1.

Vrste prenosa podataka (navesti/objasniti)

 Prenos podataka sa komutacijom veza (circuit switched)?
- U ovom tipu prenosa podataka između dva učesnika u komunikaciji uspostavlja se
čvrsta direktna veza, a ukupna informacija se prenosi putanjom koja je utvrđena u
toku uspostave veze.
- Na primer, ako računar PCI želi da komunicira sa računarom PC2 prvo se uspostavlja
veza između ova dva računara i ta veza postoji samo za dati prenos podataka.
- Ako neki treći računar poželi da komunicira sa računarom PC2 u tom trenutku, to
neće biti moguće po istom spojnom putu.
- Takođe, komunikacija bilo koja druga dva učesnika ne može da se odvija zauzetim
spojnim putem.
- Osnovna karakteristika ovakvog načina prenosa podataka je da se podaci mogu
prenositi uspostavljenom vezom maksimalnom brzinom koja je moguća, tj. U
potpunosti se može koristiti kompletan frekvencijski ospeg uspostavljenog spoljnog
puta(komunikaciong kanala) za prenos podataka.

 Prenos podataka sa komutacijom paketa (packet switched)?

- Kod ovog načina prenosa podataka između dva učesnika, prvo se informacija koja se
razmenjuje deli u pakete čija struktura( dužina paketa,redni broj.adresa
odredišta,prioritet I sl.) odgovara nosećim protokolima.
- Paketi se upućuju do prvog čvora u mreži(ruter), a u svakom ruteru se vrši nezavisno
usmeravanje paketa.
- Izbor putanje u ruterima se vrši na osnovu kriterijuma koji važe u datom trenutku.
- Paketi prolaze različite putanje od izvorišta do odredišta.
- Na odredištu se vrši slaganje paketa u prvobitan redosled da bi se dobila potpuna
informacija.
- Osnovna karakteristika ovakvog načina prenosa podataka je da se podaci mogu
prenositi uspostavljenom vezom maksimalnom brzinom koja je moguća, tj. U
potpunosti se može koristiti kompletan frekvencijski ospeg uspostavljenog spoljnog
puta(komunikaciong kanala) za prenos podataka

 Prenos podataka virtuelnom vezom (virtual circuit)?

- Ovaj način prenosa podataka se odnosi na paketski prenos.
- Međutim, paketi se usmeravaju na isti spoljni put između dva računara.
- Ovo je zapravo softveska zamena za hardverska rešenja ovog tipa.
- Predost ovakovog prenosa podataka je da se krajnjim aplikacijama može obezbediti
odgovarajući kvalitet usluge.

- U mrežama sa komunikacijom paketa, pojedine paketi mogu da pronalaze drastično

raličite putanja (različito vreme prenosa), što može dovesti do problema na prijemu
- Samo virtuelnim kolima se može obezbediti zahtevani kvalitet usluge.
- Zbog prenosa kroz mrežu postoji kašnjenja, ali je ono identično za sve pokete I za
dati snignal nije od interesa.
2. Pojam mreže?

Potreba za informacijama naterala je čoveka da uspostavlja veze sa raznim izvorima informacija

I da stvara mreže preko kojih će sebi olakšati prikupljanje , skladištenje I obradu podataka.
Počeci umrežavanja vezuju se za prve telegrafske I telefonske linije kojima su se prenosile
informacije do udaljenih lokacija.

Mrežom se prenose računarski podaci, govor, slika, video, a aplikacije na stranama korisnika
mogu biti takve da se zahteva prenos podataka u realnom vremenu(govor, video I sl.)
Mreža se sastoji od računara, medijuma za prenos (žica, optička vlakna, vazduh) I uređaja kao
što su čvorišta, svičevi, ruteri itd. Koji čine infrastrukturu mreže.

Neki uređaji kao što su mrežne kartice omogućavaju veze između računara I mreže
Svaka mreža se može svesti na sledeće osnovne celine – hardversku I softversku

3. Definicija prenosa podataka?

Sa većom primenom računara i razvojem računarskih mreža sve češće dolazi do potrebe povezati
računare različitih proizvođača, odnosno različitih operativnih sistema – došlo do potrebe
interoperabilnosti sistema iz koje je nastao OSI (Open System Interconect) model na kome se
zasniva uspešan prenos podataka između nekompatibilnih sistema.

4. Propusnost (Throughtput)/priroda grešaka?

----------------

5. Način prenosa podataka? (Simpleks, Poludupleks, Dupleks) – objasniti.

---------------

6. Kakav prenos signala u Računarskim mrežama može biti? (serijski, paralelni) – objasniti.

--------------

7. Na osnovu sihronizacije, prenos signala može biti? (sinhroni i asinhroni) – objasniti.

------------
8. Računarska mreža? (definicija/šta predstavlja)

Računarska mreža predstavlja skup računara povezanih radi deljenja informacija, podataka
podataka perifernih uređaja kako hardvera tako I softvera (za 2 računara kažemo da su u
povezani ako su u mogućnosti da dele informacije)

9. Klasifikacija računarskih mreža?

Široka primena, razvoj I standardizacija dovela je do ekspanzije računarskih mreža koja je

rezultirala njenu klasifikaciju. Dve osnovne grupe:

 Difuzne(od jednog ka svima) jedan komunikacioni kanal dele svi računari u mreži,
poruku koju šalje jedan računar primaju svi ostali, posle prijema paketa računar
proverava dresu odredišta(topologije Bus, Ring)
 Od tačke do tačke – obezbeđuje mnogo veza pojedinih parova računara. Od izvora do
odredišta paket mora da pređe jedan I više međuračunara – najveća pouzdanost jer
omogućava izbor jednog od mnogobrojnih puteva(dve vrste topologije potpuna I
delimična povezanost)

10. Podela RM po površini koju pokriva mreža?

LAN i WAN

11. Podela RM prema načinu povezivanja čvorova (topologiji) u mreži?

 Zvezdasta topologija
 Prstenasta topologija
 Topologija magistrale
 Hibridna topologija

12. Podela RM po logičkoj organizaciji?

 Token ring
 Ethernet

13. Podela RM prema odnosu među čvorovima u mreži?

 Klijent – Server
  Ravnopravna

14. Objasniti topologiju zvezde, magistrale, prstena, stabla?

Topologija magistrale – najjednostavnija topologija, glavna magistrala povezuje sve računare,

servere, periferije i uređaje u mreži. Preko glavne magistrale podaci se šalju direktno na fizičku
(Media Acess Control) adresu odredišnog računara (svi čvorovi dobiju paket samo oni čije je
MAC adresa ga zadržava). Koristi ripitere za pojačavanje signala u mreži.

Topologija zvezde – svi čvorovi mreže su međusobno povezani posredstvom centralnog uređaja
hub-a ili switch-a. Za pristup mediju i slanje podataka koriste iste tehnike kao i topologija
magistrale (Ethernet, Token Bus).

Topologija prstena – predstavlja niz radnih stanica povezanih u zatvorenu petlju - prsten.
Komunikacioni protokol između čvorova je Token Ring (kontinuirano kruženje tokena petljom,
ako neki računar želi da pošalje podatke mora sačekati da do njega dođe red – da do njega dođe
token – kad stanica detektuje slobodan token menja ga u zauzet i koristi ga kako bi poslala
podatke nekoj drugoj stanici u mreži. Kad se poruka vrati do izvorne stanice uništava se,
oslobođeni token nastavlja put prema sledećoj stanici).

Topologija stabla – hijerarhijska mreža, svaki čvor ima svog predhodnika i jednog ili više
naslednika.

15. Ethernet?

Ethernet je najviše korišćena mrežna tehnologija u LAN mrežama, Ethernet ima dobru ravnotežu
između brzine, cene I lakoće instalacije, Ethernet je jednostavna I otvorena fizička sredina za
prenos podataka
Postoji nekoliko glavnih standardnih tipova:
- Standardni sa debelim kablom
- Sa tankim kablom
- Sa upredenim paricama
- Sa optičkim kablom
- Brzi Ethernet
- Gigabitni Ethernet
Prednosti
- mreže su jednostavne za planiranje I ekonomične za instalaciju
- komponente su jeftine
 - tehnologija se pokazala kao pouzdana
- jednostavno je dodati I ukoloniti računare sa mreže
- podržavaju ga mnogi softverski I hardverski sistemi
Slabosti Etherneta
- ethernet je otvorena arhitektura gde svaki čvor može da šalje ili da prima
- koristi širokodifuzne komunikacije
- lako ga je prisluškivati
- nema nikakav hardver za obezbeđivanje
- -lako je onespobiti mrežu
16. Carrier Sense and Multiple Acces with Colision Detection (CSMA/CD)?

CSMA/CD je višestruki pristup sa osluškivanjem nosioca uz otkirvanje sukobljavanja

-osnovna metoda za pristup komunikacionom medijumu

17. Media Acess Conrol – MAC adresa?

-Kontrola pristupa medijuma MAC predstavlja podsloj u sastavu sloja veze podataka.
-MAC podsloj određuje ko ima pravo pristupa fizičkom sloju u bilo kom trenutku vremena.
Ponaša se kao interfejs između podsloja logičke kontrole povezivanja i fizičkog sloja.
Obezbeđuje pristup mrežnim medijima i sistem adresiranja, koji se koristi za prenos okvira
pdataka korz mrežu. Neophodno je da se osigura da dva računara ne pokušavaju da prenose
podatke istovremeno, a ako se to i desi, mora da se pronađe način da se problem reši.

Postoje dve suštinske različite kontrole pristupa medijima a to su:

- Kontrola pristupa
- Pristup na osnovu sadržaja

18. Token Ring?

Komunikacija protokola između čvorova je Token Ring(kontiuirano kruženje tokena petljom,

ako neki računar želi da pošalje podatke mora sačekati da do njega dođe red – da do njega dođe
token – kad stanica detektuje slobodan token menja ga u zauzeti I koristi ga kako bi poslala
podatke nekoj drugoj stanici u mreži. Kad se poruka vrati do izvorne stranice uništava se,
oslobođeni token nastavlja put prema sledećoj stanici.)

Koristi se mehanizam žetona za obezbeđivanje pristupa komunikacionom medijumu(žeton je niz

bitova koji neprestano kruži od čvora do čvora)
Čvor koji ima žeton ima ekskluzivno pravo za upotrebu komunikaciong medijuma
Upotrebljava se za prstenaste topolgije mređa
Podaci se šalju od jedne do druge stanice(čvor)
Svaki čvor ispituje odredište adresu paketa podataka da bi ustanovili da li je paket njemu upućen,
ukoliko paket nije adresiran tom čvoru prosleđuje se sledećem čvoru prstena
 Nakon stizanja podataka na odredište žeton se oslobađa(oslobađa ga izvorišni čvor)

19. LAN/WLAN mreže?

Lan mreže
Koriste se za povezivanje računara u kancelarijama I pogonima ličnih firmi za zajedničko
korišćenje resurs(štamača).
Brzina prenosa veća nego kod drugih tipova mreža reda 10 do 1000MB/s, kašnjenje malo, greške
retke.
Najčešća topologija za realizaciju lokalnih mreža je topologija zvezde.
Najčešći metod povezivanja računara u LAN mreži kablovima (Ethernet) ili bežična veza.

Wlan(bežična lokalna mreža)- za prenos podataka koristi radio talase.

Primenjuje se gde žičanu infrastrukturu nije moguće postaviti ili je cena uvođenja takve stukture
previskoka.
Omogućava veliku mobilnost korisnika, laku proširivost unutar pokrivenog signala WLAN-a,
smanjuju se troškovi u poređenju sa standardnim LAN mrežama.
WiFi naziv za bežične tehnologije srednjeg dometa. Prenos podataka između dva ili više
računara sa vrši putem radio talasa uz primenu odgovarajućih antena.

Razlike izmedju LAN I WLAN mreže:

- LAN, žične mreže, koriste Ethernet i CSMA/CD proceduru
- WLAN, radio talasi, koriste DCF I CSMA/CA

20. Klijent-Server i Peer to peer mreže?

Klijent-Server je arhitektura gde su klijent i server odvojeni – neravnopravni.

Server – pasivan, čeka na zahteve te ih šalje korisniku (računari sa snažnim konfiguracijama i
posebnim operativnim sistemima).
-Serveri elektronske pošte, File serveri, Serveri baze podataka, Web serveri, Serveri alikacija,
Print serveri.
Primer klijent-server sistema je pregledanje internet stranica i WWW-a.

Peer to Peer – ravnopravni svi članovi, ne postoji namenski server u hijerarhiji, svaki računar
funkcioniše i kao server i kao klijent.
Korisnik svakog računara sam određuje koji se resursi sa njegovog računara mogu deliti preko
mreža.
 Mreže od 10 računara, jeftinije od serverskih mreža, nije potreban dodatni softwer, jednostavno
umrežavanje.
Nedostatak kontrole bezbednosti mreže i adresiranja članova(svaki član mora imati informaciju o
dosupnim čvorovima).

21. Slojevi, Protokoli, Interfesji (razlika između virtuelne i stvarne komunikacije)?

Razlika između virtualne i stvarne komunikacije je razlika između protokola i interfejsa.

22. OSI model? (kad je nastao, zašto, šta predstavlja…)

Zadatak OSI modela je da omogući da svi računari, bez obzira na tip i operativni sistem, mogu
međusobno da komuniciraju ako se pridržavaju definisanih standard. OSI predstavlja otvoren
sistem međupovezivanja jer se bavi povezivanjem tzv. otvorenih sistema tj. sistema koji su
otvoreni za komunikaciju sa drugim sistemima. Svrha uslojavanja je razdvajanje specifičnih
funkcija.

23. Slojevi OSI modela?

Sedam slojeva određuje različite etape kroz koje podaci moraju da prođu od jednog uređaja do
drugog u nekoj računarskoj mreži.

 sloj aplikacije (objasniti)

Najviši sloj - radi direktno sa korisnikom, ili programskim aplikacijama. Ne pruža nikakav servis
drugim slojevima nego obezbeđuje aplikacionom procesu pristup OSI okruženju. Obezbeđuje
korisničke servise kao što su elektornska pošta (SMTP), transfer fajlova (FTP), HTTP...

 sloj prezentacije (objasniti) + primer mrežnog uređaja na ovom sloju

Obezbeđuje raznolike funkcije kodovanja, konvertovanja i kompresije (nad podacima) ove

funkcije obezbeđuju da podatke poslate iz aplikativnog sloja jednog sistema može da pročita
aplikativni sloj drugog Sistema. Odgovoran za predstavljanje podataka u formatu koji korisnik
može da razume.

Primer kompresije i bezbednosti - predpostavimo da se veliki fajl sastoji od niza velikih slova,
ako su karakteri kodirani ASCII kodom treba nam 8*n bitova gde je n broj karaktera... 0 za A, 1
za B – svaki karakter u alfabetu može da se predstavi pomoću 5 bitova umesto 8 po karatekru –
dobili kompresiiju a ujedno i kodovanje (šifriranje) podataka.
 sloj sesije (objasniti) + primer mrežnog uređaja na ovom sloju

Sloj sesije sadrži protokole koji su neophodni za uspostavljanje, sinhronizaciju i održavanje veze,
ili sesije, između dva krajnja korisnika. Odgovoran je za uspostavljanje, upravljanje i prekidanje
komunikacionih sesija između entiteta iz prezentacionog sloja. Ovaj sloj može da odredi ko
komunicira, koliko često i koliko dugo. Nadzire prenos podataka. Najlakše ga objasniti kod
emitovanja video sadržaja preko interneta gde ne želimo imati ton bez slike, ili sliku bez tona, ili
oboje bez sinhronizacije

 transportni sloj (objasniti) + protokoli transpornog sloja

Vodi računa o paketima koji putuju između dva računara (niži slojevi rade sa samom mrežom).
Obezbeđuje dolazak informacija od izvora do odredišta. Ovaj sloj podrazumeva deljenje
podataka na manje pakete i njihov naizmeničan prenos, svaki paket može nezavisno da se
prenosi kroz mrežu. Primeri protokola na transportnom sloju su TCP i UDP.

 sloj mreže (objasniti) + primer mrežnog uređaja na ovom sloju

Određuje način na koji se paketi „rutiraju“ - odnosno kako da se paketima odredi putanja od
izvorišta do odredišta. Osnovna namena sloja mreže je da on sadrži algoritme koji su dizajnirani
za pronalaženje najbolje rute izmedu dve tačke. Tačnije, protokoli na sloju mreže koji se
izvršavaju u čvorovima kolektivno utvrđuju koja je ruta najbolja.

 sloj veze (objasniti) + primer mrežnog uređaja na ovom sloju

Zadatak sloja veze je da obezbedi da veza bude pouzdana/prenos bez grešaka. Sloj veze se bavi
prenosom podataka između dva čvora koristeći tehničke mogućnosti fizičkog sloja uz to rastavlja
poruku u manje segmente – blokove, umeće oznake za početak i kraj bloka. Detektuje i koriguje
greške pri prenosu bloka i obezbeđuje da se ni jedan blok „ne izgubi“.

Primer uređaja koji funkcionišu na sloju podatka su switch-evi.

 fizički sloj (objasniti) + primer mrežnog uređaja na ovom sloju

Prenosi bitove podataka preko mreže. Definiše fizički interfejs između uređaja i pravila po
kojima se signali prenose od jednog do drugog uređaja. Bavi se fizičkim i električnim aspektima
prenosa podataka (zadužen za medijum za prenos podataka i načine na koje se signali prenose).

Mrežne kartice, hub-obi, repeater-i su primeri uređaja na fizičkom sloju OSI modela.
24. Šta predstavljaju protokoli?

Protokol je skup pravila koja definišu komunikacione funkcije

 definiše format i redosled poruka između učesnika
 definiše akcije koje se vrše na osnovu poslatih i primljenih poruka

25. HDLC protokol?

Protokol drugog sloja OSI modela (nivo voda podataka). Obezbeđuje pouzdan prenos podataka
(paketa 3. nivoa) organizovanih u remove. Osnovne funkcije:

 Prenos podataka na efikasan i sinhronizovan način

 Kontrola toka podataka kako bi prijemnik ispravno pratio slanje predajnika
 Detekcija i oporavak od grešaka nastalih u prenosu.

26. Protokoli transportnog nivoa/razlike?

Transportni protokol se u prosleđivanju poruka oslanja na usluge mrežnog nivoa, tj. IP. IP
omogućava funkcije rutiranja kroz mrežu, ali on nikada “ne vidi” celu putanju pojedine poruke,
već samo sledeće odredište date poruke (single-hop transmission). IP svaku poruku posmatra
zasebno, tj. on “ne zna” da li neke poruke cine celinu.

27. Multipleksiranje (portovi)?

Na osnovu porta protokol transportnog nivoa može da utvrdi kojoj od aplikacija ili kom
protokolu višeg nivoa treba da prosledi pristigle poruke. Na ovaj način više aplikacija može
koristiti usluge istog protokola transportnog nivoa, što se naziva multipleksiranje.

28. Šta predstavlja socket?

IP adresa i port jednoznačno određuju jednu stranu u komunikaciji, kombinacija ova dva broja
naziva se socket. Socket je interfejs između aplikacionog i transpor- tnog nivoa unutar jednog
računara. Često se za socket kaže da je API (Application Programing Interface), tj. softverski
interfejs između programa i Interneta.

29. UDP (User Datagram Protocol).. osobine?

UDP je jednostavan protokol za slanje pojedinačnih datagrama, tj. svaka poruka višeg nivoa će
biti poslana kao tačno jedan datagram. UDP ne obezbeđuje pouzdanost, ne beleži se koji su
datagrami poslati, niti se očekuje potvrda njihovog prijema. Svaki paket putuje za sebe, nema
 inforamcije da li je stigao, niti suprotna strana zna da treba da primi paket tako da ne može ni da
pošalje ACK.

30. TCP (Transmission Control Protocol)… osobine?

TCP je pouzdan protokol sa uspostavljanjem veze (Connection-oriented), kojim se ostvaruje

logička veza “sa kraja na kraj” između dva programa.

Pouzdanost Za svaki poslati segment TCP očekuje pozitivnu potvrdu o prijemu datog segmenta
od odredišta (acknowledgement).

Kontrola toka je ostvarena “klizećim prozorom”, čime se nedozvoljava da dođe do odbacivanja

segmenata zbog punih bafera.

31. Šta predstavlja IP rutiranje?

Rutiranje predstavlja nalaženje putanje (rute) od izvora ka odredištu i najvažnija je funkcija IP.

32. Ruteri, tabela rutiranja?

Ruteri su uređaji koji vrše spajanje različitih fizičkih mreža. Unutar njih se vrši prosleđivanje
prispelih datagrama sa jednih na druge mrežne interfejse u zavisnosti od njihove rute. Rutiranje
se obavlja na osnovu tabele rutiranja u kojoj su upisne adrese pojednih mreža ili računara i
njima odgovarajuci interfejsi(tj ruteri).

33. Politika rutiranja?

Popunjavanje tabele rutiranja naziva se Politika rutiranja (Routing policy).

34. TCP/IP protokol stek (razlog i potreba nastanka…)?

• Za potrebe ARPAnet-a razvijen je TCP/IP protokol stek (Transmission Control

Protocol / Internet Protocol). TCP/IP je trebao da
• omogući povezivanje i komunikaciju različitih mreža
• bude modularan
• dovelo do podele na zasebne celine
 • omogućilo veću fleksibilnost

35. TCP/IP protokol stek osnovne klase servisa?

Postoje dve osnovne klase servisa, tj. načina komuniciranja između mrežnih aplikacija:

Servis BEZ uspostavljanja veze – Connectionless

Osnovne osobine:
jednostavnost (prenos podataka je jedina funkcija koju ovaj servis vrši)
prenos podataka najvećom mogućom brzinom (pošto nema uspostave veze, nema
kašnjenja koje bi ona unela)
nepouzdanost (ne garantuje se isporuka podataka)

Servis SA uspostavljanjem veze – Connection-oriented

Odgovara usluzi klasične telefonije, gde se pre početka prenosa govora vrši uspostava
veze
Pouzdanost (garantuje se isporuka podataka)
Duže vreme prenosa podataka

36. TCP/IP protokol stek, arhitektura interneta?

Sve mreže koje pripadaju Internetu se dele na hijerarhijske nivoe:

 Internacionalne mreže su na najvišem hijerarhijskom nivou

 Nacionalne mreže povezuju mreže na nivou jedne zemlje
 Regionalni Internet provajderi (Regional ISP – Internet Service Provider) –
povezuju jedan deo neke veće zemlje na Internet
 Lokalni Internet provajderi (Local ISP) najniži nivo hijerarhije.

37. Osnovne postavke TCP/IP protokol steaka (problem kod TCP/IP protkol steka)?

Problemi kod TCP/I protokol steka:

 Pristizanje poruka u različitom rasporedu od poslatog

 Različita vremena kašnjenja pojedinih poruka
 Različite veličine paketa na različitim mrežama
 Odbacivanje paketa usled preopterecenja rutera

38. Arhitektura TCP/IP prkotkol steaka?

 Aplikacioni nivo (objasniti)

Bavi se potrebama određene aplikacije(FTP, E-mail, WWW, ...)

 Transportni nivo (objasniti)

Transportni nivo obezbeđuje tok podataka među računarima. Na taj način se omogućava
komunikacija između aplikacija. Ovaj nivo je odgovoran za uspostavljane veze, prenos i
kontrolu podataka i prekid veze, dok mrežni nivo samo prenosi informacije.

 Internet nivo (objasniti)

Služi za povezivanje računara na različitim mrežama. Ima zadatak da pronađe optimalni put
između izvora i odredišta – rutiranje.

 Nivo pristupa mreži (objasniti)

Jednostavnom promenom protokola omogućava se povezivanje hosta na različito realizovane

LAN-ove. Na ovom nivou se nalaze programi koji omogućavaju komunikaciju operativnog
sistema (driver) i hardvera (kartica mrežnog interfejsa).

39. Odnosi nivoa TCP/IP i OSI referentnog modela?

TCP/IP za razliku od OSI-ja svaki od protokola moze da komunicira sa svim ostalim

protokolima.

40. IP adresa?

IP adrese su 32-bitni brojevi, koji se zapisuju kao četiri decimalna broja razdvojeni tačkama (po
jedan za svaki bajt adrese); npr. 192.168.0.1.

41. Broadcast adresa?

Broadcast domen je skup mrežnih uređaja koji će u slučaju da jedan od njih prosledi broadcast
frejmove, svi primiti te frejmove.

42. DNS (Domen Name System)?

43. ARP (Adress Resolution Protocol)?
44. ICMP (Internet Contol Message Protocol)?
45. PING program?

To je osnovni program kojim se proverava da li odredjena IP adresa postoji i da li se odaziva na

zahtev. Ping komanda funkcioniše tako što šalje posebne IP pakete zvane ICMP Echo Request
datagram-e, ka zeljenoj destinaciji. Svaki poslati paket je ustvari zahtev za odgovorom. Kao
rezultat, pojavljuju se informacije (uspešnost i vreme protoka) kojima se konstatuje postojanje
konekcije ka destinaciji.

46. Tracert program?

Tracert (Trace Route) komanda – slična pingu, sa tom razlikom što detaljno
prikazuje svaki hop (korak) koji paket načini na svojoj putanji ka destinaciji.
Ti hopovi su ustvari adrese svih uređaja kroz koje paket prođe.

47. Pasivna mrežna oprema?

Predstavlja najjednostavnije komponente računarskih mreža : utičnice, kablovi, paneli za prespajanje i za

završavanje kablova (patch panel), kablovi za prespajanje (patch cabel), rek ormani, kanalice za vođenje
kabla.

48. Vrste mrežnih kablova?

To su: koaksijalni kablovi, kablovi sa upredenim paricama (twistedpair) i optički kablovi.

49. Kablovi koji se koriste u RM zavise od?

Zavise od: binarnog protoka, pouzdanosti kabla, maksimalne dozvoljene dužinu između čvorova,
zaštite od električnih smetnji, podužnog slabljenje, tolerancija u otežanim uslovima rada, cene i opšte
raspoloživost i kabla, i načina povezivanja i održavanja.

50. Ripiter (Repeater)?

Jednostavni uređaji sa dva porta, koji rade na fizičkom nivou (prvi sloj OSI modela). Na jednom portu
(priključku) ripiter prima signal i prenosi na drugi port. Ripiteri imaju tzv. 3R funkcionalnost:

• Reamply - obnavljaju amplitudu

• Reshape - oblik

• Retime - vremenske reference primljenog signala

51. Hab (Hub)?

Funkcioniše na prvom OSI sloju (fizičkom sloju). Na habu postoji više konektora (obično su to RJ-45
konektori). Na svaki konektor se priključuje po jedan kabl, preko kojeg se povezuje po jedna radna
stanica ili server.

52. Mrežni most (Bridge)?

Uređaj koji povezuje udaljene mrežne segmente. Radi na drugom sloju OSI modela (sloj voda podataka).
Mrežni most se koristi za segmentaciju mreže. Most proverava sadržaj zaglavlja primljenog paketa da bi
saznao MAC (fizičku) adresu izvora i odredišta.

53. Svič (Switch)?

Svič je za mrežni most isto što i hab za ripiter i na sebi ima veći broj portova. Svaki port ima izvestan
stepen inteligencije i upisuje MAC adrese u odgovarajuću tabelu. Za razliku od huba, svič podatke ne
šalje svim segmentima mreže već samo segmentu kome su oni upućeni.

54. Usmerivač (Router)?

Ruteri rade na trećem nivou, odnosno mrežnom sloju. Uloga rutera u mreži je da usmeravaju pakete
kako bi adrese smeštene u paketu. Ruter obavlja ovu funkciju tako što po prispeću odgovarajući zapis
u tabeli rutiranja gde su smešteni adresu sledećeg rutera na putu ka kojem se paket usmerava.

55. Mrežni prolaz (Gateway)?

Mrežni prolaz je hardverski uređaj i/ili softverski paket koji povezuje dva različita mrežna okruženja.
Omogućava komunikaciju između različitih arhitektura i okruženja. Vrši prepakivanje i pretvaranje
podataka koji se razmenjuju između potpuno drugačijih mreža, tako da svaka od njih može razumeti
podatke iz one druge. Mrežni prolaz je obično namenski računar, koji je sposoban da podrži oba
okruženja koja povezuje, kao i proces prevođenja podataka iz jednog okruženja u format drugog.
Svakom od povezanih mrežnih okruženja mrežni prolaz izgleda kao čvor u tom okruženju.

56. Bezbednosna barijera (Firewall)?

Firewall je bezbednosni hardverski ili softverski uređaj, najčešće smešten između LAN-a i javne mreže
(Interneta), da štiti podatke u mreži od neautoriziranih korisnika. Postavljanjem firewall uređaja između
dva ili više mrežnih segmenata mogu se kontrolisati i prava pristupa pojedinih korisnika pojedinim
delovima mreže. Osnova rada firewall-a je u ispitivanju IP paketa koji putuju između klijenta i servera,
čime se ostvaruje kontrola toka informacija za svaki servis po IP adresi i portu u oba smera.

57. WLAN (Wireless Local Area Network)? – Bežične Lokalne Računarske Mreže

Koriste radio talase za prenos signala. Odvija se u tzv. ISM opsegu (Industrial, Scientific & Medical) za
upotrebu u industriji, nauci i medicini. Trenustno se najcesce koristi opseg oko 2.4GHz, ali se u svetu radi
na usaglasavanju standarda na 5.8GHz tako da treba ocekivati sve vecu primenu WLAN-a u tom opsegu.
58. WLAN uređaji?

To su: bezicne mrezne kartice, Access point, antene i prateca oprema.

59. VLAN (Virtual Local Area Network)? – Virtuelne Lokalne Računarske Mreže

VLAN je dakle logička grupa mrežnih uređaja, servisa i radnih stanica koji nisu ograničeni fizičkim LAN
segmentom. VLAN-ovi u mnogome olaksavaju administraciju i kontrolu logickih grupa stanica i servera
koji komuniciraju kao da se nalaza na istom LAN segmentu.

60. Zaštita računarskih mreža?

Skup alata, procedura, polisa i rešenja koji su projektovani da sistem odbrane od napada je mrežna
sigurnost (computer network security).

Postoje četiri osnovne vrste napada:

- Presecanje, tj. prekidanje komunikacije (engl. interruption). Ovo je napad na raspoloživost
mrežnih resursa (availability);
- Hvatanje, tj. presretanje podataka (interception): Ovo je napad
na poverljivost (confidentiality);
- Izmena podataka (modification). Ovo je napad na integritet (integrity);
- Fabrikovanje podataka (fabrication): Ovo je napad na autentičnost (authenticity).

Sigurnost je proces održavanja prihvatljivog nivoa rizika, a ne završno stanje, tj. nije konačni proizvod.

Sigurnost kao proces zasnovana je na:

- Proceni (assesment). Smatra se posebnom akcijom, zato što je u vezi sa polisama, procedurama
i drugom regulativom.
- Zaštiti (protection), podrazumeva primenu protivmera
- Otkrivanju (detection). Otkrivanje je proces identifikacije upada.
- Odgovoru (response). Odgovor, je proces oporavka, tj. lečenja posledica upada.