Internet

Cilj ove glave je da odgovori na sledea pitanja:

ta je internet? Kada je nastao, od ega se sastoji i emu slui?
ta su dobavljai interneta i kako se vri povezivanje na internet?
ta je veb? ta su pregledai, a ta pretraivai veba? ta su sajtovi? ta je veb-mejl? ta su forumi, blogovi,
drutvene mree? ta je elektronska trgovina?
ta je elektronska pota, a ta prenos datoteka? Koji su ostali servisi interneta?

ta je internet?
Internet je najvea i najznaajnija mrea dananjice. To je otvorena, globalna mrea koja povezuje mnogo
razliitih mrea i raunara irom cele planete. Poto je internet veoma kompleksan, teko ga je definisati u jednoj
reenici. Postoje dve osnovne grupe opisa: strukturni opisi definiu internet na osnovu onoga od ega se sastoji,
dok funkcionalni opisi definiu ono to internet svojim korisnicima omoguava.
Sa strukturnog stanovita, internet je WAN mrea koja povezuje mnotvo manjih privatnih ili javnih mrea i koja
omoguava meusobnu komunikaciju svim povezanim ureajima. Komunikacioni kanali su izgraeni od razliitih
fizikih komunikacionih tehnologija (kablova, beinih veza, satelitskih veza). Krajnji ureaji (klijenti i serveri)
nazivaju se hostovi i izmeu njih postoje samo posredne veze preko rutera. Struktura interneta je hijerarhijska:
hostovi su povezani u mreu njihovih lokalnih dobavljaa interneta (engl. internet service provider, ISP), ureaji
lokalnih dobavljaa su povezani u regionalne mree, a regionalne mree su povezane u nacionalne i
internacionalne mree. Najvee mree povezane su izrazito brzim vezama koje se nazivaju kima interneta (engl.
internet backbone). Na mrenom sloju i host-raunari i ruteri potuju IP protokol komunikacije, koji svakom od
njih dodeljuje jedinstvenu logiku adresu IP adresu. Paketi informacija od hosta do hosta putuju preko niza
rutera, pri emu se putanja automatski odreuje i hostovi nemaju kontrolu nad njom (koristi se komutiranje
paketa). Na transportnom sloju komunikacija se odvija korienjem dva protokola: TCP protokol s
uspostavljanjem konekcije garantuje da e podaci koji se alju biti dostavljeni ispravno i bri UDP protokol bez
uspostavljanja konekcije i on ne daje ovakve garancije.
Definicija
Ureaj je prikljuen na internet ako koristi softver koji komunicira protokolima TCP/IP, ima IP adresu i moe
da alje IP pakete ostalim ureajima na internetu.
Ko eli da zna vie?
IP protokol ima razliite verzije. U okviru trenutno preovlaujue verzije, IP adrese su predstavljene
tridesetdvobitno (meutim, esto se prikazuju kao etiri dekadna broja izmeu 0 i 255). Na primer, jedna IP
adresa je 147.91.66.20. S obzirom na veliki broj ureaja prikljuenih na internet, ova shema adresiranja nije
dovoljna (jer je sa 32 bita mogue adresirati tek neto vie od etiri milijarde ureaja), tako da nova verzija IP
protokola, IPv6, uvodi ire adrese.
Internet moemo definisati i preko usluga koje nudi svojim korisnicima. Sa tog stanovita, internet je mrena
infrastruktura koja omoguava rad distribuiranim aplikacijama koje korisnici upotrebljavaju. Ove aplikacije
ukljuuju veb (engl. world wide web, WWW), koji omoguava korisnicima pregled hipertekstualnih dokumenata,
elektronsku potu (engl. e-mail), prenos datoteka izmeu raunara (engl. file transfer), upravljanje raunarima
na daljinu preko prijavljivanja na udaljene raunare (engl. remote login), slanje instant poruka (engl. instant
messeging) itd. Ove aplikacije komuniciraju preko svojih specifinih aplikacionih protokola (na primer, HTTP,
SMTP, POP3). S vremenom se prave i nove aplikacije.

Iako su IP adrese osnova interneta i svaki ureaj ima svoju IP adresu, proseni korisnici retko imaju direktan
kontakt sa njima. Da bi se olakalo korienje internet servisa, pored IP adresa uvodi se sistem imena domena
(engl. domain name system, DNS) tekstualni nazivi hostova (najee servera) koji se lake pamte. Imenu svakog
domena pridruena je IP adresa odgovarajueg hosta registrovanog za taj domen i ovo pridruivanje belei se na
posebnim serverima, koji se nazivaju serveri za imena domena (engl. domain name server, DNS). Domeni se
sastoje od nekoliko delova razdvojenih takama i organizovani su hijerarhijski. Na primer, domen
www.mat.bg.ac.rs ukazuje da se server nalazi u Srbiji (.rs), da je deo akademske mree (.ac.rs), da je u Beogradu
(bg.ac.rs), da je na Matematikom fakultetu (mat.bg.ac.rs) i da je u pitanju centralni veb-server
(www.mat.bg.ac.rs). Poslednji deo domena esto ukazuje na zemlju u kojoj je domen registrovan. Veliki broj
domena nije vezan za zemlju, ve ukazuje na tip organizacije u ijem je vlasnitvu domen (na primer, .com je
komercijalni domen koji moe svako da zakupi, .org uglavnom koriste neprofitne organizacije, .edu koriste
obrazovne institucije, .aero koriste avioprevoznici i aerodromi).
Ko eli da zna vie?
Upravljanje domenima u Srbiji (.rs i .srb) vri Registar nacionalnog internet domena Srbije (http://www.rnids.rs).
Domen se moe registrovati (najee zakupiti na odreeni vremenski period) preko dobavljaa interneta.
Zanimljivost
Trgovina internet domenima bila je svojevremeno veoma unosna. Poto se domeni dodeljuju onome ko ih prvi
registruje, u rano doba interneta pojedinci su registrovali domene za koje su pretpostavljali da mogu da budu
interesantni odreenim kompanijama (na primer, domen http://www.mercedes .com sigurno je interesantan
kompaniji Mercedes), da bi ih kasnije za velike sume prodavali tim kompanijama. Jedan popularan domen prodat
je za neverovatnih 14 miliona dolara.
Internet je ima kompleksnu istoriju i teko je odrediti jedinstven dogaaj ili datum koji je obeleio njegov
nastanak.
Ko eli da zna vie?
Poeci interneta vezuju se za mreu ARPANET, nastalu 1969. zbog potreba amerike vojske i ministarstva
odbrane. To je bila jedna od prvih mrea zasnovanih na komutiranju paketa. Mrea raste tokom 1970-ih, stotine
velikih raunara se povezuju i mrea od istraivakog projekta izrasta u mreu od praktinog znaaja za ameriku
vojsku. Poetkom 1980-ih uvode se standardni protokoli TCP/IP, koji se koriste kao osnovni protokoli dananjeg
interneta. Godine 1983. vojni i civilni deo mree ARPANET se razdvajaju, a kombinovana mrea poinje da se
zove Difence Data Network (DDN). Uspeh mree ARPANET inspirie ljude na univerzitetima da razviju NSFNet,
mreu direktno zasnovanu na protokolima TCP/IP, kako bi omoguili povezivanje univerziteta koji nisu imali
striktne ugovore sa amerikim ministarstvom odbrane. Ova mrea postaje uspena tokom 1980-tih, spaja se sa
civilnom granom mree ARPANET, ali i sa mreama na drugim kontinentima (na primer, EurpaNet i EBONE u
Evropi). Sredinom 1980-ih ova zajednika mrea poinje da se tretira kao jedinstveni entitet internet. S
vremenom se uvidelo da njeno finansiranje samo iz budetskih sredstava nije mogue i doputa se upliv privatnog
kapitala, to dovodi do razvoja mrene infrastrukture.

Dobavljai interneta i tehnologije pristupa internetu

Da bi raunari i privatne i poslovne lokalne mree mogli da se poveu na internet, obino se koriste usluge
kompanija koje nazivamo dobavljai interneta ili internet provajderi. Deo infrastrukture interneta izmeu hostraunara (na primer, kunog raunara) i prvog rutera (obino smetenog kod dobavljaa interneta) naziva se
lokalna petlja (engl. local loop) ili poslednja milja (engl. last mile). Iako predstavlja mali deo geografske razdaljine
koju podaci prelaze, ona je esto usko grlo u komunikaciji. Naime, da bi se smanjili trokovi postavljanja novih
telekomunikacionih vodova, komunikacija u ovom delu vri se obino korienjem postojee infrastrukture
(fiksne telefonije, uglavnom zastarele, ili kablovske televizije), i to analognim signalima. Ipak, promene na tom
polju polako se vide. ak i u nerazvijenim zemljama provajderi nude razliite pristupne tehnologije koje
omoguuju brz, stalan pristup internetu, tzv. irokopojasni internet (engl.broadbend). Najznaajnije pristupne
tehnologije danas su DSL, kablovski i mobilni pristup internetu, dok beini WiMAX pristup postaje sve

popularniji.
Prilikom odabira pristupne tehnologije, u obzir treba uzeti tehnike mogunosti lokacije (na primer, ponekad
telefonska infrastruktura ne doputa da se koristi DSL) i ponudu internet dobavljaa (u nekim krajevima je
prisutan veoma veliki broj dobavljaa, dok je negde ponuda drastino manja). Pored cene, koja je esto vaan
faktor, prilikom uvoenja interneta treba razmotriti brzinu protoka podataka koja vam se nudi (ona se obino
iskazuje posebno za dolazni, a posebno za odlazni saobraaj, pri emu se najee prikazuje samo vrednost
dolaznog protoka, koja je znatno vea). Tarifiranje se vri prema koliini prenetih podataka (na primer, naplauje
se svaki preneti kilobajt) ili, sve ee, na mesenom nivou, uz mogunost prenosa neograniene koliine
podataka (tzv. flat rate). Internet servis korisnicima se obino nudi u paketima. Svedoci smo integracije svih
telekomunikacionih usluga i danas se nude paketi koji kombinuju pristup internetu, kablovsku televiziju (sve
ee digitalnu HDTV) i fiksnu i mobilnu telefoniju.
Ko eli da zna vie?
Protok se danas obino izraava u megabitima po sekundi (Mbps), a ne u megabajtima po sekundi (MBps). Brzina
u MBps obino se dobija tako to se brzina u Mbps podeli sa oko 10 (jer se uz same podatke alju i kontrolni
bitovi). Pri protoku od 1 Mbps video-zapis od oko 700 MB moe se preuzeti za oko sat i po vremena. Poveanje
broja megabita u sekundi proporcionalno smanjuje vreme prenosa. U vreme pisanja ovog teksta osnovni paket
jednog dobavljaa nudi protok od 2 Mbps (uz 256 Kbps u odlaznom saobraaju), dok najbri paket nudi protok
do 100 Mbps (uz 4 Mbps u odlaznom saobraaju).

Klasian modemski pristup

Jedan od naina povezivanja kunih raunara na internet (danas u Srbiji uglavnom prevazien) jeste klasian
modemski pristup uz korienje klasinih parica fiksne telefonske mree (engl. plain old telephone system, POTS).
Da bi se uspostavila (privremena) veza sa internetom, potrebno je iz raunarskog programa pozvati telefonski
broj provajdera (engl. dial up). Fiksni telefoni sa telefonskim centralama povezani su paricama koje prenose
analogne signale na koje se raunar prikljuuje preko modema, koji vri analogno-digitalnu konverziju. Na
drugom kraju veze, kod provajdera, modemi su povezani na ruter ukljuen u internet. Fizike karakteristike
komunikacije kroz klasinu telefonsku mreu ograniavaju brzinu komunikacije na nekoliko desetina hiljada
bitova u sekundi (standardna brzina modema je 56 Kbps). Naime, poto je fiksna telefonija namenjena iskljuivo
prenosu glasa, a za dobro razumevanje glasa dovoljno je preneti frekvencije izmeu nekoliko stotina i nekoliko
hiljada herca, u centralama su instalirani filteri koji uklanjaju sve frekvencije van ovog opsega, smanjuju um i
poboljavaju kvalitet govorne komunikacije. Ovim je i prenos podataka ogranien na uski frekvencijski opseg, to
znatno ograniava brzinu prenosa podataka.

DSL
Digitalna pretplatna linija (engl. digital subscruber line, DSL) jeste tehnologija za istovremeni prenos glasovnog
signala i digitalnih podataka preko parica fiksne telefonske mree. Za razliku od klasinog modemskog pristupa,
DSL ostvaruje stalnu vezu i nema potrebe za pozivanjem broja, a korisnici istovremeno mogu da telefoniraju i
prenose podatke. Da bi se se poveao frekvencijski opseg (a time i propusna mo), ne vri se odsecanje
frekvencija van uobiajenih frekvencija ljudskog govora, ime se postie da frekvencijski opseg veze zavisi samo
od duine kabla (na dugakim paricama dolazi do slabljenja visokofrekvencijskih signala). Zato DSL nije mogue
uspostaviti na mestima koja su fiziki previe udaljena od telefonske centrale (DSL pristojne brzine obino se
moe ugraditi na rastojanjima do 4 km). Frekvencijski raspon deli se na pojaseve i svaki pojas se nezavisno koristi
za komunikaciju (tzv. multipleksiranje deljenjem frekvencija, FDM). Jedan pojas se rezervie za prenos glasovnog
signala, dva pojasa za kontrolu prenosa podataka, dok se ostali pojasevi (njih oko 250) koriste za prenos
podataka. Poto se podaci obino vie preuzimaju nego to se alju, vie pojaseva odvaja se za dolazni (engl.
download) nego za odlazni (engl. upload) saobraaj. Ovakva organizacija naziva se asimetrina digitalna
pretplatna linija (engl. asimetric DSL, ADSL). Brzina prenosa iznosi do nekoliko desetina Mbps u dolaznom i
nekoliko Mbps u odlaznom saobraaju. Na korisnikovom kraju linije instalira se razdelnik (engl. spliter), koji prvi
pojas usmerava ka telefonskom ureaju, a ostale pojaseve ka raunaru (ili ulazu u lokalnu raunarsku mreu).

Izmeu raunara i razdelnika nalazi se ADSL modem. Slian ureaj (koji se naziva DSLAM), instalira se na drugom
kraju ice (u telefonskoj centrali). On prihvata podatke od velikog broja korisnika, objedinjuje informacije i alje
ih ka provajderu.
Ko eli da zna vie?
Jedno vreme se za pristup internetu koristila ISDN tehnologija (koja je takoe koristila parice fiksne telefonije),
ali nju je danas potpuno potisnula ADSL tehnologija.

Kablovski internet - HFC

Optiko-kablovske mree (engl. hybrid file-coaxial) jesu mree koje se zasnivaju na kombinovanom prenosu
podataka kroz optika vlakna i koaksijalne kablove koji se koriste za istovremeni prenos televizijskog signala,
radio-signala i digitalnih podataka. Ruter u centrali provajdera povezuje se optikim kablovima sa voritima, koja
su dalje povezana sa korisnicima korienjem koaksijalnih kablova (obino ve postojeih kablova kablovske
televizije). Na jedno vorite povezuje se nekoliko stotina korisnika (obino stanari jedne ili vie susednih zgrada).
Koaksijalnim kablovima prenose se radio i TV signal (danas esto digitalni) i digitalni podaci. Veza sa raunarom
ostvaruje se preko kablovskog modema. Slino kao kod DSL, korienjem FDM, frekvencijski opseg se deli na
pojaseve i neki pojasevi (obino manji broj) koristi se za odlazni saobraaj, a neki za dolazni saobraaj. Svi korisnici
povezani na vorite dele komunikacioni kanal i dolazni paketi bivaju dostavljeni istovremeno svim kablovskim
modemima prikljuenim na vorite. Stoga brzina prenosa moe da varira u zavisnosti od aktivnosti prikljuenih
korisnika. Brzina dolaznog saobraaja je do oko 100 Mbps, a odlaznog nekoliko Mbps (pod pretpostavkom da
vorite nije preoptereeno).

Mree mobilne telefonije

Razvoj mobilne telefonije karakterie se generacijama. U prvoj generaciji vren je analogni prenos glasa, u drugoj
digitalni prenos glasa i manje koliine podataka (na primer, uvedene su SMS poruke), dok se u treoj generaciji
vri digitalni prenos glasa i velike koliine podataka. Pristup internetu korienjem mobilne telefonije postaje sve
napredniji i rasprostranjeniji. Tehnologije tree generacije koje se danas najvie koriste su High Speed Packet
Access (HSPA), koje omoguavaju protok do oko 7 Mbps u dolaznom (HSDPA) i do oko 6 Mbps u odlaznom
saobraaju (HSUPA). Protok zavisi od trenutne optereenosti mree.

Povezivanje raunara na internet

Povezivanje raunara na internet ne razlikuje se mnogo od povezivanja raunara u lokalnu mreu. Ako je lokalna
mrea prikljuena na internet, onda je obino dovoljno ukljuiti raunar u lokalnu mreu i on automatski ima
pristup internetu. U kunim uslovima u Srbiji danas, osnovne pristupne tehnologije su ili DSL ili kablovski internet,
i prvi korak pri prikljuivanju raunara u vaem domu na internet jeste da od internet provajdera zakupite pristup
i dobijete modem (DSL ili kablovski). U sluaju kablovskog interneta, koaksijalni kabl kablovske televizije prvo se
deli (korienjem razdelnika) i jedna grana kabla ostavlja se za prenos televizijskog signala i ukljuuje u televizor,
dok se druga grana ukljuuje u kablovski modem. U sluaju DSL, telefonski kabl takoe se deli razdelnikom i jedna
grana se ukljuuje u telefon, a druga u DSL modem. Od modema (bilo kablovskog, bilo DSL) sprovodi se UTP kabl,
koji se prikljuuje u raunar (u sluaju da se na internet prikljuuje samo pojedinani raunar) ili u ruter (u sluaju
da se na internet prikljuuje kuna lokalna mrea). Nekada je modem koji dobijete od provajdera i svi ili ruter
(ak ponekad i beini), tako da onda nije potrebno koristiti dodatne ureaje da biste uspostavili lokalnu mreu.
Nakon povezivanja raunara sa modemom (ili nakon ukljuivanja u kunu lokalnu mreu koja je povezana na
internet), internet se obino moe odmah koristiti. Ponekad je potrebno izvriti softversko podeavanje (na
primer, podesiti korisniko ime i lozinku). Internet provajderi daju detaljno uputstvo kako izvriti povezivanje i
podeavanje i pruaju tehniku podrku (mogue je pozvati ih telefonom i postaviti pitanje).

Veb
Iako je zaiveo tek 1990-tih, znatno kasnije nego internet, danas je veb osnovni servis interneta.
esto se deava se pogreno identifikuju internet i veb. Veb je samo jedan od servisa interneta, tj. jedna

distribuirana aplikacija koja se izvrava zahvaljujui infrastrukturi interneta. Moemo rei da je internet omoguio
veb, a veb doneo nesluenu popularnost internetu.
Veb je sistem meusobno povezanih dokumenata veb-stranica (engl. web page), koje sadre tekst, slike, videosnimke i drugi multimedijalni materijal. Veb-stranice su povezane korienjem veza, tj. linkova (engl. link), i
predstavljaju hipertekst (tekst koji je tako povezan da se delovima teksta moe pristupiti praenjem veza i koji
se ne mora itati sekvencijalno unapred odreenim redom). Aktivirajui veze (obino jednostavnim klikom
miem) korisnici prelaze sa jedne stranice na drugu. Za obeleavanje veb-stranica koristi se jezik HTML (engl.
Hypertext Markup Language), a za opis njihove vizuelne prezentacije koristi se jezik CSS (engl. Cascading Style
Sheets). Kolekcije stranica povezanog sadraja nazivaju se veb-sajtovi (engl. web site). Stranice se uvaju na vebserverima (engl. web server) i na zahtev klijenata prenose se na klijentske raunare, gde ih prikazuju
specijalizovani programi pregledai veba, tj. veb-brauzeri (eng. web browser). Veb-sajtovima (stranicama,
slikama i slinim objektima) pridruene su adrese (URL, uniform resurce identifier). Stranicama se pristupa ili
direktnim unoenjem adrese, ili praenjem veza sa stranica istog ili drugih sajtova, esto veb-pretraivaa (engl.
web engine), koji prikazuju spisak stranica sa pojmovima koje korisnik pretrauje. Veb-stranice se najee
prenose korienjem protokola HTTP (engl. hipertext transfer protocol). Svaki URL sastoji se od oznake protokola,
domena ili IP adrese servera i putanje do resursa na serveru. Tako, na primer,
http://www.server.com/data/chart.pdf oznaava da se preko protokola HTTP zahteva prenos datoteke
chart.pdf, koja se nalazi na serveru pridruenom domenu www.server.com u direktorijumu data.
Ko eli da zna vie?
Veb je koncipiran 1980-tih u istraivakom centru CERN. Razvio ga je Tim Berners-Li u okviru sistema koji
istraivaima omoguava jednostavno korienje i razmenu dokumenata. Sa grupom kolega Berners-Li je 1990.
godine kreirao prototip klijentskog i serverskog softvera i definisao prvu verziju HTTP protokola za njihovu
komunikaciju. Pojavljuje se i prvi pregleda, Mosaic. Popularnost veba i HTML-a raste i tokom 1990-tih velike
softverske kompanije proizvode svoje pregledae (Microsoft Internet Explorer i Netscape Navigator) i zapoinju
borbu za primat na veb-tritu (ovaj period poznat je i kao period ratova pregledaa). Da bi se kanalisao dalji
razvoj veba i koordinisali industrijski proizvoai softvera, 1994. Tim Berners-Li je formirao neprofitnu
organizaciju World Wide Web Consortium (W3C) koja okuplja nekoliko stotina akademskih strunjaka i koja
preuzima kontrolu nad veb-tehnologijama. Danas se W3C smatra jedinim relevantnim telom za razvoj veba i
njihove preporuke se smatraju standardima.
Veb-stranice mogu da budu statike (da prikazuju unapred pripremljen sadraj, koji moe samo da se pregleda)
ili dinamike, tj. aktivne (podrazumevaju neku interakciju sa korisnicima).
Ko eli da zna vie?
Dinamika se veb-stranicama dodeljuje specijalizovanim programima skriptovima (engl. script). Razlikuju se
skriptovi koji se izvravaju na serveru (kada se klijentu alju generisane HTML stranice) i skriptovi koji se izvravaju
na klijentu (kada se klijentu alje program ubaen u veb-stranicu koji se izvrava u okviru veb-pregledaa). Za
pisanje serverskih skriptova koriste se jezici PHP, ASP.NET, JSP, dok se za pisanje klijentskih skriptova koristi jezik
JavaScript.

Pregledai veba
Najkorieniji pregledai veba danas su Microsoft Internet Explorer, Mozilla Firefox, Google Chrome, Safari,
Opera itd. Verovatno ste svi do sada koristili neki od njih. Njihova upotreba je zaista jednostavna i neemo je
detaljno objanjavati. Pomenimo samo nekoliko osnovnih stvari.
Pregledai sadre polje za unos adrese (engl. address bar), u koji se unosi URL stranice, odnosno sajta koji se eli
prikazati. Pored polja za unos adrese obino se nalazi i polje za pretraivanje (engl. search bar), u koje se unosi
termin koji se trai, nakon ega se aktivira pretraiva veba (mogue je odabrati razliite pretraivae) i prikazuju
se rezultati pretrage. Neki pregledai (na primer, Google Chrome) nemaju posebno polje za pretraivanje, ve se
upit unosi u polje za unos adrese. Moe se prikazati vie stranica istovremeno u posebnim karticama (tabovima).
Nova kartica se otvara preicom Ctrl + T. Prikaz stranice (tzv. zum) najee se podeava preicama Ctrl + + i Ctrl

+ -. Mogue je i postaviti poetnu stranicu (engl. home page), koja se automatski prikazuje prilikom ukljuivanja
pregledaa. Pregledai uvaju i istoriju poseenih stranica, to omoguava da se lako pronau stranice koje su
nedavno bile poseene. Ovakve stranice se i pamte keirane na disku kako bi im se moglo pristupiti iz pregledaa
i ako veza sa internetom nije uspostavljena (obino opcija Work offline). Mogue je snimanje veb-stranica na
lokalni raunar da bi se mogle pregledati i kada nema pristupa internetu ili ako se stranica izmeni ili ukloni sa
servera. Ovo se radi na standardni nain (File-Save ili preicom Ctrl + S), pri emu prilikom snimanja treba odabrati
da se sauva cela stranica (obino opcija Web page - complete) da bi osim teksta bile snimljene i slike i ukljueni
objekti. Mogue je i selektovanje i kopiranje teksta u programe za obradu teksta (prevlaenjem ili korienjem
klipborda). Slike se snimaju tako to se iz kontekstnog menija slike odabere opcija za snimanje (obino opcija
Save Image as).
Ko eli da zna vie?
Neke mree omoguavaju pristup internetu samo preko specijalnih proksi servera (engl. proxy server) i da bi se
mogao pregledati veb, potrebno je u pregledau podesiti proksi adresu.

Pretraivai veba
Veb sadri enormnu koliinu informacija i esto je teko pronai informaciju koja vam je potrebna. Veb prosto
ne bi funkcionisao bez savremenih pretraivaa veba, od kojih je najkorieniji Google (http://www.google.com).
Google je postao sinonim za pretraivanje veba, tako da je u argon uao glagol guglati ili guglovati. Poeljno je
napraviti jasnu terminoloku razliku izmeu pretraivaa i pregledaa veba.
Veb-pretraivai sadre komponentu koja se naziva pauk ili kroler (engl. spider, crawler), koja s vremena na
vreme preuzima stranice i skladiti ih. Tekst sa stranica se indeksira, tj. kreiraju se baze podataka koje svakom
terminu pridruuju spisak stranica na kojima se taj termin javlja. Poto se termini javljaju na mnogo stranica, pre
prikazivanja korisniku potrebno je na neki nain rangirati stranice i prvo prikazati najrelevantnije. Google je uveo
algoritam rangiranja stranica pod nazivom Page Rank, koji je u svojoj osnovnoj varijanti zasnovan na brojanju
veza koje vode ka stranicama (stranica e biti dobro rangirana ako ima vei broj ulaznih veza sa stranica koje su
same dobro rangirane). Danas se osim ovog osnovnog parametra za rangiranje koristi jo veliki broj drugih.
Zanimljivost
Google prilikom rangiranja koristi vie od 200 parametara, ali njihov spisak i uticaj na rangiranje je poslovna tajna.
Ko eli da zna vie?
Neke stranice se prikazuju u vrhu pretrage jer su njihovi autori to platili, ali ove reklame su jasno obeleene i lako
se mogu prepoznati. Na redosled rangiranja ne moe se uticati novcem. Autori veb-sajtova koriste razliite
tehnike, poznate pod zajednikim imenom SEO (engl. Search engine optimization), da bi se njihovi sajtovi
pojavljivali meu prvim rezultatima odreenih upita.
Iako se pretraivanje vri jednostavnim unoenjem rei u polje za pretragu, postoje neke tehnike kojima moete
poboljati pretragu. Pretraivai uvek prikazuju stranice koje sadre sve termine koje ste uneli. Kada elite da
precizirate pretragu, potrebno je da unesete vie termina. Kod pretraivaa Google, ako navedete re ili frazu
pod navodnicima, tada se prikazuju samo one stranice koje sadre tu re ili frazu iskljuivo u tom obliku (ne
pronalaze se sline rei ili fraze). Ako se ispred rei stavi znak - prikazuju se samo stranice koje ne sadre tu re.
Ukoliko se stavi znak ~ prikazuju se i stranice koje sadre sinonime te rei. Karakter * menja bilo koju re u frazi.
Ukoliko se eli pretraga samo odreenog sajta, pored rei koje se trae treba staviti direktivu site: (na primer,
upit matematika site:mpn.gov.rs pronalazi sva pojavljivanja rei matematika na sajtu Ministarstva prosvete,
nauke i tehnolokog razvoja). Jo neke kriterijume pretrage (na primer, period u kojem je odreena stranica
promenjena) mogue je zadati korienjem opcije Search tools.
Ko eli da zna vie?
Google vri objedinjenu pretragu, odnosno na istoj stranici prikazuje pronaene stranice, slike, vesti i snimke koji
odgovaraju vaoj pretrazi. Naravno, mogue je i pojedinano pretraivati ove kategorije sadraja.

Forumi, blogovi, drutvene mree

Forumi (engl. Internet forum, message board) su veb-sajtovi koji korisnicima omoguuju diskusiju (obino samo
na teme odreene pravilima foruma). Diskusija je organizovana u tzv. niti (engl. threads) neko zapoinje nit na
odreenu temu postavljanjem prve poruke, a dalja diskusija na tu temu tee odgovaranjem na poruke iz te niti.
Blogovi (engl. web LOG - blog) su svojevrsni lini dnevnici u kojima korisnici objavljuju svoja razmiljanja o nekoj
temi i dele ih sa javnou. Korisnici itaju lanke koje autori bloga postavljaju i mogu javno da ih komentariu i o
njima diskutuju.
Drutvene mree kao to su, na primer, Facebook, Twitter, Google+, Linkedln nastale su sredinom prve decenije
21. veka i vrlo brzo su postale svojevrstan socioloki fenomen. Za manje od jedne decenije broj aktivnih naloga
porastao je na nekoliko milijardi. Drutvene mree korisnicima omoguavaju povezivanje i ostvarivanje kontakta
sa nalozima njihovih linih prijatelja i poznanika ili sa nalozima linosti iz javne sfere koje su im na neki nain
zanimljive. Korisnici objavljuju statuse (kratke poruke koje sadre tekst, slike, video-iseke, veze ka vebstranicama) i mogu da vide statuse svojih kontakata i tako budu obaveteni o deavanjima u njihovom ivotu.
Statuse koji im se dopadaju mogu i javno oznaiti kao omiljene (kae se lajkovati ih). Korisnici odravaju i svoje
profile stranice na kojima upisuju svoje osnovne informacije (datum roenja, detalje o obrazovanju i zaposlenju,
ljubavni status, omiljene knjige, muziare), uvaju svoje fotografije itd. Pojedinane drutvene mree imaju svoje
specifinosti. Na primer, Twitter je mrea za mikroblogovanje koja dozvoljava postavljanje statusa duine najvie
140 karaktera, dok je Linkedln mrea koja se uglavnom koristi za poslovnu komunikaciju. Vaan aspekt drutvenih
mrea jeste privatnost korisnika i prilikom postavljanja statusa (na primer, fotografija svojih blinjih) treba imati
u vidu da oni postaju vidljivi irokom krugu ljudi. Ukoliko ne elite da vae informacije budu javno vidljive,
poeljno je da se podese tako da ih ne moe videti niko osim kontakata koje ste sami potvrdili.
Broj korisnika drutvenih mrea dokazuje da su one izuzetno jednostavne za korienje, pa se neemo uputati
u detaljno opisivanje naina njihove upotrebe.

Slobodne enciklopedije
Slobodne enciklopedije su danas najopseniji i najdostupniji izvori znanja. Najznaajnija slobodna enciklopedija
je Wikipedia (http://wikipedia.org). Korisnici dobrovoljno popunjavaju njen sadraj (engl. user generated
content) i svako moe da kreira nove lanke ili da ispravlja i dopunjava postojee. Ovo, prirodno, raa sumnju u
pouzdanost informacija, o emu e biti vie rei u nastavku. Wikipedia je dostupna na velikom broju jezika.
Najznaajnija i najobimnija svakako je verzija na engleskom, a postoji verzija i na srpskom jeziku.
Zanimljivost
U trenutku pisanja ovog teksta, Wikipedia na engleskom jeziku sadri vie od etiri miliona lanaka, a ukupan broj
rei je preko dve milijarde, to bi, kada bi se odtampalo, predstavljalo vie od 1 700 tomova (bez slika). Poreenja
radi, najznaajnija klasina enciklopedija Britanika ima 32 toma. lanci su prepravljeni i doraeni u proseku
dvadesetak puta. Wikipedia na srpskom jeziku trenutno ima oko 225 000 lanaka.

Geografski informacioni sistemi i internet mape

Geografski informacioni sistemi, skr. GIS (engl. geographic information system, GIS) jesu sistemi koji sadre
geografske informacije: mape, satelitske snimke i baze podataka sa interesantnim geografskim takama (imena
naselja, ulica, pozicije prodavnica, stajalita i linije javnog prevoza). Komercijalni, profesionalni GIS sistemi
postoje ve godinama, meutim, danas na internetu postoji odreeni broj svima dostupnih sajtova koji prikazuju
mape i nude odreene funkcionalnosti GIS sistema. Verovatno najznaajniji servisi ovog tipa danas su Google
Maps
(http://mapsgoogle.com)
i
jo
napredniji
program
Google
earth,
Bing
Maps
(http://www.bing.com/maps/), a za Srbiju PlanPlus (http://www.planplus.rs/) i mape B92
(http://mape.b92.net). Najvie podataka uneto je za najrazvijenije zemlje sveta (Sjedinjene Amerike Drave,
zemlje Evropske unije), meutim, u novije vreme sve vie lokacija u Srbiji je mapirano i mape za Srbiju postaju

sve korisnije.
Korisnici mogu da pregledaju mape ili satelitske snimke nae planete na razliitim nivoima uveanja (zuma), da
pretrauju mesta (na osnovu adrese ili da, na primer, pronau sve supermarkete ili benzinske pumpe u blizini
nekog mesta), da pregledaju fotografije koje su korisnici postavili uz odreene geografske lokacije i da trae
najkrai put izmeu dve take, i to automobilom, javnim prevozom (ako su u sistemu prisutne informacije o
linijama javnog prevoza) ili peice. Google ak nudi pregled ulica (Streat View), tj. mogunost virtuelne etnje
ulicama svetskih metropola (naravno, potrebno je da Google na svojim serverima ima fotografije ulica odreenog
grada, snimljene obino iz njihovog specijalnog vozila). Upotreba ovih sajtova je veoma jednostavna, tako da nisu
potrebna posebna uputstva za njihovo korienje. Kao i uvek, isprobajte mogunosti koje nude i ne bojte se da
eksperimentiete.
U doba pametnih telefona opremljenih sistemom globalnog pozicioniranja (engl. global positioning system, GPS),
mape se sve vie koriste za odreivanje trenutne pozicije, snalaenje na ulicama i putevima i davanje uputstava
kako najlake stii do eljene destinacije (obino uz govorna uputstva tokom puta). Za ovo se obino koriste
specijalne aplikacije, na primer, za operativni sistem Android, koje pristupaju istim bazama geografskih podataka
kao i klasine veb-aplikacije.
Zanimljivost
Porastom dostupnosti GPS ureaja postala je popularna igra Geocatching (http://www.geocatching.com/). Igrai
irom sveta sakrivaju sitne predmete (na primer, novie, igrakice i slino) na najzanimljivijim mestima u
gradovima ili u prIrodi i zadatak drugih igraa je da na osnovu koordinata i opisa pronau skrivene predmete.
Svrha igre je da vas izmami u etnju po prijatnim mestima. Pokuajte i vi! Ako u vaem gradu jo nema skrivenih
predmeta, moete biti prvi koji e ih sakriti i objaviti koordinate, a neko e ve doi da pronae predmete.

Elektronska trgovina i bankarstvo

Poetkom novog milenijuma dolo je do ogromne ekspanzije poslovanja vezanog za internet, pre svega trgovine
preko interneta. Iako u Srbiji jo nemamo utisak da ovaj vid trgovine prevladava, u drugim zemljama elektronska
trgovina sve vie zamenjuje klasine oblike trgovine. Ili kompanije prodaju svoju robu i usluge pojedinanim
kupcima - B2C (engl. business to customer), ili kompanije prodaju svoje usluge drugim kompanijama B2B (engl.
business to business), ili prodavci pojedinano prodaju svoju robu i usluge pojedinanim kupcima C2C (engl.
customer to customer). Mnogi sajtovi danas omoguavaju kupovinu, ali i prodaju razliitih proizvoda. Kupovina
se realizuje tako to kupac robu i usluge plaa kreditnom karticom, pouzeem ili standardnom uplatnicom.
Prodavac robu isporuuje potom ili nekom kurirskom slubom.
Veina svetskih prodavaca usluga omoguava elektronsku trgovinu. Na primer, putovanje se danas moe
potpuno organizovati preko interneta. Avionske, autobuske ili vozne karte najlake se kupuju preko veb-sajtova
transportnih kompanija. Korisnik dobija elektronsku kartu, koju moe da odtampa i uz paso se ukrca u avion,
autobus ili voz. Hoteli i hosteli takoe se mogu rezervisati preko njihovih sajtova ili, jo bezbednije, preko nekog
poznatijeg sajta specijalizovanog za ovakve usluge. Potrebno je obratiti panju na to da se, u sluaju nedolaska,
uglavnom automatski naplauje puna cena smetaja i zato obavezno otkaite rezervaciju ako odustanete od
putovanja.
Zanimljivost
Amazon (http://amazon.com) je kompanija koja se proslavila prodajom knjiga, ali osim knjiga danas prodaje robu
iroke potronje i najvea je elektronska prodavnica. Iz Srbije takoe moe da se kupuje na sajtu Amazon, ali
carine i trokovi pedicije ovakvu trgovinu ine neisplativom.
Ebay (http://ww.ebay.com) je kompanija koja se proslavila aukcijama u kojima se kupci nadmeu za kupovinu
novih ili polovnih stvari. Danas nudi i uobiajenu kupovinu proizvoda po fiksiranoj ceni. Za razliku od kompanije
Amazon, koja prodaje proizvode (i time je B2C), Ebay je samo posrednik u trgovini izmeu prodavaca i kupaca
(C2C).

PayPal je najznaajniji svetski posrednik u prenosu novca u elektronskoj trgovini (naalost, zbog neusaglaene
zakonske regulative, Srbija je jedna od retkih zemalja u kojoj PayPal jo ne posluje u punom obimu). Umesto da
direktno unose broj svoje kreditne kartice na sajt prodavca, korisnici usluga PayPal-a ovaj broj unose samo
jednom na sajtu PayPal-a, to znatno poveava bezbednost (jer prodavac ne moe da zloupotrebi tuu karticu).
PayPal omoguava i novane transakcije sa inostranstvom.
Ko eli da zna vie?
Neki od popularnih sajtova za rezervaciju smetaja su http://www.booking.com, http://www.tripavizer.com,
http://www.hostelword.com, http://www.expedia.com.
Zanimljivost
U poslednje vreme popularni su sajtovi za grupnu kupovinu, koji omoguuju kupovanje razne robe i usluga sa
popustom.
Banke danas pruaju usluge elektronskog bankarstva. Nakon to se ulogujete na sistem, moete proveriti stanje
na raunima, uplaivati, isplaivati i prenositi sredstva sa rauna na raun. Veoma je korisna usluga elektronskog
plaanja rauna (popunjavanjem elektronske uplatnice ija polja odgovaraju optoj uplatnici) jer sve moete
plaati od kue i ne morate ekati u redovima u poti ili banci. Usluge elektronskog bankarstva se posebno
naplauju, ali ovo su obino manji iznosi (a i u klasinom platnom prometu usluge se naplauju).
Prilikom korienja usluga elektronske trgovine naroito treba obratiti panju na sigurnost i bezbednost. S
obzirom na to da se radi o pravom novcu, nesmotrenost moe imati veoma neprijatne posledice. Treba obratiti
panju na koji sajt unosite broj svoje kreditne kartice (poeljno je da sajt koristi HTTPS, a ne HTTP protokol).
Jednostavna a delotvorna metoda zatite jeste ta da na bankovnom raunu, koji je povezan sa karticom koja
doputa plaanje preko interneta, nikada ne uvate vie novca nego to planirate da u skorijem roku potroite.
Ako koristite usluge elektronskog bankarstva, moete ak pre svake transakcije da prebacite taan iznos novca
sa nekog od redovnih rauna na raun vezan za karticu.
Ko eli da zna vie?
Napad u kojem vam se neki sajt lano predstavlja (esto se trudei da i po izgledu lii na neki poznati sajt) i trai
od vas da unesete line podatke (lozinke, broj kreditne kartice i slino) naziva se fiing, tj. pecanje (engl. phishing).

Elektronsko uenje
Elektronsko uenje (engl. e-learning) podrazumeva korienje informacionih tehnologija, veba i interneta u
oblasti obrazovanja. Sistemi za organizaciju uenja (engl. learning menagement system, LMS) omoguavaju
nastavnicima da ostavljaju elektronski nastavni materijal svojim uenicima, organizuju testiranje, postavljaju
rezultate ispitivanja i slino. Poslednjih nekoliko godina postalo je popularno i obrazovanje preko masovnih
slobodno dostupnih kurseva na internetu (engl. massive open online courses, MOOS), koji se organizuju potpuno
elektronski (predavai ostavljaju snimke svojih predavanja, domae zadatke, studenti rade zadatke i alju ih u
predvienom roku, zadaci se automatski pregledaju i po uspeno poloenom ispitu polaznici dobijaju sertifikate).
U novije vreme i drutvene mree, forumi i blogovi sve vie se koriste u obrazovanju.
Ko eli da zna vie?
Najpoznatiji LMS je sistem MoodIe. Masovni kursevi se organizuju preko sajtova edX, Coursera, UDACITY, Khan
Academy, MIT OpenCourseWare itd.

Elektronska pota
Elektronska pota je jedan od najstarijih servisa interneta (ak je i u nekom obliku postojala i pre interneta i mrea
koje su mu prethodile). U dananje vreme elektronska pota ima tendenciju da skoro u potpunosti zameni
klasinu potu. Godinje se razmeni vie milijardi elektronskih pisama (kae se i elektronskih poruka, engl. e-mail

messages). Da biste mogli da koristite elektronsku potu, morate da imate nalog za elektronsku potu (engl. email account) na nekom serveru, ime dobijate elektronsku adresu i elektronsko potansko sandue (engl.
mailbox), tj. mogunost slanja i primanja elektronskih pisama. Naloge elektronske pote obino obezbeuju
kompanije (svojim zaposlenima), univerziteti (svom osoblju i studentima) i dobavljai interneta (svojim
klijentima). Usluga elektronske pote moe biti i besplatna, to obino vai za pristup elektronskoj poti preko
veba, tzv. veb-mejl (engl. webmail), gde svako moe da otvori nalog.
Ko eli da zna vie?
Najznaajniji servisi za veb-mejl su Yahoo! Mail (http://mail.yahoo.com), Google Mail, tj. GMail
(http://mail.google.com), i Microsoft Outlook, bivi Hotmail, (http://www.outlook.com). Ove kompanije pruaju
vie servisa i korisniku je dovoljno da napravi samo jedan nalog da bi mogao svima da im pristupi. Tako, na primer,
jedinstveni korisniki nalog Google prua mogunost korienja i njihove elektronske pote (GMail), paketa za
kancelarijskog poslovanje (Google Docs), drutvene mree (Google+), servisa za video-materijal (YouTube) itd.
Elektronska adresa se sastoji od korisnikog imena i domena servera elektronske pote, razdvojenih znakom @
(izgovara se et a naziva i majmune). Na primer, pera@server.rs je adresa korisnika sa korisnikim imenom
pera na serveru server.rs. Uz svaku adresu u pismu mogue je navesti i pravo ime (na primer, Pera Peric <
pera@server.rs >). Korisnici mogu direktno da kucaju adrese ili da ih kopiraju iz adresara, koji su obino ili sastavni
deo programa za rad sa elektronskom potom, ili su tesno integrisani sa njima.
Ko eli da zna vie?
Pravila pojedinanih servera odreuju koji sve karakteri mogu biti deo korisnikog imena. Obino su to samo
ASCII karakteri (velika i mala slova, cifre i eventualno podvlake i take). GMail, na primer, doputa korienje
taaka, ali ih potpuno zanemaruje, pa je adresa pera.peric@gmail.com isto to i adresa peraperic@gmail.com.
Za rad sa elektronskom potom koriste se specijalizovani programi koji se nazivaju klijenti za elektronsku potu
(engl. e-mail client) ili agenti za elektronsku potu (engl. e-mail agent). Danas se sve ee koriste i pregledai
veba (u sluaju veb-mejla), kao i aplikacije za rad sa elektronskom potom na mobilnim ureajima.
Ko eli da zna vie?
Najpoznatiji klijenti za elektronsku potu su Microsoft Office Outlook, Microsoft Outlook Express, Apple Mail,
Mozilla Thunderbird, Lotus Notes, Eudora, alpine, elm.
Iako je u samom poetku interneta bilo neophodno da i poiljalac i primalac budu istovremeno prikljueni na
internet kako bi mogli da razmene potu, to danas nije sluaj. Nakon slanja, pota se skladiti na serveru primaoca
(u njegovom elektronskom sanduetu) i on moe da joj pristupi kad god mu to odgovara. U slanje jedne
elektronske poruke obino su ukljuena etiri raunara. Poiljalac poruku priprema na svom raunaru (bilo
korienjem nekog klijenta elektronske pote, bilo korienjem pregledaa veba i odgovarajueg sajta). Od
trenutka kada uspeno dostavi poruku svom serveru, poiljalac vie ne mora da bude prikljuen na internet.
Server poiljaoca zatim pokuava da dostavi poruku na server primaoca. Ako doe do greke (nije mogue
kontaktirati server primaoca ili se utvrdi da na serveru ne postoji korisnik sa korisnikim imenom navedenim u
adresi primaoca), server poiljaoca o tome obavetava poiljaoca tako to mu alje izvetaj o greci. Inae, poruka
se smeta u elektronsko sandue na serveru primaoca i tamo ostaje sve dok primalac ne proveri svoju elektronsku
potu. Tada se sadraj poruke isporuuje sa servera primaoca klijentu primaoca.
Dva su osnovna pristupa organizovanja elektronske pote. Stariji pristup podrazumeva da se sve poruke odmah
trajno prenose sa servera primaoca na njegov raunar (klijent), da se briu sa servera i dalje arhiviraju i organizuju
na tom raunaru. Ovaj pristup se obino vezuje za korienje klijenata elektronske pote (na primer, Microsoft
Outlook Express). Noviji pristup podrazumeva da poruke sve vreme stoje na serveru i tamo se organizuju. Ovaj
pristup se obino vezuje za korienje elektronske pote preko veba. Mana novijeg pristupa je to to elektronsko
sandue na serveru mora biti mnogo vee, a prednost je to to korisnik svojim porukama moe pristupiti sa bilo

kog raunara povezanog na internet.

Ko eli da zna vie?
Za slanje elektronske pote koristi se protokol SMPT. Za primanje elektronske pote ranije se koristio POP3, dok
se danas koristi napredniji IMAP, koji doputa organizovanje poruka na serveru. Pre korienja klijenta
elektronske pote obino je potrebno izvriti njegovo podeavanje (unos imena i prezimena korisnika, njegove
elektronske adrese i adrese servera). Ove adrese su obino navedene u uputstvima koje vam dobavljai interneta
daju (ili su navedene na njihovom sajtu).

Slanje elektronske pote

Svaka elektronska poruka ima nekoliko delova.
Adrese primalaca (engl. To:) ini lista elektronskih adresa primalaca (razdvojenih zapetama).
Adrese primalaca kopije pisma (engl. Carbon Copy, CC:) slue da se kopije pisma dostave jo nekome osim

glavnih primalaca. Iako nema sutinske razlike izmeu navoenja adrese u polju namenjenom unosu adrese
primalaca, stavljanjem neke adrese u polje CC: jasno stavljate do znanja da on nije glavni primalac pisma.
Carbon Copy je doslovan prevod izraza indigo kopija. Ako bi majka od vas traila da poaljete pismo u kojem
se izvinjavate bratu, brata biste naveli kao glavnog primaoca pisma, a majku kao primaoca kopije (jer ona
nije primalac, ve samo svedok vae komunikacije).
Skrivene adrese primalaca kopije pisma (engl. Blind Carbon Copy,BCC:) slue da se kopije pisama dostave
i na ove adrese, ali tako da drugi primaoci poruke to ne vide.
Adresa poiljaoca (engl. From:), naravno, sadri adresu onoga ko alje pismo. Ovo polje esto ima
podrazumevanu vrednost.
Predmet pisma (engl. Subject:) jeste kratka informacija (u nekoliko rei) o emu se u pismu govori.
Telo pisma (engl. message body) jeste centralni deo pisma i sadri tekst koji se saoptava primaocima.
Prilozi pisma (engl. attachements) jesu datoteke (na primer, slike, PDF dokumenti) koje se alju uz
elektronsko pismo. Poto je telo svakog elektronskog pisma iskljuivo tekstualno, prilozi se ne smatraju
sastavnim delom teksta, ve su samo pratei delovi. Veliina priloga koji se mogu poslati obino je ograniena
(nekoliko megabajta) i velike datoteke ne bi trebalo slati elektronskom potom.
Ko eli da zna vie?
Elektronska pisma se alju u tekstualnom (i to ASCII) formatu. I prilozi (koji obino nisu tekstualni) i tekst koji nije
u ASCII formatu moraju nekako da se kodiraju u ASCII obliku da bi mogli da se alju uz pismo. Format elektronskih
pisama definisan je standardom koji se naziva Multipurpose Internet Mail Extensions (MIME). Stariji klijenti
elektronske pote nisu podravali ovakva kodiranja, tako da nije bilo mogue ispravno poslati karaktere koji nisu
u ASCII tablici. Danas su ovi problemi uglavnom prevazieni i savremena elektronska pisma mogu prilikom unosa
da sadre i Unicode karaktere (meutim, i dalje se pre slanja ovi karakteri na neki specifian nain kodiraju ASCII
karakterima).
Ko eli da zna vie?
Da bi se omoguilo podeavanje izgleda pisma (fonta, veliine slova, boje teksta), podrano je slanje elektronskih
pisama u HTML formatu. Uz takva pisma obino se istovremeno alje i njihova verzija u obliku istog teksta (u
sluaju da primalac ne ume da tumai HTML). Iako su takva pisma arenija, ona su vea i nose odreeni
bezbednosni rizik na primer, mogue je da vam neko poalje lano pismo formatirano tako da lii na neki poznati
sajt (npr. Facebook) sa poljem za logovanje i da time budete zavedeni da ukucate parametre pristupa, koji se
alju napadau.
Slanje poruke uvek se sastoji od popunjavanja formulara (bilo u okviru dijalokog prozora klijenta elektronske
pote ili aplikacije za mobilne ureaje, bilo u okviru veb-stranice ukoliko se za slanje pote koristi veb), koji sadri
nabrojane parametre elektronske poruke. Adresa primaoca, predmet poruke i telo poruke najznaajniji su delovi
i oni su uvek direktno dostupni, dok ostala polja ponekad nisu odmah prikazana na formularu za slanje poruke.
Nova poruka se obino pokree opcijom New Message ili Compose. Poruku je mogue kreirati i kao odgovor na

neku prethodnu poruku (opcija Reply, kada se odgovara poiljaocu, ili Reply All, kada se odgovara i svim
primaocima). Poruka moe da se kreira i tako to nekom prosleujete poruku koju ste ranije poslali ili primili
(opcija Forward). U sluaju odgovaranja ili prosleivanja poruke, obiaj je da se deo poruke ili njen celokupni
sadraj integrie u novu poruku. Da bi se sadraj prethodne razlikovao od sadraja tekue poruke, na svaku liniju
prethodne poruke dodaje se karakter >.
Svako pismo, pa i elektronsko, trebalo bi da sadri i potpis poiljaoca. esto se program za rad sa elektronskom
potom moe podesiti tako da se na kraj svake poruke unosi neki unapred zadat tekst (obino vai lini podaci).

itanje i organizovanje elektronske pote

Svi programi za rad sa elektronskom potom omoguavaju organizovanje elektronske pote. Primljene poruke se
smetaju u fasciklu koja se naziva Inbox, dok se poslate poruke smetaju u fasciklu koja se naziva Sent. Korisnici
mogu da prave nove fascikle, da premetaju i kopiraju poruke iz jedne fascikle u drugu i da definiu pravila na
osnovu kojih e poruke odmah po prijemu biti razvrstane u odreene fascikle.
Ko eli da zna vie?
Neki sistemi (na primer GMail) nude mogunost pretraivanja vae arhive pote, kao i sistem oznaka (engl.
labels), koji omoguava obeleavanje poruka korisniki definisanim oznakama. Umesto da poruka bude smetena
samo u jednu fasciklu, na ovaj nain joj se mogu pridruiti razliite oznake. Na primer, poruku u kojoj vam je
drugar pisao o koncertu koji je odsluao na ekskurziji moete oznaiti i oznakom muzika i oznakom putovanja
i kasnije je pronai prema oba ova kriterijuma. Ovim se reavaju problemi hijerarhijske organizacije podataka, o
kojima je bilo rei i ranije

Ostali servisi interneta

Korienje udaljenih raunara (Telnet, SSH)
Korienje udaljenih raunara (engl. remote login) jedan je od najstarijih servisa interneta. Ovaj servis
omoguava korisnicima da se preko interneta prijave na udaljeni raunar (obino server) i da ga nakon uspenog
prijavljivanja koriste kao da je u pitanju lokalni raunar. Korisnici tako dobijaju terminal kojim upravljaju
udaljenim raunarom izdajui komande (najee korienjem komandne linije). Udaljeni raunar prima
komande i izvrava ih korienjem svojih resursa, a rezultate alje nazad klijentu, koji ih prikazuje u okviru
terminala. Prijavljivanje na udaljene raunare obino koriste administratori sistema kako bi imali pristup
serverima i mogli da ih administriraju, kao i istraivai koji ele da svoje proraune izvravaju na efikasnim
raunarima. Da biste mogli da koristite udaljeni raunar, neophodno je da imate nalog na njemu. Prijavljivanje
na udaljeni raunar obino se vri preko protokola Telnet i SSH koji je bezbedniji jer se prilikom slanja vri
enkripcija (ifrovanje).
Ko eli da zna vie?
Za korienje udaljenih raunara najee se koriste aplikacije kao to su telnet (komandna aplikacija koja koristi
protokol telnet), PuTTY (aplikacija koja koristi protokole Telnet i SSH), OpenSSH, SSH Secure Share Client
(aplikacije koje koriste protokol SSH) itd.

Prenos datoteka (FTP)

Servisi prenosa datoteka i odgovarajui protokol (engl. File Transfer Protocol, FTP) veoma su stari. Prenos
datoteka jedan je od klasinih servisa interneta i datira jo od ranih 1970-ih. Prenos datoteka se vri izmeu
klijentskog i serverskog raunara i mogu se preuzimati i postavljati datoteke na server. Ovo se danas obino
koristi za postavljanje datoteka na veb-servere, kao i za preuzimanje velikih binarnih datoteka (za manje datoteke
obino se koristi HTTP protokol). Serveri koji uvaju kolekcije datoteka obino se identifikuju domenom koji
poinje sa ftp (slino kao to se veb-serveri identifikuju domenom koji poinje sa www).

Ko eli da zna vie?

Mogunost prenosa datoteka esto je integrisana u programe za organizaciju datoteka. Na primer, u programu
Nautilus mogue ga je ostvariti opcijom File -> Connect to server. Za prenos datoteka mogue je koristiti i
programe ftp (komandni program koji direktno primenjuje FTP protokol), scp (komandni program koji kopira
datoteke uz korienje enkripcije), GNUFTP, Windows Commander, veb-pregledae koji omoguavaju samo
preuzimanje datoteka sa FTP servera i slino.

Skladita datoteka
Danas pojedine kompanije korisnicima nude mogunost da uskladite podatke u oblaku tj. u skladitima,
takozvanim repozitorijumima (engl. repositary), na serverima koji su u vlasnitvu tih kompanija. Tako sa razliitih
raunara i ureaja uvek imate pristup svojim podacima, a sinhronizacija podataka sa serverima vri se
automatski. Nakon instaliranja i unosa pristupnih parametara (imena i lozinke), u sistemu datoteka korisnika
kreira se posebna fascikla, iji se sadraj automatski sinhronizuje sa kopijom na serveru. Pod pretpostavkom da
je raunar konstantno povezan na internet, svaka izmena nekog dokumenta u toj fascikli istovremeno se aurira
u skladitu. Sadrajima u skladitu mogue je pristupiti i preko veba i aplikacija za pametne telefone.
Ko eli da zna vie?
Najpopularnija skladita datoteka danas su Dropbox, Google Drive, Ubuntu One, Microsoft One Drive.

Diskusione Grupe
Diskusione grupe (engl. usenet) su distribuirani internet sistem za diskusije koji datira jo od ranih 1980-ih.
Korisnici mogu da itaju i alju javne poruke. Poruke se smetaju na servere (eng. news server). Diskusije su
podeljene u grupe (engl. newsgroup) po odreenim temama i grupe se imenuju hijerarhijski. Na primer, sci.math
je grupa za diskusije na temu matematike, dok je alt.binares.boneless grupa sa najveim saobraajem (vie od
etiri milijarde poslatih poruka) koja se koristila za razmenu piratskog sadraja. Diskusionim grupama pristupa se
korienjem specijalizovanog softvera (engl. newsreader). Obino su klijenti elektronske pote istovremeno i
klijenti za korienje diskusionih grupa. Iako su u dananje vreme veb-forumi alternativni nain diskusija,
diskusione grupe se u odreenoj meri i dalje koriste.

askanje
askanje (engl. chat) korisnicima interneta omoguava uspostavljanje kontakta i razgovaranja na razne teme
razmenom poruka uivo (engl. online). Korisnici pristupaju sobama za askanje (engl. chat room) i time mogu da
se ukljue u grupnu ili privatnu komunikaciju. askanje je zasnovano na specifinim protokolima (na primer, IRC)
i aplikacijama ili se koriste veb-sobe za askanje. Instant poruke (eng. instant messaging) takoe mogu da se
podvedu pod askanje. Osnovna razlika je u tome to se instant poruke predstavljaju direktnu privatnu
komunikaciju izmeu dva uesnika, dok askanje u uem smislu obino podrazumeva grupnu komunikaciju u sobi
za askanje.
Ko eli da zna vie?
Primeri aplikacije za askanje su Xchat i mIRC. Pretea instant poruka je UNIX program talk, koji je omoguavao
komunikaciju korisnika ulogovanih na isti server. Najpoznatiji servisi koji nude razmenu instant poruka su AOL
Instant Messanger (AOL), Microsoft MSN Messanger, Google Talk, Skype, ICQ... Postoje specijalizovane
aplikacije koje odgovaraju navedenim servisima (na primer, Microsoft Messanger). Postoje i aplikacije koje daju
mogunost korienja razliitih sistema za instant poruke (na primer, Pidgin). Instant poruke se danas mogu
razmenjivati i preko veba (na primer, Gmail chat, Facebook chat). Drutvene mree (naroito Twitter) mogu da
se razumeju kao odreeni vid askanja.

VoIP
VoIP servisi i programi omoguuju glasovnu i video-komunikaciju (telefoniranje i video-konferencije) izmeu
udaljenih osoba preko interneta. Nakon to instalira program i otvori nalog, korisnik moe da pronalazi svoje
poznanike (esto na osnovu adrese elektronske pote), a zatim i da poziva one koji su tog trenutka prijavljeni i
prikljueni na ovaj servis. Iako se nudi i mogunost razmene tekstualnih poruka (askanja), servis puni smisao
dobija tek ako je va raunar opremljen mikrofonom i kamerom. Mogue je povezivanje ovih servisa i sa
klasinom telefonijom, meutim, ta usluga je komercijalne prirode.
Ko eli da zna vie?
Najpopularniji servis za glasovnu i video komunikaciju preko interneta je Skype, koji je danas u vlasnitvu
kompanije Microsoft, zatim program Google Talk, Viber, WhatsApp itd.

Pravo i etika na internetu

Pravila ponaanja
Kao i u svakoj kolektivnoj ljudskoj delatnosti, i na internetu je poeljno potovati odreena pravila ponaanja. U
mrenom okruenju, ova pravila se nazivaju netikecija (engl. network etiquette, netiquete). Iako su pravila
uglavnom neformalna i razlikuju se od jedne grupe korisnika do druge, postoje neke zajednike smernice koje se
odnose na pristojnu elektronsku komunikaciju. Veina ovih pravila je u saglasnosti sa optim pravilima ponaanja
i pristojna osoba potovae ih ak i da nije eksplicitno upoznata sa njima.
Oni kojima se obraate trebalo bi da znaju ko im se obraa. Poruke poslate elektronskom potom trebalo bi da
sadre va potpis, eventualno uz dodatne informacije o vaem trenutnom zanimanju, zaposlenju i slino. Iako je
komunikacija na forumima i blogovima esto neformalnija i korisnici ne otkrivaju svoj pravi identitet, ve se kriju
iza korisnikih imena i avatara, svaki forum ima svoja pravila i pre slanja poruka bilo bi preporuljivo da se
provere.
Nije pristojno slati poruke koje korisnici ne ele da prime, tzv. spam (engl. spam). Masovno spamovanje je i

zakonom kanjivo.
Zanimljivost
U engleskom jeziku re spam splicet ham oznaava vrstu mesnog nareska. Upotreba ove rei za neeljenu
poruku potie iz skea Leteeg cirkusa Montija Pajtona o restoranu u kome se u svakom jelu korisnicima potura
i mesni narezak.
Zanimljivost
Ako dobijete poruku iz Nigerije u kojoj se tvrdi da ste nasledili milione dolara i da e vam biti uplaeni samo ako
poaljete podatke o svom raunu, vrlo je verovatno da ste meta spamera. Ovakve poruke se obino alju na
milione adresa i dovoljno je nai samo nekoliko naivnih korisnika da bi se ostvario profit. Spam poruke se obino
masovno alju sa raunara zaraenih zlonamernim softverom.
U diskusijama (na forumima, blogovima) poeljno je da se uvek drite teme diskusije i ne koristiti diskusije za

sopstvenu promociju, provociranje drugih, izazivanje sukoba itd. Poeljno je koristiti pristojan renik, nije
pristojno psovati, vreati druge, svaati se (ali argumentovana, pristojna razmena suprotstavljenih miljenja
uvek je dobrodola).
Zanimljivost
U internet argonu, za osobu koja pie poruke koje nisu u vezi sa temom i uznemirava druge korisnije kae se da
troluje (engl. troll). Za onog ko izaziva sukobe kae se da flejmuje (engl. flame).
Neki forumi i blogovi eksplicitno preporuuju korisnicima potovanje pravopisa. Pisanje ISKLjUIVO VELIKIM
SLOVIMA smatra se ekvivalentom vikanja i stoga se ne smatra pristojnim.

Zanimljivost
U elektronskoj komunikaciji, naroito putem mobilnih ureaja bez tastature, pravopisna pravila esto se ne
potuju. Prvi su na udaru interpunkcijski znaci, neke se rei skrauju i slino. Na primer, u engleskom jeziku B4
oznaava before, 4UM - forum, OMG - Oh my god, tu ro<1, CU - see you itd.

Zatita autorskih prava

Internet je medijum pogodan za irenje svih tipova informacija. S obzirom na to da nadilazi nacionalne granice i
da je u javnom vlasnitvu, kontrola sadraja koji se na internetu deli nije striktna i preko interneta je mogue
neovlaeno distribuirati digitalni sadraj koji podlee nekom obliku zatite autorskih prava. Kao to smo ve i
ranije diskutovali, ovo je duboko nemoralna i nelegalna aktivnost i ne bi je trebalo upranjavati.

O pouzdanosti informacija
Informacije uvek treba uzeti sa dozom rezerve. Glavni nain da se povea pouzdanost neke informacije jeste taj
da je proveri (rediguje) to vie strunih lica. ak ni injenica da je neki tekst proao strune recenzije ne garantuje
da je sve to je u njemu napisano tano, pouzdano, aktuelno i nepristrasno (injenice se s vremenom menjaju,
neto moe da zastari, autor i recenzenti mogu da se nau u zabludi, tekst moe da bude ideoloki obojen i tome
slino). Vei deo sadraja na internetu nije proao nikakvu nezavisnu proveru. Autori na svoje line stranice,
blogove i forume mogu da postavljaju sadraj kakav god ele i time se pouzdanost ovakvih izvora dovodi u pitanje.
Meutim, internet je toliko raznorodan da se ovo ne moe tvrditi za sav sadraj. Na primer, na internetu se
objavljuju i mnogi nauni asopisi, u ijoj je izradi proces provere izrazito striktan. Naroito veliku polemiku izaziva
sadraj koji dobrovoljno kreiraju korisnici (pre svega najvea slobodna enciklopedija - Wikipedia). Iako se lanci
objavljuju im ih neko napie, nakon objavljivanja i nakon svake izmene lanke rediguju dobrovoljci. Tako se lanci
koji sadre oigledne materijalne greke veoma brzo ispravljaju ili uklanjaju (ako biste pokuali da napravite neku
pogrenu izmenu, videli biste da bi ona veoma brzo bila ispravljena).
Zanimljivost
Deava se da potpuno izmiljeni lanci dugo opstanu na sajtu Wikipedia. Ovakvi lanci poznati su pod imenom
hoax. Tako je, na primer, preko osam godina postojao lanak o izvesnom Rimljaninu pod imenom Gajus Flavijus
Antoninus, koji je navodno ubio Julija Cezara, to je apsolutna izmiljotina. Veina ovakvih podmetaina biva
uklonjena u roku od sat vremena, ali njih stotinak opstalo je i po nekoliko dana, pa i godina (spisak se moe videti
na http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:List_of_hoax_on_Wikiedia).
Pre nekoliko godina internetom se rairila izmiljena vest koju su prenele i neke velike medijske kue, a bila je
preuzeta sa satirinog sajta Njuz.net Naime, navodno je turista iz Srbije ubio ajkulu u arm el eiku tako to je
sluajno skoio na nju.
Strunost dobrovoljaca nije proverena kao kod komercijalnih enciklopedija, ali po pitanju vanih i popularnih
tema i lanaka obino se sakupi dovoljan broj ljudi koji poznaju oblast i njihov konsenzus moe da ukae na
ispravnost prikazanih injenica. Oko sadraja iz oblasti egzaktnih nauka (matematike, fizike, raunarstva itd.)
obino nema velike polemike i sadraj je najee precizan i taan. Sadraj iz oblasti drutvenih nauka (na primer,
istorije) obino je podloan razliitim tumaenjima i tu se konsenzus tee postie. Meutim, sporna mesta obino
se obeleavaju i itaoci se upozoravaju na njihovo postojanje.
Moemo zakluiti da prilikom korienja informacija uvek treba razmisliti i proveriti koliko su te informacije
pouzdane, ko ih je objavio, odakle su preuzete, da li su i kako redigovane. Uvek je dobro proveriti razliite izvore,
sagledati stvari iz razliitih uglova i kritiki preispitati informacije. Ovo nikako ne znai da treba izbegavati
preuzimanje informacije sa interneta (jer je internet svakako najpraktiniji i najiri izvor informacija), ve samo
treba obratiti panju na njihovu pouzdanost.

Saetak
Internet je najznaajnija mrea dananjice. Ureaj je prikluen na internet ako koristi softver koji komunicira

protokolima TCP/IP, ima IP adresu i moe da ale IP pakete ostalim ureajima na internetu. Internet nudi
korisnicima mnoge servise.
Veb je danas najznaajniji servis interneta. Preko veba dobijamo informacije, proveravamo potu, trgujemo,
diskutujemo na forumima i blogovima, koristimo drutvene mree itd.
Ostali servisi interneta su elektronska pota, prenos datoteka, korienje udalenih raunara, askanje,
telefonska i video-komunikacija (VoIP) itd.
Na internetu bi trebalo potovati odreena nepisana pravila ponaanja. Informacijama uvek treba pristupati
kritiki.
Pitanja i zadaci za vebu
1. Od ega se sastoji internet? Koje servise prua? Koje su osnovne tehnologije pristupa internetu? Koje su brzine
pristupa danas aktuelne?
2. Kada je nastao veb? Na kom aplikacionom protokoluje zasnovan? Kako se prave veb-stranice?
3. Ako ve nisi, otvori profile na nekoliko popularnih drutvenih mrea.
4. Na nekoj internet mapi pronai svoj grad i svoju kuu. Kako odatle stii do najblie biblioteke?
5. Poali elektronsku poruku lanovima porodice i napii im neto zanimlivo.
6. Koja su osnovna pravila lepog ponaanja u elektronskoj komunikaciji? Kako se odreuje da li je neka
informacija pouzdana?