1. Појам рачунарске мреже?

Рачунарска мрежа је систем који се састоји од скупова хардверских

уређаја међусобно повезани комуникационом опремом , снабдевени
одговарајућим комуникационим софтвером , којим се остварује
контрола система тако да је омогућен пренос података између
повезаних уређаја.
Рачунарска мрежа подразумева постојање најмање два уређаја који
могу међусобно да комуницирају и размењују податке. Уређаји
комуницирају слањем порука.

2. Намена рачунарске мреже?

• Комуникација (начин на који људи комуницирају)

• Дељење података и информација (интернет и веб приступ
информацијама са других рачунара у мрежи)
• Дељење софтвера (скидање софтвера преко веба)
• Дељење хардвера (више корисника користи исти хардвер
например скенер или штампач)

3. Улога и начин организације рачунарске мреже?

Улога рачунрских мрежа је да се уз помоћ њих преносе подаци од једног

до другог рачунара или уређаја.
Према начину организације деле се на:
• Peer-to-peer, P2P мреже равноправних рачунара користе се код
торент мрежа за скидање софтвера и других података где се
подаци не налазе на једном рачунару већ на више њих.
• Client server мреже где су сви рачунари путем мреже повезане за
главни рачунар сервер и за све податке они се обраћају серверу
као пример интернет мрежа.

1
4. Шта је мрежни протокол?

Мрежни протокол је скуп правила по којима одређени слојеви мреже

комуницирају односно правила по којима они размењују податке.

Примери протокола:

http – (HyperText Transfer Protocol) служи за пренос HTML

докумената односно веб страница.

https –(Hypertext Transfer Protocol Secure) је комбинација Hypertext

Transfer Protocol-a са SSL/TSL протоколом да би се
обезбедила енкрипција и сигурна идентификација сервера.

SMTP - ( Simple Mail Transfer Protocol) служи за слање мејлова

POP3 - ( Post Office Protocol) служи за пријем мејлова приликом

кога се брише порука на мејл серверу

IMAP - (Internet Message Access Protocol) служи за пријем мејлова

приликом кога се чува копија поруке на мејл серверу

FTP - (File transfer protocol) је најчешће коришћен протокол за

пренос података и датотека између два рачунара на мрежи
(користи се да се пребаце датотеке веб сајта на веб сервер)

2
5. Мрежни хардвер и софтвер?

• Мрежни адаптер познатији као мрежна карта углавном су

уграђени у рачунару и могу бити намењени за жичани или
бежични пренос.
• Модем уређаји који конвертују дигитални сигнал из дигиталног у
аналогни или аналогни сигнал у дигитални користе се код
кабловског или ADSL интернета.
• Хабови једноставни уређаји користе се у локалним мрежама.
Поруке које хаб добије без анализе прослеђује до свих уређаја.
• Мостови слични су хабовима али се користе за повезивање више
од два независна уређаја или мреже. Мост поруке шаље само
уређајима у оној мрежи у којој се налази прималац, чиме се
смањује слање непотребних порука.
• Свичеви слични су мостовима али могу да пвежу више од две
независне мреже и пакете прослеђују само примаоцу или оној
мрежи у којој се налази прималац.
• Рутери комплексни уређаји намењени повезивању разнородних
мрежа (пример WiFi и Ehernet мрежа). Уређаји којим се мрежа
повезује са другом различитом мрежом назива се Gateway.
Да би сви ови уређаји могли да раде потребан је како системски
тако и апликативни софтбер.

6. Мрежни софтвер?

Коришћење рачунарских мрежа не би било могуће без мрежног

софтвера. Мрежни софтвер је веома компликован и обухвата различите
слојеве: од системског софтвера ниског нивоа (драјвери за мрежне
картице) задужених за пренос појединачних бајтова и детекцију и
корекцију грешке. Апликативни софтвер (прегледачи веба и програми
за електронску пошту) софтвер који помаже кориснику да користи
ресурсе мреже.

3
7. Коришћење локалне мреже?

Прикључивање корисника на локалну мрежу је веома једноставно и

врши се путем кабла или бежично тако што се рачунар повезује за рутер
који добија од провајдера (добављача интернета). Најчешће операције
на мрежи су пријем и слање података и дељење података и хардвера
(као што су штампачи и скенери).

8. Интернет?

Отворена глобална мрежа која повезује много различитих мрежа и

рачунара. Са структурног станишта интернет је WAN мрежа која повезује
мноштво мањих приватних мрежа или јавних мрежа и омогућава
међусобну комуникацију. Крајњи уређаји се називају хостови. Структура
интернета је хијерахиска (хостови повезани у мрежу локалних
добављача интернета). Највеће мреже су повезане брзим везама које се
називају кичма интернета. Уређај је прикључен на интернет ако користи
софтвер који комуницира TCP/IP протоколом.

9. Добављачи интернета и начини повезивања на интернет?

Да би рачунари могли да се повежу на интернет обично се користе

услуге компанија које називамо добављачима интернета или интернет
провајдерима.

Начини повезивања на интернет су:

• DSL (digital subscribe line дигитална претплатна мрежа)

истовремено се преноси гласовни и интернет сигнала преко
мреже фиксне телефоније. Корисници имају сталну везу и могу да
телефонирају и преносе податке истовремено. То је такозвани
ADSL (asymmetric digital subscribe line асиметрична дигитална
претплатна мрежа).

4
 • HFC кабловски интернет мреже засноване на преносу података
кроз оптичке и коаксијалне каблове који се користе за
истовремени пренос телевизиског радио и интернет сигнала.
• LTE (4G )бежичне мреже четврте генерације мобилне телефоније
које се користе за истовремени пренос телефонског и интернет
сигнала.

10.Шеме повезивања ADSL и HFC интернета?

• ADSL
Uticnica

Spliter

Telefon ADSL ruter

• HFC

Antenski kabal

Spliter

TV Kablovski
ruter
Telefon

5
11.Повезивање више мрежа на интернет?

LAN1

LAN2 INTERNET
LAN3

LAN4

12.Сервиси интернета?

• WEB је међусобно повезан систем докумената веб страница. Веб

странице су повезане коришћењем веза линкова представљају
хипертекст. За креирање веб страница се користи HTML (hypertext
markup language) Често људи мисле да је веб интернет а он је само
један сервис интернета.
• Претраживачи веба су веб апликације које помажу кориснику да
пронађе одређене садржаје на вебу ( google, yahoo, bing итд).
• Форуми су веб сајтови који корисницима омогуцавају дискусију на
одређену тему.
• Блогови су лични дневници у којима корисници објављују своја
размишљања о некој теми и деле их са јавношћу.

6
 • Друштвене мреже омогућавају корисницима да се повежу са
другим људима широм света и да поделе своје садржаје са својим
пријатељима.
• Слободне енциклопедије најдоступнији извори знања али се
подаци немогу узимати као сто посто тачни треба их проверити.
• Географски информациони системи и интернет мапе.
• Електронска трговина и банкарство односи се на куповину и
плаћање рачуна преко интернета.
• Електронска пошта.
• Telnet и SSH логовање или повезивање на удаљене рачунаре.
• FTP слање фајлова на удаљене сервере.
• Складиштење података на виртуелне хард дискове и прављење
бекапова (cloud).
• Ћаскање дописивање на даљину.
• VoIP омогућава слање слике и звука на даљину.

13.Слање електронске поште?

Слање електронске поште може се вршити преко веба као што су gmail
ili yahoo или уз помоћ софтвера ка што су Microsoft outlook. Принцип
слања је сличан.
Поља која се срећу приликом слања електронске поште су:
To – поље у које се уноси мејл адреса коме желимо да пошаљемо мејл.
From – адреса пошиљаоца
Cc (carbon copy) – адреса примаоца коме шаљемо копију мејла
Bcc (blind carbon copy) – скривена адреса примаоца коме се шаље мејл
остали примаоци немогу да виде да је на овој адреси послата копија
мејла.
Subject – предмет писма.
Message body – тело поруке.
Attachments – прилози додаци односно фајлови које шаљеме
електронским путем и величина прилога је обично ограничена до 20
MB.

7
14.Прегледачи веба?

Прегледачи веба су програми који нам омогућавају преглед интернет

страница односно они тумаче и преводе HTML код. Најпознатији
прегледачи веба су Microsoft Internet Explorer, Opera, Mozilla Firefox,
Google Crome, Safari итд. Сви прегледачи имају:
• Address bar поље у које се уноси URL или интернет адреса веб
странице којој желимо да приступимо.
• Search bar поље у које уносимо појам за претраживање.

15.Шта је URL адреса и из чега се састоји?

У питању је скраћеница која је настала од енгллеских речи Uniform

Resource Locator. Сваки интернет сајт или садржај на интернету има своју
јединствену WEB адресу то јест URL адресу. URL адреса почиње са неким
од протокола http или https затим иду две косе црте // и на карају име домена.
Пример URL адресе:
http//www.domen.com

16.Шта је домен и из чега се састоји?

Домен је име веб странице на основу кога ми приступамо веб страници

и он је саставни део URL адресе. Домен се састоји од више речи
раздвојене тачком.
Пример домена:
www.matf.bg.ac.rs

www – показује да је домне на централном web server у

matf – показује да је на математичком факултету
bg – показује да је у Београду
ac – показује да припада академској мрежи
rs – показује да је у Србији

8
 Неки од домена су:

com – комерцијални домен може свако да га закупи

org – домен који користе непрофитабилне организације
edu – домен који користе образовне установе
aero - Домен који користе авио превозници

17.Критеријуми претраге?

Ако се испред реци стави знак:

• - приказују се само странице које не садрже ту реч
• ~ приказује странице које садрже синониме те речи
• * карактер мења било коју реч у фрази
• Site: уколико се жели само претрага одређеног сајта поред речи
која се тражи ставља се директива site: пример ако напишемо
овако у веб претраживачу
Matematika site:mpn.gov.rs проналази сва појављивања речи
математика на сајту Министарства просвете.

18.Право и етика на интернету заштита ауторских права и поузданост

података на интернету?

Као и у свакој људској колективној делатности, и на интернету је

пожељно поштовати одређена правила понашања. Иако су правила
углавном неформална и разликују се од једне групе корисника до друге,
постоје одређене смернице које се морају поштовати. Већина ових
правила је у складу са општим правилима понашања и пристојна особа
их поштује иако није упозната са њима. (нису дозвољене претње и
вређање преко мреже)

Преко интернета се могу дистрибуирати разни садржаји који су нечија

интелектуална својина па је овакво понашање неморално.

Податке са различитих сајтова треба узети са одређеном резервом јер

те податке понекад могу да постављају или мењају људи који намерно
9
желе да преваре људе или немају довољно знања о тој области о којој
износе податке на интернету. Зато пре него што прихватимо одређене
податке треба да се консултујемо са стручним људима из те области или
да проверимо још неке сајтове на сличну тему па да те податке
проверимо. Пример ако постоји само један сајт или мали број сајтова
који говоре о некој новој мало познатој теми, обавезно те податке узети
са резервом и проверити их.

10