Raunarske mree

Visoka poljoprivredno prehrambena

kola strukovnih studija Prokuplje
 Raunarska mrea
Raunarska mrea je kolekcija raunarskih i
raunarsko komunikacionih uredaja povezanih na
razliite naine u cilju prenosa podataka i deljenja
resursa.
Raunarska mrea je kombinacija hardvera i
softvera koji omoguava korisnicima da
razmenjuju podatke i dele resurse.
Resursi mogu biti hardverski: moan procesor, brzi
diskovi velikog kapaciteta, tampai, kao i softver i
podaci.
Veza izmedu raunara u mrei moe biti
iana - korienjem kablova razliite vrste
Beina korienjem radio talasa ili infracrvenih signala
 Korist raunarskih mrea
Deljenje hardverskih resursa
Deljeni tampai, ploteri, brzi diskovi velikih kapaciteta za
arhiviranje podataka, itd. (Print server, File server).
Razmena podataka
Brza i pouzdana isporuka podataka razliitih formata elektronska
pota, Web strane, datoteke, itd. (Mail server, Web server, FTP
server, Server baze podataka)
Poboljana pouzdanost
Ukoliko vie raunara u mrei izvravaju zajedniki algoritam, otkaz
jednog raunara u mrei se prevazilazi tako to njegovu ulogu
preuzimaju drugi raunari u mrei.
Poboljana skalabilnost
Vie raunara opte namene povezanih mreom (Cluster/Network
of Workstations) koji paralelno izvravaju istu aplikaciju po
performansama su priblini super raunarima uz daleko niu cenu.
 Hardver i softver raunarskih
mrea
Komunikacioni hardver
Fizika veza izmeu dva raunara ukljuujui mrene
kartice, modeme, kablove, switch-eve, rutere, itd.
Komunikacioni softver (skup protokola)
Omoguava da aplikacije koriste
komunikacioni hardver u slanju podataka kroz
mreu.
Protokol definie format podataka koji se
razmenjuju i skup pravila za komunikaciju
izmeu razliitih raunarsko-komunikacionih
ureaja povezanih u mreu.
 Kategorije raunarskih
mrea
Mrea ravnopravnih uesnika (peer-to-
peer): nema hijerarhije izmedu racunara,
svi su ravnopravni, funkcioniu i kao
klijenti i kao serveri bez kontrole
administratora.
Serverske mree poseduju raunar
izdvojen kao server optimizovan za
zadovoljenje zahteva klijenata i sigurnost
podataka i aplikacija (file server, Web
server, aplikacioni server, mail server, itd.)
 Raunarske mree po oblasti
koju pokrivaju
PAN (Personal Area Network) u bliskom okruenju
korisnika (bluetooth, infrared).
LAN (Local Area Network) povezuje relativno mali
broj raunara na lokalnom geografskom podruju
(spratu, zgradi, kompaniji, univerzitetu, itd.)
MAN (Metropolitan Area Network) - povezuje vie
LAN u urbanom podrju koristei javnu
telekomunikacionu infrastrukturu.
WAN (Wide Area Network) povezuje dve ili vie
LAN, MAN ili WAN na irokom geografskom podruju.
Internet predstavlja primer WAN koji obuhvata celu
Zemlju.
LAN
MAN
WAN
 Mreni komunikacioni uredaji
Kartica za interfejs sa mreom (Network Interface Card
-NIC)
Obino kartica u slotu za proirenja matine ploe ili kontroler na
matinoj ploi raunara; ukljuuje eksterni port za prikljuenje
mrenog kabla ili antene za beinu komunikaciju.
Poseduje jedinstvenu 48-bitnu adresu (fiziku, MAC adresu).
Modem
Komponente za proirenje racunarske mree
Repetitor (Repeater)
Hab (Hub - mreni razdelnik)
Mreni preklopnik (Switch)
Mreni most (Bridge)
Ruter (Router - usmerivac, skretnica)
Mreni prolaz (Gateway)
Mrena kartica
 Modem
Uredaj koji prilikom slanja podataka vri
konvertovanje digitalnih podataka u analogni signal
radi prenosa preko analogne komunikacione linije, a
na prijemu vri konvertovanje analognog signala u
digitalne podatke (MOdulation i DEModulation).
Modulacija: amplitudna (AM), frekventna (FM), fazna
(PM).
 Repetitor
Regenerie i pojaava oslabljene komunikacione
signale pri slanju ka drugim segmentima mree
 Hab Mreni razdelnik
Hab (eng. hub) je specijalni tip repetitora
koji se koristi za proirenje mree u
topologiji zvezde ili magistrale (unutar
haba), pri emu ima vie ulaza i vie izlaza.
 Mreni preklopnik (Switch)
Mreni ureaj slian habu, ima vie ulaza i izlaza,
ali za razliku od haba svi ulazi i izlazi nisu
istovremeno povezani.
Switch ispituje zaglavlje poruke sa podacima koja
dolazi na ulaz switcha i formira konekciju prema
izlazu na koji je prikljuen raunar koji je adresiran
adresom u zaglavlju poruke (kome je poruka
namenjena)
Switch nije pasivan uredaj poput haba, poseduje
mogunost da ispita zaglavlje poruke i odredi
adresu odredinog raunara registrovanu u
zaglavlju poruke.
Switch
 Ruter
Povezuje mree (razliitog tipa) i slui za
odredivanje optimalnog puta i prenos
poruka izmedu izvornog i odredinog
raunara.

Algoritmi rutiranja koriste takozvane

tabele rutiranja (routing tables) sa
razliitim informacijama o putevima da bi
odredili put kojim ce se prenositi paketi do
eljenog odredita.
Ruter
Ruter
 Internet i Web
Internet oko 1971. godine
 Internet i Web
Internet danas
 Internet
Internet je krajnja WAN koja pokriva celu
Zemlju kao labava konfederacija
raunarskih mrea razliitog tipa i
mehanizama komunikacije.
Sastavljen je od mnogo malih mrea koje
su u vlasnitvu i upravljane od razliitih
organizacija.
Nije niije vlasnitvo i niko nema centralnu
kontrolu nad celokupnim Internetom.
 Internet aplikacije
E-mail razmena elektronske pote.
Telnet konektovanje na udaljeni
raunar, prijava i aktiviranje aplikacija
na udaljenom racunaru.
FTP razmena datoteka.
WWW (World Wide Web) razmena
hipermedijalnog sadraja.
 World Wide Web (WWW, Web)

WWW nastao 1991, u okviru CERN kao

nain razmene informacija o naunim
istraivanjima u oblasti nuklearne fizike;
tvorac Tim Berners Lee.
Prvi pretraivaci su bili tekstualni
Mosaic - Prvi GUI Web pretraivac (1993)
Web postaje nazastupljenija Internet
aplikacija. Razvija se e-trgovina, e-
poslovanje, e-ucenje, emedicina, e-
sve_i_svata
 Zakljuak
Raunarske mree omuguavaju
komunikaciju izmeu veeg broja
raunara.
Internet je danas praktino
nemogue iskljuiti.
Tehnologija koja i dalje napreduje i
svakim danom uzima sve vee
uee u ivotu i radu ljudi.