Internet

Internet i WWW
Uvod
Računarska mreža

◼ Skup međusobno povezanih računara

◼ Cilj: Deljenje resursa i razmena

informacija

◼ Preko mreže se mogu poslati različite

vrste informacija

 Primer: TV i radio signal, govor, grafika,

fotografije, filmovi, tekst... 2
Osnovi koncepti mreža
Računarska mreža

◼ Skup nezavisnih računarskih sistema

povezanih komunikacionim vezama
(linkovima)

◼ Svrha: Deljenje informacija i resursa

◼ Čvorovi (nodes), hostovi ili krajnje

stanice su pojedinačni računari na mreži

3
Mrežni servisi i prednosti
korišćenja mreža
Deljenje resursa (fizički i logički)
Elektronska pošta (email)
Pričaonice
Elektronsko poslovanje
Lakši pristup i deljenje informacija
Elektronski učenje, socijalne mreže
....
4
Komunikacione veze -
komutacija
Komutacija kola (circuit switched)

◼ primer: dial-up telefonska veza

◼ privremeno uspostavljanje kola između dve tačke

(pozivaoca i pozvanog)

◼ analogni medijum za prenos signala

◼ ako se ova dial-up infrastruktura koristi za

realizaciju računarske mreže neophodan je modem
na krajevima veze (kod oba korisnika) da bi bila
moguća razmena informacija jer računar generiše
informacije u digitalnom obliku 5
Komunikacione veze -
komutacija
Komutacija paketa (packet switched)

◼ svaki paket ide svojom (posebnom) putanjom

◼ način komunikacije na Internetu

6
Dva oblika predstavljanja informacija: analogini i digitalni

7
 Modulacija (promena) signala radi prenosa.
Na slici je prikazana digitalna modulacija (signal koji se moduliše
je digitalan)
Modulacija nosioca (carrier) radi kodiranja binarne digitalne
informacije
8
Komunikacione veze
Dial up veze

◼ Brzina prenosa: 56,000 bps (56 Kbps)

Širokopojasne (broadband)

◼ Širi propusni opseg, veća nosivost informacija,

prenos više različitih podataka u jednom
medijumu preko više kanala,...

◼ Brzina prenosa: preko 256,000 bps (256 Kbps)9

Komunikacije veze
Opcije za širokopojasnu komunikaciju
◼ Kućna upotreba
 Digitalna pretplatnička petlja, Digital subscriber line
(DSL)
 Kablovski modem
 Uključuju modulacione tehnike
(modulacija/demodulacija)

◼ Komercijalna i poslovna upotreba

 Ethernet (osnovni, Fast Ethernet, Gigabit Ethernet)
 Linijsko kodiranje, nema modulacije
10
Vreme prenosa slike za različite brzine prenosa (preko različitih
komunikacionih veza tj. Kanala)

11
Komunikacione veze
Bežični prenos podataka

◼ Signali se prenose putem EM talasa i to:radio,

mikrotalasni ili infracrveni talasi

◼ Omogućava mobilno računarstvo “mobile

computing”

◼ Vrste bezičnog prenosa podataka

 Bezični prenos u lokalnoj mreži, Wireless local access

network

 Bezični prenos u globalnoj mreži, Wireless wide-area

access network
12
Lokalne mreže (Local Area
Networks)
Local area network (LAN)
◼ Povezuje komunikacione uređaje koji su blizu jedan
drugom, obično do nekoliko desetina metara
◼ Vlasnik uređaja je i vlasnik mreže
◼ Način povezivanja uređaja u mrežu se naziva
topologija
◼ Najpoznatije LAN topologije
 Magistrala
 Prsten
 Zvezda

13
Najpoznatije
LAN topologije

14
Lokalne mreže (2)
Ethernet
◼ Najčešće korišćena LAN tehnologija

◼ Koristi se topologija magistrale

◼ Dva načina za konstrukciju Ethernet

LAN mreže
 Putem deljenog kabla

 Preko habova (bridge, switch, repeater), što

je sada dominantno
15
16
Globalne računarske mreže
(Wide Area Networks)
Wide area networks (WANs)
◼ Povezuje računare u okviru jednog grada,
države, kontinenta...
◼ Korisnici moraju da plate korišćenje servisa koji
su u vlasništvu komunikacione kompanije
◼ Namenske point-to-point veze
◼ Uglavnom koriste store-and-forward,
tehnologiju sa komutacijom paketa radi prenosa
poruka
17
Tipična struktura WAN mreže

18
 Internet

Mreža svih mreža

19
Internet

Mreža svih mreža

20
Kratka istorija Interneta i WWW
Avgust 1962: Prvi predlog za pravljenje
računarske mreže, J. C. R. Licklider, MIT
ARPANET
◼ Napravljena od strane Advanced Research
Projects Agency (ARPA) tokom 60tih godina
◼ Brzo se razvijala i rasla tokom 70tih

21
Istorija Interneta
NSFNet: Nacionalna mreža USA,
napravljena od strane National Science
Foundation (NSF)

Oktobar 24, 1995: Zvanično prihvatanje

naziva Internet

Provajderi Internet usluga počinju da nude

pristup Internetu koji je ranije bio samo u
okviru ARPANET i NSFNet
22
Internet, krajem 80tih godina prošlog
veka
23
Infrastruktura
Internet je globalna svetska mreža,
skup svih lokalnih, regionalnih i drugih
mreža
Mreža svih mreža
Za povezivanje se koriste različiti
medijumi i uređaji
Medijumi: bakarni kablovi, optički
kablovi, bežični prenos
Uređaji: hub, svič, ruter
24
Generalna struktura Interneta
Sve realne mreže u svetu, uključujući i
Internet kao globalnu svetsku mrežu, su
mešavina LAN i WAN mreža

◼ Primer: Kompanija ili fakultet

 Jedna ili više LAN mreža povezuju računare

 Individualni LANovi su međusobno povezani

preko WAN mreže
25
Struktura mreže tipične kompanije

26
Generalna struktura Interneta
(2)

Provajder Internet usluga, Internet Service

Provider (ISP)
◼ Globalna mreža, WAN
◼ Obezbeđuje vezu od neke mreže do ostalih mreža,
ili od jednog računara do ostalih mreža
ISP su hijerarhijski organizovani
◼ Međusobno povezani na različite načine kako bi
obezbedili široku geografsku pokrivenost tj.
povezanost
27
Struktura mreže sa ISPovima

28
Hijerarhija ISPova

29
Generalna struktura Interneta
(3)

Internet
◼ Ogromna, globalna, svetska mreža, mreža
svih mreža, “network of networks”
◼ Obuhvata sve čvorove, LAN i WAN mreže,
svičeve, rutere, različite ISP provajdere...
◼ Veličina Interneta
 8.7 milijardi hostova (čvorova), 2012. godine
 5 000 000 TB podataka!
30
Komunikacioni protokoli
Šta je protokol?
◼ Skup pravila, konvencija, dogovora za efikasnu i
pravilnu komunikaciju
◼ Definiše se i posmatra po slojevima, svaki sloj
ima određenu ulogu

Protokol stek – lista protokola koje sistem

upotrebljava

31
Komunikacioni protokoli
Interfejsi
◼ izmedju susednih slojeva
◼ definišu primitivne operacije i usluge koje niži
nivo nudi svom susedu iznad
◼ operacije i usluge moraju biti takve da
obezbedjuju odredjeni skup potpuno definisanih
funkcija

Mrežna arhitektura – protokoli i interfejsi

32
Komunikacioni protokoli

33
Slojeviti model komunikacija
Reducira kompleksnost
Obezbedjuje standardne interfejse
Modularnost tehničkih rešenja
Interoperabilnost
Ubrzava razvoj i implementaciju
Posepešuje proces učenja

34
Internet mrežna infrastruktura
Protokoli

TCP/IP

Adresiranje

IP adrese
35
TCP/IP
TCP/IP (Transmission Control
Protocol/Internet Protocol) protokol stek
◼ Skup pravila (protokola) za komunikaciju na
Internetu
◼ Definiše funkcionisanje Interneta, razmenu
informaciju na Internetu
◼ 5 slojeva, fizički, sloj veze podataka, mrežni,
transportni, aplikativni

36
TCP/IP

37
TCP/IP

38
Enkapsulacija TCP/IP

IP datagram

4/3/2023
Dr Ejub Kajan 39 39
TCP/IP slojevita struktura

40
Adresiranje
Da bi komunikacija bila moguća neophodno
je dodeljivanje adresa učesnicima -
adresiranje
Fizičko adresiranje
◼ često preko tzv MAC adrese
◼ jedinstven broj, kojim se vrši identifikacija
uređaja/interfejsa na lokalnoj LAN mreži
Mrežno adresiranje
◼ IP adrese
Adresiranje hostova
41
IP adrese
Služe za jedinstvenu identifikaciju
uređaja u mreži
32 bita
Pišu se u dotted decimal formatu
Primer: 147.91.1.5

42
Adresiranje hostova pomoću
DNS
Pristup hostu tj. (serverskom) računaru preko IP
adrese je nepraktičan jer zahteva pamćenje IP
adresa tj. brojeva
Hostovi na Internetu imaju imena
Umesto toga napravljen sistem domena tako da
računari imaju imena u vidu niza karaktera (tj.
nizova karaktera razdvojenih tačkama)
Na ovaj način računarima se na Internetu pristupa
preko njihovih imena, npr. moodle.np.ac.rs

43
Adresiranje hostova pomoću
DNS
Dodeljivanje imena (domena) kontroliše
ICANN preko regionalnih i nacionalnih
registara
Registri mogu da serfitikuju kompanije za
prodaju imena domena
Postoje posebni protokoli (DNS) i serveri
(DNS serveri, name serveri) koji se koriste
za prevođenje imena domena u IP adrese

44
Adresiranje hostova pomoću
DNS
Domeni su organizovani hijerarhijski
TLD top level domeni
Generički gTLD
Komercijalni (.com)
Neprofitne organizacije (.org)
USA vladine organizacije (.gov)
USA armisjke organizacije (.mil)
internacionalne organizacije (.int)
provajderi Internet usluga (.net)
Country ccTLD 45
Generički top level domeni
• Komercijalni (.com)
• Neprofitne organizacije (.org)
• USA vladine organizacije (.gov)
• USA armisjke organizacije (.mil)
• internacionalne organizacije (.int)
• provajderi Internet usluga (.net)

46
Generički domeni

47
 Domeni država
(country domeni)

Kompletan spisak
http://sr.wikipedia.org/wiki/Списак_интернет_домена_највишег_нивоа

48
SLD - Domeni drugog nivoa
hijerarhije adresiranja
Konkretne kompanije,organizacije,
ustanove
Jedinstvena administracija
Npr ibm.com, amazon.com, fifa,com,
ieee.org, ac.rs, gov.rs, wikipedia,rs, ...
Npr. za ac.rs (Akademska mreža
Srbije adminstrator je RCUB)
◼ rs je top level domen države Srbije, a ac
je oznaka domena akademske mreže
Srbije 49
Domeni trećeg nivoa
Domeni ispod drugog nivoa - primer
akademske mreže Srbije
 np.ac.rs – domen Državnog univerziteta u
Novom Pazaru
 dakle, domen je trećeg nivoa, pripada ac
domenu drugog nivoa, a ovaj pripada TLD
domenu rs (državni domen R. Srbije)
◼ ni.ac.rs
◼ bg.ac.rs
◼ kg.ac.rs
◼ ns.ac.rs 50
Obrada podataka

Klijent server

Peer to peer

51
Klijenti i serveri na Webu
Klijent-server model obrade podataka
je dominantan na Internetu
Klijenti i serveri komuniciraju
razmenjujući poruke preko mrežne
infrastrukture Interneta
Zadatak servera je da prima zahteve
od klijenata i šalje im odgovor

52
Klijenti i serveri na Webu

53
Šta je server?
Dva značenja reči server:
◼ Bilo koji računar koji obezbeđuje fajlove ili
programe drugim računarima na mreži
◼ Server kao softver koji se izvršava na računaru
Vrste servera
◼ Web server
◼ Email server
◼ Serveri baza podataka
◼ DNS serveri
◼ ...

54
Server kao računar

55
Serverski softver
Programi koji su instalirani na
posebnim računarima
Npr za Web server potrebno
instalirati Apache ili Microsoft IIS

56
Servisi Interneta
Servisi koje serveri pružaju
klijentima
telnet
◼ logovanje na udaljeni računar
ftp
www
e-mail
...
57
FTP
Prenos fajlova izmedju računara
povezanih TCP/IP
Korisne usluge
◼ Prikaz lokalnih direktorijuma udaljenih
računara
◼ Šetanje po stablu na udaljenom disku
◼ Kreiranje i brisanje direktorijuma
Može da bude privilegovani ili
anonimni
58
EMAIL
Razmena elektronske pošte
email server i email klijenti
Specijalni klijenti: MS Outlook,
Mozilla Thunderbird
Web bazirani klijenti: preko browsera
Zamena konvencionalnih tipova
komunikacija (telefon, pošta, fax)

59
EMAIL
Prednosti
◼ Brzi prijem i slanje poruka tj. pisama
◼ Jednostavan ASCII tekst, formatiranje
karaktera, smiles, prilozi
Upotreba
◼ Potvrda porudžbina, slanja, prijema,
držanje kontakta sa korisnikom (na ličnoj
bazi), slanje reklama i novosti, itd.

60
EMAIL
Nedostaci
◼ Vreme – ogromno vreme se troši na
proveru svih mejlova
◼ Maliciozni softver i druge pretnje koje
stižu preko mejla
◼ Spamovi – neželjene poruke

61
Rešenje spam problema
Zakonska regulativa
Tehničke izmene u mail sistemima
Saradnja velikog broja kompanija u cilju
suzbijanja spamova

62
Rešenje spam problema (2)
Individualni e-mail korisnici
◼ kompleksne e-mail adrese
◼ kontrola ekspozicije e-mail adrese softverskim
robotima (npr. umesto osoba@hostname osoba
at host),
◼ slika adrese umesto teksta
◼ izbegavanje komunikacije sa mnogo cc
◼ ne davati e-mail adresu u chat-ovima
◼ koristiti vise mail adresa

63
Rešenje spam problema (3)
Filtriranje sadržaja
◼ Softver koji identifikuje elemente e-mail
poruke
◼ Gde staviti softver
 Filtriranje na nivou klijenta
 Filtriranje na nivou mail servera

Crne liste
Bele liste

64
Spam – zakonska regulativa
U SAD neki spameri su drakonski kažnjeni
bilo novčano bilo zatvorski
◼ Decembar 2003: 3 spammera kažnjnja sa preko
1 milion USD
◼ 2005 Jeremy Jaynes: 8 godina (žalba odbijena)
Korisnici i mejl serveri u različitim
državama: prvna regulativa ne funkcioniše
Štetu je teško izmeriti
Spameri menjaju adrese
65
World Wide Web
Skup podataka i informacija na Internetu,
obično organizovanih u web stranice i sajtove,
povezani hiperlinkovima
Web sajtovi se nalaze na Web serverima, a
pristupa im se pomoću klijenta (web browser)
Razvoj početo u maju 1991
Dizajnirao i napravio Tim Berners-Lee
Komponente
◼ Hipertekst
◼ URL (Uniform Resource Locator) 66
Hipertekst dokument

67
WWW dokumenti
Hypertext dokumenti se kreiraju
pomoću “markup” jezika HyperText
Markup Language (HTML)
HTML se razmenjuje preko mreže
upotrebom HyperText
Transfer Protocol (HTTP) ili HTTPS
Browser (Web čitač) je softver koji
◼ generiše zahtev za stranicom (sajtom)
◼ interpretira HTML dokumenta i
prikazuje ih na korisnikov displej 68
WWW dokumenti
Svaki dokument/resurs na Web-u treba da
ima neki identifikator za pristup
Uniform Resource Identifier (URI) je
kompaktni string znakova koji se
upotrebljaba za identifikaciju ili
imenovanje resursa
Uniform Resource Locator (URL) je neki
URI koji opisuje njegovu lokaciju na mreži
(način kako da se dođe do te lokacije)

69
URL
URL daje dve stvari
◼ Tačnu lokaciju dokumenta
◼ Metod ili protokol pomoću kojega ce dokument
biti preuzet sa lokacije

70
Kako to sve zajedno izgleda

71
Web sajtovi i portali
Web sajt
◼ Statički sadržaj koji se povremeno
ažurira jednak za sve posetioce
Web portal
◼ Dinamički sadržaj koji se stalno ažurira
različit za posetioce koji iskažu
interesovanje za jednu ili više stvari na
portalu
◼ Identifikacija kolačići, logovi
72
Domen i hosting
Da bi se sajt objavio na WWWu potrebno
je:
◼ da ima svoje ime (ime domena)
◼ fizički prostor za njegovo smeštanje na serveru
(hosting)
Često idu zajedno (jedna firma prodaje)
Besplatni i komercijalni
Nude često i podršku za laku instalaciju
softvera (npr. Wordpress i slično)
73
Web sajtovi - važni koncepti
Veliki broj raznovrsnih uređaja
◼ različite veličine ekrana, pristupne
mreže, brzine, browseri...
Držati se standarda!
◼ W3C, World Wide Web Consortium
Progresivno poboljšavanje
◼ napraviti prvo da radi na svim
browserima, pa onda dodavati složenije
elemente
74
Web sajtovi - važni koncepti
Responsivni veb dizajn
◼ Strategija za obezbeđivanje custom
izgleda u skladu sa veličinom i tipom
browsera (uređaja)
Jedan veb za sve (napraviti dizajn za
ljude sa različitim poteškoćama i
problemima – vizuelnim, auditornim,...)
Brzina i performanse (optimizacija)
75
Responsivni veb dizajn
76
Budućnost Interneta
Sveprisutno i prožimajuće računarstvo,
Internet of Things
Inteligentne kuće i automobili
Primene u biznisu, zdravstvu, organizaciji
društva
Web 2.0, Web 3.0 (semantički), Web 4.0
(inteligentni - AI, IoT), Web 5.0
(symbionet, emotivni, moždani implanti…)
Izazovi, sigurnost i bezbednost
77