Подела рачунарских мрежа

Подела рачунарских мрежа може се извршити на неколико начина, али најчешћа

подела је према величини – површини коју покривају, топологији и функционалним
односима између чланова мреже.
 Подела рачунарских мрежа

Према величини Према топологији Клијент-сервер

Мреже типа прстена (Client-server)
Према односима између
(RING) чланова мреже
Локалне (LAN) Мреже са
заједничком
магистралом (BUS)
Регионалне
(WAN)
Равноправне-партнерске
Мреже типа звезде (STAR) (Peer-to-peer)
сл. 1.2. Подела рачунарских мрежа

У зависности од простора који покриваju, рачунарске мреже можемо поделити на:

• локалне мреже – LAN (енгл. Local Area Networks) и
Мешовите
• регионалне мреже – WАN (енгл. Wide Area Networks).
Локална мрежа је просторно ограничена на једну просторију, зграду или више
зграда. Може се састојати од два или три рачунара па до више стотина рачунара,
обично у власништву једне компаније, организације или појединца.
Поред LAN постоји и WLAN (енгл. Wireless Local Area Network) – бежична локална мрежа
код које рачунари нису повезани кабловима, већ се информације преносе у виду таласа.
Регионална мрежа покрива велику географску област – читав регион, државу,
континент. У овим мрежама користи се опрема провајдера телекомуникационих услуга
која је знатно бољих карактеристика од опреме у локалним мрежама.

а) б)
сл. 1.3. Врсте рачунарских мрежа: а) LAN, б) WAN
 У свим поменутим мрежама за комуникацију и размену података између рачунара
и осталих уређаја користе се комуникациони канали. Комуникациони канал је
медијум кроз који се преносе подаци. Код жичаних мрежа то су каблови, а код бежичних
мрежа то је ваздух.
У већини данашњих мрежа за пренос сигнала између рачунара и других уређаја
користе се каблови. Постоји неколико типова каблова, који се употребљавају у
мрежама, а то су: каблови са упреденим жицама, коаксијални каблови и оптички
каблови. Сви наведени каблови имају предности и мана, а најбитнија карактеристика
свих каблова је брзина преноса информација.
За оне који желе да знају више:
Брзина преноса информација се мери у броју бита који се могу преносити кроз
мрежу у једној секунди (b/s). Бит (b) је најмања информациона јединица (енгл.
binary digit), која садржи само једну бинарну цифру (0 или 1). Већа јединица од
бита је бајт (В), који има
8 бита. Развојем технологије повећале су се и брзине преноса, па се данас као
мерне јединице чешће користе мегабит у секунди (Mb/s) или гигабит у
секунди (Gb/s).
Каблови са упреденим парицама* су најстарији медијум за пренос података.
Постоје два типа ових каблова, и то: неоклопљен кабл са упреденим парицама –
UTP (енгл.
Unshielded Twisted Pair) (сл. 1.4) и оклопљен кабл са упреденим парицама – STP (енгл.
Shielded Twisted Pair) (сл. 1.5). Код оклопљеног кабла свака парица је обавијена
металном фолијом ради заштите од електромагнетног зрачења*. Код оба типа крајеви
кабла се завршавају прикључцима – конекторима* RJ-45. Ови каблови се користе за
повезивање рачунара у мрежу, која не прелази 100 m. Код повезивања само два
рачунара могу да се користи тзв. укрштени (енгл. crossover) UTP или STP каблови.

сл. 1.4. UTP кабл сл. 1.5. STP кабл сл. 1.6. Конектори RJ-45
(лево) и RJ-11
(десно)

За оне који желе да знају више:

Каблови са упреденим парицама прву своју
примену имали су у телефонској индустрији, где
се користе две парице тј. два пара упредених
жица.
На крајевима кабла налазе се конектори RЈ-11
или RЈ-12. Поступак спајања каблова са било
којим конектором назива се кримповање, а
као алат користе се кљешта за кримповање
(сл. 1.7).
 сл. 1.7. Kљешта за кримповање
Непознате речи:
парица – две изоловане упредене увијене бакарне жице
електромагнетно зрачење – деловање електромагнетне
силе конектор – прикључак
 Коаксијални каблови (сл. 1.8) се користе код повезивања рачунара на већој
удаљености. Овај кабл се састоји од бакарне жице окружене са два слоја изолације
између којих се налази бакарна мрежица која има улогу уземљења и штити проводник од
електричног шума*. На крајевима каблова налазе се BNC конектори (сл. 1.9).

сл. 1.8. Коаксијални кабл сл. 1.9. BNC конектор за коаксијални кабл

Оптички каблови (сл. 1.10) се праве од великог броја веома танких стаклених
влакана. Подаци се кроз њих преносе светлосним таласима, које емитује мали
ласерски уређај. Са другим мрежним уређајима повезују се помоћу SC и ST
конектора (сл. 1.11).

сл. 1.10. Оптички кабл сл. 1.11. SC и SТ конектор оптичког кабла

Код бежичних мрежа уместо каблова за пренос података користе се радио-таласи.

Овај начин преноса података је практичан у случају преносивих уређаја или код
релативно удаљених локација за које би употреба кабла била веома скупа. Бежичне
мреже се на основу раздаљине на којој се врши пренос података деле на мреже:
кратког (Bluetooth), средњег (WiFi, енгл. Wireless Fidelity) и великог домета (мобилна
телефонија, сателитске мреже).
За оне који желе да знају више:
Bluetooth, бежични начин комуникације, добио је име по краљу Харалду I од Данске
из X века, чији је надимак био Блатанд што значи плави зуб. Изумитељи ове
технологије као разлог због којег су се одлучили да надимак овог владара буде
и име за нови начин повезивања навели су то што је он успео да уједини многа
зараћена скандинавска племена, а bluetooth технологија треба да уједини
различите електронске уређаје.
Поред комуникационих канала за повезивање рачунара и других уређаја у рачунарску
мрежу, потребно је имати комуникациони хардвер. У комуникациони хардвер спадају
мрежне картице и мрежни уређаји.
Непознате речи:
електрични шум – сметње које се јављају приликом проласка сигнала кроз кабл
 Мрежна картица или мрежни адаптер је почетна тачка сваке мрежне комуникације.
То је рачунарска компонента, која се налази унутар кућишта рачунара и повезује
рачунар са рачунарском мрежом. Према врсти преносног медија разликују се
мрежне картице повезане кабловима – етернет* (сл. 1.12) и бежичне мрежне картице
(сл. 1.13). Етернет и бежичне мрежне картице могу бити уграђене (интегрисане) на
матичној плочи рачунара или преносног уређаја, а постоје и мрежне картице које се
накнадно могу монтирати.

сл. 1.12. Етернет мрежна картица сл. 1.13. Бежична мрежна картица

Мрежни уређаји повезују корисничке уређаје и рачунарске мреже у једну

функционалну целину. У мрежне уређаје спадају модем, хаб (енгл. hub – чвор), свич
(енгл. switch – скретница) и рутер (енгл. route – одредити путању).
Модем је уређај који шаље и прима информације. Модеми се деле према типу
медија са којима су повезани (ADSL*, кабловски, оптички). Више о модемима учићете у
петој области.
Хаб (сл. 1.14) као мрежни уређај има све мању примену, јер спада у ред
застарелих уређаја. Састоји се од више портова* који се користе за повезивање
више од два рачунара у рачунарску мрежу. Његова улога је веома једноставна. Све
што стигне од података на један од његових портова, хаб прослеђује свима у мрежи.
Сваки од рачунара проверава да ли су подаци намењени њему.
Свич (сл. 1.15) по изгледу подсећа на хаб, али има потпуно другачију улогу у мрежи.
Свичом се контролишу подаци који се прослеђују одређеном рачунару или мрежном
уређају. Свич, такође, разликује уређаје који су повезани на њега.
Рутер (сл. 1.16) је уређај који се у рачунарској мрежи користи за повезивање и
прослеђивање података. Он повезује уређаје у различитим зградама, градовима и на
различитим континентима. Његова функција је да за сваки „пакет” података одреди путању
– руту, којом ће се пакет кретати и да га проследи оном ко је тај податак тражио.

сл. 1.14. Хаб сл. 1.15. Свич сл. 1.16. Бежични рутер
Непознате речи:
етернет (енгл. ethernet) – мрежна картица која се повезује кабловима
ADSL (енгл. Asymmetrical Digital Sуbscriber Line) – асиметрична дигитална претплатничка
линија
порт (енгл. port – капија) – дигитална прикључница за рачунар
 Приступ локалне рачунарске мреже интернету
врши се преко рутера. Рутер може да се користи за
кабловско и бежично умрежавање.

сл. 1.17. Бежично и кабловско умрежавање

Топoлогија мреже представља просторни распоред и начин повезивања рачунара у
локалној мрежи (LAN). Разликујемо физичку и логичку топологију. Физичка
топологија описује како се мрежни уређаји физички повезују у мрежу. Логичка
топологија објашњава начин функционисања мреже тј. на који начин информације
путују кроз мрежу од једног уређаја до другог. Места на којима се рачунари повезују
називају се чворови мреже.
Постоје три основне топологије: магистрале (bus), прстен (ring), звезда (star) и
четврта која представља комбинацију претходне три. Поменуте топологије
представљају логично повезивање, али физички уређаји не морају да буду
распоређени у том облику.
Мреже са заједничком магистралом (bus) (сл. 1.18)
састоје сe од два или више рачунара, који су праволинијски
повезани каблом. У датом тренутку само један рачунар
може слати податке, али подаци су доступни свим
рачунарима у мрежи. Предност оваквог начина повезивања
је у томе што се мрежа лако може проширити, тј. лако
се могу додати нови чворови. Магистрално повезивање
има и
мана. Уколико се магистрала физички пресече или се сл. 1.18. Мрежа са
заједничком
један крај искључи, долази до прекида у преношењу магистралом
података.
Мреже типа прстена (енгл. ring) (сл. 1.19) рачунаре
повезује кружно помоћу кабла. Дигитални сигнал путује
у једном смеру и пролази кроз све рачунаре. Сваки
рачунар се понаша као репетитор* који појачава
сигнал и шаље га следећем рачунару. Ако један
рачунар престане да ради, цела мрежа пада.
Мреже типа звезде (енгл. star) (сл. 1.20) рачунаре
сл. 1.19. Мрежа типа прстена
повезује са неким централним уређајем. Сигнал се
преноси од рачунара који га шаље, кроз централни
уређај, до свих осталих рачунара у мрежи, а прихвата
га само онај коме
је намењен. Предност звездасте топологије је што се
лако додају нови чворови, али ако један рачунар откаже, Централни
остали рачунари несметано настављају да уређај
комуницирају међу собом. Најосетљивија тачка ове
топологије је централни уређај – разводник (хаб, свич,
рутер).
сл. 1.20. Мрежа типа
Непознате звезде
речи:
репетитор – уређај који регенерише (обнавља) и појачава сигнале при слању ка
другим уређајима рачунарске мреже
 Разграната – мешовита мрежа настаје комбинацијом магистрале, прстена и звезде.

сл. 1.21. Разграната – мешовита мрежа

Овако повезани рачунари и други уређаји имају тачно одређену улогу. Према
функцијама чланова у мрежи и према начину комуникације можемо разликовати два
облика мреже:
• клијент-сервер мрежа (енгл. client-server) код које постоје две врсте чворова:
клијент и сервер. Клијент је обично активан корисник, који шаље захтеве и чека
док се исти не испуне, док је сервер пасиван, чека да добије захтев који испуњава
и шаље кориснику.
Сервер управља мрежом и на њему се налазе извршни програми и сви подаци, па
због тога мора да има тврде дискове са великим капацитетом.

сл. 1.22. Клијент -сервер мрежа

• равноправна – партнерска мрежа (енгл. peer-to-peer) је мрежа повезаних

рачунара код које сваки рачунар може да буде клијент, онај који тражи информацију
и сервер, онај који даје информацију. Овакве мреже се највише користе за дељење
(енгл. sharing) свих врста података, а највећу примену имају код мањег броја
рачунара.

сл. 1.23. Равноправна мрежа

 Подсетник:
•Рачунари се повезују у рачунарске мреже да би делили хардверску
опрему, информације и да би омогућили комуникацију широм света.
•Постоје различите врсте рачунарских мрежа, а подела се може
извршити на основу просторне ограничености, распореда рачунара,
повезаности рачунара кабловима или бежично.
•Рачунари и остали уређаји у мрежи комуницирају и размењују
податке посредством комуникационих канала.
•Подаци се међу рачунарима могу преносити жичним и бежичним путем.
•За жично или кабловско повезивање рачунара у рачунарској мрежи
користе се: каблови са упреденим жицама, коаксијални каблови, оптички
каблови.
•За бежично повезивање користе се радио-таласи, који се преносе кроз ваздух.
•Поред комуникационих канала за повезивање рачунара и других
уређаја у рачунарску мрежу потребно је имати комуникациони
хардвер.
•У комуникациони хардвер спадају мрежне картице и мрежни уређаји.
•Код мрежне топологије разликујемо физичку и логичку топологију.
•Физичка топологија описује како се мрежни уређаји физички повезују у
мрежу.
•Логичка топологија објашњава начин функционисања мреже
тј. на који начин информације путују кроз мрежу од једног
уређаја до другог.

Провера знања:
Наведите један од разлога повезивања рачунара у рачунарску мрежу.
На основу чега се одређује да ли је рачунарска мрежа LAN или WAN?
Како се зову правила на основу којих рачунари комуницирају на мрежи?
Која врста кабла се користи за повезивање само два рачунара?
Која је најбитнија карактеристика свих каблова?
Како се могу поделити бежичне мреже?
Какве могу бити мрежне картице?
Који мрежни уређај се користи за повезивање LAN и WAN рачунарске мреже?
Које су предности повезивања рачунара у топологији магистрале?
Који мрежни уређај се користи за повезивање рачунара у топологију звезде?

Вежба:
Помоћу два мобилна телефона, која имају блутут, проверите колика је
максимална дозвољена удаљеност да би та два уређаја могла несметано
Корисни сајтови:
размењивати податке.
http://sr.wikipedia.org/sr/Računarska_mreža