РАЧУНАРСКЕ МРЕЖЕ 1

1.Како разврставамо рачунарске мреже на основу географске распрострањености?

Према географској распрострањености рачунарске мреже разврставамо у три основне: Локална
мрежа, Мрежа градског подручја и Регионална рачунарска мрежа.
2. Које две врсте мрежа постоје, ако рачунарске мреже делимо према улози рачунара у
мрежи?
1. мреже равноправних рачунара
2. мреже засноване на серверима
3. Наведи услове за набавку рачунарске мреже у једној фирми.
1. Ваша компанија или служба непрекидно нвестира у хардвер и софтвер.
2. Због некомпатабилностисофтвера дешавају се грешке и губици.
3. Трошкови обуке и подршке. У мрежи са стандардним верзијама софтвера нема шаренила
апликација.
4. Време се губи у чекању на ресурсе.
4. Када је мрежа равноправних рачунара најбољи избор (наведи 4 критеријума)?
1. Постоји неколико корисника – произвођачи обично ограничавају број корисника на десет, али
их зацигурно може бити више.
2. Корисници деле реурсе (на пример датотеке и штампаче), али им не треба специјализовани
сервер.
3. Безбедност не мора да буде на виском нивоу.
4. Организација (самим тим и мрежа) може нарасти само до одређених граница.
5. Шта је сервер, а шта клијент код клијент-сервер мрежа?
Сервер је умрежени рачунар који служи за обезбеђивање ресурса. То су најснажнији рачунари
како би могли опслиживати захтеве за ресурсима које постављају остали рачунари. Клијент је
умрежени рачунар који користи те ресурсе. То су углавном јефтинији и слабији и рачунари.
6. Наведи макар 5 предности клијент-сервер мрежа у односу на мреже равноправних
рачунара.
1. заједничко коришћење
2. безбедност
3. корисници
4. груписање сервера
5. резевне копије података
6. отпорност на грешке

РАЧУНАРСКЕ МРЕЖЕ 2
1.Објасни топологију магистрале.
Када у мрежи примените топологију магистрале, рачунари и остали уређаји повезани су у једну
линију, свако са својим суседима. Да би сви сигнали које генерише систем стигли на своје
одредиште, преносе се магистралом у оба смера ка свим осталим системима. Топологија
магистрале увек има два отворена краја. Оба краја магистрале морају се затворити отпорницима
да би се избегла рефлексија сигнала у супротном смеру која изазива интерференцију с новим
сигналима који се преносе. Топологија магистрале постоји у два облика: танки и дебели Етхернет.
Мреже с дебелим Етхернетом користе један дугачак коаксијални кабл. Умрежени рачунари су
повезани на тај кабл помоћу мањих, појединачних кратких каблова, који се зову интерфејс
прикључних јединица. Мреже с танким Етхернетом користе тање коаксијалне каблове, исечене на
парчад различитих дужина. Свако парче кабла повезује рачунар са суседним рачунаром.
2. Објасни топологију звезде.
Топологија звезде користи централни уређај за повезивање, који се зове разводник (хуб), односно
концентратор. Сваки рачунар је на разводник повезан засебним каблом. Топологија звезде
користи кабл са упреденим парицама. Већина Етхернет локалних мрежа и многе локалне мреже
које користе остале протоколе имају звездасту топологију. Иако је сваки рачунар повезан на
разводник помоћу засебног кабла, разводник пропушта све сигнале који улазе кроз један
прикључак, на све остале прикључке.
Због тога, сви сигнали које одашиље један рачунар на мрежи, стижу до свих осталих рачунара у
мрежи.
3. Објасни топологију прстена.
Топологија прстена личи на топологију магистрале по томе што је сваки рачунар повезан са
суседним. Међутим, уместо да постоје два краја са завршецима, крајеви су спојени и чине прстен.
Због ове везе, сигнали путују од једног рачунара до следећег, укруг, враћајући се до почетне тачке.
4. Зашто уводимо репетитор у мрежу и која је његова улога?
Док сигнали путују кроз кабл подлежу погоршању и изобличавању. Што је кабл дужи то је
слабљење вече. Увођење репетитора омогућава преношење сигнала на веће даљине. Репетитор
се поставља на сред дугачких каблова. Он обнавља сигнал и прослеђује га. Битно је поменути да
репетитори нити преводе нити филтрирају сигнале из једног кабла у други већ само појачавају
сигнал.
5. Чему служи разводник (hub, хаб) и објасни укратко 2 врсте разводника?
Разводник је централни уређај за повезивање рачунара у звездасту топологију. Имамо активне и
пасивне разводнике. Пасивни ни на који налин не обрађују податке, он је само разводна кутија.
Активни разводници обнављају сигнал података и одржавају потребну снагу сигнала и за њихов
рад је неопходно електрично напајање.
6. Објасни функцију мрежног пролаза.
Мрежни пролаз се понаша као моћни претварач, намењен за повезивање дијаметрално
различитих мрежа. Омогућавају сложене радње и комуникацију између тотално различитих
архитектура и окружења. Они препакују и претварају податке који се размењују између потпуно
другачијих мрежа тако да свака од њих може разумети податке оне друге. У већини случајева
мрежни пролази су уско наменски, предвиђени за одређену врсту прелаза.
7. Шта знаш о мрежним картицама?
Мрежне картице служе за спрегу појединачног рачунара са мрежним кабловима. Мрежна картица
заступа ПС рачунар у мрежи и прилагођава податке које размењују рачунар и кабл. Када се
подаци шаљу картица претвара паралелне у серијске битове, а када се подаци примају онда
обрнуто. Сваки рачунар мора да има инсталирану бар једну мрежну картицу.
8. Која 3 главна захтева морају испунити мрежни каблови?
1. Отпорност на преслушавање, сметња у виду нежељене електромагнетне индукције сигнала који
протиче из жица самог или суседног кабла
2. Отпорност на сметње збпг утицаја спољних електромагнетних поља
3. Лакоћа постављања
9. Од чега се кабл са упреденим парицама састоји, зашто су упредене и које 2 врсте
постоје?
Кабл са упрденим парицама садржи осам појединачно изолованих бакарних жица. Жице су
различито прдене, односно су с различитим кораком да би се ублажило преслушавање и
интерференција која потиче од спољних извора. Две врсте су:
1.Неоклопљена упредена парица, за локалне мреже
2.Оклопљена упрдена прица, за окружења са електромагнетном интерференцијом

ИНТЕРНЕТ
1.Шта је Интернет (наведи општу и проширену дефиницију)?
Интернет је мрежа свих мрежа. Означава мрежу која је глобална ии јавно доступна и састоји се од
међусобно повезаних других мрежа. То је мрежа која се састоји од милиона кућних, академских,
пословних и владиних мрежа које међусобно размењују информације и услуге као што су
електронска пошта, чет, пренос датотела.
2.Која година се узима као најприближнија година рођења Интернета и зашто?
1969. јер је тад Министарство одбране САД-а одабрало АРПАНЕТ мрежу са истраживање и ратвој
комуникације мреже која ће преживети нуклеарни напад.
3. Наброј 6 система за комуникацију Интeрнетом (технологије приступа Интернету).
1. аналогна телефонска линија
2. ИСДН
3. АДСЛ
4. кабловски
5. бежични
6. сателитски
4.Обајсни укратко кабловски приступ Интернету.
Остварју се водовима за пренос кабловске телевизије. Овај систем има велику пропустну
површину података која иде и до 1 гб у секунди. Веома често се користи. Једини проблем је што
брзина преноса зависи од броја корисника.
5. Обајсни укратко бежични приступ Интернету.
Таласи који се користе су праволинијски и не пролазе нити се одбијају о физичке препреке. Зато су
ограничења велика: мора постојати оптичка видљивост између антена предајника и корисника.
Даљине иду и до неколико километара. Брзине које се могу постићи на овим фреквенцијама
крећу се од 2-200 мб по секунди.
6. Обајсни укратко сателитски приступ Интернету.
Иако је најскупљи систем, пнајпоузданији је. У комуникацији се користи геостационарни сателите
(његов положај у односу на одређени простор на Земљи увек је исти). Простор који је покриве
сигналом сателита назива се Footprint.
7. Шта је сервис Интернета и која су три најпознaтија?
Сервис интернета је скуп услуга који се користи на Интернету. Најпознатји су: емаил, WWW (World
Wide Web) и FTP (File Transfer Protocol).
8. Шта је Веб, шта он омогућава и од чега се састоји?
Веб је најпознатији Интернет сервис који нам омогућавају претраживање и прегледавање
садржаја на Интернет. То је систем омогућава линковање, прегледање и сортирање свих могућих
информација преко повезаних рачунара. Састоји се од великог броја ресурса – датотека које су
међусобно повезане хипервезама или хиперлинковима који представљају везе ка другим
датотекама.
9. Шта је протокол, шта он одређује и који протокол је довео до формирања Интернета?
Протокол је скуп правила и поступака који се примењују при преносу података имеђу умрежених
уређаја. Протокол одређује на који се начин подаци који се шаљу са једног уређаја шифрирају,
шаљу, преносе и примају чиме се обезбеђују да подаци на пријемној страни буду исти као они
који се шаљу. Са успостављањем протокола ТЦП/ИП дошло је до повезивање локалних и
регионалних рачунарских мрежа и настанка Интернета.
10. Објасни укратко протоколе HTTP и HTTPS.
HTTP служи за комуникацију два рачунара код којих је један сервер на коме су смештени тражени
подаци а други је клијент, рачунар са инсталираним интерет прегледачем. HTTPS је варијанта
протокола HTTP који обезбеђује безбедну комуникацију између сервера и клијента, заштићену од
прислушскивања.
11. Објасни делове следеће УРЛ адресе:
https:// - интернет протокол који се користи за приступ и преузимање садржаја
gimnazija.edu.rs – назив домена сајта
/novosti/upload/fajl/ - путања до жељеног документа
Priredba_dan_skole_2021.pdf – назив документа, датотеке