POGLED NA RAUNARSKU FUNKCIJU I MEUSOBNO POVEZIVANJE

Uopteno, ima 4 osnovne funkcije raunara:

- obrada podataka
- skladitenje podataka
- premetanje podataka
- upravljanje
Podaci mogu biti vrlo razliitih oblika meutim postoji samo
nekoliko osnovnih vrsta obrade podataka.
Neophodno je i da raunar skladiti podatke. ak i kada
obrauje podatke u letu on mora privremeno da skladiti one
delove podataka sakojima radi u datom trenutku. Dugotrajno
skladitenje podataka se radi za kasnije pozivanje i auriranje.
Raunar mora da bude sposoban da premeta podatke
izmeu sebe samog i spoljanjeg sveta. Operativno okruenje
raunara se sastoji od ureaja koji slue kao izvori ili odredita
podataka.
Ulaz-izlaz (U/I) je razmena podataka sa periferijskim ureajima
direktno povezanim sa raunarom.
Komunikacija podataka je razmena sa udaljenim ureajima.
Upravljanje ovim funkcijama obavljaju pojedinci koji raunaru obezbeuju instrukcije. U raunaru,
upravljaka jedinica upravlja resursima raunara i usklauje rad njegovih funkcionalnih delova kao
odgovor na te instrukcije.
STRUKTURA RAUNARA
Glavne strukturne komponente raunara:

Centralna procesorska jedinica (CPU)

Upravlja radom raunara i izvodi njegove funkcije
obrade podataka. esto se zove samo procesor.
Glavna memorija skladiti podatke
Ulaz-izlaz premeta podatke izmeu raunara i
okruenja
Sistemsko meupovezivanje mehanizam koji
obezbeuje komunikaciju izmeu procesora, Ulazaizlaza i glavne memorije.

1.3 najjednostavniji opis raunara

1.4 i 1.5 raunar: struktura gornjeg nivoa, CPU, upravljaka jedinica

Glavne strukturne komponente procesora su:

Upravljaka jedinica koja upravlja radom procesora a time i raunara u celini.

Aritmetika i logika jedinica (ALU) izvodi funkcije obrade podataka raunara.
Registri obezbeuju unutranje skladitenje za CPU.
Meupovezivanje CPU (internal bus) neki mehanizam koji obezbeuje komunikaciju
izmeu upravljake jedinice, ALU i registara.

Jedan od uobiajenih pristupa implementaciji upravljake jedinice je mikroprogramirana

implementacija. Takva upravljaka jedinica radi tako to izvrava mikroinstrukcije koje definiu
njenu funkcionalnost.

MEUSOBNO POVEZIVANJE MAGISTRALOM

Magistrala je komunikaciona putanja koja povezuje dva ili vie ureaja.
Ona je deljeni prenosni medijum.
U jednom vremenskom periodu, svi ureaji prikljueni na magistralu mogu da primaju signal dok
samo jedan moe da predaje. U suprotnom doi e do preklapanja signala.
Magistrala se obino sastoji od vie komunikacionih linija koje mogu da istovremeno predaju
binarne cifre 0 i 1.
Raunarski sistemi sadre vie razliitih magistrala.
Sistemska magistrala povezuje glavne raunarske komponente CPU, memoriju i U/I.
Obino se sastoji od 50 do vie stotina posebnih linija.
Svakoj liniji se dodeljuje posebna funkcija i mogu se podeliti u tri grupe:
- linije za podatke
- adresne linije i
- upravljake linije

3.16 ema meusobnog povezivanja magistrale

1. Linije podataka obezbeuju putanju za pomeranje podataka izmeu modula sistema.

Zajedno ine magistralu podataka. irina magistrale predstavlja broj linija od kojih je sastavljena.
Ona predstavlja glavni faktor u odreivanju ukupne performanse sistema.
Magistrala podataka ima 32, 64, 128 pa i vie zasebnih linija od kojih svaka moe odjednom da
prenosi samo 1bit. Napr. ako je magistrala irine 8 bitova a svaka instrukcija duga 16 bitova, onda
procesor mora 2 puta da pristupa memoriji za vreme svog instrukcijskog ciklusa.
2. Adresne linije se koriste da oznae izvor ili odredite podataka na magistrali podataka.
Ako procesor eli da ita re podataka iz memorije, on stavlja adresu eljene rei na adresne
linije. Pored toga se obino se koriste za adresiranje U/I portova.
irina adresne magistrale odreuje maksimalni mogui kapacitet memorije sistema.
3. Upravljake linije se koriste da se upravlja pristupom i upotrebom linija za podatke i adrese.
Upravljaki signali predaju i vremenske i komandne informacije izmeu modula sistema.
Vremenski signali ukazuju na validnost informacija o podacima i adresama.
Komandni signali odreuju informacije koje treba da se izvedu.

Tipine upravljake linije ukljuuju:

- Upis u memoriju: prouzrokuje da se podatak na magistrali upie u adresiranu lokaciju.
- itanje iz memorije: prouzrokuje da se podatak iz adresirane lokacije postavi na magistralu.
- U/I upis: podatak na magistrali izlazi na adresirani U/I port.
- U/I itanje: podatak iz adresiranog U/I porta se postavlja na magistralu.
- Prenos ACK: pokazuje da je podatak sa magistrale prihvaen ili postavljen na nju.
- Zahtev za magistralu: pokazuje da je modulu potrebno da dobije upravljanje nad magistralom.
- Odobrenje magistrale: pokazuje da je modulu koji je to zahtevao odobreno upravljanje nad mag.
- Zahtev za prekidom: pokazuje da je prekid nereen.
- Prekid ACK: potvruje da je nereen prekid prepoznat.
- Clock: koristi se za sinhronizaciju operacija.
- Reset: inicijalizuje sve module.
Operacija magistrale se odvija na sledei nain:
Ako jedan modul eli da poalje podatak drugom modulu, on mora da (1) dobije upotrebu
magistrale i (2) prenese podatak preko magistrale.
Ako modul zatrai podatak od drugog, on mora da (1) dobije upotrebu magistrale, (2) prenese
zahtev drugom modulu preko odgovarajuih upravljakih i adresnih linija. Onda mora da eka da
drugi modul poalje podatak.
Fiziki, sistemska magistrala je izvestan broj elektrinih provodnika. To su metalne linije na kartici
ili tampanoj ploi. Prostire se preko svih komponenata sistema od kojih je svaka prikljuena na
neke ili na sve linije magistrale.
Hijerarhije viestrukih magistrala
Ako se sa magistralom povee veliki broj ureaja, to loe utie na performansu zbog:
1. Kanjenja koje se javlja dok svi ureaji usaglase korienje magistrale
2. Magistrala moe da postane usko grlo kada se zbirni
zahtev za prenosom podataka priblii njenom kapacitetu.

3.17 Tipina fizika realizacija arhitekture magistrale

Zbog toga veina raunarskih sistema koristi viestruke magistrale postavljene u hijerarhiji.

Kod arhitekture magistrale visoke performanse (arhitekture meusprata) imamo most - ureaj za
baferovanje u koji je integrisan kontroler ke memorije. On povezuje sistemsku i magistralu velike
brzine na koju su povezani bri ureaji. Na tu bru magistralu, pomou interfejsa je povezana
magistrala za proirenje na kojoj su sporiji ureaji.

Elementi projektovanja magistrale

Vrsta
- namenska
- multipleksirana

irina magistrale
- adresa
- podaci

Metod arbitrae
- centralizovana
- distribuirana

Vrsta prenosa podataka

- itanje
- upisivanje
- itanje - promena - upisivanje
- itanje posle upisivanja
- blok

Vremensko usklaivanje
- sinhrono
- asinhrono

Vrsta magistrala - Linije magistrale mogu da budu razdvojene u dve vrste: namenske i
multipleksirane.
Namenska je stalno dodeljena ili jednoj funkciji ili fizikom podskupu raunarskih komponenata.
Vremensko multipleksiranje je metoda korienja istih linija za viestruke namene. Prednost je
upotreba manjeg broja linija (tedi prostor i obino trokove) a mana to to je potrebno sloenije
elektronsko kolo unutar svakog modula i postoji mogue smanjenje performansi.
Metoda arbitrae - Postoji centralizovana i distribuirana.
U centralizovanoj imamo jedan hardverski element, arbitar odgovoran za dodeljivanje vremena na
magistrali. Ureaj moe biti poseban modul ili deo procesora.
U distribuiranoj nema centralnog kontrolera, ve svaki modul sadri pristupnu upravljaku logiku a
moduli rade zajedno delei magistralu.
Kod obe metode se oznai jedan ureaj, bio to procesor ili U/I modul, kao gospodar (master) koji
zapoinje prenos podataka sa drugim ureajem koji je sluga (slave).
Vremensko usklaivanje se odnosi na nain na koji se koordiniraju dogaaji na magistrali.
Magistrale koriste sinhrono ili asinhrono usklaivanje.
Kod sinhronog, pojavu dogaaja na magistrali odreuje generator takta. Magistrala ima liniju
generatora takta preko koje on predaje pravilan niz binarnih cifara 1 i 0. Jedna predaja 1-0 naziva
se ciklus generatora takta ili ciklus magistrale i definie vremenski odseak. Svi drugi ureaji na
magistrali mogu da itaju liniju takta i svi dogaaji poinju na poetku ciklusa generatora takta.
Kod asinhronog vremenskog usklaivanja, pojava jednog dogaaja na magistrali sledi i zavisi od
pojave prethodnog dogaaja.
irina magistrale ima uticaja na performansu sistema. to je ira magistrala podataka, to vei
broj bitova moe da se prenese odjednom. irina adresne magistrale odreuje maksimalni
kapacitet sistema. to je ira adresna magistrala to je vei opseg lokacija kojima moe da se
obraa.
Vrsta prenosa podataka. Magistrala podrava razne vrste prenosa podataka. Sve magistrale
podravaju prenose i upis (master-slave) i itanja (slave-master).

PREGLED RAUNARSKOG MEMORIJSKOG SISTEMA

Raunarska memorija je hijerarhijski organizovana. Na najviem nivou najblie procesoru
nalaze se procesorski registri. Zatim dolazi jedan ili vie nivoa ke memorije, oni se oznaavaju
L1, L2...Zatim imamo glavnu memoriju koja se obino pravi od dinamike memorije sa sluajnim
pristupom (DRAM). Ove memorije se smatraju unutranjom memorijom.
Hijerarhija se nastavlja dalje spoljanjom memorijom gde obino spadaju fiksirani vrsti disk i
jedan ili vie nivoa ispod njega, optiki diskovi i trake koji se sastoje od izmenjivih medijuma.

Tabela 4.1 KLJUNE KARAKTERISTIKE MEMORIJSKIH SISTEMA

LOKACIJA
- Procesor
- Unutranja
- Spoljanja

PERFORMANSA
- Vreme pristupa
- Vreme ciklusa
- Brzina prenosa

KAPACITET
- Veliina rei
- Broj rei

FIZIKA VRSTA
- Poluprovodnika
- Magnetska
- Optika
- Magnetno-optika

JEDINICA PRENOSA
- Re
- Blok
METODA PRISTUPA
- Sekvencijalni
- Direktni
- Sluajni
- Asocijativni

FIZIKE KARAKTERISTIKE
- Nepostojana / Trajna
- Izbrisiva / Neizbrisiva
ORGANIZACIJA

KAPACITET unutranje memorije se obino izraava u bajtovima (1 bajt=8 bitova), ili u reima.
Uobiajene duine rei su 8, 16 i 32 bita. Kapacitet spoljanje memorije se tipino izraava
takoe u bajtovima.
Srodna karakteristika je JEDINICA PRENOSA. Za unutranju memoriju jedinica prenosa jednaka
je broju linija za podatke koje vode u memorijski modul i iz njega. Ona moe da bude jednaka
duini rei ali je ee vea napr. 64, 128, 256 bitova.
Druga razlika meu vrstame memorije je METODA PRISTUPANJA jedinicama podataka.
Sekvencijalni pristup. Ureaji sa trakama ga koriste. Memorija je organizovana po jedinicama
podataka koje se zovu zapisi. Pristup mora da se napravi u specifinoj linearnoj sekvenci. Koristi
se deljeni mehanizam za itanje/upisivanje koji se premeta sa svoje trenutne na eljenu lokaciju,
prolazei i odbacujui svaki zapis koji se nalazi izmeu. Vreme pristupa je veoma promenljivo.

Direktan pristup koriste jedinice diskova. Takoe se koristi deljeni mehanizam za

itanje/upisivanje. Pojedinani blokovi ili zapisi imaju jedinstvenu adresu zasnovanu na fizikoj
lokaciji. Direktnim pristupom se prvo ostvari priblina udaljenost a zatim sekvencijalnim traenjem ,
brojanjem ili ekanjem se dolazi do konane lokacije. Vreme pristupa je promenljivo.
Sluajni pristup koristi glavna memorija i neke ke memorije. Svaka adresibilna jedinica u
memoriji ima jedinstven, fiziki oien mehanizam za adresiranje. Vreme za pristup datoj lokaciji je
konstantan i nezavistan od sekvence prethodnih pristupa.
Asocijativni pristup mogu da koriste ke memorije. Takoe, svaka lokacija ima sopstveni
mehanizam za adresiranje a vreme izvlaenja je konstantno, nezavisno od lokacije ili prethodnih
uzoraka pristupanja. Re se izvlai zasnovano na delu njenog sadraja a ne adrese.
Imamo tri parametra PERFORMANSE memorije:
Vreme pristupa (kanjenje). Za memoriju sa sluajnim pristupom, to je vreme potrebno da se
izvede operacija itanja i upisivanja, tj. vreme od trenutka kada se neka adresa predstavi memoriji
do trenutka kada se podatak uskladiti ili stavi na raspolaganje za upotrebu. Za memoriju koja
nema sluajan pristup, to je vreme koje je potrebno da se zauzme poloaj mehanizma za itanjeupisivanje na eljenoj lokaciji.
Vreme ciklusa memorije. Odnosi se na memorije sa sluajnim pristupom i u vezi je sa
sistemskom magistralom. ini ga vreme pristupa plus svako dodatno vreme koje se zahteva pre
nego to moe da pone sledei pristup (napr. prelazna stanja na signalnim linijama, obnavljanje
podataka ako se oni destruktivno itaju).
Brzina prenosa je brzina kojom podaci mogu da se prenose u memorijsku jedinicu ili iz nje. Za
memoriju sa sluajnim pristupom, ona je jednaka 1/(vreme ciklusa).
Za memoriju sa sluajnim pristupom, ORGANIZACIJA je glavno pitanje dizajna. Pod
organizacijom se podrazimeva fiziko ureenje bitova da bi formirali rei.
MEMORIJSKA HIJERARHIJA
U bilo kom trenutku, koriste se razne tehnologije memorijskih sistema. U tom spektru tehnologija
vae odnosi:
- krae vreme pristupa / vea cena po bitu;
- vei kapacitet, manja cena po bitu;
- vei kapacitet, due vreme pristupa.
Upotrebom memorijske hijerarhije reava se pitanje cene, kapaciteta i brzine memorijskog sistema.
Kako se ide niz hijerarhiju dogaa se sledee:
- smanjuje se cena po bitu
- poveava se kapacitet
- poveava se vreme pristupa
- smanjuje se uestalost pristupa memoriji od strane procesora
Na taj nain skuplje bre memorije se dopunjavaju veim, sporijim i jeftinijim.
Klju za uspeh te organizacije je u smanjivanju uestalosti pristupa sporim memorijama.

Najbra, najmanja i najskuplja vrsta memorije

sastoji se od registara koji su u procesoru. Ima
ih tipino nekoliko desetina. Zatim tu je ke i
glavna memorija. Ove tri memorije su
nepostojane i koriste poluprovodniku
tehnologiju. Podaci se trajnije skladite na
spoljanjim masovnim memorijskim ureajima
kao to su tvrdi disk i izmenjivi medijumi. Disk
se takoe koristi da obezbedi proirenje glavne
memorije koje je poznato kao virtuelna
memorija.
KE MEMORIJA
Ke memorija je namenjena da prui memoriji
brzinu koja se pribliava onoj koju imaju
najbre raspoloive memorije a u isto vreme
da obezbedi veliki kapacitet memorije po ceni jeftinijih vrsta poluprovodnikih memorija. Ke obino
nije vidljiv za programera ili za procesor. To je ureaj za privremeno prihvatanje podataka izmeu
glavne memorije i procesora da bi se poboljale performanse.
Ke sadri kopiju delova glavne memorije. Kada procesor pokua da ita re memorije, proverava
se da li je re u keu. Ako jeste, re se isporuuje procesoru. Ako nije, blok glavne memorije, koji
se sastoji od nekog fiksnog broja rei uitava se u ke i onda se re isporuuje procesoru.

GLAVNA MEMORIJA se sastoji od 2n adresibilnih rei gde svaka re ima jedinstvenu n-bitnu
adresu. Ta memorija je zamiljena da se sastoji od izvesnog broja blokova fiksne duine, svaki po
K re. Postoji M=2n/K blokova. Ke se sastoji od C redova, od koji svaki sadri K rei, plus tag od
nekoliko bitova. Broj rei u redu se zove veliina reda. Broj redova je mnogo manji od broja blokova
u glavnoj memoriji. (C<<M).
DRAM i SRAM
Dva osnovna oblika poluprovodnike memorije sa sluajnim pristupom su dinamika i statika
memorija (DRAM i SRAM).
SRAM je bra, skuplja i manje gusta od DRAM memorije i koristi se za ke memoriju.
DRAM memorija se koristi za glavnu memoriju.
Osnovni element poluprovodnike memorije je memorijska elija. Mada se koriste razne
elektronske tehnologije, sve poluprovodnike memorijske elije dele izvesne osobine:
- imaju dva stabilna (ili polustabilna) stanja koja mogu da se upotrebe kako bi se predstavile
binarne cifre 1 i 0;
- one su sposobne da se u njih upisuje (bar jednom) kako bi uspostavile stanje;
- one su sposobne da se iz njih ita kako bi se saznalo njihovo stanje.

Upravljanje

Izbor

Upravljanje

Ulaz podatka

Izbor

5.1 rad memorijske elije

Izlaz stanja

elija najee ima tri terminala koji su u stanju da nose elektrini signal. Terminalom za izbor, bira
se memorijska elija za operaciju itanja ili upisivanja. Upravljaki terminal ukazuje na itanje ili
upisivanje.
Jedna od karakteristika kojom se odlikuje RAM memorija je to to se podaci iz nje mogu itati i novi
upisivati na lak i brz nain. I itanje i upisivanje se postiu upotrebom elektrinih signala.
Druga posebna karakteristika RAM memorije je da je ona nepostojana. RAM memoriji mora da se
obezbedi stalno napajanje elektrinom energijom. Ako se napajanje prekine, podaci se gube.
Slue sa privremeno skladitenje podataka.
DRAM se pravi od elija koje skladite podatke kao naelektrisanja
na kondenzatorima. Prisustvo ili odsustvo naelektrisanja na
kondenzatorima se interpretira kao binarna cifra 1 ili 0. DRAM
memorije zahtevaju periodino osveavanje naelektrisanja da bi
se odralo skladite podataka zbog toga to kondenzatori imaju
prirodnu tenju da se prazne. DRAM memorija je gua (manje
elije = vie elija po jedinici povrine) i jeftinija od SRAM
memorije. S druge strane, DRAM zahteva elektronska kola za
podrku u osveavanju. Obino se koristi za glavnu memoriju.
SRAM memorija je digitalni ureaj koji koristi iste logike
elemente kao to su oni koji se upotrebljavaju u procesoru. USRAM-u binarne vrednosti se
skladite koristei konfiguracije tradicionalnih flip-flop logikih kola. SRAM memorija e drati
podatke sve dok joj se dovodi napajanje elektrinom energijom. SRAM je obino bri od DRAM-a i
koristi se za ke memoriju.
VRSTE ROM MEMORIJA
(read-only memory, ROM) sadri stalni uzorak podataka koji ne moe da se menja. ROM memorija
je trajna a to znai da se ne zahteva izvor napajanja elektrinom energijom da bi se u memoriji
odravale vrednosti bitova. Iz ROM memorije mogu samo da se itaju podaci a upis novih nije
mogu. Znaajna primena ROM memorije je mikroprogramiranje.
Druge primene ukljuuju:
biblioteku potprograma za esto zahtevane funkcije;
sistemske programe;
tabele funkcija.
ROM memorija se pravi kao i svaki drugi ip integrisanog kola, tako to se podaci stvarno oiavaju
u ip u okviru procesa fabrikacije. Tu nastaju dva problema:
- faza unoenja podataka ukljuuje relativno veliku fiksiranu cenu, bez obzira da li se pravi
jedna ili na hiljade kopija posebne ROM memorije.
- nema mesta za greke. Ako je jedan bit pogrean, cela koliina ROM memorija mora da se
odbaci.
Kada je potreban mali broj ROM memorija sa odreenim sadrajem, jeftiniju alternativu predstavlja
programabilna memorija samo za itanje (PROM).
PROM je trajna i u nju moe da se upie samo jednom. Proces upisivanja se izvodi elektrinim
putem i moe da ga izvri prodavac ili kupac u nekom trenutku posle prvobitne fabrikacije ipa.
Postoje i ROM memorije kod kojih je itanje mnogo ee od upisa ali je takoe potrebna
nepromenljivost smetenih podataka: EPROM, EEPROM i FLE memorija.

Iz optiki izbrisive memorije samo za itanje (erasable programmable read-only memory EPROM)
se ita i u nju upisuje elektrinim putem. Pre operacije upisivanja, sve elije za skladitenje moraju
da se izbriu i dovedu u isto poetno stanje, izlaganjem ultraljubiastom zraenju. Taj proces moe
da se izvodi vie puta, a sadraj moe biti trajan skoro beskonano. Skuplja je od PROM-a ali ima
prednost viestrukog upisivanja sadraja.
Elektrino izibrisiva memorija samo za itanje (electrically erasable programmable read-only
memory, EEPROM) je memorija najee za itanje u koju moe da se upisuje u bilo kom trenutku,
bez brisanja prethodnog sadraja. Aurira se samo adresirani bajt ili bajtovi. EEPROM je skuplja od
EPROM memorije, takoe i manje gusta podravajui manje bitova po ipu.
Drugi oblik poluprovodnik memorije je FLE memorija (tako nazvana zbog brzine kojom moe da
se reprogramira). Slino EEPROM-u, fle memorija koristi tehnologiju elektrinog brisanja. Cela fle
memorija moe da se izbrie za jednu ili vie sekundi to je mnogo bre od EPROM memorije.
Takoe, mogue je obrisati samo blokove memorije a ne ceo ip, meutim nije mogue brisanje na
nivou bajta. Kao i EPROM, fle koristi samo jedan tranzistor po bitu i tako postie veliku gustinu
EPROM memorije u poreenju sa EEPROM memorijom.
MAGNETNI DISK je najvanija komponenta spoljanje memorije. Disk je kruna ploa konstruisana
od nemagnetnog materijala koja se zove supstrat, presvuena materijalom koji se moe
namagnetisati. Supstrat je ranije bio od aluminijuma ili od aluminijumske legure a u novije vreme je
od stakla, to donosi vie koristi: pouzdanost, smanjenje broja greaka itanja-upisivanja, manje
visine preleta (glave), smanjena dinamika diska, otpornost na udare i oteenja.
Mehanizmi za itanje i upisivanje
Podaci se upisuju na disk i itaju sa njega pomou provodnog namotaja koji se zove glava. U
mnogim sistemima postoje dve glave, za itanje i za upisivanje. Za vreme operacije itanja ili
upisivanja glava je stacionarna dok ploa rotira ispod nje. Mehanizam za upisivanje koristi injenicu
da elektricitet koji tee kroz namotaj stvara magnetno polje. Elektrini impulsi se alju u glavu za
upisivanje i rezultujui magnetni uzorak se zapisuje na povrinu ispod glave. Postoje razliiti uzorci
za pozitivne i negativne struje.
Glava za upisivanje je napravljena od materijala koji se lako namagnetie i u obliku praougaonog
prstena sa procepom du jedne strane i nekoliko namotaja provodne ice du suprotne strane.
Elektrina struja u ici indukuje magnetno polje preko procepa koje, sa svoje strane, namagnetie
malu povrinu medijuma za upisivanje. Menjanje smera struje obre smer namagnetisanja na
medijumu za zapis.
Tradicionalni mehanizam za itanje koristi injenicu da magnetno polje, koje se kree relativno u
odnosu na namotaj, u njemu stvara elektrinu struju. Kada povrina diska prolazi ispod glave, ona
stvara struju istog polariteta kao to je ona koja je ve zapisana. Ista glava moe da se koristi i za
operacije itanja i upisivanja. (Sluaj kod flopi diskova i starijih vrstih diskova).
Savremeni sistemi vrstih diskova koriste drugaiji sistem za upisivanje, koji zahteva posebnu
glavu za itanje, zbog pogodnosti postavljenu kod glave za upisivanje. Glava za itanje sastoji se od
delimino oklopljenog magnetno-otpornog (MR) senzora. MR materijal ima elektrinu otpornost koja
zavisi od smera namagnetisanja medijuma koji se kree ispod njega. Proticanjem kroz MR senzor,
otkrivaju se promene otpornosti kao naponski signali. MR dizajn dozvoljava rad na viim
frekvencijama, to znai vee gustine skladita i brzine rada.

6.1 Induktivna glava za upis / magnetno-otporna glava za itanje

Organizacija i formatiranje podataka

Podaci na ploi su organizovani u koncentrinom skupu prstenova koji se zovu staze, od kojih je
svaka iste irine kao i glava. Postoji hiljade staza na povrini diska. Susedne staze su razdvojene
razmacima da bi se spreile greke. Podaci se prenose na disk i sa njega u sektorima. Postoje na
stotine sektora po stazi koji mogu da budu fiksne ili promenljive duine. U novijim sistemima se
koriste sektori fiksne duine, gde je 512 bajtova skoro univerzalna veliina sektora. Sektori se takoe
razdvajaju razmacima.
Bit koji koji je blii centru rotacije prolazi fiksiranu taku (glava) bre nego bit dalje od njega.
Promenljivost brzine rotacije kompenzujemo poveanjem razmaka izmeu bitova informacije
zapisane u segmentima diska. Informacija onda moe da se skenira istom brzinom rotacije diska,
poznatom kao ugaona brzina (constant angular velocity, CAV).
Zbog male gustine zapisa podataka kod CAV-a, savremeni sistemi vrstih diskova koriste tehniku
zapisivanja u vie zona, gde je povrina obino podeljena na 16 koncentrinih zona. Zone koje su
dalje od centra sadre vie bitova (vie sektora) od onih koje su mu blie. Ukupan kapacitet skladita
je tada vei po cenu neto sloenijih elektronskih kola.

Glavne karakteristike po kojima se razlikuju razliite vrste magnetnih diskova:

Kretanje glave:
Fiksna glava postoji jedna glava za itanje/upisivanje po stazi, glava montirana na krutoj ruici
koja se protee preko svih staza,
Pokretna glava postoji samo jedna glava za itanje/upisivanje, montirana na ruici. Da bi mogla
da se postavi iznad svake staze, ruica moe da se produuje ili skrauje.
Prenosivost diska:

Neizmenljivi disk on se stalno montira u ureaju diska, a

primer je vrsti disk,
Izmenljivi disk on moe da se izvadi i zameni drugim
diskom, a prednost mu je to je na raspolaganju
neograniena koliina podataka sa ogranienim brojem
sistema diskova.
Strane:
Dvostrani sloj koji se moe namagnetisati je nanesen na
obe strane ploe,
Jednostrani sloj koji se moe namagnetisati je nanesen
na jednu stranu ploe, jeftiniji sistemi.
Ploe:
Jedna ploa,
Viestruke ploe naslagane su vertikalno sa meusobnim razmakom od dela ina, sa
viestrukim ruicama, sa jednom pokretnom glavom za itanje/upisivanje po povrini ploe.
Mehanizam glave:
Kontaktni (fleksibilni),
Sa fiksiranim razmakom,
Sa aerodinamikim razmakom (Winchester).

Parametri performanse diska:

- Vreme pozicioniranja vreme koje je potrebno da bi se glava postavila na stazu,
- Rotaciono kanjenje vreme koje je potrebno da bi poetak sektora stigao do glave,
- Vreme pristupa vreme potrebno da se doe na poloaj za itanje ili upisivanje, tj. zbir
vremena pozicioniranja, ako ga ima, i rotacionog kanjenja,
- Vreme prenosa vreme potrebno za prenos.

Pored vremena pristupa i vremena prenosa postoje i kanjenja koja su vezana za U/I operaciju
diska. Kada proces izda U/I zahtev, on mora prvo da eka da mu se ureaj stavi na raspolaganje,
zatim moe doi do ekanja na slobodan kanal. Posle toga izvodi se pozicioniranje da bi poeo
pristup disku.
KOMPAKTNI DISK
I audio CD i CD-ROM dele slinu tehnologiju. Glavna razlika je u tome to su CD-ROM plejeri
otporniji i imaju ureaje za ispravljanje greaka koji obezbeuju da se podaci ispravno prenesu sa
diska na raunar. Obe vrste se prave na isti nain. Disk se formira od smole, kao to je
polikarbonat. Digitalno zapisane informacije utiskuju se kao nizovi mikroskopskih otvora na
povrinu polikarbonata. To se radi, fino fokusiranim laserom velikog intenziteta, da bi se napravio
matini disk, koji se koristi za izradu matrice radi tampanja kopija na polikarbonatu. Povrina sa
otvorima se zatim presvlai visokoreflektivnom povrinom, od aluminijuma ili istog akrilika. Na
akrilik moe da se nanese nalepnica. Informacija se izdvaja sa CD-a ili CD-ROM-a pomou lasera
male snage koji se nalazi u plejeru optikih diskova, ili jedinici ureaja. Laser osvetljava kroz
providni polikarbonat dok motor obre disk pored njega (SLIKA 6.11). Intenzitet reflektovane
svetlosti lasera se menja kada on naie na otvor. Povrine izmeu otvora se nazivaju polja, i to je
glatka povrina, koja reflektuje unazad velikim intenzitetom. Promena izmeu polja i otvora otkriva
se fotosenzorom i pretvara u digitalni signal.

Da bi se postigao vei kapacitet disk sadri jednu spiralnu stazu, koja poinje blizu centra i
spiralno se odvija sve do spoljanje ivice diska, dok su sektori sa poetka spirale jednaki onima na
njenom kraju. Otvori se itaju laserom konstantnom linearnom brzinom (CLV). Disk rotira sporije
za pristupe blizu spoljanje ivice, nego za one blizu centra. Kapacitet mu je oko 680MB.
Podaci na CD-ROM-u se organizuju kao sekvenca blokova od kojih se svaki sastoji od:
Sync identifikator poetka bloka,
Zaglavlje sadri adresu bloka i bajt za reim,
Podaci korisniki podaci,
Pomono polje dodatni korisniki podaci u reimu 2.

Ima dve prednosti:

moe jeftino masovno da se reprodukuje kopiranjem,
izmenljiv je, dozvoljavajui samom disku da se koristi kao arhivsko skladite.
Nedostaci:
samo je za itanje i ne moe da se aurira,
due vreme pristupa od onog za magnetni disk, za otprilike pola sekunde.
CD na koji se moe upisivati (CD-R). Podaci mogu jednom da se upiu, a da se itaju mogu
mnogo puta. Podaci se upisuju laserom umerenog intenziteta. Razlikuje se od CD-a i CD-ROM-a
to umesto pravljenja otvora na povrini medijuma, on ima sloj boje, koji se koristi za promenu
refleksivnosti i aktivira se pomou lasera velikog intenziteta.
CD preko koga se moe prepisivati (CD-RW). Na ovaj disk podaci se mogu vie puta upisivati i
preko njega prepisivati. Pristup ovom disku je promenom faze. Disk sa promenom faze koristi
materijal koji ima dve znaajno razliite refleksivnosti u dva razliita stanja faze. Postoji amorfno
stanje, u kome su molekuli sluajno orijentisani i slabo reflektuju svetlost i kristalno stanje, koje
ima glatku povrinu i dobro reflektuje svetlost. Zrak laserske svetlosti menja fazu materijala. Glavni
nedostatak je to na kraju gubi svoje poeljne osobine.
Digitalni video disk (DVD). DVD zamenjuje video traku. Na DVD mogu da se smeste veliki obimi
podataka, ak sedam puta vei nego na CD-ROM. Postoje tri razlike u odnosu na CD koje su
dovele do poveanja kapaciteta DVD-ja:
1. Bitovi se blie pakuju. DVD koristi laser sa manjom talasnom duinom i postie manje rastojanje
izmeu petlji i minimalno rastojanje izmeu otvora u odnosu na CD, a rezultat je oko sedam puta
vei kapacitet (4.7 GB).

2. DVD koristi drugi sloj otvora i polja, na prvom sloju. Dvoslojni DVD ima polurefleksni sloj preko
refleksnog sloja i, podeavanjem ie, laseri u DVD ureajima mogu da itaju svaki sloj posebno i
tako se kapacitet poveava ak na 8.5GB. Ne moe se udvostruiti zbog manje refleksivnosti
drugog sloja.
3. DVD-ROM memorija moe da bude dvostrana, dok se podaci upisuju samo na jednoj strani CD-a,
to donosi kapacitet do 17GB.

Postoje tri glavne U/I tehnike:

Programirani U/I, u kome se dogaa pod direktnim i stalnim upravljanjem programa koji
zahteva U/I operaciju;
U/I upravljan prekidima, u kome program izdaje U/I komandu i onda nastavlja da se
izvrava dok ga ne prekine U/I hardver da bi mu signalizirao kraj U/I operacije;
Direktni pristup memoriji (DMA), u kome specijalizovani U/I procesor preuzima
upravljanje nad U/I operacijom da bi pomerio veliki blok podataka.

Pored procesora i skupa memorijskih modula, trei

kljuni element raunarskog sistema je skup U/I
modula. On ima dve funkcije:
interfejs prema procesoru i memoriji
preko sistemske magistrale ili centralnog
komutatora,
interfejs prema jednom ili vie periferijskih
ureaja preko prilagoenih linkova za podatke.
U/I operacije se izvravaju preko spoljanjih
ureaja koji obezbeuju sredstva za razmenu
podataka izmeu spoljanjeg okruenja i raunara.

Spoljanji ureaj se prikljuuje na raunar pomou linka na U/I modul. Link se koristi za razmenu
upravljanja, stanja i podataka.
Spoljanji ureaj se esto zove periferijski ureaj. Delimo ih u tri kategorije:
o

itljive za ljude,

itljive za mainu,

komunikacione.

Upravljaki signali odreuju funkciju koju e ureaj izvravati, kao to je slanje podataka
U/I modulu (INPUT ili READ), prihvatanje podataka iz U/I modula (OUTPUT ili WRITE),
izvetavanje o stanju ili izvoenje neke upravljake funkcije.
Signali stanja ukazuju na stanje ureaja (READY/NOT-READY-ukazuju da li je ureaj spreman za
prenos podataka).
Podaci su u obliku skupa bitova koji treba da se alju ili primaju iz U/I modula.
Upravljaka logika pridruena ureaju upravlja radom ureaja, kao odzivom na naredbu iz
U/I modula. Pretvara pretvara podatke iz elektrinog u druge oblike energije za vreme izlaza i iz
drugih oblika u elektrini za vreme ulaza. Pretvarau se pridruuje bafer za privremeno dranje
podataka koji se prenose izmeu U/I modula i spoljanjeg okruenja (veliina bafera od 8 do 16
bitova).

Glavne funkcije ili zahtevi za U/I modul

spadaju u sledee kategorije:
- upravljanje i vremensko usklaivanje,
- komunikacija procesora,
- komunikacija ureaja,
- baferovanje podataka,
- otkrivanje greaka.

U bilo kom trenutku, procesor moe da komunicira sa jednim ili vie spoljanjih ureaja po
nepredvidivim uzorcima, u zavisnosti od potreba programa za ulazom/izlazom. Funkcija U/I
ukljuuje zahtev za upravljanjem i vremenskim usklaivanjem da bi upravljala tokom saobraaja
izmeu unutranjih resursa i spoljanjih ureaja.
U/I modul mora da komunicira sa procesorom i sa spoljanjim ureajem.

Komunikacija procesora obuhvata sledee:

- Dekodovanje komande: U/I modul mora da prihvata komande od procesora, koje se tipino
alju kao signali na upravljakoj magistrali.
- Podaci: podaci se razmenjuju izmeu procesora i U/I modula preko magistrale podataka.
- Izvetavanje o stanju: s obzirom na to da su periferijski ureaji tako spori, vano je znati
stanje U/I modula.
- Prepoznavanje adrese: ba kao to svaka re memorije ima adresu, to vai i za svaki U/I
ureaj.
S druge strane, U/I modul mora biti u stanju da izvede komunikaciju ureaja, koja obuhvata
komande, informacije o stanju i podatke.
Sutinski zadatak U/I modula je baferovanje podataka. Podaci koji dolaze iz glavne
memorije alju se u U/I modul u veoma brzom neprekidnom nizu. Podaci se baferuju u U/I modulu
i zatim alju na periferijski ureaj njegovom brzinom podataka. U suprotnom smeru, podaci se
baferuju kako ne bi sputali memoriju sporom operacijom prenosa.

Struktura U/I modula

Modul se povezuje sa ostatkom raunara preko skupa signalnih linija (linija sistemske magistrale).
Podaci koji se prenose u modul i iz njega, baferuju se u jednom ili vie registara za podatke. Moe
takoe postojati jedan ili vie registara stanja, koji obezbeuju informaciju o trenutnom stanju.
Registar stanja moe takoe da radi kao upravljaki registar, da prima detaljnu upravljaku
informaciju od procesora. Logika unutar modula meusobno reaguje sa procesorom preko skupa
upravljakih linija. Procesor koristi upravljake linije da izdaje komande U/I modulu. Neke od
upravljakih linija moe da koristi U/I modul (za signale arbitrae i stanja). Modul mora biti
sposoban da prepozna adrese pridruene ureajima kojima upravlja. Svaki U/I modul ima
jedinstvenu adresu ili, ako upravlja vie od jednim spoljanjim ureajem, jedinstven skup adresa.
U/I modul sadri logiku specifinu za interfejs sa svakim od ureaja kojima upravlja. U/I modul
funkcionie kako bi omoguio procesoru da vidi irok opseg ureaja na jednostavan nain. Postoji
spektar mogunosti koje mogu da se prue.

U/I modul koji na sebe preuzima najvei deo tereta detaljne obrade, predstavljajui interfejs
ka procesoru visokog nivoa, obino se zove U/I kanal ili U/I procesor.
U/I modul, koji je prilino primitivan i zahteva detaljno upravljanje, obino se zove U/I
kontroler ili kontroler ureaja. U/I kontroleri se obino mogu videti na mikroraunarima, dok se
U/I kanali koriste u glavnim raunarima.
MAINSKE INSTRUKCIJE
Operacija procesora odreena je instrukcijama koje on izvrava, a koje se zovu mainske
instrukcije. Zbirka razliitih instrukcija koje procesor moe da izvri zove se skup instrukcija
procesora. Elementi mainske instrukcije:
Operacioni kod: odreuje operaciju koja treba da se izvede. Operacija se odreuje
binarnim kodom, koji je poznat kao operacioni kod, ili opkod.
Referenca izvodnog operanda: operacija moe da obuhvati jedan ili vie izvornih
operanada, odnosno, operandi su ulazi za operaciju.

Referenca rezultujueg operanda: operacija moe da proizvede rezultat.

Referenca za sledeu instrukciju: ona kae procesoru da donese sledeu instrukciju

posle zavretka izvrenja posmatrane instrukcije.
Sledea instrukcija koja treba da se donese, nalazi se u glavnoj memoriji ili, u sluaju virtuelnog
memorijskog sistema, u glavnoj memoriji ili sekundarnoj memoriji (na disku).
Operacioni kodovi se predstavljaju skraenicama koje se zovu mnemonici i ukazuju na
operaciju.
ADD sabiranje
SUB oduzimanje
MPY mnoenje
DIV deljenje
LOAD uitavanje podataka iz memorije
STOR skladitenje podataka u memoriji

VRSTE INSTRUKCIJA - Instrukcije delimo na sledei nain:

1. Obrada podataka: aritmetike i logike instrukcije,
2. Skladitenje podataka: memorijske instrukcije,
3. Pomeranje podataka: U/I instrukcije,
4. Upravljanje: instrukcije za testiranje i grananje.

Aritmetike instrukcije obezbeuju sposobnosti raunanja za obradu numerikih podataka.

Logike (Bulove) instrukcije rade na bitovima rei, a ne na brojevima i zato one obezbeuju
sposobnosti za obradu bilo kog drugog tipa podataka. Memorijske instrukcije slue za pomeranje
podataka izmeu memorije i registara. U/I instrukcije su potrebne da prenose programe i podatke
u memoriju i rezultate raunanja natrag ka korisniku. Instrukcije za testiranje koriste se za
ispitivanje vrednosti rei podataka ili stanja raunanja. Instrukcije za grananje se upotrebljavaju da
bi se prelo na drugi skup instrukcija, u zavisnosti od donesene odluke.

Mainske instrukcije rade sa podacima.

Najvanije opte kategorije podataka su:
o adrese,
o brojevi,
o znakovi,
o logiki podaci.
U mnogim sluajevima, neka raunanja moraju da se izvre na referenci operanda u instrukciji
kako bi se odredila adresa u glvanoj ili virtuelnoj memoriji.
Postoje tri uobiajena tipa numerikih podataka:
- celi brojevi ili brojevi u fiksnom zarezu,
- brojevi u pokretnom zarezu,
- decimalni brojevi.

Tipina kategorizacija operacija je sledea:

- operacije za prenos podataka,
- aritmetike operacije,
- logike operacije,
- operacije za pretvaranje,
- U/I operacije,
- operacije za upravljanje sistemom,
- operacije za prenos upravljanja.

Najosnovnija vrsta mainske instrukcije je instrukcija za prenos podataka. Instrukcija za

prenos podataka mora da odredi nekoliko stvari. Prvo, moraju da se odrede izvorni i odredini
operand. Svaka od tih lokacija bi mogla da bude memorija, registar ili vrh steka. Drugo, mora da
se ukae na duinu podataka za prenos. Tree, kao i kod instrukcija sa operandima, mora da se
odredi nain adresiranja za svaki operand.
Veina maina obezbeuje osnovne aritmetike operacije sabiranja, oduzimanja,
mnoenja i deljenja. One su nepromenljivo date za oznaene cele brojeve (u fiksnom zarezu).
Druge mogue operacije ukljuuju niz raznih instrukcija sa jednim operandom; npr:
- Apsolutna vrednost: uzima se apsolutna vrednost operanda.
- Negacija: negira se operand.
- Poveanje: operandu se dodaje 1.
- Smanjenje: od operanda se oduzima 1.
Izvrenje aritmetike instrukcije moe da obuhvati operacije prenosa podataka da bi se postavili
operandi za ulaz u aritmetiku i logiku jedinicu (ALU) i da bi se isporuio izlaz iz ALU.

Neke logike operacije:

- operacija NE,
- operacija I,
- operacija ILI,
- operacija NI,
- operacija NILI,
- operacija ekskluzivno ILI,
- operacija JEDNAKO.
STEK
je ureen skup elemenata, od kojih samo jednom moe da se pristupi istovremeno. Taka pristupa
zove se vrh steka. Broj elemenata u steku, ili duina steka, je promenljiv. Poslednji element u
steku je osnova steka. Stavke mogu da se dodaju ili briu samo sa vrha steka. Operacija PUSH
dodaje novu stavku na vrh steka.
Operacija POP uklanja stavku sa vrha iz steka. U oba sluaja vrh steka se odgovarajue pomera.
Binarne operacije, koje zahtevaju dva operanda koriste dve gornje stavke u steku kao operande,
skidaju obe stavke sa steka i stavljaju rezultat natrag na stek.
Unarne operacije, koje zahtevaju samo jedan operand koriste stavku na vrju steka.
Implementacija steka zahteva da postoji neki skup lokacija koje se koriste za skladitenje
elemenata steka.
Za ispravan rad, potrebne su tri adrese i one se esto skladite u registrima procesora:
- Pokaziva steka: sadri adresu vrha steka. Ako stavka treba da se doda u stek ili iz njega
ukloni, pokaziva se poveava ili smanjuje kako bi sadrao adresu novog vrha steka.
- Osnova steka: sadri adresu lokacije na dnu
rezervisanog bloka. Ako se pokua izvrenje instrukcije
POP kada je stek prazan, izvetava se o greci.
- Granica steka: sadri adresu drugog kraja
rezervisanog bloka. Ako se pokua izvrenje instrukcije
PUSH kada je blok potpuno iskorien za stek,
izvetava se o greci.
Matematike formule se obino izraavaju na
nain koji je poznat kao infiksna notacija. U tom obliku,
binarna operacija se pojavljuje izmeu operanada (a+b).
Za sloene izraze, koriste se zagrade da bi se odredio
redosled procene izraza. Alternativna tehnika je
postfiksna notacija. U toj notaciji, operator prati svoja
dva operanda (ab+). Prednost postfiksne notacije je to
se izraz u tom obliku lako procenjuje koristei stek. Izraz
u postfiksnoj notaciji se skenira sa leva nadesno.
Za svaki element izraza, primenjuju se sledea
pravila:

1. Ako je element promenljiva ili konstanta, stavlja se na stek.

2. Ako je element operator, skidaju se dva gornja elementa steka, izvodi operacija i rezultat stavlja
na stek.
Poto se skenira ceo izraz, rezultat se nalazi na vrhu steka.

PREKIDI
Zahteve za prekid mogu da generiu:
1. kontroleri periferija da bi procesoru signalizirali spremnost za prenos podataka (maskirajui
prekidi),
2. ureaji raunara koji kontroliu ispravnost napona napajanja, transfera na magistrali, rada
memorije itd. (nemaskirajui prekidi),
3. procesor, kao rezultat otkrivene nekorektnosti u izvravanju tekue instrukcije
(nelegalan kod operacije, nelegalno adresiranje, greka prilikom deljenja, itd.),
4. procesor, ako je zadat takav reim rada procesora, kroz postavljanje bita T u
programskoj statusnoj rei PSW, da se posle svake instrukcije skae na odreenu prekidnu
rutinu i
5. procesor kao rezultat izvravanja instrukcije prekida INT.
Prekidi pod 1 i 2 se nazivaju spoljanji, a pod 3, 4, i 5 unutranji.
Gnedenje prekida
je prekidanje izvravanja tekue prekidne rutine i skok na novu prekidnu rutinu.
Kada procesor izvrava prekidnu rutinu moe stii novi zahtev za prekid.
Na ovaj zahtev za prekid moe se reagovati na sledee naine:
- prekida se izvravanje tekue prekidne rutine i skae na novu prekidnu rutinu ili
- ne prekida se izvravanje prekidne rutine, ve se zahtev za prekid prihvata tek po povratku u
glavni program.
Prioriteti prekida
U sluajevima kada se generie vie prekida istovremeno, prekidi se opsluuju po redosledu
opadajuih prioriteta. Tako, na primer, za ranije pobrojane prekide taj redosled je sledei:
najvii je 5 zatim 3, 2, 1 i na kraju 4.
Opsluivanje zahteva za prekid se sastoji iz:
- uvanja konteksta procesora i
- utvrivanja adrese prekidne rutine
Kontekst procesora ine
- programski broja PC,
- programska statusna re PSW i

- preostali programski dostupni registri, kao, na primer, registri podataka, adresni registri, indeksni
registri, bazni registri, registri opte namene itd.
Kontekst procesora se uva najee na steku i to:
- programski broja PC
da bi se po povratku iz prekidne rutine u glavni program omoguilo procesoru izvravanje glavnog
programa od instrukcije na kojoj se stalo i
- programska statusna re PSW i preostali programski dostupni registri
da bi se u procesoru obezbedilo isto stanje koje bi bilo da nije bilo prekida i skoka na prekidnu
rutinu.

3.7 programski tok upravljanja sa i bez prekida

ADRESIRANJE
Najzastupljenije tehnike adresiranja:

neposredno,

direktno,

indirektno,

registarsko,

registarsko indirektno,

sa pomerajem,

pomou steka.

A. Neposredno to je najjednostavniji oblik adresiranja u kome je vrednost operanda prisutna u

instrukciji.
B. Direktno to je veoma jednostavan oblik adresiranja, u kome polje za adresu sadri efektivnu
adresu operanda.
C. Indirektno u adresnom polju se referencira na adresu rei u memoriji, koja sadri adresu
operanda potpune duine.
D. Registarsko slino je direktnom, jedina razlika je to to adresno polje referencira registar, a
ne adresu u glavnoj memoriji.
E. Registarsko indirektno slino je indirektnom adresiranju, adresno polje referencira na adresu
rei u registru, koja sadri adresu operanda potpune duine.
F. Adresiranje sa pomerajem kombinuje sposobnosti direktnog i registarskog indirektnog
adresiranja. Zahteva da instrukcija ima dva adresna polja, od kojih je najmanje jedno eksplicitno.
Vrednost koja se sadri u jednom adresnom
polju (vrednost = A) koristi se direktno. Drugo
adresno polje, ili implicira referenca
zasnovana na kodu operacije, odnosi se na
registar iji sadraj se dodaje A da bi se
proizvela efektivna adresa. Tri najee
upotrebe adresiranja sa pomerajem:
relativno adresiranje,
adresiranje sa osnovnim registrom,
indeksiranje.
G. Adresiranje pomou steka to je oblik
implicitnog adresiranja. Mainske instrukcije
ne ukljuuju memorijsku referencu, nego
implicitno rade na vrhu stek

BULOVA ALGEBRA
To je matematika disciplina pogodna za projektovanje i analizu rada digitalnih elektronskih kola.
analiza: to je ekonomian nain za opisivanje funkcionisanja digitalnih kola;
projektovanje: moe se primeniti za razvoj pojednostavljene implementacije date matematike
funkcije.
logike promenljive i logike operacije 1 (TANO) ili 0 (NETANO)

ELEKTRONSKA PREKIDAKA KOLA

Osnovni element za gradnju svih digitalnih
logikih kola jeste elektronsko prekidako kolo.
Logike funkcije se implementiraju meusobnim
povezivanjem prekidakih kola. Kod
elektronskog prekidakog kola izlazni signal je
Bulova operacija njegovih ulaznih signala.
Osnovna prekidaka kola koja se koriste u
digitalnim logikim kolima su
I, ILI, NE, NI i NILI kola.
Svako prekidako kolo ima dva ulaza i jedan
izlaz.
Pored prekidakih kola prikazanih na slici,
mogu se koristiti prekidaka kola
sa tri, etiri ili vie ulaza.
Vreme prostiranja signala kroz kolo je poznato
kao kanjenje prekidakog kola.

funkcionalno kompletan skup prekidakih kola

bilo koja Bulova funkcija se moe implementirati korienjem samo prekidakih kola iz odreenog
skupa. Funkcionalno kompletni skupovi su sledei:
I, ILI, NE;
I, NE;
ILI, NE;
NI;
NILI.

De Morganova teorema

Jasno je da I, ILI i NE kola sainjavaju funkcionalno

kompletan skup poto predstavljaju tri operacije Bulove
algebre.
Da bi I i NE kola formirala funkcionalno kompletan skup,
mora postojati nain kojim bi se operacija ILI sintetizovala
od I i NE operacija. Ovo se moe uiniti primenom De
Morganove teoreme.
Na slici prikazano je kako se funkcije I, ILI i NE mogu
implementirati jedino sa NI kolima, kao i samo sa NILI
kolima.
Iz tog razloga, digitalna kola mogu biti, a esto jesu,
implementirana samo sa NI kolima ili samo sa NILI kolima.

KOMBINATORNA KOLA
Kombinatorno kolo je meusobno povezani skup prekidakih kola iji je izlaz u bilo kom trenutku
funkcija samo ulaza u tom trenutku.
Kao i u sluaju pojedinanih prekidakih kola, postojanje ulaza praeno je skoro trenutnim
pojavljivanjem izlaza, samo uz kanjenja prekidakih kola.
Najoptije reeno, kombinatorno kolo se sastoji od n binarnih ulaza i m binarnih izlaza.
Kao u sluaju pojedinanih prekidakih kola, kombinatorna kola mogu se definisati na tri naina:
1. tablica istinitosti: za sve od moguih kombinacija ulaznih signala, navedene su binarne
vrednosti svih m izlaznih signala;
2. grafiki simboli: prikazuju se meusobne veze prekidakih kola;
3. Bulove jednaine: izlazni signali se izraavaju kao Bulove funkcije njihovih ulaznih signala.
Implementacija Bulovih funkcija
Bilo koju Bulovu funkciju mogue je implementirati u elektronskom obliku kao mreu sastavljenu
od prekidakih kola. Bilo koju datu funkciju mogue je ostvariti na vie razliitih naina.

Postoje tri kombinacije ulaznih vrednosti koje

dovode to toga da F bude jednako 1 i, ukoliko se
bilo koja od tih kombinacija desi, rezultat je 1.
Ovaj oblik izraza, iz oiglednih razloga, poznat je
kao suma proizvoda (sum of products, SOP).
Na slici je prikazana jednostavna implementacija
I, ILI i NE kolima.

Iz tablice istinitosti mogue je razviti i drugaiji

obrazac.
Izraz u obliku sume proizvoda kae da je izlaz
jednak 1 ukoliko bilo koja od ulaznih kombinacija koje proizvode 1 ima vrednost tano.
Takoe, moemo rei da je izlaz jednak 1 ako
nijedna od ulaznih kombinacija koje proizvode 0
nema vrednost tano.

Ovo se, korienjem De Morganove teoreme:

drugaije moe napisati kao:

Ovaj izraz napisan je u obliku proizvoda suma (product od sums,

POS) i prikazan je na slici.
Jasnoe radi, nisu prikazana NE kola. Umesto toga, pretpostavlja se
da postoje svi ulazni signali i njihovi komplementi. Ovim se
pojednostavljuje ema logikih kola, a ulazi u prekidaka kola mnogo
su oigledniji. Prema tome, Bulove funkcije mogu se realizovati u
obliku sume proizvoda ili proizvoda suma.

Na osnovu do sada reenog, izgleda kao da izbor zavisi od toga da li tablica istinitosti sadri
vie jedinica ili vie nula:
u sumi proizvoda postoji jedan element izraza za svaku 1, a proizvod suma ima po jedan element
izraza za svaku 0.
Meutim, u obzir se moraju uzeti i druge injenice:
esto je iz tablice istinitosti mogue razviti jednostavniji Bulov izraz nego to su suma proizvoda ili
proizvod suma; ponekad je za implementaciju odreene funkcije bolje iskoristiti samo jednu vrstu
prekidakih kola (NI ili NILI).
Znaaj prvog stava je u tome da je, sa jednostavnijim Bulovim izrazima, potrebno manje
prekidakih kola za implementaciju odreene funkcije.
Uproavanje funkcija moe se postii na tri naina:
1. algebarskim uproavanjem,
2. Karnoovim mapama,
3. Kvin - Mek Klaskijevim tabelama.

Algebarsko uproavanje vri se primenom

identiteta iz tabele kako bi se dobio Bulov izraz sa
manje elemenata. Ovaj izraz moe se implementirati
kao to je prikazano na slici. Uproavanje
jednaine obavljeno je prostim posmatranjem.
Za sloenije izraze
neophodan je mnogo
sistematiniji pristup.

KOMBINATORNA KOLA
Multiplekser povezuje vie ulaza sa jednim izlazom. U
pojedinim trenucima bira se neki od ulaza i proputa na izlaz.
B.12-imamo etiri ulazne linije, oznaene D0, D1, D2 i D4.
Bira se jedna od tih linija, ime se obezbeuje izlazni signal
F. Za biranje jednog od etiri mogua izlaza, neophodan je 2bitni kod za biranje koji se implementira u obliku dve linije za
biranje, obeleene S1 i S2. Multiplekseri se koriste u
digitalnim kolima za upravljake signale i usmeravanje
podataka. Primer je uitavanje programskog brojaa (PC).
Vrednost koja se uitava u programski broja moe da
potie iz jednog od nekoliko razliitih izvora:
binarni broja ako programski broja treba uveati za
sledeu instrukciju,
instrukcijski registar ukoliko je upravo izvrena
instrukcija grananja sa direktnom adresom,
izlaz iz aritmetiko-logike jedinice ukoliko instrukcija
grananja adresu odreuje koristei pomeraj.

Dekoder je kombinatorno kolo sa vie izlaznih linija, pri

emu u jednom trenutku postoji signal samo na jednoj od
njih, u zavisnosti od oblika signala ulaznih linija. U optem
sluaju, dekoder ima n ulaza i 2n izlaza. B.15-dekoder sa tri
ulaza i 8 izlaza. Najvie se koriste u digitalnim raunarima,
napr. za dekodiranje adresa.
Sa dodatnom ulaznom linijom dekoder se moe koristiti
kao demultiplekser. On vri inverznu funkciju u odnosu
na multiplekser; on povezuje jedan ulaz sa jednim od
nekoliko izlaza. n ulaza se dekoduju kako bi se proizveo
jedan od 2n izlaza. Sve 2n izlazne linije su preko I kola
povezane sa podatkom na ulaznoj liniji. n ulazi deluju
kao adresa za biranje odreene izlazne linije, a vrednost
podatka na ulaznoj liniji (1 ili 0) preusmerava se na tu
izlaznu liniju.

PLA (programibilno logiko polje) se sastoji od NE, I i ILI kola uredno spakovanih na ipu. Svi
ulazi ipa se proputaju kroz NE kolo, tako da su svi ulazi i njihovi komplementi dostupni svim I
kolima. Izlaz svakog I kola dostupan je svim ILI kolima, a izlazi svih ILI kola su izlazi ipa.
Pravljenjem odgovarajuih veza mogue je implementirati proizvoljni izraz sume proizvoda. PLA
ipovi se prave na dva naina kojima je omogueno lako programiranje(pravljenje veza). Prvi
nain je da se sve mogue veze prave preko topljivih spojeva na svim preseenim takama.
Ovakav PLA ip se naziva lokalno programabilno logiko polje. Drugi nain je da se veze
ostvaruju tokom proizvodnje ipova korienjem odgovarajue maske pripremljene za poseban
raspored veza.

ROM (memorija samo za itanje) je vrsta memorije koja se implementira kombinatornim kolima.
Poto izlazi zavise samo od postojanja ulaza, ROM je u sutini kombinatorno kolo. Moe se
implementirati dekoderom i skupom ILI kola.
SABIRAI
Sabiranje dva n-bitna broja moemo obaviti postavljanjem skupa sabiraa tako da se prenosni bit
iz jednog sabiraa dostavi kao ulaz sledeem. B.21-4-bitni sabira. Da bi viebitni sabira radio,
svi jednobitni sabirai moraju imati tri ulaza, u koje spada i prenosni bit iz sabiraa koji je sledei
po opadajuoj vanosti.

Svi jednobitni sabirai pored toga imaju i izvesno kanjenje svojih prekidakih kola, pa se sva ta
kanjenja akumuliraju. Za vee sabirae, tako akumulirano kanjenje moe postati neprihvatljivo
veliko. Ukoliko bi se vrednosti prenosa mogle odrediti bez potrebe da se prolazi kroz sva
prethodna stanja, tada bi svi jednobitni sabirai mogli da rade nezavisno, pa se kanjenje ne bi
akumuliralo. Ovo se moe postii pristupom poznatim kao predvianje prenosa.

SEKVENCIJALNA KOLA
Najjednostavniji oblik sekvencijalnog kola je bistabilni multivibrator. Postoji vie vrsta bistabilnih
multivibratora, pri emu svi imaju dve zajednike osobine:

bistabilni multivibrator je ureaj koji ima dva stanja; nalazi se u jednom od ta dva stanja i,
bez promene na ulazu, ostaje u tom stanju; prema tome, bistabilni multivibrator se ponaa kao 1bitna memorija;
bistabilni multivibrator ima dva izlaza, koji su uvek meusobno komplementarni; obino se
obeleavaju sa Q i Q-negirano.

S-R elektronski prekida Na slici B.24 prikazana je

uobiajena konfiguracija poznata kao S-R bistabilni
multivibrator ili S-R elektronski prekida. Ovo kolo ima
dva ulaza, S(Set-postaviti) i R(Reset-resetovati) i dva
izlaza, Q i Q-negirano, a sastoji se od dva NILI kola
povezana u povratnu spregu. B.24

S-R bistabilni multivibrator pobuen

generatorom takta. Izlaz S-R
elektronskog prekidaa se menja, posle
kraeg kanjenja, kao odgovor na
promenu na ulazu. Ovo se naziva
asinhroni rad. Promene se deavaju
samo kada se pojavi impuls generatora
takta. B.26

D bistabilni multivibrator. Problem sa

S-R bistabilnim multivibratorom je u
tome da se stanje R=1, S=1 mora
izbegavati. Jedan od naina da se to
postigne je omoguiti samo jedan ulaz.
To se postie D bistabilnim
multivibratorom. Korienjem invertora,
obezbeuje se da ulazi koji ne potiu iz
generatora takta u dva I kola budu
meusobno suprotni. Izlaz D bistabilnog multivibratora uvek je jednak poslednjoj vrednosti koja je
bila uneta na njegov ulaz. B.27

J-K bistabilni multivibrator. Ima dva ulaza, ali u ovom sluaju doputene su sve mogue
kombinacijeulaznih vrednosti. Prve tri kombinacije su kao kod S-R bistabilnog multivibratora. Bez
ulaza, izlaz se ne menja. Kada je sam, ulaz J obavlja funkciju postavljanja vrednosti, dovodei do
toga da izlaz bude 1; kada je sam, izlaz K obavlja funkciju resetovanja vrednosti, dovodei do toga
da izlaz bude 0. Kada su J i K jednaki 1, funkcija koja se obavlja naziva se prebacivanje: izlaz se
preokree. B.28

Jedan od najvanijih elemenata procesora je

registar. Registar je digitalno kolo koje se koristi
unutar procesora za uvanje jednog ili vie bitova
podataka. Dva osnovna tipa registara koji se
najee koriste su paralelni registri i pomeraki
registri.
- Paralelni registar sastoji se od skupa 1-bitnih
memorija koje se mogu istovremeno itati ili upisivati
u njih. Koriste se za skladitenje podataka.

- Pomeraki registar
prihvata i/ili serijski
premeta informacije.
Podaci se unose samo u
krajnje levi bistabilni
multivibrator. Sa svakim
impulsom generatora
takta podaci se
pomeraju udesno za
jedno mesto, a krajnje
desni bit se izbacuje napolje. Mogu se koristiti kao interfejs za serijske U/I ureaje. Mogu se
koristiti sa aritmetiko-logikom jedinicom za obavljanje logikih funkcija pomeraja i rotiranja.

Broja je registar ija se vrednost lako poveava za 1 modulo kapaciteta registra. Registar
sainjen od n bistablnih multivibratora moe da broji do najvie 2n 1. Kada se vrednost brojaa
povea iznad njegove maksimalne vrednosti, vraa se na 0. Primer brojaa u procesoru je
programski broja.
Brojai se mogu projektovati kao asinhroni ili sinhroni, zavisno od naina na koji rade.
Asinhroni brojai su relativno spori poto izlaz iz jednog bistabilnog multivibratora pokree
promenu stanja narednog bistabilnog multivibratora.
U sinhronom brojau, svi bistabilni multivibratori istovremeno menjaju stanje. Poto je ovaj drugi
tip mnogo bri, on je taj koji se koristi u procesorima.