Odgovori na pitanja ISIP – 2.

kolokvijum

1. Objasniti razliku izmedju paralelnog i serijskog prenosa podataka.

• Paralelni prenos je brži od serijskog, ali je znatno skuplji, jer zahteva veći broj veza (vodova ili
kanala za prenos).
• Serijski prenos je pouzdaniji, jer se prekid u prenosu uvek može lako ustanoviti. Kod
serijskog prenosa skup pravila za razmenu podataka između dva uređaja (protokoli) je bolje
definisan (postoje međunarodni standardi i norme za prenos), a kod paralelnog prenosa,
zbog različitog obima kod prenosa paralelnih podataka, to nije slučaj.
• Imajući sve ovo u vidu, paralelni prenos podataka se više preferira kod prenosa podataka na
kraća rastojanja (do nekoliko metara, tj. više "interno" u okviru računarskog okruženja kao
što je interfejs računar i štampač), a serijski prenos za prenos podataka na veća rastojanja
(prenos podataka između dva računara koji mogu biti udaljeni i na hiljade kilometara).

2. Objasniti serijsko/paralelnu i paralelno/serijsku konverziju podataka.

• Serijsko/paralelna konverzija radi tako što predajnik šalje prijemniku niz bitova koji se
rastavlja od MSB (most significant bit) do LSB(least significant bit).
• Paralelno/serijska konverzija - podaci se paralelno prenose unutar uređaja. Pre slanja na
liniju veze se konvertuju u niz bitova, serijski prenos.

3. Koliko osnovnih vrsta prekida serijskog porta postoje i čemu koji služi? Kada se koji generiše?

• Prilikom prijema podataka (Rx):

o Da primi bit po bit podatka koji pristižu serijski i spakuje ih u jedan broj spreman za
paralelni prenos unutar PLC
o Da obavesti mikroprocesor da je podatak stigao i da može da ga preuzme, šalje mu
Rx prekid
• Prilikom slanja podataka (Tx) 1:
o Da primi broj za slanje koji mu paralelno upisuje mikroprocesor u registar za slanje i
da ga bit po bit pošalje na serijsku vezu
 o Da obavesti mikroprocesor da je podatak poslat , tj. da je i zadnji bit otišao, šalje mu
Tx prekid.

4. Nacrtati jedan paket RS232 poruke koji prenosi 8 bitova, ima jedan STOP, jedan PARITY bit.
Nacrtati logičke i fizičke naponske nivoe na RS232 liniji.

5. Nacrtati jedan paket RS485 poruke koji prenosi 8 bitova, ima jedan STOP, jedan PARITY bit.
Nacrtati logičke i fizičke naponske nivoe na RS485 liniji.

6. Nacrtati multidrop RS485 liniju sa jednim masterom, tri slave jedinice i odgovarajućim
terminatorima linije.

• Imamo 4 primopredajnika od kojih je jedan master, a ostali su slave jedinice.

7. Uporediti RS232 i RS485 prenos, šta je sve različito, šta slično?

8. Objasniti master slave princip komunikacije.

• Postoji samo jedan nadređeni (master) uređaj, koji prima informacije od senzora, ali i šalje
komande ka aktuatorima. On je nadređeni uređaj često po pitanju procesa, ali obavezno po
pitanju komunikacije. Nema potrebe da bilo ko inicira komunikaciju osim master uređaja. On
jedini koristi podatke, tako da će on prozvati neki senzor ako mu zatrebaju neka merenja.
Takođe, on upravlja procesom i prozvaće odgovarajući aktuator ako zaželi da promeni stanje
njegovih izlaza i time utiče na proces.
• Svi ostali su podređeni (slave) uređaji, često po pitanju kontrole procesa, ali obavezno po
pitanju komunikacije. Oni su svi u službi master uređaja, i praktično su njegovi robovi (slave).
Slave uređaji nikad ne počinju komunikaciju, ali zato uvek odgovaraju na master poruku i
izvršavaju naredbu koju im je master tom porukom poslao.
9. Objasniti klijent server princip komunikacije.

• Master počinje komunikaciju i čita piše po memoriji slave uređaja. Master pronalazi slave-a
preko njegove modbus adrese.
• Klijent počinje komunikaciju i čita piše po memoriji server. uređaja. Klijent pronalazi server
na osnovu IP adrese. Server-i imaju port specijalno namenjen za MODBUS servise.

10. Opisati Modbus protokol. Dati jedan primer telegrama.

• master/slave protokol sa half-duplex prenosom

• razvijen je od strane Modicon-a, 1979 godine
• fizička podloga su mu protokoli RS232, RS485 i Ethernet.
• Koriste se tri tipa Modbus prenosa:
o ASCII
o RTU
o Modbus/TCP

• master/slave protokol, half duplex,

• MASTER šalje upit, pitanje (query), SLAVE odgovor (response)
11. Opisati Profibus protokol. Dati jedan primer telegrama. Kako više master uređaja deli istu
Profibus liniju?

• PROFIBUS (Process Field Bus) postaje deo međunarodnih standarda IEC 61158 i IEC 61784.
• Prvo je nastao veoma složeni PROFIBUS FMS koji nije bio podesan za rad u realnom vremenu
usled komplikovanih zahteva tokom komunikacije.
• Efikasniji PROFIBUS DP (Decentralized Periphery) zamenjuje PROFIBUS FMS.
• Za automatizaciju na nivou polja se javlja PROFIBUS PA (Process Automation)
• Za internet i Ethernet komunikaciju razvija se PROFINet.
• PROFIBUS DP (Decentral. periferije) se koristi u većini PROFIBUS aplikacija. Protokol je prost
i optimiziran je za veoma brzu komunikaciju između PLC ili centralizovanog PC sa više
rasprostranjenih ulazno/izlaznih uređaja, aktuatora i senzora na nivou polja.
• PROFIBUS PA (Process Automation) je namenjen za jeftinu (dvožičnu) i pouzdanu
komunikaciju potrebnu u procesnoj automatici. PROFIBUS PA se koristi za povezivanje više
merne opreme sa procesnim kontrolerom preko jedne zajedničke linije i odlična je zamena
za stari analogni sistem u kome je svaki merni signal prenošen zasebno, strujnim signalom u
opsegu 4-20 mA.
• PROFINet je otvoren industrijski Ethernet standard nastao integracijom PROFIBUS DP sa
Ethernet tehnologijom. PROFINet koristi TCP/IP i IT standarde, ali je u suštini Ethernet koji
radi u realnom vremenu i potpuno se integriše sa PROFIBUS-om. On potpuno potiskuje iz
upotrebe stari protokol PROFIBUS FMS.
• Šta PROFIBUS omogućuje:
o Veza više master uređaja sa više slave uređaja preko iste linije (konfiguracija pri
startu zatim razmena podataka )
o Sinhronizovani rad, rad u realnom vremenu
o Direktnu razmenu podataka dva slave uređaja

12. Objasniti princip komutacije kola. Prednosti/mane.

• najstariji oblik komutacije, razvijen za potrebe telefonske mreže

• između krajnjih tačaka veze postoji stalna putanja
• putanja se sastoji od niza linkova između čvorova mreže
• Dobra stvar:
o Podaci koje želimo prolaze bez problema i uvek istom brzinom
• Loša stvar:
o Ovu putanju niko drugi ne koristi osim nas, a mi skinemo HTML stranicu za sekund i
onda pijevo kafu i čitamo..

13. Objasniti princip komutacije paketa. Prednosti/mane.

• Podaci se nezavisno od svoje veličine i tipa dele u pakete standardizovane veličine

o Svaki paket mora imati zaglavlje sa adresom i kontrolnim podacima
• Paketi putuju mrežom nezavisno
o Paketi se prosleđuju na osnovu adrese u zaglavlju
 o Mrežni čvorovi mogu privremeno da uskladište pakete
• Po dolasku na destinaciju poruka se rekonstruiše
• Prednosti:
o Računarski saobraćaj se dešava u naletima
▪ Kratka prijava na udaljenu mašinu, Slanje elektronske poruke ili pisma,
download jednog file-a sa site-a, čitanje HTML stranice ..
o Ne želimo da rasipamo dodeljene resurse
▪ Izbegavamo da nam resursi budu zauzeti iako trenutno nema saobraćaja
o Omogućavamo delenje resursa
▪ Različiti transferi mogu deliti iste resurse
• Mane:
o Svaki paket ima zaglavlje što zahteva prenos dodatnih bitova koji nisu sastavni deo
transfera
o Prenos u realnom vremenu nije osiguran , ovo postaje problem pri real time
kontroli, pri prenosu glasa, itd...

14. OSI model, ukratko objasniti svrhu pojedinih nivoa.

• OSI je skraćenica za Open Systems Interconnection.

• OSI model je načinila International Organization for Standardization (ISO) in 1984
o OSI model navodi ŠTA treba učiniti da se podaci pošalju sa jednog ka drugom
računaru
o OSI model ne diktira KAKO to treba uraditi .
o Stek protokola pokazuje kako se podaci pripremaju za prenos.
• Svrha pojedinih nivoa:
o Fizički nivo je odgovoran da se svi bitovi prenesu sa jednog čvora u drugi čvor.
o Nivo podataka je odgovoran da se čitavi okviri bitova prenesu sa jednog čvora u
drugi čvor.
o Nivo mreže je odgovoran da se pojedinični paketi prenesu krož celu mrežu od izvora
do destinacije
o Transportni nivo je odgovoran da se cela poruka prenese sa jednog procesa na
izvoru do drugog procesa na destinaciji
o Nivo sesije omogućava uspostavljanje više sesija istovremeno
o Nivo prezentacije definiše zajedničke formate podataka koji se prenose, definiše
strukturu podataka.
o Nivo aplikacije daje korisničkim aplikacijama pristup mrežnim resorsima.

15. TCP/IP model, ukratko objasniti svrhu pojedinih nivoa.

• To je skup protokola pa se često zove TCP/IP protokol stek.

• On nije standard ali je pobedio jer je praktičniji i direktno opisuje kako stvarno internet radi.
Ko god hoće da se zakači na internet mora poštovati TCP/IP stek
• Svrha pojedinih nivoa:
 o Aplikacijski sloj - Interfejs ka korisničkim procesima. On obuhvata i prevod
(prezentaciju) i sinhronizaciju (sesiju).
o Transportni nivo (TCP ili UDP) - TCP garantuje da su svi paketi na predaji primljeni i
da su tačni i pamti kojoj aplikaciji (portu) ti podaci pripadaju. TCP protokol ima
alternativu – UDP.
o Internet nivo (IP) - mrežni nivo - IP sprovodi paket kroz internet između mreža. On
definiše jedinstvene IP adrese i načine rutiranja paketa kroz internet na osnovu tih
adresa.
o Nivo pristupa mreži - Obezbeđuje prolaz paketa od jednog do drugog čvora. Spaja
nivo podataka i fizički nivo OSI modela u jedan protokol jer ni ne treba ih odvajati.
Na ovom nivou se uglavnom koristi Ethernet protokol.

16. Grafički nacrtati vezu dve Ethernet mreže koriščenjem TCP/IP modela.

17. Grafički nacrtati vezu Ethernet i Token ring mreže koriščenjem TCP/IP modela.

18. Kako se formira paket za prenos kod TCP/IP modela, koja sve zaglavlja taj paket dobija?

• Svi protokoli rade da bi podaci sa jednog došli na drugi računar.

• TCP/IP protokol stek (skup protokola) se koristi za internet.
• Niz korisničkih podatak (user data) razni protokoli pakuju svojim zaglavljima (header) koja će
pomoći kao da paket prođe do sledećeg čvora , tako i da pronađe konačnu destinaciju.
• Paket dobija sledeća zaglavlja:
o TCP header,
o IP header,
o Ethernet header.
19. Struktura Ethernet rama, objasniti svrhu pojedinih polja.

20. Čemu služe MAC adrese (source i destination).

• MAC ili “hardverske” adrese. One definišu koji računar šalje ovaj ram i kome taj ram ide.
Svaka MAC ima 6 bajtova, 248 ili 56 000/stanovniku Zemlje. Prva 3 bajta dodeljena
proizvođaču.

21. Osnovne razlike u radu četiri osnovna mrežna uređaja: repeater , hub, bridge i switch.

• Repeater:
o pojačavaju signal i na taj način omogućavaju produživanje segmenta
o ne menjaju oblik signala
o jednostavno sve sa ulaza se automatski prosleđuje na izlaz
o spajaju dva LAN segmenta
• Hub:
o spajaju više linija u jednu tačku
o može postojati pojačanje signala ali
o spajanje može biti i čisto galvansko povezivanje
o veoma su slični ripiterima
• Bridge:
o Povezuju dva ili više LAN-ova na nivou linka
▪ Ovo je stariji model switch-a, switch sa manje portova
▪ čitaju destinacinu adresu frejma
▪ pretražuju tabele prosleđivanja
▪ Ukoliko u tabelama postoji zapis, frejm se prosleđuje na odgov. port
▪ Ukoliko nema zapisa paketi se prosleđuju na sve portove osim na port sa
kojeg je frejm pristigao
▪ Po pristizanju odgovora u tabeli prosleđivanja kreira se novi zapis
 o Svaki segment je poseban kolizioni domen

• Switch:
o Svičevi su najpopularniji danas.
o Svičevi tipično povezuju individualne uređaje
▪ Svičevi su u osnovi veoma slični briđevima ali
▪ Za razliku od briđeva svičevi povezuju individualne uređaje
▪ dok briđevi povezuju različite LAN segmente
o bridževi i svičevi podržavaju simultanu komunikaciju
▪ Uređaj A priča sa B istovremeno dok uređaj C priča sa D.

22. Tabela prosleđivanja kod Ethernet switch uređaja. Način rada i osvežavanja tabele.

23. Kako se preko IP adresa rešava problem skalabilnosti kod LAN mreža. Grafički prikazati
prosleđivanje paketa između dve LAN mreže sa grupisanim IP adresama.

• Skalabilnost je u ovom slučaj proširljivost.

• Rešava se tako što grupišemo računare u mreže:
o Ruteri više ne pamte informacije o svakom računaru već samo o lokaciji grupe ( IP
mreže).
o Mreža 1.2.3.0/24 LAN_1 levo
o Mreža 5.6.7.0/24 LAN_2 desno
 • Dodavanjem novog računara ne zahteva promene na ruteru.

24. Objasniti tabelu rutiranja.

• Prosleđivanje (rutiranje) paketa: skok po skok

o Svaki ruter ima tabelu prosleđivanja
▪ mapiramo domen destinacionih adresa na jedan izlazni interfejs
▪ Ruter ima više izlaznih interfajsa, zato ima tabelu rutiranja tj prosleđivanja.
o Po prijemu paketa
▪ ruter pročita destinacionu adresu
▪ pretraži tabelu prosleđivanja
▪ utvrdi na koji interjes treba da prosledi paket
▪ prosleđuje paket
o Sledeći ruter ponavlja to isto
▪ …i tako paket putuje internetom
• Tabela prosleđivanja ima na primer zapis za svaki 24 bitni prefix
o Ako ruter u tabeli ima zapis za svaki 24 bitni prefix
▪ Upoređuje samo prvih 24 bita destinacione adrese...
▪ ... za zapisima u tabeli i ...
▪ ... utvrđujemo izlazni interfejs
25. Kako se paket prosleđuje do konačnog odredišta, ciljneg računara. Objasniti ARP protokol.

• Svaki intefejs PC-a ima jedinstven globalni identifikator

o MAC adresa
o upržena u ROM
o adresna struktura nije hijearhijska već je ravna
• Ruter konstruiše tabele za rezoluciju adresa
o Ima tabelu parova MAC /IP  AKo pristigla IP ima svoj MAC on prosto pošalje poruku
toj MAC
o Ako pristigla IP nije u tabeli (nema svoj MAC) koristi se ARP (address resolution
protocol). Ruter šalje svima poruku ko tu adresu ima (broadcast)
o Ako se neko javi , ruter mapira MAC adresu u IP adresu

26. Čemu služe TCP nivo TCP/IP modela. Koja je razlika TCP i UDP protokola ?

• Transportni nivo (TCP ili UDP) protokoli sada treba da poveže taj paket pristigao od IP
protokola sa aplikacijom kojoj je namenjen.
• Transportni nivo može da koristi ili TCP ili UDP protokol. Prvi je pouzdaniji ali sporiji, drugi je
brži. Izbor zavisi od toga šta je kojoj aplikaciji potrebnije.
• TCP protokol obezbeđuje:
o prilagođenje podataka za prenos IP protokolom
o identifikaciju ciljne aplikacije
o mutipleksiranje i demultipleksiranje
o pouzdan prenos podataka,
o isporuku podataka do destinacione aplikacije po tačno utvrđenom redosledu
o Kontrola toka prenosa
• UDP protokol obezbeđuje :
o prilagođenje podataka za prenos IP protokolom
o identifikaciju ciljne aplikacije
o Multipleksiranje i demultipleksiranje
27. Detaljno opišite kako se ostvaruje razmena podataka između dva računara preko jednog svič
uređaja u lokalnoj Ethernet mreži. Smatra se da računar koji počinje komunikaciju poseduje IP
adresu drugog računara. Nacrtati mrežu, detaljno opisati sve mehanizme koji se dalje pokreću
da bi se podaci razmenili?

• Kao primer je uzeta mreža u kojoj su svi uređaji povezani preko jednog ethernet svič (switch)
uređaja.
• Mreža sadrži dva računara
• Svaki od ovih uređaja ima svoju mrežnu karticu povezanu na jedan ulaz Svič 1 uređaja i oni
su potpuno ravnopravni po pitanju komunikacije.
• Dakle, pre početka slanja paketa ka destinaciji, Računar A poznaje i IP adresu destinacije ali i
lokalnu MAC adresu destinacije. On koristi te dve adrese i formira ethernet paket. Paket
dolazi do sviča, koji na osnovu svoje tabele prosleđivanja pakete sa MAC=ABCD šalje na izlaz
2, tj. prosleđuje ih ka Računaru B . Svič na osnovu paketa koji je prošao osvežava i polazni
MAC, tj. vezuje MAC=1234 sa izlazom 1.

28. Detaljno opišite kako se ostvaruje razmena podataka između dva računara povezana preko
interneta. Oba računara se nalaze u lokalnim Ethernet mrežama povezanim na internet preko
rutera. Smatra se da računar koji počinje komunikaciju poseduje IP adresu drugog računara.
Nacrtati šemu sa dve mreže, opisati koji se sve mehanizmi dalje pokreću? Aspekte
komunikacije kroz lokalnu mrežu ne treba detaljno analizirati.

• Računar A šalje ethernet paket koji putuje lokalnom mrežom (LAN1) ka ruteru A, paket ima
MAC adresu rutera, ali IP adresu destinacionog računara.
• Ruter A po prijemu raspakuje ethernet paket i dolazi do IP adrese destinacija. Ukoliko je on
povezan sa više rutera on na osnovu te adrese odlučuje kome od njih će paket dalje da
pošalje. Zatim se IP paket pakuje u zavisnosti od tipa fizičke veze između ta dva rutera, što
 može biti opet ethernet, brza optička, serijska ili neka druga veza. Ono što ipak ostaje isto
kroz ceo prolaz paketa kroz internet su njegovi viši slojevi, počevši od trećeg koji rutira paket
na osnovu iste IP adrese destinacije.
• Kada IP paket stigne do krajnje mreže, u ovom slučaju dođe do Rutera B, još uvek nije stigao
do krajnjeg računara. Po pristizanju paketa sa IP adresom destinacije ruter B pokreće ARP
protokol kojim proverava da li ima MAC adresu za IP kojoj je pristigli paket namenjen. Ruter
preuzima MAC adresu iz tabele, pakuje paket u ethernet okvir i šalje preko svič uređaja ka
serveru Google. Ako ruter nema u ARP tabeli željeni MAC/IP zapis, on pokreće ARP.