
синхроно – истовремено
асинхроно – неистовремено
 сл. 4.12. Турбогенератор

Поред синхроних и асинхроних мотора велику примену имају и колекторски

мотори
(сл. 4.13). Ови мотори поред покретног дела ротора и непокретног статора имају и
колектор.
Колектор има задатак да напаја електричном струјом намотаје ротора. Он се налази
на крају вратила ротора, а електрична струја се преко четкица доводи до колектора.
Колектор је израђен од више бакарних ламела – делова који образују прстен, који
је изолован од ротора. Четкице се израђују од угљеника или графита. Услед појаве
трења између њих и колектора, четкице се троше, па се због тога
често мењају. Када се кроз електромотор
пропусти електрична струја, она пролази кроз
статор и ротор и ствара статорово и
роторово променљиво магнетно поље. Услед
међусобног деловања оба магнетна поља
долази до окретања ротора и рада мотора.
Колекторски електромотори малих снага
(од 5 до 350 W) могу да користе
једносмерну и наизменичну електричну
струју, па се због тога често називају и
универзални колекторски електромотори.
сл. 4.13. Колекторски мотор

Подсетник:
Електромагнети за рад користе електричну струју.
Електромагнети се користе код израде електромагнетних релеја, електричног звона у
кућној инсталацији, електромагнетних дизалица, при изради електромотора, а користе се и
код израде неких мерних инструмената (волтметра и амперметра).
Машине које производе електричну струју су генератори.
Машине које користе електричну енергију и претварају је у механички рад називају се
електромотори.

Провера знања:
Од чега зависи јачина електромагнета?
Која су два основна дела сваког електромотора?
Да ли електромотори једносмерне струје могу да раде као генератори?
Какав је изглед ротора код асинхроних мотора?
Због чега колекторске електромоторе називају универзалним моторима?
ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ АПАРАТИ И УРЕЂАЈИ У
ДОМАЋИНСТВУ
У електроенергетском систему крајњи корисници електричне енергије су пријемници.
Пријемници електричне енергије су сви апарати и уређаји, који је користе или
трансформишу у нама погодан облик. У зависности од облика енергије који се
користи, апарати и уређаји у домаћинству могу се поделити на:
• електротермичке апарате и уређаје,
• електромеханичке апарате и уређаје,
• електротермичко-механичке уређаје (комбиновани уређаји).

Електротермички апарати и уређаји

Сви електрични уређаји који електричну
енергију трансформишу у топлотну спадају у групу
електротермичких уређаја. Претварање једног облика
енергије у други, електричне енергије у
топлотну, врши се помоћу електричних грејача
(сл. 4.14).
Електрични грејач се производи од материјала који
је у облику жице или траке. Материјал за израду
грејача мора да има велики специфични отпор, да
се не топи и не гори у присуству кисеоника
(ваздуха) на високим
температурама. За израду грејача највише се сл. 4.14. Разни типови грејача
користи легура никла (Ni), хрома (Cr) и гвожђа (Fе),
позната под
именом цекас. Ове легуре су скупе па се често замењују легуром која се назива
кантал и која садржи одређени проценат гвожђа (Fе), хрома (Cr) и алуминијума (Аl).
При изради
електричног грејача дужина и попречни пресек грејне жице зависе од висине напона
и од снаге коју пријемник треба да има, тј. колику количину топлоте треба да
развије.

За оне који желе да знају више:

Способност тела да се супростави проласку електричне струје кроз материјал
називамо отпорност. Отпорност (R) неког материјала зависи од специфичног
отпора (ρ = Ωmm2/m), који пружа материјал – жица, при проласку електричне
струје кроз кружни попречни пресек жице од S = 1 mm2 на дужини од L = 1 m.
Да би одредили потребну снагу за неки електротермички уређај, потребно је да
знамо колики су напон (U) и отпор
(R) грејача. Монофазни напон код нас је 230 V, а трофазни 400 V.
R = ρS P = UI =R
l U2
Већина апарата и уређаја за грејање поред електричних грејача има и уређај
за регулацију температуре – термостат (терморегулатор, термопрекидач). Он
укључује и искључује електрични грејач и на тај начин регулише температуру. Постоји
Непознате речи:
капиларни – веома танак
неколико врста термостата, а у кућним уређајима највише се користе термостати са
биметалном траком и капиларни* термостати.
 Код термостата са биметалном траком (сл. 4.15) траке су залемљене или заварене,
тако да се услед промене температуре трака савија на страну траке која има мањи
температурни коефицијент ширења и скупљања.
Капиларни термостати (сл. 4.16) се користе за мерење температуре у разним срединама,
а најчешће за мерење температуре течности, гасова и паре. У том циљу се мерни
елемент термостата пуни течношћу која има велики коефицијент ширења услед раста
температуре.
Мерни елемент је преко капиларне цеви везан за затворену комору, чији један
део чини еластична мембрана. Код раста температуре услед пораста унутрашњег
притиска у капиларном систему, расте притисак и у затвореној комори, а самим
тим и долази до промене положаја мембране, чиме се искључује
микропрекидач.

сл. 4.15. Принцип рада биметалног термостата сл. 4.16. Капиларни термостат

Од електротермичких уређаја у једном домаћинству могу се наћи електрични решо,

електрични штедњак, електрична пегла, електрични бојлер, електрична грејалица и др.
У малим просторијама где постоји ограничен простор, за кување и подгревање хране,
може се користити електрични решо (сл. 4.17). Према својој конструкцији један је од
најједноставнијих електротермичких уређаја, који је нашао примену у домаћинству. Састоји
се од кућишта на коме је монтирана грејна плоча (рингла). Грејна плоча се прави од
легуре дуралуминијума* или легуре хрома и челика. Грејна плоча се са горње стране
пуни, док се са доње стране, приликом изливања, остављају шупљине у које се убацује
грејна жица, која се залива керамичким материјалом, као изолатором (сл. 4.18). Постоје
решои са једном или две рингле, док се електрична снага рингле регулише обртним
прекидачем.

1 2

4
5
3

1) грејна плоча; 2) грејна спирала;

3) изолатор; 4) биметални термостат;
5) керамички изолатор
сл. 4.17. Електрични решо сл. 4.18. Пресек експрес грејне плоче
Непознате речи:
дуралуминијум – легура алуминијума (Al), бакра (Cu) и магнезијума (Mg)
 Електрични штедњак (сл. 4.19) представља комбинацију електричног решоа и пећнице
у једном уређају, али данас се могу наћи и уградне плоче и пећнице које су независне
једна од друге. Обично имају две или четири грејне плоче различитих снага, које се
регулишу обртним прекидачима. Код грејних плоча уграђују се два или три
различита грејача, различитих отпора (сл. 4.20). Комбинацијом ових отпора (редно и
паралелно) постижу
се четири различите јачинe грејања. У пећницама се уграђује термостат који
регулише температуру. Електрични штедњаци могу радити на монофазном и
трофазном напону.

сл. 4.19. Електрични штедњак са сл. 4.20. Принцип регулисања рада грејних плоча сa два грејача
инфрацрвеним грејачима
Електричне грејалице користе електричну енергију, коју кроз грејаче
трансформишу у топлотну и на тај начин загревају околину. Могу бити различитог
конструкцијског решења, а најчешће се користе са инфрацрвеним грејачима (сл. 4.21)
или као електрични радијатори (сл. 4.22), на којима се грејач налази унутар кућишта
радијатора. Радна температура код електричних грејалица регулише се
термостатима.

сл. 4.21. Електрична грејалица сл. 4.22. Електрични радијатор

са инфрацрвеним
грејачем

Електрична пегла (сл. 4.23) је апарат који има грејну плочу, а користи се за
пеглање веша. Унутар грејне плоче налази се грејач јачине од око 1600 W и
монофазног напона од 230 V. Постоји више врста материјала који се могу пеглати, а
познато је и да неки материјали не трпе високе температуре. Да би се такви
материјали (нпр. свила) могли испеглати, на пеглама се уграђују термостати помоћу
којих се прилагођава температура грејне плоче.
Неке пегле имају уграђене резервоаре за воду, а са доње стране грејне плоче
налазе се отвори кроз које излази пара.
сл. 4.23. Електрична пегла
 Електрични бојлер (сл. 4.24) као и други електротермички
апарати и уређаји користи грејач за загревање воде. Основни
делови су казан у коме се налази грејач, а све се то налази у
изолованом кућишту.
Између кућишта и казана налази се изолација која не
дозвољава загрејаној води у казану да се охлади. Према начину
рада разликују се електрични бојлери ниског и високог притиска и
проточни бојлери.
Код електричних бојлера ниског притиска притисак у бојлеру је
увек 0 бара* зато што се преко преливне цеви остварује
директна веза грејач
између унутрашњости бојлера и атмосфере. Бојлери високог
притиска су повезани директно са водоводном мрежом тако да се у
њима ствара исти притисак као у водоводној мрежи. Оба
електрична бојлера раде на принципу спојених судова. Када се
отвори славина за топлу воду, тада хладна вода из мреже улази у
казан бојлера и потискује топлу воду
напоље. Проточни бојлер греје воду тренутно, док пролази
сл. 4.24. Електрични
кроз цеви бојлера. Он има грејач који је веће снаге од грејача бојлер високог
који се користе код бојлера високог притиска.Запамтите: притиска
Регулација температуре, код бојлера
Пре туширања или купања обавезно
се постиже помоћу термостата, а све
је искључити електрични бојлер на
три врсте бојлера раде на
прекидачу!
монофазном напону.

Електромеханички апарати и уређаји

Електромеханички апарати и уређаји електричну енергију
претварају у механичку. Они користе електромоторе помоћу којих
се електрична енергија претвара у механичку, а она касније у
користан рад.
Типичан представник електромеханичких уређаја је стони
вентилатор (сл. 4.26). Он има уграђен електромотор, на чијем
вратилу су учвршћена три или четири крилца, која се могу окретати
различитим
брзинама.
Електрични усисивач (сл. 4.26) за прашину се састоји од н
електромотора који је смештен у кућишту. На вратилу а
електромотора причвршћен је вишекрилни вентилатор. п
Вентилатор се окреће и усисава ваздух, док о електромотор
на брзину његовог обртања утиче љ вентилатор
електромотор. Усисани ваздух са честицама е
прашине прво пролази кроз кесу, која има
веома мале отворе, у којој се задржавају и
крупније честице, а ваздух наставља даље. з
Пре него што изађе кроз издувни отвор, л
ваздух пролази кроз филтер у коме се електромотор а
задржавају фине честице прашине, а вентилатор з
и пречишћен ваздух. сл. 4.25. Стони вентилатор
сл. 4.26. Електрични усисивач
Непознате речи:
бар (bar) – јединица за мерење притиска. По СИ систему јединица за притисак је
паскал (Pa), 1 bar = 100 000 Pa.
 Електричне мешалице (миксери, блендери) (сл. 4.27) су
кухињски уређаји који се користе за припрему хране.
Користе се за мешање, сецкање, пасирање и сл. У
зависности од потребе уз електричне мешалице могу се
користити различити додаци (ножеви, мутилице, итд.), а
погон добијају од електромотора.
Брзина се регулише прекидачима или тастер прекидачима.
Електрични хладњак (фрижидер) и замрзивач су сл. 4.27. Електричне
апарати који су намењени за чување хране. Припадају мешалице
групи
електромеханичких уређаја зато што имају електромотор који усмерава расхладну течност
у систем за хлађење. Процес хлађења се састоји од сакупљања топлоте у расхладном
делу и одвођења топлоте у атмосферу. Да би се то постигло сваки фрижидер се
састоји од следећих компоненти: добро изолованог кућишта апарата, испаривача,
кондензатора,
компресора – електромотора, капиларних цеви и термостата. Најбитнији део је
компресор, који сабија расхладно средство, фреон, чиме му повећава притисак и
температуру. Као и код пумпања ваздуха у гуму бицикла осећа се пораст температуре
пумпе од топлог ваздуха под притиском. Овако загрејан гас пролази кроз кондензатор
на задњој страни фрижидера, кроз који се фреон кондензује тј. прелази у течно
стање.
Течност се проласком кроз капиларну цев малог пречника уводи у хладњак до
испаривача. Испаривач се налази са унутрашње стране хладњака и он је тај који хлади
простор. У испаривачу расхладна течност испарава и прелази поново у гасовито
стање. Променом из течног у гасовито стање, расхладни флуид хлади своју околину.
Та промена се дешава тако што расхладно средство одузима топлоту од унутрашњег
простора хладњака. Циклус се понавља тако што се расхладно средство доводи до
компресора из испаривача у гасовитом стању.
Термостат је ту да регулише
температуру у фрижидеру
укључивањем и искључивањем
компресора, односно расхладног
процеса. Кад сензор осети да је
температура довољно ниска, он
искључи компресор. Кад
конензатор температура порасте, он поново
укључи компресор.
Напомена:
Да би фрижидери нормално
радили, тј. да се не би
компресор стварале наслаге леда на
намерницама, потребно је
сл. 4.28. Електрични
сл. 4.29. Комбиновани врата фрижидера држати
хладњак што мање отвореним.
фрижидер – замрзивач
За оне који желе да знају више:
У последње време у многим стамбеним објектима налазе се тзв. NO FROST (без
леда) или самоотапајући фрижидери. Принцип рада им је веома једноставан. Поред
стандардне опреме коју имају сви фрижидери, ови имају још један део, а то је
грејач. Улога грејача
је да отапа наслаге леда, које се појављују и да их путем одводних цеви одводи у
малу посуду иза фрижидера, која се истовремено празни. Код неких фрижидера
посуда се налази изнад мотора, па тако топлота мотора делује на течност у посуди
и она испарава.
 Клима уређаји се по начину рада много не разликују од фрижидера. Данас се
највише користе клима уређаји са такозваним сплит* системом са спољашњим и
унутрашњим независним јединицама.
За оне који желе да знају више:
Сплит систем представља затворени систем у коме се унутрашњи ваздух хлади
или загрева. Тај унутрашњи ваздух пролази кроз низ специјалних филтера који
одстрањују прашину, полен и дим и на тај начин се добија пречишћен
ваздух.
Спољашња јединица се
састоји од компресора и
кондензатора, а у компресор
унутрашњој се налази испаривач.
Гас се у течном стању доводи у
испаривач који се налази у
унутрашњој јединици,
те проласком кроз цеви мења
агрегатно стање – испарава. За процес
испаравања потребна је топлота, а ту
топлоту гас узима из ваздуха у испаривач
просторији. На
тај начин се ваздух проласком сл. 4.30. Пресек спољашње и
кроз измењивач хлади. унутрашње јединице
Након што је гас испарио, он се у
гасовитом стању кроз цевовод доводи
до
компресора у спољној јединици.
Компресијом
(сабијањем) гаса се повећавају притисак и температура, те такав улази у
кондензатор, који се такође налази у спољној јединици, где поново прелази у течно
стање. Процесом кондензације ствара се топлота коју преузима спољни ваздух тако
што пролази преко кондензатора и на тај начин се загрева. Из кондензатора гас у
течном стању долази до термоекспанзијског суда, у којем му се смањују притисак и
температура, те такав улази у
испаривач и поступак креће испочетка. Струјање ваздуха преко испаривача и
кондензатора увећавају вентилатори, који се уз њих налазе.
Клима уређај може и грејати ваздух у просторији, а ефекат грејања се постиже
тако што испаривач у унутрашњој јединици постаје кондензатор, док кондензатор
у спољној
јединици постаје испаривач. Ваздух из просторије се проласком кроз унутрашњу
јединицу греје, јер искоришћава топлоту кондезације, а околни ваздух хлади.
 За оне који желе да знају више:
Озон (О3) је гас који оксидише загађиваче из ваздуха и при том процесу се
поново претвара у кисеоник, при чему загађени ваздух претвара у чист и
освежен ваздух. Он
ефикасно уклања и оне загађиваче које филтери за ваздух не могу да
отклоне, као што су бактерије, вируси, споре буђи, хемикалије, гасови, ситна
прашина, отровни угљоводоници и сл.
Озонизатор је електрични уређај који производи озон за пречишћавање ваздуха или
воде. Први електрични озонизатор направио је Никола Тесла још 1896. год.
Озонизатори се данас користе у просторијама са клима уређајима, у
оперативним салама, за дезинфекцију пијаће воде и воде у базенима и сл.
Непознате речи:
сплит (енгл. split) – подељен
 Електротермичко-механички уређаји (комбиновани
уређаји)
Електротермичко-механички уређаји су група апарата и уређаја који
користе електричну енергију и претварају је у механичку и топлотну
енергију.
Фен (сл. 4.31) је електрични апарат, који се састоји од електромотора са
вентилатором. Са задње или бочне стране налазе се отвори кроз које улази
ваздух. Када се укључи фен, вентилатор усисава ваздух и усмерава га на
излазни отвор. На излазном отвору се налазе грејачи који се загревају до
усијања и на тај начин загревају и ваздух који вентилатор шаље.
Машина за прање веша (сл. 4.32) користи електричну енергију за
покретање електромотора и укључење грејача за загревање. Састоји
се од бубња са рупицама, електромотора, грејача, пумпе за воду,
кућишта. Веш који треба да се опере убацује се у бубањ, који се пуни
водом и у коме се налази растворено средство за прање (прашак,
детерџент). Окретањем обртног прекидача бира се програм прања. У току
прања, ребра, која се налазе у бубњу, подижу веш и на тај начин га гњече,
трљају и потапају у раствор воде и средства за прање. У току прања, бубањ
се окреће више пута у једном, а затим исто толико пута у супротном
смеру. Приликом прања повремено се укључује грејач, који загрева
воду до одређене температуре (30°, 60°, 90°), која зависи од избора
програма прања. Поред прања машине за веш цеде веш, а воду избацују
помоћу пумпе. Масовну примену у домаћинствима су нашле
комбиноване машине за прање и сушење.

грејач

електромотор са
вентилатором

електромотор

сл. 4.31. Фен за косу сл. 4.32. Машина за прање

веша
Термоакумулациона пећ (ТА пећ) (сл. 4.33) користи се за загревање просторија. Ради на
принципу претварања електричне енергије у топлотну која се акумулира (задржава).
Састоји се од грејача, шамотне опеке – цигле, изолације (минерална вуна), прекидача,
кућишта и термостата. Када се укључи обртни прекидач на кућишту ТА пећи, електрична
струја се преко грејача претвара у топлотну. Око грејача је постављена шамотна опека, која
акумулира топлоту, произведену грејачима. Између шамотне опеке и кућишта налази се
изолација која спречава одвођење топлоте. Акумулирана топлота се може избацивати у
спољашњу средину преко електромотора са вентилатором. Рад електромотора са
вентилатором регулише се спољашњим