1. Napon talasnog oblika u(t ) = U m (sin t − 0.

3sin 3t ) je doveden na dva paralelno vezana

voltmetra. Prvi voltmetar je instument sa mekim gvožđem, a drugi je instrument sa kretnim
kalemom i jednostranim ispravljačem, kalibrisan da pokazuje efektivnu vrednost
prostoperiodičnog napona. Ako je pokazivanje drugog instrumenta 140 V, koliko pokazuje
prvi instrument.

Rešenje:
Prvi voltmetar, instrument sa mekim gvožđem, meri efektivnu vrednost napona po definiciji.
Njegovo pokazivanje se traži.
Drugi instrument meri srednju vrednost jednostrano ispravljenog napona i množi faktorom
oblika za prostoperiodični talasni oblik i jednostrani ispravljač (2.22). Analizom talasnog
oblika se pokazuje da je u prvoj polovini periode T napon pozitivan (pa zbog toga prolazi
kroz jednostrani ispravljač), a u drugoj polovini periode napon je negativan, pa je tada na
izlazu ispravljača odziv nula.
1  
T 2 T
U 2 = 2.22     u (t )  dt +  0  dt  = 140 V
T 0 
 T 2

2.22  U m
T 2

U2 =
T
  (sin t − 0.3sin 3t )  dt
0

1
Podsetnik:  sin t  dt = −  cos t

T 2
2.22  U m  cos t cos 3t 
U2 =  − + 0.3 
T   3  0
2
=
T

2.22  U m 1  2 T 3  2 T 
U2 =   − cos  + cos 0 + 0.1 cos  − 0.1 cos 0
T   T 2 T 2 
2.22  U m T
U2 =   1 + 1 − 0.1 − 0.1
T 2
2.22 U m
U2 = 1.8 = 140 V  U m = 220 V
2
Efektivnu vrednost možemo odrediti po definiciji.
T
1 2
u ( t )  dt
T 0
U ef =

Možemo iskoristiti i formulu za efektivnu vrednost složenoperiodičnog signala: efektivna

vrednost je jednaka kvadratnom korenu iz polovine sume kvadrata svih amplituda. Napon u
ovom primeru ima prvi harmonik amplitude Um i treći harmonik ampitude 0.3Um.
U m2 + ( 0.3U m )
2

U1 = U ef = = 0.738 U m
2
U1 = 162 V

Napomena:
Da je u pitanju prostoperiodični napon, oba instrumenta bi pokazivali isto - efektivnu
vrednost. U ovom primeru, napon je složenoperiodičan: pored osnovnog, sadrži i treći
harmonik (prostoperiodična komponenta na trostruko većoj učestanosti), pa ugrađeni faktor
oblika više ne važi. Zato se javlja razlika u pokazivanjima ova dva voltmetra. Efektivnu
vrednost ispravno određuje instrument sa mekim gvožđem. Drugi voltmetar dobro pokazuje
samo u prostoperiodičnom režimu! U svim drugim situacijama nastaje sistematska greška
usled talasnog oblika.

2. Napon u(t ) = A0 + A1  sin t , A0 = 3 V , A1 = 5 V , je doveden na instrument sa kretnim

kalemom i jednostranim ispravljačem, kalibrisanim da pokazuje efektivnu vrednost
prostoperiodičnog talasnog oblika. Koliko je pokazivanje instrumenta?

Rešenje:
Opisani instrument "obavlja" posao iz tri koraka. Prvi korak je vezan za jednostrani
ispravljač. On propušta delove napona koji su pozitivni, a ne propušta negativne delove
napona. Drugi korak podrazumeva nalaženje srednje vrednosti napona nakon ispravljača. U
trećem koraku se obavlja množenje faktorom oblika za sinusni napon i jednostrani ispravljač,
a to je vrednost 2.22.
T
1
U = 2.22    u(t )  dt
T 0
Prvo je potrebno naći interval u kojem je napon pozitivan da bi se mogle odrediti granice
integrala. Trenutak T1 ćemo odrediti izjednačavanjem napona sa nulom.
 A 
u (T1 ) = 0  A0 + A1  sin T1 = 0  T1 = arcsin  − 0 
 A1 
1  A 
T1 =  arcsin  − 0 
  A1 
T
Sa slike se vidi, zbog simetrije, da je T2 = + T1 . Konačno imamo:
2
T1 = −0.1024  T T2 = 0.6024  T

Pošto su sada poznate granice intervala u kojem je napon pozitivan, može se napisati izraz za
pokazivanje voltmetra sa kretnim kalemom i jednostranim ispravljačem, kalibrisanim da
pokazuje efektivnu vrednost prostoperiodičnog talasnog oblika.
T
2.22 2
 A0 + A1  sin t  dt
T T1
U=

T2
2.22  A 
U=   A0  t − 1  cos t 
T    T1

 T  A1 
 A0  (T2 − T1 ) −  cos T2 
2.22 2
U=  
T  T  A1 
+  cos T1
 2 

U = 7.52 V

Napomena:
Ovde nastaje sistematska greška merenja jer je umesto prostoperiodičnog (sinusnog) napona,
na instrument doveden napon koji se sastoji od zbira naizmenične sinusne komponente i
jednosmerne komponente.
Obratite pažnju da je neophodno koristiti arc funkcije tako da daju ugao u radijanima, pošto
je kružna učestanost u rad/s, a ne u stepenima/sekundi!

3. Periodičan napon dovoljno velike frekvencije, talasnog oblika datog funkcijom

t
u (t ) =  U + U 0 , 0  t  T , U  0 , doveden je na voltmetar sa kretnim kalemom i
T
jednostranim ispravljačem, kalibrisanim da meri efektivnu vrednost prostoperiodičnog
napona. Koliko iznosi relativna sistematska greška merenja ako je odnos U 0 = −0.1  U ?

Rešenje:
Prvo je potrebno nacrtati izgled napona, da bi se odredio oblik napona koji se dobija nakon
jednostranog ispravljača. Instrument sa kretnim kalemom će skretati srazmerno srednjoj
vrednosti ispravljenog napona.

u(0) = U 0 = −0.1  U
u(T ) = U − 0.1 U = 0.9  U
T
u (T1 ) = 0 = 1  U − 0.1  U
T
T1
= 0.1  T1 = 0.1  T
T

Jednostrani ispravljač će propustiti bez promena sve pozitivne delove napona, a negativne
vrednosti napona će biti zamenjene nulom. Na izlazu ispravljača se dobija napon:
 0 , 0  t  T1

u ' (t ) =  t
 U + U0 , T1  t  T .
T
Instrument sa kretnim kalemom i jednostranim ispravlječem će pokazati vrednost koja
predstvlja proizvod faktora oblika i srednje vrednosti jednostrano ispravljenog napona.
Pokazivanje instrumenta će biti merena vrednost. Tačna vrednost je efektivna vrednost
napona u(t).
T T
1 2.22  t U  2.22
U mer = 2.22    u ' (t )  dt =    − 0.1  U   dt =  P
T 0 T 0.1T  T  T
Vrednost integrala predstavlja površinu koju definiše podintegralna funkcija prema
horizontalnoj (vremenskoj) osi. U našem slučaju je reč o trouglu, pa se vrednost integrala
može zameniti površinom trougla čija je visina 0.9U, a baza 0.9T.
  0.9U  (T − T1 ) =
2.22 1 2.22 1
U mer =   0.9U  0.9T U mer = 0.8991  U
T 2 T 2
Efektivna vrednost se računa u odnosu na originalni napon u(t)! Instrument sa mekim
gvožđem meri efektivnu vrednost po definiciji i nisu mu, kao pomoć, potrebni ni ispravljači
ni faktor oblika.
 T T 2
1 1 t 
U tač = U ef =   u (t )2  dt =   U 2   − 0.1  dt =
T 0 T 0 T 
T
1  t2  1  t 3 0.2 t 2 
T
t
=U     2 − 0.2  + 0.01  dt = U   2−  + 0.01  t  =
T 0T T  T  3T 2 T  0

1 T  1
=U    − 0.1  T + 0.01  T  = U  − 0.1 + 0.01 = U  0.493
T 3  3
Relativna vrednost greške je definisana izrazom:
U 
% =  mer − 1  100  % = 82.4%
 U tač 

Napomena:
Dobijena je vrlo velika greška! Ova greška potiče od "neočekivanog" talasnog oblika, a
posebno od jednosmerne komponente koja postoji u signalu. Napon ima oblik testere koja je
izdignuta za iznos jednosmerne komponente, pa joj nisu (po apsolutnoj vrednosti) iste
maksimalna pozitivna i maksimalna negativna vrednost.

4. Reaktivna snaga monofaznog potrošača određuje se na osnovu merenja struje, napona i

aktivne snage. Kolike su procentualne sigurne granice greške merenja reaktivne snage ako je
faktor snage jednak 0.95, a sigurne granice greške merenja struje, napona i snage iznose
±0.5 %?

Rešenje:
Reaktivna snaga je ovde indirektno određivana veličina. Ne očitava se direktno sa skale
instrumenta za merenje reaktivne snage (VAr-metar), nego se računa na osnovu drugih
izmerenih i saopštenih veličina. Ovde se traži pocena najveće moguće greške koja se može
sadržati u rezultatu za reaktivnu snagu, a koja potiče od grešaka merenih veličina: napona,
struje i aktivne snage.
I U P
Q = U 2  I 2 − P2 ; cos  = 0.95 ; = = = 0.5%
I U P
Ovde se polazi od izraza za totalni izvod zavisnosti indirektno merene veličine od merenih
vrednosti, uz izmenu da se sabiranje pojedinih doprinosa vrši po apsolutnoj vrednosti!
Q Q Q
Q   I +  U +  P
I U P
Ovo bi bila formula po kojoj bismo došli do maksimalne apsolutne greške - greške iskazane u
jedinicama za reaktivnu snagu (VAr). U zadatku se traže procentualne granice greške, pa je
prethodni izraz potrebno podeliti vrednošću reaktivne snage Q.
Q 1  Q Q Q 
   I +  U +  P 
Q Q  I U P 
 Q 1  U 2  2 I  I I 2  2U  U 2 P  P 
  + + 
Q U 2  I 2 − P 2  2  U 2  I 2 − P 2 2  U 2  I 2 − P2 2 U 2  I 2 − P 2 
Q
Q
 2 2
1
U I −P 2

 U 2  I  I + I 2 U  U + P  P 
Ovaj izraz ćemo napisati u obliku koji sadrži relativne greške merenih veličina umesto
apsolutnih grešaka.
Q 1  I U P 
 2 2  U 2  I 2  + U2 I2  + P2 
Q U  I − P2  I U P 
Q U2 I2  I U  P2 P
 2 2  +  + 
Q U  I − P2  I U  U I −P
2 2 2
P
Imajući u vidu definiciju faktora snage, možemo izvršiti transformaciju izraza.
cos  = P (UI )
Q 1  I U  1 P
   +  + 
Q 1 − cos 2   I U   U  I 2 P
  −1
 P 
Q 1  I U  1 P
  + + 
Q 1 − cos   I
2
U  1
−1 P
cos 2 
Q
 14.9%
Q

Napomena:
Iako su merene veličine određene sa dobrom tačnošću, odnosno sa greškom manjom od
0.5 %, procentualne granice greške za reaktivnu snagu se dobijaju višestruko veće - 14.9 %!
Zašto se ovo dešava? Problem je što se pri određivanju reaktivne snage vrši oduzimanje
bliskih vrednosti. Za faktor snage blizak jedinici, imamo situaciju kada su prividna snaga
(UI) i aktivna snaga (P) približno jednake. Oduzimanjem približno jednakih veličina koje u
sebi sadrže grešku, može se dobiti rezultat koji je reda veličine samih grešaka, pa relativna
greška takvog rezultata može biti vrlo velika!

5. Fazni ugao monofaznog potrošača određuje se na osnovu merenja struje, napona i aktivne
snage. Kolike su apsolutno iskazane sigurne granice greške merenja faznog ugla, ako je
faktor snage jednak 0.95, a sigurne granice greške merenja ampermetra, voltmetra i vatmetra
iznose ±0.5 %.

Rešenje:
P I U P
 = arccos , cos  = 0.95 , = = = 0.5%
U I I U P
1
Podsetnik: ( arccos x ) = −
'

1 − x2
   
   P +  U +  I
P U I
1  P −P −P 
   + 2  U +  I 
 P  U I U I U I 2
2

1−  
U  I 
1  cos  P U P I 
    P +  +  
1 − cos 2   U  I  cos  U I U U I I 
1  P U I 
    cos   + cos   + cos  
1 − cos  2 P U I 
cos   P U I 
   + +
1 − cos   P
2 U I 

  0.0456 rad  46 mrad

Napomena:
Zadatak je moguće rešiti na lakši način, čak i ako ne znamo šta je izvod arcos funkcije. Mogu
se prvo naći sigurne granice greške za faktor snage, pa onda reći kolike su sigurne granice
greške za fazni stav.
P
PF = cos  =
UI
PF P U I
 + +
PF P U I
 P U I 
PF = (cos  )  PF   + + 
 P U I 
(cos  ) = − sin( )  
1 1
 = (cos  ) = (cos  )
sin  1 − cos 2 
1  P U I 
 = cos    + + 
1 − cos 2   P U I 

6. Otpornost se meri U/I metodom, naponskom vezom. Upotrebljeni su:

Voltmetar, opsega 6 V, klase tačnosti 1 i unutrašnje otpornosti (6 000 ± 12) Ω,
Ampermetar, opsega 12 mA i klase tačnosti 1.
Očitano je 2 V i 10 mA. Odrediti sigurne granice greške rezultata merenja.

Rešenje:
V-metar: U max = 6 V , klV = 1 , Rv = (6000  12) 
A-metar: I max = 12 mA , klA = 1
I = 10 mA , U = 2 V
Količnik napona i struje, neće dati otpornost koju želimo, nego će predstavljati otpornost
paralelne veze unutrašnje otpornosti V-metra i merenog otpora.
 U R R Rm
Rm = = Rt RV = t V  Rt =
I Rt + RV R
1− m
RV
U
I RV U
Rt =  Rt =
1−
U RV  I − U
I  RV
U izrazu za Rt imamo otklonjenu sistematsku grešku koja bi nastala ukoliko bismo zanemarili
konačnu unutrašnju otpornost V-metra. Otklanjanjem sistematske greške merenja, u rezultatu
ostaju da postoje slučajne greške, čije konkretne vrednosti ne znamo. Znajući granice tih
grešaka, možemo izvršiti procenu najveće moguće greške, odnosno možemo odrediti sigurne
granice greške. Sada treba uraditi totalni izvod ovog izraza po svim veličinama koje u sebi
sadrže grešku. Ovde su to: napon i struja (čija je maksimalna greška data klasom tačnosti
korišćenih instrumenata) i greška poznavanja unutrašnje otpornosti V-metra.
Rt Rt Rt
Rt   U +  I +  RV
U I RV
RV  (RV  I − U ) + RV U − RV U  RV U  (RV  I − U ) − RV U  I
Rt   U +  I +  RV
(RV  I − U ) 2
(RV  I − U ) 2
(RV  I − U )2
RV 2  I − RV 2  U −U 2
Rt   U +  I +  RV
(RV  I − U )2 (RV  I − U )2 (RV  I − U )2
U kl  U
klV =  100  U = V max = 0.06 V
U max 100
I kl  I
klA =  100  I = A max = 0.12 mA
I max 100
RV = 12 
Rt  6.4209  + 2.5684  + 0.0143 
Rt  9.0036 

Napomena:
Vidimo da najveći doprinos u ukupnoj grešci imamo zbog greške V-metra (6.4209 Ω), zatim
od greške A-metra (2.5684 Ω), a najmanji doprinos potiče od nepoznavanja unutrašnje
otpornosti V-metra (0.0143 Ω).

7. Talasni oblik napona na izlazu iz izvora prikazan je na slici. Amplituda U iznosi 1 V.

Koliki jednosmerni napon (ofset) treba dodati prikazanom naponu da bi srednja vrednost tako
dobijenog napona bila jednaka nuli?

Rešenje:
Prvo je potrebno definisati zavisnost u(t).
U =1V
u = k t + n
2 2 2
−  U m = − 1 = k  0 + n  n = −
5 5 5
2 T 21
Um = 1 = k  +nk =
3 10  T
 21 2 2T
  t − , 0  t 
u (t ) = 10T 5 3
2T
 1 , t T
 3

Traži se vrednost ofset napona (jednosmerne komponente), koju treba dodati naponu u(t) da
bi tako dobijeni napon imao srednju vrednost 0.
T T T T
1
 u(t ) + U x  dt = 1  u(t ) dt + 1 U x dt = 1  u(t ) dt + U x = 0
T0 T0 T0 T0
Iz ovog sledi da je traženi ofset napon jednak negativnoj vrednosti srednje vrednosti napona
u(t).
T
1
T 0
Ux = − u (t ) dt

1  
T 2T 3 T
1   21t 2  
Ux = −   u (t )  dt = −     −   dt +  dt 
T 0 T  0  10T 5  2T 3 
 
1  
2T 3
  21 t 2 2  
U x = −    − t + t 2T 3 
T

T  10T 2 5  0 
 
U x = −0.53 V

8. Napon u(t) = (3 - 3 sin(314 t)) V meri se voltmetrom sa mekim gvožđem. Koliko će biti
pokazivanje voltmetra?

Rešenje:
Instrument sa mekim (pokretnim) gvožđem meri efektivnu vrednost.
u(t ) = (3 − 3  sin 314t )
T
1
U ef =   u 2 (t )  dt
T 0

 
T
1
U ef =   9 − 18  sin t + 9  sin 2 t  dt
T 0
Uvešćemo smenu za kvadrat sinusne funkcije.
1
sin 2 x = (1 − cos 2 x)
2
1  
T T T
 9   dt −  18  sin t  dt +   (1 − cos 2t )  dt 
9
U ef =
T  0 0
2 0 
 1  
T T T T
 9   dt − 18  sin t  dt +   dt +   (− cos 2t )  dt 
9 9
U ef =
T  0 0
2 0 2 0 
Rešenje drugog i četvrtog integrala će biti nula, jer se radi o integralu prostoperiodične
funkcije nad jednom, odnosno, nad dve cele periode. Ostaju da se reše prvi i treći integral.
1  T 9 
T
U ef =  9t 0 + t  = 3.67 V
T  2 0 

9. Napon u(t), prikazan na slici, amplitude 1 V, dovoljno velike frekvencije, doveden je na

voltmetar sa kretnim kalemom i jednostranim ispravljačem, kalibrisanim da meri efektivnu
vrednost prostoperiodičnog napona. Kolika je relativna sistematska greška merenja?

Rešenje:
Voltmetar sa kretnim kalemom i jednostranim ispravljačem, kalibrisan da meri efektivnu
vrednost prostoperiodičnog napona, ustvari meri srednju vrednost ispravljenog napona i
množi je faktorom oblika 2.22. Ovaj faktor je određen tako da voltmetar, u slučaju
očekivanog - prostoperiodičnog talasnog oblika, mereći srednju vrednost ipak pokazuje
efektivnu vrednost. Za sve ostale talasne oblike nastaje sistematska greška zbog talasnog
oblika.

Prvo je potrebno odrediti analitički oblik napona. U jednoj periodi, napon se ponaša po
zavisnosti koja se može opisati jednačinom prave.

y = kx+n
− U = k  0 + n  n = −U
2U
+ U = k T + n = k T −U  k =
T
2U
u (t ) =  t −U
T

Za tačnu vrednost ćemo uzeti efektivnu vrednost dovedenog napona.

T T 2
1 1  2U 
U ef =   u 2 (t )  dt =    t − U   dt
T 0 T 0 T 

1  4 U 2 2 4 U 2 
T
U ef =    2 t −  t + U 2   dt
T 0 T T 
T
1  4 U 2 t 3 4 U 2 t 2 
U ef =  2  −  +U 2 t
T  T 3 T 2 0
1  4 U 2 T 3 4 U 2 T 2 
U ef =  2  −  + U 2 T 
T  T 3 T 2 
 1  4 2  U
U ef =  T  U − T  2 U 2 + U 2  T  =
T  3  3
U
U tac = U ef =
3
Za merenu vrednost ćemo uzeti pokazivanje opisanog instrumenta. Prvo je potrebno odrediti
oblik signala nakon jednostranog ispravljača.
 0 ,0t T 2

u ' (t ) =  2U
 t −U ,T 2t T
T
T T
1 1  T
 t − U )  dt =  P =    T −   (U − 0)
1 1 2U 1
U sr =   u ' (t )  dt =   (
T 0 T T2 T T T 2  2

Srednju vrednost možemo odrediti rešavanjem integrala, ali i preko površine koju
podintegralna funkcija definiše prema horizontalnoj osi.
1 1 T U
U sr =   U  U sr =
T 2 2 4
U
U mer = 2.22  U sr = 2.22  = 0.555U
4
 U mer 
% = 100   − 1 = −3.81%
 U tac 

10. Periodičan napon dovoljno visoke frekvencije, talasnog oblika datog funkcijom
t U U
u (t ) = − + U 0 , 0 = 0.1 , 0  t  T , U 0  0 , doveden je na voltmetar sa kretnim kalemom
T U
i dvostranim ispravljačem, kalibrisanim da meri efektivnu vrednost prostoperiodičnog
napona. Koliko iznosi relativna sistematska greška merenja?

Rešenje:
Tačna vrednost je efektivna vrednost. Treba je odrediti po definiciji.
T 2
1  t U 
U tac =  − + U 0   dt
T 0 T 

1 U 2 2 2
T
U U0
U tac =    2  t − 2   t + U 0   dt
T 0 T T 
T
 U 2 t 3 2  U  U 0 t 2 U 02 
U tac =  3  − 2
 +  t 
 T 3 T 2 T 0
U tac = 0.493 U
Merena vrednost je pokazivanje instrumenta sa kretnim kalemom. Instrument množi
faktorom oblika 1.11 srednju vrednost dvostrano ispravljenog napona. Imajući u vidu oblik
napona u(t), napon nakon dvostranog ispravljača će biti definisan funkcijom u''(t).
  t U
 − T + U 0 , 0  t  0.1T
u ' ' (t ) = 
 t U 
−  − + U 0  , 0.1T  t  T
  T 
Srednju vrednost je lakše rešiti preko površina dva trougla.
T
1 1 
U sr =   u ' ' (t )  dt =  P1 + P 2  =    0.1T  0.1U +  0.9T  0.9U 
1 1 1
T 0 T T 2 2 
0.01U 0.81U
U sr = + = 0.41U
2 2
U mer = 1.11  U sr = 0.455  U
U 
% = 100   mer − 1 = −7.69 %
 U tac 

11. Periodičan napon u(t) talasnog oblika prikazanog na slici doveden je na voltmetar sa
mekim gvožđem. Koliki je odnos t1/T ako voltmetar pokaže napon od 1.2 V?

Rešenje:
Instrument sa mekim (pokretnim) gvožđem meri efektivnu vrednost po definiciji. Prvo je
potrebno napisati analitički oblik napona u(t) u zavisnosti od vremena.

2 V , 0  t  t1
u (t ) = 
1 V , t1  t  T

1  1 2 
t T
U ef =   2  dt +  12  dt 
T  0 t1



 4  t1 + T − t1  = 3  1 + 1 = 1.2 V
1 t
U ef =
T T
t1
3 + 1 = 1.22
T
t1
= 0.15
T
12. Periodičan napon u(t) talasnog oblika prikazanog na slici doveden je na voltmetar sa
kretnim kalemom. Koliki je odnos t1/T ako voltmetar pokaže napon od 1.2 V?

Rešenje:
Instrument sa kretnim kalemom meri srednju vrednost po definiciji.

2 V , 0  t  t1
u (t ) = 
1 V , t1  t  T

T
1
T 0
U sr = 1.2 V =  u (t )  dt

U ovom slučaju se računanje integrala može zameniti određivanjem površina dva

pravougaonika.
U sr =
T
1
 
 Ppr1 + Ppr 2 =  2  t1 + 1 (T − t1 )
1
T
t1 t1 t1
U sr = 2  + 1 − = + 1
T T T
t1
= 0.2
T

13. Voltmetru dometa 15 V i klase tačnosti 0.5, čija je unutrašnja otpornost 15 kΩ ± 15 Ω,

radi proširivanja mernog opsega vezan je na red predotpornik od 15 kΩ ± 75 Ω. Koju klasu
tačnosti novodobijenog voltmetra treba očekivati?

Rešenje:

voltmetar V0:
U max0 = 15 V
klV0 = 0.5
RV0 = 15 kΩ  15 
predotpor:
Rp = 15 kΩ  75 

Predotpor Rp i voltmetar V0 čine novi voltmetar V koji ima duplo veći opseg, pošto je Rp
jednako unutrašnjoj otpornosti RV0.
RV 0 RV 0 + RP
U max0 = U max   U max = U max0  = 30 V
RV 0 + RP RV 0
U svakom trenutku važi
 RV 0 + RP
U = U0 
RV 0
U
klV =  100
U max
Ukupna greška novog voltmetra potiče od greške koju pravi polazni voltmetar V0, kao i
netačnost unutrašnje otpornosti osnovnog voltmetra RV0 i otpornosti predotpora RP.
U U U
U   RV0 +  U 0 +  RP
RV0 U 0 RP

RV 0 − (RV 0 + RP )  1 RV 0 + RP U0
U  U 0  2
 RV 0 +  U 0 +  RP
RV 0 RV 0 RV 0
15 kΩ 15 kΩ + 15 kΩ 0.5 15 V
U  15 V  15  +  15 V +  75 
(15 kΩ) 2
15 kΩ 100 15 kΩ
U  0.24 V
0.24 V
klV =  100 = 0.8
30 V
Napomena:
Iako je račun dao rezultat 0.8, usvajamo prvu veću vrednost koja je standardom dozvoljena, a
to je 1. Ovde ne važi da se rezultat zaokružuje na bližu vrednost! Ako bismo izvršili
zaokruživanje na manju vrednost, bili bismo nekorektni prema korisniku novodobijenog
voltmetra, jer bi on zaključio da je maksimalna apsolutna greška manja nego što može da se
desi u najgorem slučaju.

14. Za merenje naizmeničnog napona na raspolaganju je mikroampermetar sa kretnim

kalemom, dometa 100 μA i unutrašnje otpornosti 2 kΩ, i jednostrani ispravljač. Kolika treba
da bude vrednost predotpornika kojeg treba upotrebiti da bi tako dobijeni voltmetar mogao da
meri naizmenični napon efektivne vrednosti do 10 V?

Rešenje:

A : kretni kalem, I Amax = 100 μA, RA = 2 kΩ

U ef = 10 V  U m = U ef  2 = 14.14 V
Iako je napon prostoperiodičan amplitude Um, struja kroz instrument će, zbog jednostranog
ispravljača, teći samo za vreme pozitivne poluperiode. Predotpor se vezuje redno sa
mikroampermetrom i njegova vrednost se bira tako da se pri maksimalnom naponu na ulazu
dobije maksimalni otklon na mikroampemetru.
Um
Im =
RP + RA
Mikroampermetar sa kretnim kalemom će skrenuti srazmerno srednjoj vrednosti struje. Kada
je napon na ulazu maksimalan (efektivne vrednosti 10 V), tada mikroampermetar treba da
napravi maksimalan otklon, odnosno srednja vrednost struje koja teče kroz njega treba da
bude jednaka njegovom dometu.
1  
T T 2 T
1   I
I sr =   i (t )  dt =    I m  sin t  dt +  0  dt  = m
T 0 T 0  
 T 2 
I sr max = I sr U eff =10 V = 100 μA
Količnik amplitude napona i amplitude struje predstavlja otpornost redne veze otpornika RP i
RµA.
U m U ef  2
= = RA + RP
Im   I sr
10 V  2
RP = − RA
  100 μA
Rp = 43 kΩ

15. Za merenje naizmenične struje na raspolaganju je mikroampermetar sa kretnim kalemom,

dometa 100 μA i unutrašnje otpornosti 2 kΩ, i dvostrani ispravljač. Kolika treba da bude
vrednost šanta kojeg treba upotrebiti da bi tako dobijeni miliampermetar mogao da meri
naizmeničnu struju efektivne vrednosti do 1 mA?

Rešenje:
A : kretni kalem, I Amax = 100 μA, RA = 2 kΩ
I mAmax = I efmax  2 = 1.4142 mA

Kada je struja realizovanog mA-metra maksimalna ImA, onda i struja kroz mikroampermetar
takođe dostiže maksimalnu vrednost IµA. Struja mA-metra teče kroz paralelnu vezu šanta i
mikroampermetra, dok struja mikroampermetra teče samo kroz mikroampermetar.
I A  RA = I mA  RA Rš  =
I mA
1 1
+
RA Rš
Za maksimalnu struju mA-metra (domet 1 mA) treba da se dobije maksimalan otklon
osnovnog mikroampermetra, odnosno treba da srednja vrednost struje kroz mikroampermetar
bude jednaka njegovom dometu.
I mAmax = 2  1 mA  I A = 100 A
2  I Am
T 2
1
I A =  2   I Am  sin t  dt = = 100 A
T 0

I Am = 157 A
1
I Am  RA = I mAm 
1 1
+
RA Rš
1 I mAm 1
= −
Rš I Am  RA RA
−1 −1 −1
 I mAm 1   1  I mA   1  1.4142 mA 
Rš =  −  =   m 
−1  =    − 1
 I Am  RA RA   RA  I Am   2000  157 A 
Rš = 250 

16. Za merenje visokih napona koristi se kapacitivni delitelj,

prikazan na slici, koji snižava napon U1 u odnosu 30:1. Koliko
iznosi sistematska greška merenja ulaznog napona usled
konačne unutrašnje otpornosti voltmetra V, koja je jednaka
modulu impedanse kondenzatora C2?

Rešenje:
Nazivni odnos kapacitivnog delitelja napona je
količnik ulaznog i izlaznog napona.

U1 U1
n= =
U2 U2

1 1
jC2 C2 C1
U2 =  U1 =  U1 =  U1
1
+
1 1
+
1 C1 + C2
jC1 jC2 C1 C2
U1 C1 + C2
= = n  ( n − 1)  C1 = C2
U2 C1

Treba primetiti da je kod kapacitivnog delitelja formula drugačija nego kod otpornog
delitelja. Kod otpornog delitelja "donji" otpornik treba da je (n-1) puta manji od "gornjeg", da
bi se dobilo deljenje napona n puta. Ovo je zbog izraza za impedansu kondenzatora, koja je
obrnuto proporcionalna vrednosti kapacitivnosti.
Ako je voltmetar idealan, onda važi da je U1 = n  U 2 . Pošto u zadatku voltmetar nije idealan,
onda množenjem očitanog napona U 2 koeficijentom n nećemo dobiti pravu vrednost, nego
merenu vrednost:
U1mer = n  U 2
Da bismo dobili tačnu vrednost U1tač moramo uzeti
u obzir Rv
e 1
U2 =  U1 ; Z e = Rv ||
e +
1 jC2
jC1
1
Rv 
jC2
e =
1
Rv +
jC2
R Rv
Rv  v
j j R
e = = = v
R 1 1+ j
Rv + v 1 +
j j
Rv
1+ j 1
U2 =  U1 = U
1+ j 1
1 + (n − 1) 
Rv 1
+
1 + j jC1 j
1 U1
U2 =  U1 =
1 − j (n − 1)(1 + j ) 1 − j (n − 1) + (n − 1)
U1 U1
U2 = U2 = =
n + (n − 1) 2n − 2n + 1
2 2 2

U1tac = U 2  2n2 − 2n + 1
U   n U 2 
% = 100   1mer − 1 = 100   − 1
 U1tac  U 2  2n − 2n + 1 
2

 n 
% = 100   − 1 = −28.1 %
 2n − 2n + 1 
2

17. U položaju (1) prekidača P, voltmetar V sa kretnim

kalemom pokazuje maksimalni otklon na skali koja
ima 90 podeoka. Apsolutna greška očitavanja
skretanja kazaljke voltmetra je jednaka na celom
mernom opsegu instrumenta. Odrediti na kom
podeoku na skali voltmetra je relativna greška merenja
nepoznate otpornosti najmanja.
Rešenje:
Kada je prekidač u položaju 1, voltmetar je paralelno vezan izvoru. Činjenica da voltmetar
tada ima maksimalan otklon govori da je opseg merenja voltmetra jednak naponu
jednosmernog izvora.
UV 1 = E

Kada je prekidač u položaju 2, unutrašnja otpornost voltmetra i nepoznati otpornik definišu

naponski razdelnik, pri čemu voltmetar pokazuje napon na RV.
RV RV
UV 2 =  E  UV 2 =  UV 1
RV + RX RV + RX
U 
RX = RV  V 1 − 1
 UV 2 
Ovaj izraz treba diferencirati:
RX R Rx
RX =  RV + X  UV 1 +  UV 2
RV UV 1 UV 2
Pošto je RV = 0 izraz se uprošćava:
RV  U 
RX =  UV 1 +  − RV  V2 1   UV 2
UV 2  UV 2 
Greške U V 1 i U V 2 ćemo izjednačiti sa najvećom greškom U koja je definisana dometom
i klasom tačnosti instrumenta.
Relativno iskazana greška je:
RV R U
 U + V  V 1  U
RX UV 2 UV 2 UV 2
=
RX U 
RV  V 1 − 1
 UV 2 
RX U max + UV 2
=  U = A(UV 2 )
RX UV 2  (U max − UV 2 )
Treba naći za koje U V 2 funkcija A(U V 2 ) ima maksimum. Odredićemo prvi izvod, izjednačiti
sa nulom i rešiti po UV 2
A U (U − U V 2 ) − (U max + U V 2 )(U max − 2U V 2 )
= V 2 max =0
U V 2 U V2 2 (U max − U V 2 )
2

U V2 2 + U V 2 (2U max ) − U max

2
=0
− 2U max + 4U max
2
+ 4U max
2

UV 2 =
2
(
U V 2 = U max 2 − 1 )
U = k   ; U max = k   max , U 2 = k   2
(
k   2 = k   max 2 − 1 )
 2 =  max ( )
2 − 1 = 37.3 podeoka
Na ovaj način smo pronašli ekstremnu vrednost funkcije. Strogo matematički gledano, još bi
trebalo da se proveri vrednost sledećeg izvoda u istoj ovoj tački, da bismo bili sigurni da li je
u pitanju maksimum ili minimum...
18. Vitstonov most za merenje otpornosti ima u sve četiri grane otpornosti od približno 1 kΩ i
napaja se iz (idealnog) naponskog izvora napona 4 V. Kao indikator nule, koristi se
instrument čija je strujna konstanta 1 μA/pod i unutrašnja otpornost 1 kΩ. Koliku još
promenu merene otpornosti ovakav most može da detektuje?

Rešenje:
Ako su sva četiri otpornika u granama mosta iste otpornosti R, onda je most uravnoteže i
indikator nule pokazuje nulu. Neka jedan od otpornika odstupa od nazivne vrednosti za ΔR. U
tom slučaju treba odrediti struju koja protiče kroz indikator nule. Dogovorićemo se, zarad
rešavanja zadataka, da je najmanji otklon koji posmatrač može da primeti jednak 1/10
podeoka. Ovde treba odrediti najmanje ΔR za koje se otklon baš jednak graničnoj vrednosti -
1/10 podeoka.

Zadatak se može rešiti primenom Tevenenove teoreme. Predstavimo sve osim indikatora nule
preko Tevenenovih ekvivalentnih elemenata. RT je ekvivalentna otpornost koja se dobija
između tačaka A i B kada su nezavisni naponski izvori isključeni (kratak spoj).
R R( R + R)
RT = (R R ) + ( R ( R + R)) = +
2 ( R + R + R)
Za najmanje ΔR se sa sigurnošću može reći da je mnogo puta manje od R, pa se u sumi može
zanemariti. Tada se za ekvivalentnu otpornost može napisati približan izraz.
R R
RT  + =R
2 2
Ekvivalentni naponski izvor ET je napon između tačaka A i B kada u kolu nema indikatora
nule.
R + R R 2 R  (R + R ) − R  (2 R + R )
ET = U AB = VA − VB = E − E = E =
2 R + R 2R 2 R  (2 R + R )
2 R + 2  R − 2 R − R R
= E = E
4 R + 2  R 4 R + 2  R
I ovde se, nakon sređivanja brojioca, može zanemariti ΔR u sumi sa R u imeniocu. Dobija se
približan izraz za ekvivalentni naponski generator.
R
ET  U
4R
Sada se lako može napisati izraz za struju koja protiče kroz indikator nule.
ET R 1 R I  8R 2
I= = U  =  U   R =
RN + RT 4 R 2R 8  R2 U
Da bismo odredili najmanje ΔR koje je moguće primetiti ovim mostom, potrebno je u izraz
uvrstiti najmanju vrednost struje koja se može detektovati indikatorom nule. To je struja koja
odgovara najmanjem otklonu koji je moguće primetiti.
1 μA
I min =  min  C = pod  1 = 0.1 μA
10 pod
0.1 μA  8  (1 kΩ )2
R = = 0.2 
4V

Napomena:
Možemo proveriti pretpostavku o odnosu veličina ΔR i R. U konkretnom slučaju je ΔR je
5000 puta manje od R, tako da je zanemarivanje prilikom rešavanja zadatka bilo sasvim
opravdano.

19.
Za merenje otpornosti Rx koristi se merno kolo
prikazano na slici. Parametri kola su: R0=1000 Ω,
R1=100 Ω, R2=100 Ω i r=0.1 Ω. Kolika je merena
otpornost Rx ako skretanje kazaljke indikatora
nule iznosi 12 podeoka kada je preklopnik u
položaju 1, a -18 podeoka kada je preklopnik u
položaju 2? Indikator nule je osetljivi voltmetar
dovoljno velike unutrašnje otpornosti. U tački A
je plus kraj indikatora nule.

Rešenje:
Zbog velike otpornosti primenjenog voltmetra nije potrebno računati ekvivalentnu
Tevenenovu otpornost (ne teče struja kroz voltmetar, pa nema ni pada napona na
ekvivalentnoj otpornosti).
 R0 r + R2 
ET 1 = E   −  = CV  1
 R0 + R X r + R1 + R2 
 R0 R2 
ET 2 = E   −  = CV   2
 R0 + R X r + R1 + R2 
E  R0 r + R2  E  R0 R2 
CV =   −  =   − 
1  R0 + RX r + R1 + R2   2  R0 + RX r + R1 + R2 
R0  1 1  1 r + R2 1 R2
  −  =  − 
R0 + RX  1  2  1 r + R1 + R2  2 r + R1 + R2
R0  − 1 1   (r + R2 ) − 1  R2
 2 =  2
R0 + RX 1   2 r + R1 + R2 1   2
(R0 + RX ) 1   2 = (r + R + R ) 1   2
R0  ( 2 − 1 )  2  (r + R2 ) − 1  R2
1 2

RX =
(r + R1 + R2 )  R0  ( 2 − 1 ) − R = 999.8 
 2  (r + R2 ) − 1  R2 0
Napomena:
Ovaj zadatak je ilustracija realne situacije kada se u donje dve grane mosta koristi žičani
potenciometar. Tada otpornici R1, r i R2 predstavljaju delove otpornosti potenciometara.
Klizač potenciometra deli ukupnu otpornost na dva dela: levi i desni. Otpornik r predstavlja
otpornost jednog zavojka žice u potenciometru. Zbog diskretne (skokovite) promene položaja
klizača, i otpornosti se menjaju skokovito i nije moguće izvršiti potpuno uravnoteženje
indikatora nule. Za jedan položaj se dobije minimalno skretanje kazaljke na jednu stranu (u
zadatku je to +12 podeoka), a pri minimalnoj promeni položaja klizača dolazi do promene
položaja kazaljke na drugu stranu (-18 podeoka). Čak i u ovom slučaju, kada nije moguće
izvršiti uravnoteženje indikatora nule, a time ni mosta, na prikazani način se može dobiti vrlo
kvalitetno merenje otpornosti!

20. Za merenje malih promena otpornosti otpornika od približno 100 Ω koristi se Vitstonov
neuravnoteženi most. Odrediti granice greške merenja prouzrokovane neosetljivošću mosta
ako se zna da otpornost otpornika u ostalim granama mosta iznosi 100 Ω , da se most napaja
konstantnom strujom od 10 mA, da je strujna konstanta upotrebljenog indikatora nule
0.9 μA/pod i da je njegova unutrašnja otpornost 100 Ω.

Rešenje:
Obratiti pažnju da sada imamo izvor konstantne struje umesto (uobičajenog) izvora
konstantnog napona. Kada se vrši određivanje ekvivalentnog otpora, potrebno je isključiti
nezavisni strujni izvor, odnosno zameniti ga otvorenom vezom.

RT = (R + R ) (R + R + R ) = 2R (2R + R )
2 R  (2 R + R ) 2 R  (2 R + R )
RT = =
2 R + 2 R + R 4 R + R
2R  2R
RT  =R
4R
Zanemarivanjem ΔR u sumi prema mnogo većoj vrednosti R, dobija se približan izraz.
Prilikom određivanja ekvivalentnog napona koristimo se formulama za strujne razdelnike, da
bismo napisali jednačine struja koje teku kroz granu A i granu B.
2 R + R
ET = VA − VB = (R + R )  I A − R  I B = (R + R )
2R
I − R I
4 R + R 4 R + R
R  R R
ET = I I
4 R + R 4
 ET E R
IN = = T =I
RN + RT 2 R 8 R
IN 8 R
R =
I
Za najmanji mogući otklon koji se može detektovati, a koji odgovara 1/10 podeoka, odnosno
za najmanju struju, dobija se i najmanje ΔR koje se može odrediti.
1 μA
I N min = pod  0.9
10 pod
I 8 R 1 μA 8 100 
Rmin = N min = pod  0.9  = 7.2 mΩ
I 10 pod 10 mA

21.

Naizmenični most, prikazan na slici, uravnotežen je

za sledeće vrednosti elemenata: R1=800 Ω;
C1=0.5 μF; R2=400 Ω; C2=1 μF i R4=1000 Ω.
Izračunati frekvenciju napona napajanja pri kojoj je
most u ravnoteži.

Rešenje:
Kada je most uravnotežen, važi jednakost proizvoda impedansi u naspramnim granama.

   1 
 R1 1   R4 = RX   R2 + 
 jC  
 1  j C2
1
R1 
jC1 1
 R4 = RX  R2 +  RX
R1 +
1 jC2
jC1
R1  R4 1
= RX  R2 − j   RX
jC1R1 + 1 C2
1 1
R1  R4 = jC1  R1  RX  R2 + C1  RX  R1  + RX  R2 − j  R
C2 C2 X
 C   1 
R1  R4 = RX   R1  1 + R2  + j  RX    C1  R1  R2 − 
 C2   C2 

Jedna kompleksna jednačina u sebi sadrži dve realne. Posebno ćemo izdvojiti realni i

imaginarni deo jednačine.

 C 
R1  R4 = RX   R2 + 1  R1 
 C2 
 R1  R4
RX = = 1000 
C1
R2 +  R1
C2
 1 
RX    C1  R1  R2 − =0
 C2 
1 1
  C1  R1  R2 = , 2 = ,  = 2500 , f = 397.887 Hz
C2 C1  C2  R1  R2

22. U grani “1” Vitstonovog mosta za naizmeničnu struju prikazanog na slici nalazi se
kondenzator reaktanse 2 kΩ, u grani “2” otpornik od 0.5 kΩ, a u grani “4” redna veza
otpornika od 0.5 kΩ i kalema reaktanse 1.5 kΩ. U grani “3” su elementi podešeni tako da
most bude u ravnoteži. Koliki je fazni ugao impedanse u grani “3”?

Rešenje:
Z1 = − j  X C = − j  2 kΩ
Z 2 = 0.5 kΩ
Z4 = 0.5 kΩ + j  1.5 kΩ

Z3 = ?
 
arg Z3 = ?

Kada je most uravnotežen, važi jednakost proizvoda impedansi u naspramnim granama.

Z 2  Z3 = Z1  Z 4

Z3 =
Z1  Z 4
=
(− j  2 kΩ )(0.5 kΩ + j  1.5 kΩ )
Z2 0.5 kΩ
Z3 = 6 kΩ − j  2 kΩ

3 = argZ3  = arctg 
  = arctg ( − 2 ) = −18.43
 Im Z3

  
 Re Z3 6

23. Most prikazan na slici, sa otpornicima R3=1 kΩ i R4=1 kΩ, napaja se iz izvora napona
efektivne vrednosti 15 V i frekvencije 1592 Hz. Uravnotežen je za R2=1 kΩ i C2=0.1 μF.
Koliko će da skrene kazaljka indikatora nule, čija je naponska konstanta 1 mV/pod i
unutrašnja otpornost dovoljno velika, ako se otpornost R2 promeni za 1 Ω?
R4 = R3 = 1 kΩ
R2 = 1 kΩ
R2 = 1 
C2 = 0.1 μF
U = 15 V
f = 1592 Hz
CV = 1 mV pod

Rešenje:
Kada je most uravnotežen, važi jednakost proizvoda impedansi u naspramnim granama.
Uzimajući u obzir da su otpornosti R3 i R4 jednake imamo:
Z 2  Z3 = Z1  Z 4
Z2  R3 = Z1  R4
Z 2 = Z1
CX = C2 = 0.1 μF , RX = R2 = 1 kΩ

Kada je most neuravnotežen, može se predstaviti Tevenenovim elementima. Pošto je

indikator nule voltmetar (data je osetljivost u mV/podeoku), a nije navedena njegova
unutrašnja otpornost, smatraćemo da je beskonačna. U tom slučaju nema potrebe da se
određuje ekvivalentna impedansa.

ET = U AB = VA − VB

Potencijal VA je određen napajanjem U i komponentama mosta u granama 1 i 2. Potencijal VB

je određen napajanjem mosta i otpornicima R3 i R4. Interesuje nas ekvivalentni napon kada se
otpornost R2 promeni za ΔR=1 Ω u odnosu na vrednost za koju se ima uravnotežen most
(1 kΩ).
1
R2 + R2 +
j C2 R4
ET = U  −U 
RX + R2 +
1
+
1
+ R2 R3 + R4
jC X jC2
 1 
 1 kΩ + 1  + 
j  2  1592  0.1 μF
ET = U   
1 kΩ
−
 1 1 kΩ + 1 kΩ 
 1 kΩ + 1 kΩ + j  2  1592  0.1 μF  2 + 1 
 
Ovde je bitno prvo srediti vrednost u zagradi, pa tek onda odrediti moduo kompleksnog
predstavnika. Podsetnik iz matematike: moduo proizvoda (količnika) kompleksnih brojeva je
jednak proizvodu (količniku) modula kompleksnih brojeva. Moduo zbira (razlike) nije
jednak zbiru (razlici) modula kompleksnih brojeva.
 1001 Ω − j  999.72 Ω 1 
ET = ET = 15 V   − 
 2001 Ω - j  1999.43 Ω 2 
 2  (1001 Ω − j  999.72 Ω ) − (2001 Ω - j  1999.43 Ω )
ET = 15 V 
2  (2001 Ω - j  1999.43 Ω )
1 15 V
ET = 15 V  =
2  (2001 Ω - j  1999.43 Ω ) 2  (2001)2 + (1999.43)2
ET = 2.65 mV
Pošto je konstanta voltmetra (indikatora nule) 1 mV/podeoku, onda se za otklon dobija brojno
ista vrednost kao i za napon iskazan u mV.
ET
= = 2.65 pod
C

24.

Impedansa Zx meri se mostom sa dva izvora.

Ravnoteža mosta postignuta je za
E1 = 10 V E2 = 3  e− j 110 V RS = 15 kΩ .
, ,
Kolika je impedansa Zx?

Rešenje:
Na slici su prikazana dva naizmenična izvora, kod kojih je znakom "+" obeležen tzv "vrući"
kraj. Uobičajeno je da je jedan kraj laboratorijskih izvora uzemljen i da se za povezivanje
koriste koaksijalni kablovi. Uzemljavanjem spoljašnjeg provodnika se štiti od smetnji signal
koji se prosleđuje unutrašnjim provodnikom.
Kada je most u ravnoteži, nema struje kroz indikator nule, pa su onda struje IS i IX jednake.

IS = I X
E1
IS =
RS
− E2
IX =
ZX
E1 − E2
=
RS ZX
E2 3  e − j  110
ZX = −  RS = −  15 kΩ
E1 10
Z X = −4.5  e− j 110 kΩ = -4.5  cos(-110) + j  sin(-110) kΩ
Z X = -4.5  - 0.342 + j  (-0.940) kΩ
Z X = (1.54 + j  4.23) kΩ
25. Za poznati napon od 1.2 V, na skali potenciometra, pri uravnoteženom kompenzatoru,
očitana je vrednost 12 podeoka, a za nepoznati napon je dobijeno očitavanje od 18 podeoka.
Koliki je mereni napon?

Rešenje:
Kada je kompenzator uravnotežen, očitani broj podeoka je srazmeran merenom naponu.
Obeležimo sa E elektromotornu silu pomoćnog izvora, a sa αmax maksimalni broj podeoka na
potenciometru.

Kada je na kompenzator doveden napon U1, ravnoteža se dobija za položaj klizača α1.
1
U1 = E
 max
Kada je na kompenzator doveden napon U2, ravnoteža se dobija za položaj klizača α2.
2
U2 = E
 max
Eliminacijom elektromotorne sile pomoćnog izvora E, dobijamo izraz za U2.
2 18
U2 = U1 =  1.2 = 1.8 V
1 12
Napomena:
Nije neophodno poznavanje vrednosti elektromotorne sile pomoćnog izvora. Važno je samo
da se ta vrednost ne menja u toku merenja.

26. Elektromotorna sila izvora jednosmernog napona meri se prvo voltmetrom unutrašnje
otpornosti 3 kΩ, a zatim kompenzatorom. Rezultati merenja su 2.5 V, odnosno 5 V. Kolika je
unutrašnja otpornost izvora?

Rešenje:
Realan naponski izvor, pored elektormotorne sile, sadrži i unutrašnju otpornost. Usled
proticanja struje, javlja se pad napona na unutrašnjoj otpornosti i dobija manji napon nego što
je elektromotorna sila. Da bi se izmerila baš elektromotorna sila, ne sme se konzumirati struja
prilikom merenja. To se postiže, teoretski korišćenjem voltmetra beskonačne otpornosti.
Nažalost, takvi voltmetri ne postoje. Druga mogućnost je korišćenje kompenzatora. U
trenutku očitavanja položaja klizača u kompenzatorskoj metodi iz izvora ne teče struja
(indikator nule pokazuje nulu), pa je mereni napon baš jednak elektromotornoj sili, jer nema
pada napona na unutrašnjoj otpornosti izvora.

Ovo znači da je vrednost dobijena kompenzatorom jednaka elektromotornoj sili. Vrednost

očitana na voltmetru konačne unutrašnje otpornosti je napon dobijen po naponskom
otporničkom razdelniku.
RV
UV = E
RV + RE
RV E
RE = − RV
UV
3k 5
RE = −3k =3k
2.5
27. Metodom tri ampermetra merena je aktivna snaga i faktor snage monofaznog potrošača.
Dobijeno je 100 W i faktor snage jednak 0.3. Kolika će da bude aktivna snaga istog potrošača
ako se izmeri i metodom tri voltmetra, uz korišćenje istog izvora i istog otpornika, jednakog
modulu impedanse potrošača? (Korišćeni instrumenti i izvor napona mogu se smatrati
idealnim).

Rešenje:
Pošto su instrumenti idealni, možemo ampermetre zameniti kratkim spojem, a voltmetre
otvorenom vezom. Tada dobijamo dve jednostavne šeme. Aktivna snaga je jednaka
proizvodu efektivne vrednosti (moduo kompleksnog predstavnika) napona, efektivne
vrednosti struje i faktora snage.

Metoda tri ampermetra Metoda tri voltmetra

E E2 ZP E
P3 A = U Z  I Z  cos  = E   cos  = cos  P3V = E  cos 
ZP ZP ZP + R ZP + R

Kod metode merenja snage i faktora snage pomoću tri ampermetra, imamo situaciju da je
napon izvora E na krajevima impedanse ZP.
Kod metode merenja snage i faktora snage pomoću tri voltmetra imamo situaciju da napon
izvora E napaja rednu vezu otpornika R i impedanse ZP.
Faktor snage cosφ je osobina impedanse (definisan je odnosom aktivnog i reaktivnog dela
impedanse), pa je za impedansu ZP jednak u obe šeme.

ZP  E2
2
ZP
P3V = 2
 cos  = 2
P3 A
ZP + R ZP + R

ZP2
P3V = P3 A
R + Z P cos  + jZ P sin 
2

ZP2
P3V == P3 A
R 2 + 2 RZ P cos  + Z P 2 cos 2  + Z P 2 sin 2 
 ZP2
P3V = P3 A
R 2 + 2 RZ P cos  + Z P 2
Po uslovu zadatka je otpornost pomoćnog otpornika jednaka modulu impedanse.
R = Z p = ZP
R2 1
P3V = P = P3 A
R + 2 R cos  + R
2 2 2 3A
2 + 2 cos 
1
P3V =  100 W = 38 W
2(1 + 0.3)

28. Za merenje nepoznate otpornosti RX se koristi uravnoteženi most kao na slici. Dve grane
mosta čine otporna žica dužine L=400 mm i klizač koji dodiruje žicu u jednoj tački, kojim se
uravnotežava most. Na žici se nalazi skala x sa koje se očitava dužina od početka žice do
tačke dodira sa klizačem. Greška očitavanja dužine sa skale je ±0.2 mm. Odrediti otpornost
R0 koju treba vezati sa svake strane žice da bi sigurne granice greške merenja RX, usled
netačnog očitavanja, bile ne veće od 1 %. Ukupna otpornost žice je 10 Ω. Unutrašnja
otpornost indikatora N se može zanemariti, kao i tolerancije otpornika R1 i R0.

Rešenje:
Uvedimo podužnu otpornost žice kao
količnik otpornosti žice i dužine L.
RZ ' = RZ L

Deo otpornosti potenciometra levo do

klizača RL i desno od klizača RD se onda
mogu izraziti:
RL = x  RZ '
RD = ( L − x)  RZ ' .

U momentu ravnoteže mosta važi jednakost proizvoda otpornosti naspramnih grana.

R1  ( RD + R0 ) = RX  ( RL + R0 )

 
R1  ( L − x)  RZ + R0 = RX  ( x  RZ + R0 )
' '

Tada izraz za određivanje nepoznate otpornosti dobija oblik:

RX =

R1  ( L − x)  RZ ' + R0
.

x  RZ ' + R0
Izraz za sigurne granice greške se dobija polazeći od izraza za totalni izvod. Ovde nas zanima
samo greška koja potiče usled netačnog očitavanja položaja klizača, pa ćemo vršiti
diferenciranje samo po veličini x.
R
RX = X x = R1 Z
'

− R  x  RZ + R0 − ( L − x)  RZ + R0  RZ
'

x
'
 '

x x  RZ + R0
' 2
 
− RZ  x  RZ − RZ  R0 − L  RZ  RZ + x  RZ  RZ − R0  RZ
' ' ' ' ' ' ' '
RX = R1 x
x  RZ
'
+ R0 
2
 − RZ  R0 − L  RZ  RZ − R0  RZ − 2  RZ  R0 − L  RZ  RZ
' ' ' ' ' ' '
RX = R1 x = R1 x .
x  R Z
'
+ R0 
2
x  R
Z
'
+ R0 
2

Ako pređemo na apsolutne vrednosti i napravimo izraz za relativne granice greške, imaćemo:
RX x  RZ + R0 − 2  RZ  R0 − L  RZ  RZ
' ' ' '

RX
=

R1  ( L − x)  RZ + R0
'
R1
x  RZ + R0
' 2
x
 
RX 2  RZ '  R0 + L  RZ '  RZ '
RX

 
x  RZ + R0 ( L − x)  RZ + R0
' '
x

Problem je što relativno iskazane granice greške zavise od položaja klizača x. Treba pronaći
za koji položaj klizača je greška najveća, pa odrediti vrednost R0 tako da i najveća greška ne
bude veća od definisane vrednosti u tekstu zadatka.
Otpornost R0 se dodaje da bi se ograničila greška merenja koja se dobija kad je klizač pri
kraju potenciometra. Iz ovoga se može zaključiti da se najveća greška dobija pri x=0 i x=L.
Egzaktan matematički pristup rešavanju zadatka bi zahtevao analizu funkcije u zavisnosti od
vrednosti x i dalje rešavanje za ono x koje daje najveću relativnu grešku.
RX 2  RZ  R0 + L  RZ  RZ 2  RZ  R0 + RZ  RZ
' ' ' ' '

RX max, x = 0 ili x = L


R0 L  RZ + R0
'
 x =
R0 RZ + R0 
x

RX RZ  2  R0 + RZ 
'
 x
RX max, x = 0 ili x = L
R0 RZ + R0 
Izjednačimo desnu strani izraza sa greškom koja je data tekstom zadatka 1 %=1/100.
RZ  2  R0 + RZ 
'
1
x =
R0 RZ + R0  100
R 
100   Z  2  R0 + RZ  x = R0 RZ + R0 
L 
100  RZ  2  R0 + RZ  2  10−4 = 0.4  R0 RZ + R0 
RZ  2  R0 + RZ  = 20  R0 RZ + R0 

R0 (2  RZ ) + RZ  RZ = R0 (20  RZ ) + 20  R0
2

20  R0 + 18  RZ  R0 − RZ = 0
2 2

20  R0 + 180  R0 − 100 = 0
2

− 180  1802 − 4  20  (−100)

R01, 2 = = 0.52 
2  20
Negativno rešenje se odbacuje kao besmisleno.

29. Kapacitivnost kondenzatora C se meri UI metodom, strujnim spojem. Ampermetar ima

unutrašnju otpornost koja je N=7 puta manja od impedanse kondenzatora C, a voltmetar ima
unutrašnju otpornost N puta veću od impedanse kondenzatora C. Odrediti vrednost
sistematske greške merenja koja nastaje usled konačnih otpornosti instrumenata. Koristi se
izvor prostoperiodičnog napona amplitude 12 V, frekvencije 60 Hz.

Rešenje:
Kod merenja UI metodom, strujnim spojem, sistematska greška nastaje zbog konačne
otpornosti ampermetra, zbog čega voltmetar meri napon na rednoj vezi ampermetra i
kondenzatora. Deljenjem očitanih vrednosti na voltmetru i ampermentru se dobija merena
vrednost koja predstavlja moduo redne veze unutrašnje otpornosti ampermetra i impedanse
kondenzatora.
j  Ctac  RA + 1 1 + (  Ctac  RA )
2
1 U 1
X mer = = = RA + = =
  Cmer I j  Ctac j  Ctac   Ctac
Cmer 1
=
Ctac 1 + (  Ctac  RA )2
Cmer − Ctac C 
% =  100 =  mer − 1  100
Ctac  Ctac 
 
% =  − 1  100
1
 
 1 + (  Ctac  RA )
2

Po tekstu zadatka imamo da je otpornost ampermetra sedam puta manja od impedanse
kondenzatora.
1 1 1
RA =  RA    Ctac =
7   Ctac 7
 
% =  − 1  100
1
 
 1 + (1 7 )
2

% = −1.01 %

30. Moduo impedanse monofaznog potrošača sa faktorom snage 0.5 izmeren je UI metodom,
naponskim spojem, pri čemu su instrumenti pokazali 10 V i 10 mA. Odrediti apsolutnu
grešku merenja vrednosti modula impedanse ako se zanemari unutrašnja otpornost voltmetra
RV=4 kΩ.

Rešenje:
Kod UI metode, naponski spoj, greška nastaje usled konačne otpornosti voltmetra, zbog čega
ampermetar meri struju kroz paralelnu vezu unutrašnje otpornosti voltmetra i impedanse.
Količnik očitanih pokazivanja voltmetra i ampermetra predstavlja moduo paralelne veze
unutrašnje otpornosti voltmetra i merene impedanse.
U R Z R Z RV  Z RV  Z
= RV Z = V = V = =
I RV + Z RV + Z RV + Z  cos  + j  Z  sin  ( RV + Z  cos  )2 + ( Z  sin  )2

U RV  Z RV  Z
= Z mer = =
I 2
(
RV + 2  RV  Z  cos  + Z 2  cos 2  + sin 2  ) RV + 2  RV  Z  cos  + Z 2
2

Ako prethodni izraz kvadriramo i sredimo dobijamo izraz:

( )
2
U 
RV + 2  RV  Z  cos  + Z 2    = RV  Z 2
2 2

I 
(16 10 6
)
+ 4  103 Z + Z 2  106 = 16 106  Z 2
16  10 + 4  10 Z + Z = 16  Z 2
6 3 2
15  Z 2 + Z (−4  103 ) − 16  106 = 0
4  103  16  106 + 4  15  16  106 4  103  4  103 1 + 60 4  103
Z1, 2 = = = (1  7.810) = 1.175 kΩ
2  15 30 30

U
Z mer = = 1 kΩ
I
 = Z mer − Ztac = 1 kΩ − 1.175 kΩ
 = −175 Ω

31. Metodom tri voltmetra izmerena je aktivna snaga induktivnog potrošača čiji je faktor
snage poznat i iznosi 0.4. Odrediti sistematsku grešku merenja ako voltmetar kojim se meri
napon paralelno potrošaču nije idealan, već ima unutrašnju otpornost 45 puta veću od modula
impedanse potrošača. Ostala dva voltmetra smatrati idealnim. Ulazni napon je mrežni -
230 V, 50 Hz.

Rešenje:
Ovde se spominje metoda tri voltmetra, kao jedna od metoda za merenje snage potrošača.
Nisu data pokazivanja voltmetara, nego je samo rečeno da problem nastaje zbog konačne
otpornosti voltmetra koji je paralelno vezan samoj impedansi. Problem će biti rešavan
razmatranjem koja snaga se dobija (merena vrednost snage Pmer) u odnosu na snagu koja nas
interesuje Ptac. Merena vrednost snage je algebarski zbir snage koja nas interesuje (Ptac) i
snage koja se javlja na unutrašnjoj otpornosti voltmetra.
U2 U U2
Pmer = Ptac + PV , PV = , Ptac = U  I  cos  = U   cos   Ptac =  cos 
RV Z Z
 cos  1  cos 
 = U 2 
U2 U2 1 
Pmer =  cos  + = U 2  + + 
Z RV  Z RV   Z 45  Z 
 2  cos  1    2  cos  1 cos   
U  +   U  + − 
P    Z 45  Z     Z 45  Z Z 
% =  mer − 1  100 = − 1  100 =  100
 Ptac    cos      cos   
 U 2
   U 
2
 
  Z     Z  
 2 1  
U  
  45  Z   100
% =  100 =
 2  cos    45  cos 
U  
  Z 
% = 5.55 %

32. Odrediti grešku merenja kapacitivnosti elektrolitskog kondenzatora UI metodom, ako se

ne vodi računa da je umesto čisto sinusnog napona amplitude A1 korišten napon oblika
u(t)=A1sin(ω1t)+A2sin(ω2t). Ampermetar i voltmetar su sa mekim gvožđem. A1=6 V, A2
iznosi 15 % od A1, ω2=3ω1, f1=60 Hz.

Rešenje:
Imamo složenoperiodični napon kao pobudu: napon se sastoji od osnovnog harmonika
učestanosti ω1 i trećeg harmonika (na učestanosti tri puta većoj od osnovne ω2=3ω1).
Sistematska greška nastaje ako pokazivanja instrumenata tumačimo kao efektivnu vrednost
prostoperiodičnog napona i struje, pri tome koristeći formulu koja važi samo u
prostoperiodiočnom režimu na učestanosti ω1.
1 U
X C mer = = ef
1  Cmer I ef
Najopštija formula koja povezuje napon i struju na kondenzatoru je diferencijalni izraz.
duC (t )
iC (t ) = Ctac
dt
Pošto je poznat napon na krajevima kondenzatora, možemo odrediti vremenski oblik struje
kroz kondenzator.
iC (t ) = Ctac
d
A1 sin(1t ) + 0.15 A1 sin(31t )
dt
iC (t ) = Ctac A1  1 cos(1t ) + 0.15  A1  3  1 cos(31t )
iC (t ) = Ctac  A1  1cos(1t ) + 0.45 cos(31t )
Oba instrumenta su sa mekim gvožđem, što znači da mere efektivnu vrednost. Potrebno je
odrediti efektivnu vrednost napona i efektivnu vrednost struje, na osnovu vremenskih
zavisnosti.
Ovde se može računati efektivna vrednost po definiciji, ali je mnogo lakše koristiti formulu
koja se odnosi na složenoperiodične talasne oblike: efektivna vrednost složenoperiodičnog
talasnog oblika je jednaka kvadratnom korenu iz sume kvadrata efektivnih vrednosti
harmonika.
2 2 2 2 2 2
 A  A   A   0.15 A1   1   0.15 
U ef = (U1ef ) + (U 3ef ) =  1  +  3  =  1  + 
2 2
 = A1   + 
 2  2  2  2   2  2 
U ef = A1  0.715
2 2 2 2
 C  A     0.45  Ctac  A1  1   1   0.45 
I ef = ( I1ef ) + ( I3ef ) =  tac 1 1  +   = Ctac  A1  1   + 
2 2

 2   2   2  2 
Ief = Ctac  A1  1  0.775
Pošto smo vodili računa o harmonicima, sada možemo da napišemo ispravan izraz za
količnik očitanih vrednosti napona i struje.
U ef A1  0.715 1
= =
I ef Ctac  A1  1  0.775 Ctac  1  1.084
1 1 Cmer
=  = 1.084
Ctac  1  1.084 1  Cmer Ctac
Sada možemo napisati izraz za relativnu grešku merenja.
C 
% = 100   mer − 1
 Ctac 
% = 100  (1.084 − 1) = 8.4 %

33. Kompenzator prikazan na slici je uravnotežen za napon EN pri položaju klizača

αN=400 podeoka, dok je za nepoznatu EMS ravnoteža postignuta pri αX=200 podeoka.
Potenciometar ima αmax=500 podeoka (kada je klizač u skroz gornjem položaju). Kada se
klizač, u položaju prekidača (2), postavi na α2=210 podeoka, kroz indikator nule protiče
struja 3 mA. Kolika je unutrašnja otpornost izvora EX? Ub je idealan naponski izvor.
RN=15 Ω, RP=100 Ω, EN=10 V, RmA=15 Ω.

Rešenje:
Osnovna namena kompenzatora je za
određivanje elektromotorne sile.
Podešavanjem klizača potenciometra se
obezbeđuje da kroz kolo ne teče struja
(kada indikator nule pokazuje nulu), pa se
izbegava uticaj unutrašnje otpornosti
izvora.
Važi proporcionalnost elektromotornih sila
i položaja klizača pri uravnoteženom
kompenzatoru.
EN  N X 200 pod
=  E X = EN = 10 V  EX = 5 V
EX  X N 400 pod
Možemo odrediti i napon pomoćne baterije.
N 
Ub = EN  U b = EN max  U b = 12.5 V
 max N
U ovom zadatku je data jedna dodatna mogućnost, a to je određivanje unutrašnje otpornosti
izvora. Kompenzator se namerno razdesi, pusti se da kroz kolo teče struja, koja se meri
indikatorom nule. Zbog proticanja struje sada se javlja pad napona na unutrašnjoj otpornosti.
U ovom drugom slučaju šema izgleda kao na slici. Na drugoj slici je data ekvivalentna šema.

Elementi ekvivalentne šeme se izračunavaju po sledećim formulama.

( /  ) R
ET = 2 max P U b = ( 2 /  max ) U b =
210 pod
12.5 V  ET = 5.25 V
RP 500 pod
210 100 290 100
RT = ( 2 /  max ) RP  ( ( max −  2 ) /  max ) RP  = = 42 58  RT = 24.36 
500 500

Sada je jednostavno napisati izraz za struju koja teče kroz kolo, a koju meri indikator nule.
ET − E X
I= = 3 mA
RT + RN + RX
ET − E X
RT + RmA + RX =
I
ET − E X
RX = − RT − RmA
I
 5.25 V − 5.00 V
RX = − 24.36  − 15 
3 mA
RX = 44 

34.

Promenljivim kliznim otpornikom podešava se struja u

kolu sa slike, u opsegu (0.1–1.0) A, u koracima ne većim
od 5 mA. Kolika mora biti dužina kliznog otpornika ako je
po jednom centimetru njegove dužine namotano 10
zavojaka otporne žice?

Rešenje:
Struja u kolu je definisana izrazom, pri čemu je N broj aktivnih navojaka (onih kroz koje teče
struja) u skladu sa položajem klizača u odnosu na osu.
E
I=
N
R+ RP
N max
Važne su nam najmanja i najveća vrednost struje.
E E
I min = I N = N max = = = 0.1 A
R+
N max
RP R + RP
N max
E E
I max = I N =0 = = = 1.0 A
0
R+ RP R
N max
Količnik ova dva izraza nam daje korisnu formulu.
E
I max 1.0 A R + RP
= = 10 = R =
I min 0.1 A E R
R + RP
R + RP = 10  R
RP = 9  R
Nas interesuje kolika se promena struje dobija za minimalnu promenu broja N. Pošto N
predstavlja broj zavojaka, reč je o prirodnom broju i najmanja promena je ΔN=1.
I E   N 
I = N = −  R + R  N
N 
2 P
 N  N  N max 
R + RP 
 N max 
E RP
I = − 2
N
 N  maxN
R + RP 
 N max 
 E RP
I N =1 =− 2
 N  N max
 R + R P
 N max 
Gornji izraz nam pokazuje da promena struje zavisi od položaja klizača, odnosno od aktivnog
broja zavojaka. Najveća promena struje se dobija kad je N=0, i čak i u tom slučaju promena
struje ne sme biti veća od zadate vrednosti od 5 mA.
E RP E R
I N =1, N = 0 = 2
= 2 P  5 mA
 0  N max R N max
R + RP 
 N max 
Izraz je napisan po apsolutnoj vrednosti. Znak minus ispred je označavao da sa porastom N
dolazi do opadanja struje I.
E RP 1 1
I N =1, N =0 = = I max  9   5 mA
R R N max N max
I 9
N max = max = 1800
5 mA
Pošto na jedan centimetar može da se namota 10 zavojaka, sledi da je za 1800 zavojaka
potrebna dužina potenciometra od 180 cm.

35.

Otpornost Rx se meri Vitstonovim mostom prikazanim

na slici. Kolika je osetljivost u blizini ravnotežnog
stanja? Most je napajan iz idealnog naponskog izvora
E=10 V. R=1 kΩ, a unutrašnja otpornost indikatora nule
je RN=120 Ω.

Rešenje:
Primenom Tevenenove teoreme za deo mosta iz kojeg je izuzet indikator nule, dobijaju se
ekvivalentni elementi ET i RT.
10 R 10 R
ET = E− E
R + 10 R RX + 10 R
Most je u ravnoteži kada je RX=R. Kada je most razdešen, obeležićemo vrednost merene
otpornosti RX=R+ΔR.
10R 10R 10 R  (11R + R) − 10R  (11R) 10R  R
ET = E− E= E= E
R + 10 R R + R + 10R 11R  (11R + R) 11R  (11R + R)
U sumi se može zanemariti priraštaj otpornosti ΔR u odnosu na vrednost R, pa se dobija vrlo
približan izraz.
10 R  R 10  R
ET = E E
11R  (11R + R) 121R
Tevenenovu otpornost određujemo kada isključimo nezavisan naposnki izvor (zamenimo ga
kratkim spojem). Tada dva leva otpornika čine jednu paralelnu vezu, a donja desna otpornika
drugu paralelnu vezu. Ove dve grupe su redno vezane.
RT = R (10R) + RX (10R)
RT = R (10R) + ( R + R) (10R)
R 10 R 20
RT  R (10 R) + R (10 R) = 2 = R
R + 10 R 11
Izraz za struju kroz indikator nule je definisan izrazom.
10  R
E
ET
IN = = 121R
RT + RN 20
R + RN
11
10 10
E 10 V
IN 121 R 121 1 kΩ nA
= = = 426
R 20 R + R 20
1 kΩ + 120 Ω Ω
N
11 11

36. Za merenje jednosmerene struje na raspolaganju je milivoltmetar unutrašnje otpornosti od

1.5 Ω, i šant za 12 A i 60 mV. Kolika procentualna sistematska greška merenja nastaje ako se
zanemari činjenica da unutrašnja otpornost milivoltmetra nije neograničeno velika?

Rešenje:
Ukoliko ne vodimo računa o konačnoj unutrašnjoj otpornosti primenjenog mV-metra, struju
možemo izraziti na osnovu poznavanja otpora šanta Rs i očitanog napona UmV. To neće biti
tačna vrednost struje (biće merena vrednost struje), jer sadrži grešku usled zanemarivnja
otpornosti mV-metra.
U mV
I mer =
Rs
Otpornost šanta je data na osnovu struje za koju je napravljen i napona koji pri toj struji daje.
U 60 mV
Rs = = = 5 mΩ
I 12 A
Da bismo dobili tačnu vrednost struje, potrebno je uzeti u obzir konačnu otpornost mV-metra.
Stuja koju merimo protiče kroz paralelnu vezu otpornosti šanta i otpornosti mV-metra, pa je
izraz za tačnu vrednost struje dat izrazom:
U mV U mV
I tac = = .
Rs RmV Rs  RmV
Rs + RmV
Relativna greška je data izrazom:
 
 U mV   U mV 
   
I  Rs Rs  RmV 
% = 100   mer − 1 = 100   − 1 = 100   − 1 = 100   − 1
 I tac   U mV   U mV ( Rs + RmV )   Rs + RmV 
 Rs  RmV   Rs  RmV 
 
 Rs + RmV 
  1.5 Ω 
% = 100   − 1 = −0.33 %
1.5 Ω + 5 mΩ 

37. Za merenje impedanse upotrebljeni su ampermetar, voltmetar i vatmetar (voltmetar i

naponsko kolo vatmetra priključeni na krajeve merene impedanse). Njihova pokazivanja su
50 mA, 10 V i 0.4 W. Odrediti sistematsku grešku merenja modula impedanse, ako se
zanemari činjenica da otpornost naponskog kola vatmetra i otpornost voltmetra nisu
neograničeno velike već iznose po 3 kΩ, svaka.

Rešenje:
Ako zanemarimo unutrašnje otpornosti instrumenata, onda je količnik napona i struje jednak
modulu impedanse. Zbog zanemarivanja, ovo neće biti tačna, nego će biti merena vrednost.
U 10 V
Z mer = = = 200 
I 50 mA
Količnik napona i struje će biti moduo impedanse koju predstavljaju paralelna veza: a)
unutrašnje otpornosti voltmetra, b) otpornosti naponskih krajeva vatmetra i c) impedanse.
U
I
= (( R V ) (
RW ) Ztac = RVW Ztac , ) RVW = RV RW = 1.5 kΩ
Da bismo odredili tačnu vrednost modula impedanse, potrebno je napraviti količnik napona
na krajevima impedanse i struje koja teče kroz impedansu. Ovde nastaje sistematska greška,
pošto ampermetar ne meri struju kroz impedansu, nego meri struju kroz paralelnu vezu.
UZ U
Ztac = =
IZ IZ
I = I Z + IVW
Na osnovu aktivne snage P, napona U i struje I, se
može odrediti faktor snage paralelne veze.
P
cos m =
U I
 P 
m = arccos   = 36.87
o

U I 
Struja IVW je u fazi sa naponom U. Vrednost ove struje možemo odrediti na osnovu
poznavanja napona U i otpornosti RVW.
U 10 V
IVW = = = 6.67 mA
RVW 1.5 k
Za trougao, čije stranice čine struje na fazorskom dijagramu, se može napisati izraz po
kosinusnoj teoremi, korišćenjem poznatog ugla φm. Drugi način je da se napiše Pitagorina
teorema za "veći" pravougli trougao.
(I − A)2 + B2 = I Z 2
Pomoćne vrednosti A i B se mogu odrediti iz "manjeg" pravouglog trougla, preko dužine IVW i
ugla φm.
A = cos m  IVW , B = sin m  IVW
(I − cos m  IVW )2 + (sin m  IVW )2 = I Z 2
I 2 − 2  I  IVW  cos m + cos 2 m  IVW + sin 2 m  IVW = I Z
2 2 2
 ( )
I 2 − 2  I  IVW  cos m + IVW  cos 2 m + sin 2 m = I Z
2 2

I 2 − 2  I  IVW  cos m + IVW = I Z

2 2

0.4
I Z = I 2 − 2  I  IVW  cos m + IVW = 0.052 − 2  0.05  0.0067  + 0.00672 = 44.85 mA
2
10  0.05
U 10 V
Ztac = = = 223 
I Z 44.85 mA
Relativno iskazana sistematska greška se računa po izrazu:
Z   200  
% = 100   mer − 1 = 100   − 1 = −10.3 %
 Ztac   223  

38. Aktivna snaga potrošača meri se metodom tri voltmetra. Kolike su procentualne sigurne
granice greške merenja ako su pokazivanja voltmetara 15 V, 10 V i 10 V a procentualne
sigurne granice greške merenih napona i dodatnog otpornika su jednake i iznose 0.5 %.

Rešenje:
Polazimo od izraza po kojem se računa indirektno određena veličina (u ovom slučaju: aktivna
snaga) na osnovu merenih veličina (ovde su to tri napona). Potom treba diferencirati ovaj
izraz po svakoj veličini čija greška se postiže.
U12 − U 02 − U 2
P=
2 R
P P P P
P = U1 + U 0 + U + R
U1 U 0 U R
 2  U1   − 2 U0   − 2 U  U1 − U 0 − U 2
2 2
P =  U + U +
 1  2 R  0  2 R  U + R
 2 R      − 2  R2
U1 − U0 −U U 2 − U 02 − U 2
P  U1 + U 0 + U + 1 R
R R R − 2  R2
P 2R  U − U0 −U U1 − U 0 − U 2
2 2 
 2 
1
U1 + U 0 + U + R 
P U1 − U 02 − U 2  R R R − 2  R2 
P 2  U12 − U 02 − U 2 R 
 U1  U1 + U 0  U 0 + U  U + 
P U12 − U 02 − U 2  2 R 
P 2  2 U1 U 0 U  R
 2 U 
2  1
+ U 02  +U 2  +
U1 − U 0 − U 
2
P U1 U0 U  R

P 2  2  U1  2  U 0 

2  U    R 
 2 U 
1   
 + U 
0   
 + U    + 
P % U1 − U 02 − U 2   U1 %  U 0 %  U %   R %
Relativne greške merenja sva tri napona i za dodatnu otpornost u zadatku iznose 0.5 %.
P
 2
2
P % 15 − 10 − 10
2 2

152  0.5 % + 102  0.5 % + 102  0.5 % + 0.5 % 
 P
 17.5 %
P %

39. Za merenje struje na raspolaganju je milivoltmetar dometa 60 mV, klase tačnosti 1.0 i
unutrašnje otpornosti od (6±0.03) Ω, i šant za 60 A i 60 mV, klase tačnosti 0.5. Kolike su
sigurne granice greške merenja struje od približno 20 A?

Rešenje:
Milivoltmetar meri napon na paralelnoj vezi otpornosti šanta i sopstvene unutrašnje
otpornosti.
Rs  RmV
U mV = I  (Rs RmV ) = I 
Rs + RmV
Rs + RmV
I = U mV 
Rs  RmV
I I I
I = U mV + Rs + RmV
U mV Rs RmV
R + RmV 1 Rs  RmV − (Rs + RmV )RmV 1  Rs  RmV − (Rs + RmV )Rs
I = s U mV + U mV R + U RmV
Rs  RmV (Rs  RmV )2 s mV
(Rs  RmV )2

Rs + RmV − RmV 2 − Rs 2
I = U mV + U mV R + U R
Rs  RmV (Rs  RmV )2 s mV (Rs  RmV )2 mV
I 1  Rs + RmV − RmV − Rs 
2 2
  U mV + U mV R + U R 
I I  Rs  RmV (Rs  RmV )2 s mV (Rs  RmV )2 mV 
I 1  Rs + RmV U U 
  U mV + mV2 Rs + mV2 RmV 
I I  Rs  RmV Rs RmV 
Napon koji pokazuje milivoltmetar pri struji od 20 A određujemo po izrazu:
R R 6  1 m
U mV = I  s mV = 20 A  = 19.997 mV  20 mV
Rs + RmV 6  + 1 m
I 100  1 mΩ + 6  20 mV 1 mΩ 20 mV 
   0.6 mV +  0.5 +  0.03 Ω 
I % 20 A  1 mΩ  6  (1 mΩ)2
100 (6 Ω)2

I

100
0.6001 + 0.1 + 0.00000166
I % 20 A
I
 3.5 %
I %

40. Na voltmetar sa kretnim kalemom, opsega 20 V, i dvostranim ispravljačem, baždarenim

da pokazuje amplitudu prostoperiodičnog napona, priključen je izvor napona pravougaonog
talasnog oblika, periode 52.5 s, i unutrašnje otpornosti 3.0 kΩ. Izmerena je vrednost od 15 V.
Kolika je efektivna vrednost ulaznog signala? Voltmetar ima karakterističnu unutrašnju
otpornost od 150 Ω/V.

Rešenje:
Ovde imamo vrlo "neobičan" instrument: a) baždaren je da pokazuje amplitudu (uglavnom su
instrumenti baždareni da pokazuju efektivnu vrednost naizmeničnih signala), b) instrument
(ali i izvor) ima unutrašnju otpornost, i c) na instrument se dovodi signal velike periode (vrlo
male frekvencije).

Voltmetar sa kretnim kalemom i dvostranim ispravljačem koji je baždaren da pokazuje

amplitudu prostoperiodičnog napona, radi tri stvari: i) dvostrano ispravlja prostoperiodični
napon, ii) nalazi srednju vrednost dvostrano ispravljenog napona i iii) množi konstantom tako
odeređenom da dobije pokazivanje jednako amplitudi.
T T /2
1 2 2  U 
U = K   U m sin(t ) dt = K   U m sin(t )dt = K    − m cos(t ) 0
T /2

T 0 T 0 T   
2  U  2 T  2 KU m
= K    − m  cos( ) − cos 0 = = Um
T  2   T 2  
 T

K=
2
Dakle, ovaj instrument množi srednju vrednost faktorom π/2 da bi otklon bio srazmeran
amplitudi napona.

Sada se na ovaj instrument, umesto očekivanog prostoperiodičnog napona dovoljno velike

frekvencije, dovodi pravougaoni napon, vrlo duge periode. Zbog dvostranog ispravljača,
voltmetar će "videti" stalno pozitivan napon jednak amplitudi. Instrument skreće srazmerno
trenutnoj vrednosti (ovde je to konstantna vrednost), ali još i množi konstantom π/2, te dobija
pokazivanje od navedenih 15 V.
 2 15 V
15 V = U  U = = 9.55 V
2 
Ovde bi bio kraj zadatka, da nema komplikacije sa postojanjem unutrašnje otpornosti izvora i
unutrašnje otpornosti instrumenta. U ovom posebnom slučaju, instrument meri napon koji je
definisan otporničkim razdelnikom napona.
UV =
RV
U IZV =
(20 V 150  V) U = 1 U
RV + RIZV (20 V 150  V) + 3 kΩ IZV 2 IZV
Zbog prisustva unutrašnje otpornosti instrumenta i izvora, dobijamo da voltmetar "vidi" upola
manji napon. To znači da dobijeni rezultat, ono što smo odredili da je amplituda, ustvari treba
pomnožiti sa 2. Konačno, amplituda pravougaonog napona iznosi 19.10 V. U zadatku se
traži efektivna vrednost ulaznog napona. Za pravougaoni talasni oblik znamo da je efektivna
vrednost jednaka maplitudi, pa efektivna vrednost iznosi 19.10 V.

41. Otpornost se meri UI metodom, naponskim spojem. Odrediti vrednost otpornosti i mernu
nesigurnost, ako su upotrebljeni instrumenti:
• voltmetar opsega 6 V, klase tačnosti 1, koji ima unutrašnju otpornost (6000±12) Ω,
• ampermetar opsega 12 mA, klase tačnosti 1.
Očitane vrednosti su 10 mA i 6 V.
Rešenje:
Ukoliko bismo, po Omovom zakonu, napravili količnik očitanog napona i struje, napravili
bismo sistematsku grešku usled zanemarivanja konačne otpornosti voltmetra.
U
= 600 
I
Prvo moramo otkloniti uticaj sistematske greške.
U RX  RV RV  U
=  RX = = 666.7 
I RX + RV RV  I − U
Da bismo odredili mernu nesigurnost, treba odrediti parcijalne izvode po uticajnim
veličinama (koeficijente osetljivosti CU, CI, CRv). Ovde su to pokazivanja instrumenata U i I, i
unutrašnja otpornost voltmetra RV.
RX RV  (RV  I − U ) − ( RV  U )(−1) RV  I
2
= = =C
U (RV  I − U ) 2
(RV  I − U )2 U
RX (R  U )  RV = − RV  U = C
=− V
2

I (RV  I − U )2 (RV  I − U )2 I
RX U  (RV  I − U ) − (RV  U )  I U2
= = − =C
RV (RV  I − U )2 (RV  I − U )2 RV
Za date vrednosti U, I i RV, koeficijenti osetljivosti imaju sledeće vrednosti.
Ω Ω mΩ
CU = 123 , CI = −74.1 , CRV = −12.3
V mA Ω
Sada je potrebno odrediti standardne merne nesigurnosti izmerenih i saopštenih veličina.
Pošto nemamo nikakve informacije o obliku raspodele grešaka, smatraćemo za sve tri
veličine da je u pitanju uniformna raspodela.
klV 1
max U  U max 6 V
uU = = 100 = 100 = 34.6 mV
3 3 3
kl A 1
max I 100  I max 100 12 mA
uI = = = = 69.3 μA
3 3 3
max RV 12 
uRV = = = 6.93 
3 3
Kombinovana merna nesigurnost je definisana izrazom:

uR X = CU  uU 2 + CI  uI 2 + CRV  uRV 
2

2 2 2
 Ω   Ω   mΩ 
u RX = 123  34.6 mV  +  −74.1  69.3 μA  +  −12.3  6.93  
 V   mA   Ω 
uRX = 18.11 2 + 26.36 2 + 0.007 2 = 6.67 
Procentualno iskazana kombinovana merna nesigurnost se dobija po sledećoj formuli.
uR
uRX % = X 100 = 1 %
RX
42. Ulazna impedansa elektrodinamičkog voltmetra može da se predstavi rednom vezom
otpornika od 5.0 kΩ i kalema induktivnosti 0.20 H. Voltmetar je, u jednosmernom režimu
rada, podešen tako da na gornjoj granici mernog opsega greška merenja bude jednaka nuli.
Kolika će biti greška merenja na gornjoj granici mernog opsega ako se meri naizmenični
napon frekvencije 500 Hz?

Rešenje:
Elektrodinamički voltmetar skreće srazmerno kvadratu struje koja teče kroz njegove
namotaje. U jednosmernom režimu nema uticaja induktivnosti, tako da je struja određena
količnikom dovedenog napona i otpornosti voltmetra.
2
U U 
I = ,  = K  I = K  
2
R R
U jednosmernom režimu je izvršeno podešavanje na gornjoj granici opsega: kada je je
jednosmerni napon jednak opsegu, onda se dobija maksimalan otklon.
2
 R 
2
U 
 max = K   max   K =  max 
 R   max 
U
Kada se na ovaj voltmetar dovede naizmenični napon, do izražaja dolazi i induktivnost
namotaja. Tada, umesto otpornosti, imamo unutrašnju impedansu voltmetra.
ZV = R + jL
Struja koja protiče kroz instrument je jednaka količniku napona i impedanse.
U U U U U
I= =  I=I = = =
ZV R + jL R + jL R + jL (R )2 + (L)2
Sada će otklon kazaljke instrumenta biti dat izrazom:
2
 R   2 
 
U
 = K  I 2 =  max 
 2 
 (R ) + (L ) 
 U max  2

U naizmeničnom slučaju, kada je napon na ulazu jednak dometu, nećemo dobiti maksimalan
otklon kazaljke (αtac), nego manji (αmer), jer je impedansa uvećana zbog uticaja induktivnosti,
pa je struja manja.
2
 R   2
 R2
  =
U max
 mer =  U =U =  max 
max
 U max   2 2 
 (R ) + (L ) 
max
(R )2 + (L)2
Relativna greška koja se javlja u ovom slučaju je data izrazom:
 R2 
  max 
   ( R ) + (L )
2 2
  − (L )2 
% = 100   mer 
− 1 = 100   − 1 = 100   
 (R )2 + (L )2 
  tac  
 max   
 
 
 
 
 −1  − 100
% = 100   2 = 2
= −1.55 %
 R    R 
 L  + 1    + 1
    2fL 
43. Induktivnost kalema merena je ampermetrom opsega 10 mA, voltmetrom opsega 100 V i
vatmetrom sa opsezima 10 mA i 100 V, načinjenog za faktor snage 0.2. Klase tačnosti
upotrebljenih instrumenata su 1.5. Izmerene su vrednosti od 10 mA, 50 V i 0.1 W. Kolike su
sigurne granice greške merenja induktivnosti kalema?

Rešenje:
Reaktivna energija koja se razvija na induktivnosti se može odrediti merenjem snage, napona
i struje.
(UI )2 − P2
Q = (L )I = (UI ) 1
2 2
−P 2
 L=
 I2
Treba odrediti totalni izvod izraza za induktivnost po veličinama koje u sebi sadrže grešku.
L L L
L = U + I + P
U I P
L 1 1 2UI  I 1 U
=   =
U   2  I 2 (UI ) − P 2 
2
(UI )2 − P 2
2UI  U  I 2
− (UI ) − P 2  2 I
2 (
2UI  U  I 2 − 4 I (UI )2 − P 2 )
L 1 2 (UI ) − P 2 2 (UI ) − P 2
2 2
1
= =
I  I4  I4
2UI  U  I 2 − 4 I (UI ) − P 2
2
( )
L 1 2 (UI )2 − P 2 1 2U 2 I 3 − 4U 2 I 3 + 4 IP 2
= =
I  I4  2 I 4 (UI ) − P 2
2

L 1 2 P 2 − U 2 I 2
=
I  I 3 (UI )2 − P 2
L 1  1  2P 1 P
=   =
P   2  I 2  I 2 (UI )2 − P 2
(UI )2 − P 2
Maksimalne greške koje mogu da se dese na instrumentima su definisane klasom tačnosti i
opsegom merenja.
kl 1.5
U = V U max = 100 V = 1.5 V
100 100
kl 1.5
I = A I max = 10 mA = 0.15 mA
100 100
kl kl 1.5
P = W Pmax = W UW maxIW max  0.2 = 100 V 10 mA  0.2 = 3 mW
100 100 100
Sigurne granice greške podrazumevaju zbir apsolutnih vrednosti sabiraka.
1 U 1 2P2 − U 2 I 2 1 P
L  U + I + − P
 (UI ) 2
−P 2 I 3
(UI ) 2
−P 2 I 2
(UI )2 − P 2
L I 2 1 1 2P2 − U 2 I 2 
 U 1 P 
  U + I + P 
2   I 3 (UI )2 − P 2  I2
L (UI ) − P 
2
(UI )2 − P 2 (UI ) − P
2 2

L U  I2 2P2 − U 2 I 2 P
L
=
(UI ) − P
2 2
U +
I (UI ) − P
3 2 2
(
 I 2  I +
(UI ) − P 2
2
P
)
L U 2  I 2 U 2 P 2 − U 2 I 2 I P2 P
= +  +
L (UI ) − P U
2 2
(UI ) − P I (UI ) − P P
2 2 2 2

L 1  2 2 U I P 
 2 
U I  + 2P2 − U 2 I 2  + P2  
L (UI ) − P 
2
U I P 
L 1  2 1.5 0.15 0.003 
 2 2 
50 0.012  + 2  0.12 − 5020.012  + 0.12  
L 0.1 − (50  0.01)  50 10 0.1 
L
 4.166  0.0075 + 0.00345 + 0.0003 
L
L
 0.0469
L
L
 4.69 %
L %

44. Aktivna snaga induktivnog potrošača, faktora snage manjeg od 0.5, meri se Aronovim
spojem. Odrediti sigurne granice greške merenja snage ako prvi vatmetar pokazuje
PW1=20 W, a drugi PW2=16.25 W. Klase tačnosti vatmetara su: klW1=0.5 i klW2=1.0. Opsezi
vatmetara su: UW1max=500 V, IW1max=0.5 A, cosφW1max=0.3, UW2max=600 V, IW2max=0.25 A i
cosφW2max=0.2.

Rešenje:
Ukupna aktivna snaga na osnovu merenja Aronovim spojem je jednaka zbiru (kada je faktor
snage veći od 0.5), odnosno razlici pokazivanja dva vatmetra (kada je faktor snage manji od
0.5).
PU = P1 − P2 = 20 W - 16.25 W = 3.75 W
Sigurne granice greške se određuju polazeći od totalnog izvoda.
PU P
PU  P1 + U P2 = 1  P1 + − 1  P2 = P1 + P2
P1 P2
Maksimalna vrednost apsolutne greške vatmetra je definisana klasom tačnosti i opsegom
instrumenta.
klW 1 kl 0.5
P1 = PW 1max = W 1 UW 1max  IW 1max  cos W 1max = 500 V  0.5 A  0.3 = 0.375 W
100 100 100
kl kl 1.0
P2 = W 2 PW 2max = W 2 UW 2max  IW 2max  cos W 2max = 600 V  0.25 A  0.2 = 0.3 W
100 100 100
PU  P1 + P2 = 0.375 W + 0.3 W = 0.675 W
PU 0.675 W
 100  = 18 %
PU %
3.75 W

Iako se u zadatku koriste instrumenti pristojne klase tačnosti (0.5 i 1.0) rezultat ima sigurne
granice greške od 18 %! Ovako velika vrednost potiče od dobijanja rezultata oduzimanjem
približnih vrednosti. Ukoliko je razlika reda veličine samih greška instrumenata, za sigurne
granice greške se dobija neočekivano velika vrednost!

45. Kapacitivnost elektrolitskog kondenzatora meri se U/I metodom. Paralelno merenom

kondenzatoru nalazi se redna veza voltmetra i kondenzatora dovoljno velike kapacitivnosti.
Na miliampermetru i voltmetru su očitane vrednosti 10 mA i 0.63 V. Kolika sistematska
greška merenja kapacitivnosti nastaje ako se ne vodi računa o tome da je unutrašnja otpornost
voltmetra konačna i da iznosi 1 kΩ?

Rešenje:
Ovde nastaje problem zbog toga što se meri i komponenta struje kroz unutrašnju otpornost
voltmetra. Ukoliko to zanemarimo, onda ćemo deljenjem očitanih vrednosti napona i struje
dobiti merenu vrednost impedanse kondenzatora.
U 1 1 I
= =  Cmer =
I j  Cmer   Cmer  U
Ako uzmemo u obzir i unutrašnju otpornost voltmetra, dobićemo tačnu vrednost
kapacitivnosti.
1 1 1
RV  RV  RV 
U j  Ctac j  Ctac   Ctac 1
= = = =
I RV +
1 1  
2   Cmer
RV + (RV )2 +  1

j  Ctac j  Ctac
   Ctac 
2
 RV 
 
U 
2
   Ctac 
  =
I 
2
 
(RV )2 +  1 
   Ctac 
 U  
2 2
 1   RV 
2
   (RV ) +    =  
2

 I      Ctac      Ctac
 
2 2
 1   RV 
2 2
U  U 
 RV  +     = 
I  I     Ctac     Ctac 
 2  U 2 
2 2
  RV   U   1 
2 2
U 1
  RV  =   −    = RV −   
I     Ctac   I     Ctac  (  Ctac )  I  
2

 2  U 2 
RV −   
 I  
(  Ctac )2 =  2
U 
  RV 
I 
 2
U 
− 
2
RV
1 I 
Ctac =
 U
 RV
I
 
   
   
 I   I 
 Cmer     
% = 100   − 1 = 100    U − 1 = 100    U − 1
 Ctac   2 U 
2   2 U 
2 
 RV −     I  RV −   
1 I    I  
 U     U  R 
  RV 
V
I 
   
   
 RV   1000 
= 100   − 1 = 100   − 1 = 0.199 %
2 2
 R 2 − U    10002 −  0.63  
 V       
 I     0.01  

46. Pri merenju snage trožičnog, trofaznog, simetričnog potrošača metodom dva vatmetra,
dobijena su skretanja α1=75 podeoka i α2=-16 podeoka. Koliki je faktor snage potrošača, ako
se zna da su vatmetri jednaki?

Rešenje:
Kod Aronovog spoja (metoda merenja pomoću dva vatmetra) znamo da vatmetri pokazuju
snage po sledećim izrazima:
P1 = I U  cos(30 −  ), P2 = I U  cos(30 +  )
I je efektivna vrednost fazne struje (simetričan potrošač podrazumeva jednake fazne struje),
U je efektivna vrednost međufaznog napona, φ je fazi stav impedane.
Napravimo zbir i razliku pokazivanja vatmetara.
 
P1 + P2 = I U  cos(30 −  ) + cos(30 +  ) = I U  2  cos 30  cos  = I  U  3  cos 
P − P = I U  cos(30 −  ) − cos(30 +  ) = I  U  2  sin 30  sin  = I U  sin 
1 2
  

Ako formiramo količnik ovih dveju formula, dobijamo:

P1 − P2 I  U  sin  sin  1
= = = tg
P1 + P2 I  U  3  cos  3  cos  3
Iz ovog izraza možemo odrediti čemu je jednak tangens faznog stava, potom vrednost faznog
stava i na kraju vrednost faktora snage.
P1 − P2
tg = 3
P1 + P2
  P1 − P2 
 = arctg  3 
 P1 + P2 
  P − P 
cos  = cos arctg  3 1 2  
  P1 + P2  
U zadatku nisu date pokazivanja vatmetara nego njihovi otkloni iskazani u podeocima. Snaga
u vatima je srazmerna otklonu u podeocima, a konstanta srazmere je konstanta vatmetra CW.
P1 = CW  1, P2 = CW  2
   −  
cos  = cos arctg  3 1 2  
  1 +  2  
  75 − (−16)  
cos  = cos arctg  3   = 0.351
  75 + ( −16) 

Napomena: Dobili smo faktor snage manji od 0.5 što je u skladu sa činjenicom da je jedna
snaga negativna.

47. Vatmetrom sa skalom od 150 podeoka, dometa 30 W,

strujnog opsega 500 mA i unutrašnje otpornosti strujnog
ulaza 0.015 kΩ, meri se snaga čisto rezistivnog potrošača
R=60 Ω. Da bi se izvršilo potrebno merenje, naponski
opseg vatmetra je proširen na opseg od 360 V
otpornikom RP=0.005 MΩ, a strujni opseg je proširen 5
puta odgovarajućim šantom RS. Odrediti vrednost
sistematske greške merenja snage potrošača, koja nastaje
usled konačnih vrednosti unutrašnjih otpornosti vatmetra.
Klasa vatmetra je 0.5 %.

Rešenje:
Ovde imamo proširenje naponskog i strujnog opsega vatmetra. Naponski opseg se proširuje
(slično kao opseg voltmetra) dodavanjem otpornika RP redno, a strujni opseg se proširuje
dodavanjem otpornika RS paralelno (slično kao opseg ampermetra). Važno je imati u vidu da
su naponski i strujni krajevi vatmetra galvanski razdvojeni. Ovu šemu možemo posmatrati,
barem što se tiče otornosti namotaja, kao UI metodu kod koje imamo voltmetar i ampermetar
vezane umesto vatmetra. U toj terminologiji, ovo bi bio naponski spoj, jer je ukupna
otpornost naponskih krajeva paralelno vezana potrošaču. Sistematska greška nastaje zbog
toga što struja koja teče kroz strujne krajeve vatmetra nije struja potrošača. To je zbir struje
potrošača i struje koja protiče kroz ukupnu otpornost naponskih krajeva. Naponski krajevi
novonastalog vatmetra mere dobar napon - napon na potrošaču.
I = I R + IV
Vatmetar meri proizvod struje koja teče kroz njegove strujne krajeve, napona na njegovim
naponskim krajevima i faktora snage (kosinus ugla između merenih napona i struje).
Pmer = I U  cos(I ,U ) = I U 1 = (I R + IV ) U = I R U + IV U
Izraz za tačnu vrednost snage je definisan proizvodom struje potrošača, napona na potrošači i
faktora snage potrošača.
Ptac = I R U  cos(I R ,U ) = I R U
Merena vrednost snage se može povezati sa tačnom vrednošću.
U U2
Pmer = Ptac + IV  U = Ptac +  U = Ptac + = Ptac + PV
RV RV
Prethodni izraz se slaže sa zakonom o održanju energije. Snaga koju meri vatmetar se može
iskazati kao zbir snage potrošača (Ptac) i snage koja se disipira na unutrašnjoj otpornosti
voltmetra (PV). Sa RV je obeležena ukupna otpornost naponskih krajeva nakon proširenja
naponskog opsega vatmetra: to je redna veza naponskih krajeva vatmetra i dodatnog
otpornika.
Na osnovu datih vrednosti dometa vatmetra i dometa strujnih krajeva možemo izračunati
domet naponskih krajeva.
Pmax = Umax  I max  Umax = Pmax I max = 30 W 500 mA = 60 V
Dodavanjem otpornika RP proširen je opseg na 360 V, odnosno n=6 puta. Ukupna otpornost
naponskih krajeva RV je onda zbir otpornosti početne otpornosti RWV i dodatne otpornosti RP.
RP n  RP 6  5 kΩ
RV = RWV + RP = + RP = = = 6 kΩ
n −1 n −1 6 -1
Relativno iskazana greška merenje je data izrazom.
 U2  U2  U2 
 Ptac +     
 Pmer   RV   RV  R  R 60 
% = 100 − 1 = 100 − 1 = 100  = 100 V2  = 100 R = 100 6000 Ω = 1 %
 Ptac  
Ptac

P
 tac  
U
 V

     R 

48. Za merenje nepoznate otpornosti metodom poređenja na raspolaganju su izvor konstantne

struje, etalon-otpornik otpornosti od 1000 Ω i voltmetar sa pokretnim gvožđem, unutrašnje
otpornosti od 0.005 MΩ, opsega 10 V. Kolika je nepoznata otpornost otpornika ako napon na
njemu iznosi 2.0 V, a na etalon-otporniku 1.0 V?

Rešenje:
Osnovno kolo čini strujni izvor koji napaja rednu vezu etalonskog otpornika i otpornika čiju
otpornost merimo. Voltmetar se spoji paralelno etalonskom, a potom merenom otporniku i
očitaju se dva napona. Moramo uzeti u obzir unutrašnju otpornost voltmetra.
RN  RV R R
UN = I  , UX = I  X V
RN + RV RX + RV
RN  RV RN  RV 1 kΩ  5 kΩ
UN R + RV RX  RV R + RV 1 kΩ + 5 kΩ
= N  = N = = 1.67 kΩ
UX RX  RV RX + RV UN 1V
RX + RV UX 2V
RX  5 kΩ = 1.67 kΩ(RX + 5 kΩ)
RX  (5 kΩ - 1.67 kΩ) = 1.67 kΩ  5 kΩ
RX = 2.5 kΩ
Napomena: da je voltmetar imao beskonačnu otpornost onda bi se dva izmerena napona
odnosili kao otpornosti na kojima je vršeno merenje napona, jer je struja konstantna. Onda bi
rešenje bilo 2 kΩ.

49. Aktivna snaga monofaznog potrošača meri se pomoću tri voltmetra sa pokretnim
gvožđem, klasa tačnosti 1.5, opsega 16 V. Očitane su vrednosti od 15.0 V, 10.0 V i 10.0 V.
Voltmetri se mogu smatrati da imaju idealnu unutrašnju otpornost. Kolika sistematska greška
merenja nastaje ako se zanemari činjenica da reaktansa dodatnog otpornika koji se koristi u
ovoj metodi nije jednaka nuli, već iznosi 0.4 % od njegove otpornosti?

Rešenje:
Klase tačnosti instrumenata su date u ovom zadatku radi
zbunjivanja! Klasom tačnosti je definisana greška slučajnog
tipa: mi ne znamo stvarnu vrednost greške, znamo samo
granice greške, pa ne možemo da izvršimo korekciju.
Sistematska greška potiče od reaktanse dodatnog otpornika, i
ukoliko znamo mehanizam nastanka greške, moći ćemo da
izvršimo korekciju. Pošto ništa nije rečeno u tekstu zadatka,
smatraćemo da je reaktansa induktivnog tipa.
Ako zanemarimo činjenicu da postoji reaktansa dodatnog otpornika, onda ćemo primenom
formule za merenje snage metodom tri voltmetra dobiti merenu vrednost snage.
U1 − U 0 − U 2 12.5
2 2
Pmer = =
2R R
Tačnu vrednost aktivne snage ćemo dobiti množenjem napona na potrošaču, struje potrošača
i kosinusa faznog stava potrošača.
U0
Ptac = U  I  cos(U , I ) = U   cos(U , U 0 + RI , U 0 )
R + X L2
2

Kosinus ugla između U i Uo se određuje iz trougla koji čine tri napona primenom kosinusne
teoreme.
U12 − U 0 2 − U 2 152 − 102 − 102
cos(U , U 0 ) = = = 0.125
2UU0 2 10 10
U ,U0 = arccos(0.125) = 82.819 o

Ugao između napona U0 i struje I bi bio nula da dodatni otpornik nema induktivnu
komponentu. Vrednost ovog ugla ćemo odrediti iz pravouglog trougla koji čine naponi RI,
XLI i U0.
X LI X L
tg (RI , U 0 ) = = = 0.4 % = 0.004
RI R
RI ,U0 = arctg (0.004) = 0.229 o
U0 10 10  0.121
Ptac = U   cos(82.819 o + 0.229 o) =
X 
2
R  1 + 0.0042
R 1+  L 
 R 
12.1
Ptac =
R
Relativno iskazana sistematska greška je data izrazom:
P   12.5 
% = 100 mer − 1 = 100 − 1 = 3.3 %
 Ptac   12.1 

50.
Reaktivna snaga trofaznog, trožičnog, približno
simetričnog, induktivnog potrošača meri se metodom sa
tri vatmetra, klasa tačnosti 1.5, opsega 600 W, idealnih
unutrašnjih otpornosti. Nepažnjom, šema je povezana
kao na slici. Kolika sistematska greška merenja
reaktivne snage nastaje zbog pogrešnog vezivanja, ako
je faktor snage potrošača približno 0.95?

Rešenje:
Da bi pokazivanje vatmetra (merila aktivne
snage) moglo da se iskoristi za merenje
reaktivne snage, vatmetar treba da bude vezan
tako da meri struju iz jedne faze, a napon
između drugih dveju faza. Vatmetri W2 i W3 su
upravo tako vezani.

Pokazivanja W2 je dato izrazom.

PW 2 = I S U RT  cos(I S ,U RT )
PW 2 = I S  U RT  cos( + 90 o)
PW 2 = I S  U RT  sin( )

Ako je izvor simetričan onda su fazni naponi međusobno jednaki. Ako je potrošač simetričan
onda su struje međusobno jednake. Obzirom da su vatmetri W2 i W3 vezani na isti način, oni
će pokazivati jednako.
I = I R = I S = IT
U = U R = U S = UT
PW 2 = PW 3 = I  3U  sin( )
Da su sva tri vatmetra vezana kako treba zbir njihovih pokazivanja bi mogao biti iskorišćen
za određivanje ukupne reaktivne snage.
3  I  3U  sin( ) = 3  Qtac
cos( ) = 0.95   = 18.19 o
3  I  3U  sin( ) = 3  Qtac = 3  I  U  0.312 = 0.936  I  U
Vatmetar W1 nije dobro povezan.
PW 1 = I R  U RT  cos(I R ,U RT )
PW 1 = I R  U RT  cos(30 o−  )
Ako u ovom slučaju saberemo pokazivanja tri vatmetra i podelimo faktorom √3, dobićemo
merenu vrednost reaktivne snage.
P +P +P I  3U  cos(30 o −  ) + 2  I  3U  sin( )
Qmer = W 1 W 2 W 3 =
3 3
(
Qmer = I  U cos(30 o−  ) + 2  sin( ) )
Qmer = I  U (0.979 + 0.624)
Qmer = I U 1.603

Relativno iskazana sistematska greška:

Q   I  U  1.603 
% = 100 mer − 1 = 100 − 1 = 71 %
 tac
Q   I  U  0.936 
% = 71 %

51. Na voltmetar sa kretnim kalemom i dvostranim ispravljačem, kalibrisanim tako da meri

efektivnu vrednost prostoperiodičnog napona, doveden je jednostrano ispravljen
prostoperiodični napon. Kolika je sistematska greška merenja?

Rešenje:
Pošto je mereni napon stalno pozitivan (jednostrano ispravljena sinusoida), dvostrani
ispravljač ovde nema funkciju: na izlazu dvostranog ispravljača će biti isti napon kao što je
na ulazu. Instrument sa kretnim kalemom meri srednju vrednost napona iza ispravljača.
1
T
1 

T 2 T 
 Um  −1
  m   cos(t ) 0
T 2
U sr = u ,, (t )  dt = U sin( t )  dt + 0  dt =  =
T 0 T   T  
0 T 2 
 
Um  −1  2 2 T
T 2
− Um   U
U sr =  cos( t ) = cos( ) − cos(0) = m
T  2  T 0 2  T 2  
 
 T 
Instrument je kalibrisan da pokazuje efektivnu vrednost prostoperiodičnog napona, što znači
da množi srednju vrednost faktorom oblika. Vrednost faktora oblika za dvostrani ispravljač i
prostoperiodični talasni oblik iznosi 1.11.
Um
U mer = 1.11  U sr = 1.11 

Tačna vrednost je efektivna vrednost merenog napona. Efektivna vrednost se određuje po
definiciji.
1  
T T 2 T
1 2
T 0 T  0  
U tac = U ef = u (t )  dt =  U m
2
sin 2
(t )  dt + 0  dt
 T 2 
Uvešćemo smenu za kvadrat sinusne funkcije.
sin 2 (x ) = − cos (2 x )
1 1
2 2

1  1 
T 2 T 2 T 2
1 1 
 − cos(2t )  dt = U m  dt −  cos(2t )  dt 
1 1
U tac = U m
T  2 2  T  0 2

2 
0  0

Vrednost drugog integrala je nula pošto je u pitanju integral nad jednom celom periodom
prostoperiodične funkcije. Ostaje samo prvi integral.
1 1 T  U
U tac = U m  − 0 = m
T 2 2  2
Sada možemo odrediti vrednost sistematske greške zbog talasnog oblika.
 U 
 U mer   1.11  m 
% = 100 − 1 = 100  − 1 = 100 2.22 − 1 = −29.3 %
 U tac   Um


   
 2 

52. Dato je 20 rezultata merenja otpornika R1 i 40 rezultata merenja otpornika R2. Ommetar
kojim je vršeno merenje otpornosti ima grešku manju od 1 % od opsega. Merenja su vršena
na opsegu do 2 kΩ, odnosno 20 kΩ. Kolika je merna nesigurnost paralelne veze ova dva
otpornika?

R1 R2
Ω Ω
1005.9 9951.8 9982.9
1006.0 10004.6 9966.3
1003.5 9992.4 9981.9
997.2 9996.0 10013.7
1006.3 9960.3 9950.3
1001.7 9993.6 9953.3
998.5 10010.2 9954.1
1001.7 9960.5 10013.6
999.0 10016.7 9977.2
999.0 10017.2 9959.1
998.1 9981.7 9992.9
1002.9 10009.9 9992.5
999.4 10000.4 10013.9
998.3 9974.5 9979.3
1003.7 9962.2 9958.2
1001.8 9965.5 10006.0
1005.3 9967.3 9950.2
999.2 10014.2 9957.4
1000.5 10002.5 9971.2
1002.4 9973.9 9983.2

Rešenje:
Za date skupove vrednosti možemo odrediti srednju vrednost i standardnu devijaciju.
R1 = 1001.5 ,  R1 = 2.9  , odnosno R2 = 9982.9 ,  R2 = 22.1 

Prvo ćemo odrediti mernu nesigurnost za svaki od otpornika.

Merna nesigurnost otpornika R1 : u (R1 ) , koja se sastoji od merne nesigurnosti TIPA (zbog
serije merenja) i merne nesigurnosti TIPB (zbog greške instrumenta kojim su vršena
merenja).
u(R1 ) = u A (R1 )2 + uB (R1 )2

Merna nesigurnost TIPA za otpornik R1 se određuje kao standardna devijacija skupa

izmerenih vrednosti za R1 podeljena korenom iz broja merenja.
 R1 2.9 
u A (R1 ) = = = 0.7 
20 20
Merna nesigurnost TIPB za otpornik R1 je određena granicom greške ommetra podeljenom
sa koren iz 3, pošto pretpostavljamo ravnomernu raspodelu (ništa drugo saopšteno o vrsti
raspodele za grešku).
1 %  2 k 20 
u B (R1 ) = = = 11.54 
3 3
Konačno, možemo odrediti mernu nesigurnost otpornika R1 :
u(R1 ) = u A (R1 )2 + uB (R1 )2 = 0.7 2 + 11.54 2 = 11.56 

Slična računica se sprovodi i za otpornik R2 .

u(R2 ) = u A (R2 )2 + uB (R2 )2
 R2 22.1 
u A (R2 ) = = = 3.5 
40 40
1 %  20 k 200 
u B (R2 ) = = = 115.4 
3 3
u(R2 ) = u A (R2 )2 + uB (R2 )2 = 3.5 2 + 115.4 2 = 115.5 

Sada možemo napisati izraz za paralelnu vezu otpornika R1 i R2 . Za vrednosti R1 i R2

uzimamo izračunate srednje vrednosti.
R1  R2 1001.5   9982.8 
RE = = = 910.19 
R1 + R2 1001.5  + 9982.8 
Mernu nesigurnost otpornosti RE određujemo na osnovu izraza:
2 2
 R   R 
u (RE ) =  E  u (R1 ) +  E  u (R2 )
 R1   R2 

Parcijalni izvodi predstavljaju koeficijente osetljivosti

RE R2  (R1 + R2 ) − R1  R2 1
2 2
R2
2
 R2   9982.8  
cR1 = = = =  = = 0.826
R1 (R1 + R2 )2
(R1 + R2 )  R1 + R2  1001.5  + 9982.8  
2

R  (R1 + R2 ) − R1  R2  1
2 2
RE R1
2
 R1   1001.5  
= = 1 = =  = = 0.0083
(R1 + R2 )  R1 + R2  1001.5  + 9982.8  
cR2
R2 (R1 + R2 )2 2

Sada imamo sve podatke potrebne za određivanje merne nesigurnosti paralelne otpornosti:
u(RE ) = 0.826 11.56 2 + 0.0083 115.5 2 = 91.17 2 + 0.917 2 = 9.6 

Možemo mernu nesigurnost izraziti u relativnom obliku, u procentima:

u(RE ) 9.6 
u% (RE ) = 100 = 100 = 1.05 %
RE 910.16 

53. Za merenje struje na raspolaganju je: a) milivoltmetar dometa 60 mV, klase tačnosti 1 i
unutrašnje otpornosti od (6 ± 0.03) Ω, i b) šant za 60 A i 60 mV, klase tačnosti 0.5. Kolike je
relativno iskazana merna nesigurnost merenja struje ako milivoltmetar pokazuje 20 mV, ako
se zna da odstupanja otpornosti šanta i otpornosti voltmetra imaju trougaonu raspodelu?

U U ( RV + RS )
I= =
RV RS RV  RS
2 2
  I   I 
2
 I
u( I ) =  u (U ) +  u ( RV ) +  u ( RS )
 U   RV   RS 

I RV + RS
cU = = = 1000.17
U RV  RS
I 1  ( RV  RS ) − ( RV + RS )  RS − RS −U
2
cRV = =U  =U  = 2
RV (RV  RS ) 2
(RV  RS ) RV
2

I 1  ( RV  RS ) − ( RV + RS )  RV − RV −U
2
cRS = =U  =U  = 2
RS (RV  RS ) 2
(RV  RS ) RS
2

klV  U max 1  60 mV
u (U ) = = = 0.346 mV
100  3 100  3
R 0.03 
u ( RV ) = V = = 12.2 m
6 6
R kl  U / I 0.5  60 mV / 60 A 0.5 1 m
u ( RS ) = S = S S S = = = 2.04 μΩ
6 100  6 100  6 100  6
 2 2 2
 R + RS   −U  −U 
u( I ) =  V  0.346 mV  +  2 12.2 m) +  2  2.04 μΩ 
 RV  RS   RV   RS 

u( I )
= 1.74 %
I %

54. Koliku otpornost ima otpornik preko kojeg se kondenzator od 80 nF isprazni na polovinu
početne vrednosti za 15.3 s? Kada se otpornik ukloni, kondenzator se isprazni na polovinu
početnog napona za 62 s.

Rešenje:
Ako imamo kondenzator kapacitivnosti C, koji je napunjen na napon E, a u trenutku t=0 se
na njega veže otpornik otpornosti R, onda se napon na kondenzatoru ponaša po zakonitosti:
t
−
u (t ) = E  e RC .

Zbog drugog dela zadatka, u kojem se kaže da se kondenzator prazni i kada se ukloni mereni
otpornik, zaključujemo da postoji još neka otpornost paralelno vezana kondenzatoru. To
može da bude otpornost voltmetra kojim se vrši nadgledanje napona, može da bude parazitna
otpornost samog kondenzatora, paralelna veza ove dve otpornosti, itd... Obeležimo ovu
otpornost sa RC.
Dakle, kada imamo kondenzator koji se prazni kroz otpornost RC, zavisnost napona od
vremena će biti:
t
−
RC C
u2 (t ) = E  e
Kaže se da se početni napon na kondenzatoru, nakon vremena T2=62 s, prepolovi:
T2 T2 T2
− −
E 1 T2
u2 (T2 ) = = E  e RC C  = e RC C  2= e RC C
 ln 2 =
2 2 RC  C
T2
RC =
ln 2  C

U prvom delu vremena, kondenzator se prazni kroz ekvivalentnu otpornost koja je jednaka
paralelnoj vezi merenog otpornika R i otpornosti RC. Sada je napon na kondenzatoru dat
jednačinom:
t
−
(R RC )C
u1 (t ) = E  e
Nakon vremena T1=15.3 s, početni napon se prepolovi.
T1
E − T1 1 1 1 ln 2  C
 R RC =  = + =
( R RC )C
u1 (T1 ) = = E  e
2 ln 2  C R RC R RC T1
1 ln 2  C 1 ln 2  C ln 2  C
= − = −
R T1 RC T1 T2
 1
R= = 366 MΩ
ln 2  C ln 2  C
−
T1 T2

55. Napon u(t) je doveden na V1 (voltmetar sa kretnim kalemom i dvostranim ispravljačem,

kalibrisanim da pokazuje efektivnu vrednost prostoperiodičnog napona) i V2 (voltmetar sa
mekim gvožđem). Ako je pokazivanje prvog voltmetra 100 V, koliko pokazuje drugi
voltmetar?  = T /( 2a) , a=4.

REŠENJE:
V1 meri srednju vrednost dvostrano ispravljenog napona i množi faktorom oblika  /( 2 2 ) .
  1  1 1  T T  
T
a −1
U1 =  U sr =   u (t )  dt =   2    U   −  = U 
2 2 2 2 T0 2 2 T 2  2 2a   2 2 2a
 a −1
U1 = U  = 100 V
4 2 a
4 2 a
U = (100 V)  
 a −1

V2 meri efektivnu vrednost napona u(t). Računanje efektivne vrednost, zbog oblika signala se
može uprostiti računanjem integrala u polovini periode i množenjem sa dva.
T T 2
1 2 1
U2 =  u (t )  dt = 2 u (t )  dt
2
T0 T 0
Sada je potrebno odrediti zavisnost napona u(t) u prvoj polovini periode. Zavisnost je
linearna, pa možemo pretpostaviti oblik.
u(t ) = k  t + n
Poznate su dve tačke kroz koje prolazi linearna zavisnost.
T
u ( ) = k   + n = k  +n=0
2a
T T
u( ) = k  + n = U
2 2
Oduzimanjem druge i prve jednačine dobijamo:
T  T T  kT 2aU
u ( ) − u ( ) = U = k  −  = (a − 1)  k =
2  2 2a  2a T (a − 1)
Iz prve jednačine se može odrediti n.
2aU T U
k   + n = 0  n = −k = −  =−
T (a − 1) 2a a −1
Konačno, imamo analitički zapis za u(t).
 0, 0  t 

u (t ) =  U  2 a 
   t − 1   t  T 2
 a − 1  T 
T 2 T 2 2
1 1  U  2a 
U2 = 2  u (t )  dt = 2   a − 1  T  t − 1  dt
2
T 0
T    

1
T 2
 U 2  4a 2 2 4a 
U2 = 2    2 t −
2 
 t + 1  dt
T   (a − 1)  T T 
 4a 2 2 4a 
T 2
U 2
U2 =
a −1 T
   2 t −
T
 T
 t + 1  dt



T
U 2  4a 2 t 3 4a t 2  2
U2 =   −  + t
a −1 T  T 2 3 T 2  T
2a

2  4a 2   T   T   4a   T   T    T T 
3 3 2 2
U
U2 =     −  −    −   +  − 
a − 1 T  3T 2   2   2a   2T   2   2a    2 2a 
 
U 2  4a 2 T 3 (a3 − 1) 4a T 2 (a 2 − 1) T (a − 1) 
U2 =   −  + 
a − 1 T  3T 2 8a3 2T 4a 2 2a 

U 2  a 2 T (a3 − 1) a T (a 2 − 1) T (a − 1) 
U2 =   −  + 
a −1 T  3 2a 3 2 a2 2a 

U  a 2 (a3 − 1) a (a 2 − 1) (a − 1) 
U2 = 2  −  + 
a −1 3 2a 3 2 a2 2a 

U  a 5 − a 2 a 3 − a a − 1
U2 = 2 − + 
a −1  6a
3
2a 2 2a 

U  a5 − a 2 − 3a(a3 − a) + 3a 2 (a − 1) 
U2 = 2 
a −1  6a 3 
U  a5 − a 2 − 3a 4 + 3a 2 + 3a3 − 3a 2 
U2 = 2  
a −1  6a 3 
U  a5 − a 2 − 3a 4 + 3a3 
U2 = 2 
a −1  6a 3 
 U  a3 − 3a 2 + 3a − 1 U (a − 1)3 a −1
U2 = 2   = 2  =U
a −1  6a  a −1 6a 3a
a −1
U2 = U
3a

Spajanjem formule za U1 i U2, dobijamo:

4 2 a
U = (100 V)  
 a −1
a −1 4 2 a a −1 4 2 a 2 (a − 1)
U2 = U = (100 V)    = (100 V)  
3a  a − 1 3a  3a(a − 1)2
4 2a
U 2 = (100 V)   = 120 V
 3(a − 1)
Napomena: Ako se napon pomeri po vremenskoj osi, tako da porast signala počinje u t=0,
dobija se višestruko lakše rešavanje ovog zadatka!

56. Aktivna snaga trofaznog potrošača priključenog na trofazni četvorožični sistem meri se jednim
vatmetrom. Nazivna vrednost faktora snage potrošača iznosi 0.5. Pretpostaviti da je trofazni sistem
napona idealan a upotrebljeni vatmetar se može smatrati dovoljno tačnim. Kolike su sigurne granice
greške merenja ako se zna da se fazne struje ne razlikuju za više od 1.5 % od nazivne struje, a fazni
uglovi ne razlikuju za više od 0.5 od nazivnog faznog ugla?

Rešenje:
Vatmetar povezan, na primer u fazi R, meri aktivnu snagu iz jedne faze. Ako pretpostavimo da su
izvor i potrošač simetrični, ukupna snaga je tri puta veća:
Pmer = 3  PR
Ako se struje u fazama razlikuju, odnosno ako se razlikuju fazni stavovi, onda pretpostavka nije
tačna, pa će Ptač biti različito od Pmer za dvostruku vrednost totalnog izvoda (greška se javlja u dve
faze, a u jednoj fazi je dobro merenje)
 P P 
Pmer − Ptač = 2  P = 2    I +   
 I  
P = U  I  cos 
P
P
= U  cos  , = U  I  (− sin  )  
I 
Pmer − Ptač = 2  U  cos   I + U  I  sin   
Relativno iskazanu grešku možemo proceniti pomoću izraza:
Pmer − Ptač 2  U  cos   I + U  I  sin    2  I sin   2  I 
= =  +    =   + tg   
Ptač 3  U  I  cos  3  I cos   3 I 
Pmer − Ptač 2  1.5 0.5o 
=  + tg ( arccos ( 0.5) )  o
 3.14159 
Ptač 3 100 180 
Ovaj izraz nije u potpunosti korektan! U imeniocu izraza treba da stoji tačna vrednost snage, ali je mi
ne znamo. Da bismo uopšte procenili kolika je relativno iskazana greška, umesto tačnom vrednošću,
apsolutnu grešku delimo merenom vrednošću. Svesni smo da na ovaj način izračunavamo relativnu
grešku sa nekom malom greškom!?
Pmer − Ptač
 2.0 %
Ptač %

NAPOMENA: ugao mora biti izražen u radijanima, ne u stepenima!

57. Studenti su na laboratorijskim vežbama sastavili strujni spoj U/I metode za merenje
otpornosti. Greškom su u šemi spojili voltmetar na mesto ampermetra i ampermetar na
mesto voltmetra, a to nisu primetili. Oba instrumenta su sa mekim gvožđem i skalama sa po
100 podeoka. Ampermetar ima opseg od 0.4 A i klasu tačnosti 1 %. Voltmetar ima klasu
tačnosti 0.5 %. Karakteristična unutrašnja otpornost voltmetra je 48 Ω/V, a ampermetra
10 ΩA. Šema se napaja iz izvora prostoperiodičnog napona frekvencije 105 Hz. Otpornik
koji se meri ima otpornost od 146.67 Ω. Studenti su odabrali merni opseg voltmetra od
2.5 V i pokušali da izmere otpornost otpornika ovako pogrešno povezanom šemom. Ako je
ampermetar pokazao skretanje od 40 podeoka, koliko podeoka u tom slučaju iznosi
skretanje voltmetra?

Rešenje:
Iz definicije karakteristične otpornosti i opsega
voltmetra možemo odrediti njegovu unutrašnju
otpornost.
R
RV = 48  = V  RV = 48   2.5 V = 120 
'

V U max V
Iz definicije karakteristične otpornosti i opsega
ampermetra možemo odrediti njegovu unutrašnju
otpornost.
'
10 
RA = 10  = RA  I max  RA = RA = = 25 
'

I max 0.4 
Napon na ampermetru, koji je vezan na mestu voltmetra, se određuje po formuli:
 40 pod 
U A = RA  I A = RA    0.4   U A = 4 V
100 pod 
Ovaj napon je razdeljen rednom vezom unutrašnje otpornosti voltmetra i nepoznate
otpornosti koju merimo.
RV
UV = U A 
RV + Rx
120 
UV = 4 V   UV = 1.80 V
120  + 146.67 
UV /  = U max /  max
 = UV  max / U max = 1.80 V 100 pod / 2.5 V=72 pod
58. Za koliko se promeni struja mikroampermetra u
naizmeničnom mostu u okolini ravnotežnog stanja, kada
dođe do promene vrednosti induktivnosti L za 0.1 %?
Most se napaja iz izvora prostoperiodičnog napona
frekvencije 50 Hz i efektivne vrednosti U = 300 mV.

R1 = 0.5 kΩ, R2 = R3 = 1 kΩ, R4 = 2 kΩ, L = 100 mH,

C = 100 nF

Rešenje:
Ako sve elemente mosta, izuzev mikroampermetra, predstavimo Tevenenovim elementima, imaćemo:
( ) (
T =  4 R3 + R2 1 )
1
R4 
1 jC R4
 4 = R4 = =
jC R + 1 jR4C + 1
jC
4

R (1 − jR4C )
4 = 4  4 = 1992 − j 125.1
(R4C )2 + 1
1 = R1 + j L  1 = 500 + j 31.4

T =
4  R3 R Z
+ 2 1 =
(1992 − j125.1) 1000 + ( 500 + j31.4 ) 1000
4 + R3 R2 + Z 1 1992 − j125.1 + 1000 500 + j31.4 + 1000

T =
(1992 − j125.1) 1000 + (500 + j31.4 ) 1000
2992 − j125.1 1500 + j31.4

T =
(1992 − j125.1) 1000  2992 + j125.1 + ( 500 + j31.4) 1000  1500 − j31.4
2992 − j125.1 2992 + j125.1 1500 + j31.4 1500 − j31.4

T =
(1992 − j125.1) 1000  ( 2992 + j125.1) + ( 500 + j31.4) 1000  (1500 − j31.4)
29922 + 125.12 15002 + 31.42
T =
(1992 − j125.1)  ( 2992 + j125.1) (500 + j31.4)  (1500 − j31.4)
+
8967.7 2251.0
T =
(1992  2992 + 125.1125.1) + j125.1 ( −2992 + 1992 ) +
8967.7
+
( 500 1500 + 31.4  31.4 ) + j31.4  (1500 − 500 )
2251.0
T = 666.4 − j13.95 + 333.6 + j13.95
T = 1000
Modu ekvivalentne impedanse je:
T = 1000 

Ekvivalentni Tevenenov napon možemo odrediti kao razliku potencijala na krajevima

mikroampermetra. Potencijal na gornjem kraju mikroampermetra je definisan razdelnikom koji čine
R2 i Z1. Potencijal na donjem kraju je definisan otpornikom R3 i impedansom Z4.
ET = E 
( ) (
R2  4 + R3 − 4 R2 + 1 + j  L )
( R2 + 1 + j  L )( 4 + R3 )
R2  4 + R2  R3 − 4  R2 − 4  1 − 4  j  L
ET = E 
( R2 + 1 + j  L )( 4 + R3 )
R2  R3 − 4  1 −  4  j  L
ET = E 
( R2 + 1 + j  L )( 4 + R3 )
Most je u ravnoteži, ako je proizvod naspramnih impedansi međusobno jednak.
1   4 = R2  R3
Pa nam nakon skraćenja ostaje:
4  j  L
ET = E 
( R2 + 1 + j  L )( 4 + R3 )
Promenu induktivnosti u imenioucu možemo zanemariti u odnosu na mnogo veće sabirke.
4  2f  L
ET = E 
R2 + 1  4 + R3
0.1
19922 + 125.12  2    50 
100 10−3
ET = 0.3  100
1000 + 500 + j 31.4  1992 − j 125.1 + 1000
0.3 1995.92  0.031419
ET =
15002 + 31.42  29922 + 125.12
18.81
ET = = 4.1 µV
1500.32  2994.61
ET 4.1 µV
IN = =
T 1000 
I N = 4.1nA

59. Kapacitivnost kondenzatora C se meri UI metodom, naponskim spojem. Ampermetar ima

unutrašnju otpornost koja je N=7 puta manja od impedanse kondenzatora C, a voltmetar ima
unutrašnju otpornost N puta veću od impedanse kondenzatora C. Odrediti vrednost
sistematske greške merenja koja nastaje usled konačnih otpornosti instrumenata. Koristi se
izvor prostoperiodičnog napona amplitude 12 V, frekvencije 60 Hz.

Rešenje:
Količnik izmerenog napona i struje predstavlja moduo
impedanse. Ako zanemarimo otpornost voltmetra, to će
biti impedansa sačinjena od kapacitivnosti, koju ćemo
nazvati Cm, odnosno merena vrednost kapacitivnosti.
Tačnu vrednost kapacitivnosti - Ct, ćemo dobiti ako
uzmemo u obzir konačnu otpornost voltmetra.
 1
Rv 
U 1 1 jCt
= Rv = =
I jCt Cm Rv +
1
jCt
1 Rv Rv N
= = , Rv =
Cm 1 + jRvCt 1 + (RvCt )
2 Ct
N N
1 Ct Ct
= =
Cm  N 
2
1+ N 2
1+  Ct
 Ct 
1 1 N C 1+ N 2
=   m =
Cm Ct 1 + N 2 Ct N
1+ N 2
= −1
N
 1 
% = 100  2
+ 1 − 1 = 1.0 %
 N 

NAPOMENA: Vrednosti napona i frekvencije su nepotrebne u ovom zadatku.

60. Napon talasnog oblika kao na slici, dovodi se

na voltmetar sa kretnim kalemom i dvostranim
ispravljačem, podešen da pokazuje efektivnu
vrednost sinusnog napona. Odrediti apsolutnu
vrednost relativne greške merenja efektivne
vrednosti datog napona ovim voltmetrom.

A = 14.5 V, a = 5.0, f = 52 Hz.

Rešenje:
U prvoj poluperiodi, napon je linearno zavisan od vremena. U drugoj poluperiodi imamo
sinusnu zavisnost čija je formula data.
T
0t 
2
A  A 2 A  2  (a − 1) 
u (t ) = +  A −    t u (t ) = A + A  (a − 1)  2  t u (t ) =  1 + t
a  a T , a a T , a  T 
A 2  (a − 1)
u(t ) = k  [1 + L  t ] , k = ;L =
a T
Merena vrednost napona je ono što pokazuje voltmetar opisan u tekstu zadatka. To je srednja
vrednost dvostrano ispravljenog napona. U prvoj poluperiodi je napon definisan linearnom
formulom. U drugoj poluperiodi je napon negativan, pa se dejstvo dvostranog ispravljača
ogleda u promeni znaka ispred sinusa u drugom integralu.
  1  
T /2 T
U mer =     k  [1 + L  t ]  dt +  (− A)  sin t  dt 
2  2 T  0 T /2 
 1   L 2  T / 2 A T  2   T 
U mer = 
 k   t +  t | +  cos  t | 
2 2 T   2  0 2   T  T / 2
 1   T L T 2  A T 
U mer =  k   + 
 +  2
2  2 T   2 2 4  2   
 k k  L T A
U mer =  +  + 
2 2 2 2 4 
  A  1 1 2  (a − 1)  A  a 
U mer =    +  T  + 
2 2  a  2 8 T   a
 A 1 a −1 a 
U mer =   + + 
2 2 a 2 4 
 A   (a + 1) + 4  a 
U mer =   
2 2 a  4  
A   (a + 1) + 4  a
U mer = 
a 8 2

1  2 
T /2 T
=    k  [1 + L  t ]  dt +  A2  sin 2 t  dt 
2 2
U tač
T  0 T /2 
 2 T /2 T
1 1 
1 k   [1 + 2  L  t + L  t ]  dt + A   ( − cos 2 2t )  dt 
2 2 2 2
= 
2
U tač 2 2 
T  0 T /2

 
1   L 3  T /2 A T 
2 2

=  k 2   t + L  t 2 +  t | +  
2
U tač
T   3 0 2 2 
1  2 T T 2 L2 T 3  A2 
U tač =  k   + L  +  + T 
2

T  2 4 3 8  4 
1 T L2  T 2  A2
U tač 2 = k 2   + L  + +
2 4 24  4
 1 2  (a − 1) T 4  (a − 1) 2  T 2  A2
U tač 2 = k 2   +  + +
2 T 4 T 2  24  4
 A   1 a − 1 (a − 1)  A a
2 2 2 2
U tač =     + + + 
2

 a  2 2 6  4 a2

 A
2
 a (a − 1)2 a 2 
=   + + 
2
U tač
a  2 6 4
 A  6  a + 2  (a − 2  a + 1) + 3  a  A  5 a + 2 a + 2
2 2 2 2 2

U tač =    =  
2

a 12 a 12
 A 5  a2 + 2  a + 2
U tač = 
a 2 3

Relativno iskazana greška merenja napona je data izrazom:

 A   (a + 1) + 4  a 
  
 U mer − U tač   U mer   a 8 2 
% = 100    = 100   − 1 = 100   − 1
   U tač   A  5 a + 2 a + 2
U tač 2

a 
 2 3 
 3   (a + 1) + 4  a 
% = 100    − 1
 4 2 5 a + 2 a + 2 
2

61. Kolika sistematska greška merenja kapacitivnosti elektrolitskog kondenzatora nastaje,

ako se ne primeti da je greškom izostavljen pomoćni kondenzator koji bi trebao biti redno
vezan sa voltmetrom? Poznat je odnos vrednosti jednosmernog napona E i efektivne
vrednosti naizmenične komponente napona U, E/U=k=4. Ampermetar i voltmetar smatrati
idealnim.

Rešenje: Ako je šema ispravno povezana, onda voltmetar meri efektivnu vrednost
naizmenične komponente, pošto kondenzator "preuzme" kompletnu jednosmernu
komponentu. Ovde je kondenzator izostavljen, tako da na krajevima voltmetra postoji suma
jednosmernog i naizmeničnog napona. Voltmetar meri efektivnu vrednost sume dva napona.
Pošto šema nije dobro povezana, čak i primenom ispravne formule, nećemo dobiti pravu
(tačnu) vrednost kapacitivnosti:
1 U IA
= V  Cxm =
  Cxm I A   UV
Da bismo dobili pravu vrednost kapacitivnosti potrebno je u gornjoj formuli, umesto
pokazivanja voltmetra, imati efektivnu vrednost naizmenične komponente napona.
IA
Cxt =
 U
Potrebno je odrediti vezu između pokazivanja voltmetra i efektivne vrednosti naizmenične
komponente napona.
T T 2
1 2 1 
 u ( t )  dt = E + U 2 sin (t )  dt
T 0 
UV =
T 0
T
1  2
UV =   E + 2 EU 2 sin (t ) + 2U 2 sin 2 (t )  dt
T0
Pošto je određeni integral prostoperiodične veličine nad celim brojem perioda nula, srednji
član otpada.
T
1
UV =   E 2 + 2U 2 sin 2 (t )  dt
T0
 1  2 
T
E + 2U 2  (1 − cos ( 2t ) )  dt
1
UV = 
T 0 2 
T
1
UV =   E 2 + U 2 − U 2 cos ( 2t )  dt
T0
Određeni integral nad celim brojem perioda prostoperiodične funkcije je nula, pa otpada treći
sabirak.
T
1
UV =
T0  E 2 + U 2   dt = E 2 + U 2

 IA   IA 
C     UV   
− 1 100 =    U + E − 1 100
2 2
 % =  xm − 1 100 = 
 Cxt   IA   IA 
  U    U 
 
 
 U   U 
% =  − 1 100 =  − 1 100
 U +E 
2 2 2
U 1 +  E  
   
 
U
 1   1 
% =  − 1 100 =  − 1 100 = −75.7 %
 1+ k   1+ 4 
2 2

62. Kapacitivnost blok kondenzatora CX meri se kolom sa slike. Koriste se digitalni

instrumenti za naizmenične veličine: miliampermetar opsega 20 mA, voltmetar opsega 20 V i
frekvencmetar opsega 200 Hz. Izmerene su vrednosti od 15.00 mA, 6.00 V i 180.0 Hz.
Odrediti sigurne granice greške merenja kapacitivnosti CX. Svi instrumenti imaju 3 ½ cifre.
Njihove greške su date u tabeli, a unutrašnje otpornosti se mogu smatrati idealnim. Generator
G je izvor prostoperiodičnog napona.

greška mA V F
% opsega 0.5 0.5 0.5
% očitavanja 1.5 0.5 0.2
LSD 5 2 1

Rešenje:
Polazimo od izraza za određivanje kapacitivnosti na osnovu pokazivanja instrumenata.
I
CX =
2 fU
Ako uradimo logaritam leve i desne strane dobijamo, lakše je odrediti totalni izvod leve i
desne strane.
ln ( CX ) = ln ( I ) − ln ( 2 ) − ln ( f ) − ln (U )
C X I f U
= − −
CX I f U
Za sigurne granice greške uzimamo apsolutne vrednosti svakog od sabiraka.
C X I f U
 + +
CX I f U
Vredsnosti apsolutnih grešaka miliampermetra, voltmetra i frekvencmetra se računaju na
osnovu grešaka prikazanih u tabeli.
0.5 1.5
I =  20 mA+ 15 mA + 5  0.01 mA=0.375 mA
100 100
Sabirci u gornjem izrazu imaju značenje: 0.5 % od opsega (koji iznosi 20 mA), 1.5 % očitane
vrednosti (15 mA) i 5 cifara najmanje važnosti (LSD - Least Significan Digit). Obzirom da je
rezultat na miliampermetru ispisan u obliku 00.00 mA do 19.99 mA, zaključujemo da cifra
najmanje važnosti ima težinu 0.01 mA.
0.5 0.5
U =  20 V+  6 V + 2  0.01 V=0.15 V
100 100
0.5 0.2
f =  200 Hz+ 180 Hz + 1 0.1 Hz=1.46 Hz
100 100
Sada možemo odrediti vrednost relativno iskazane greške merenja kapacitivnosti.
C X 0.375 mA 1.46 Hz 0.15 V
 + + = 0.0581
CX 15 mA 180 Hz 6V
C X
 5.81 %
CX %

63. Kapacitivnost blok kondenzatora CX meri se kolom sa slike. Koriste se digitalni

instrumenti za naizmenične veličine: miliampermetar opsega 2 mA, voltmetar opsega 20 V i
frekvencmetar opsega 200 Hz. Izmerene su vrednosti od 1.822 mA, 19.00 V i 62.5 Hz. Svi
instrumenti imaju 3 ½ cifre, a greške instrumenata su date u tabeli. Generator G je izvor
prostoperiodičnog napona. Odrediti relativno iskazanu vrednost sistematske greške koja
nastaje ako se zanemari unutrašnja otpornost voltmetra koja iznosi 100 kΩ .

greška mA V F
% opsega 0.5 0.5 0.5
% očitavanja 1.5 0.5 0.2
LSD 5 2 1

Rešenje: Za razliku od prethodnog zadatak u kojem se traže sigurne granice greške merenja,
ovde se traži sistematska greška. Na sistematsku grešku ne utiču podaci o greškama
instrumenata dati u tabeli. Izvor sistematske greške je zanemarivanje unutrašnje otpornosti
voltmetra.
Ukoliko zanemarimo prisustvo konačne otpornosti voltmetra, dobićemo merenu vrednost
kapacitivnosti. U tom slučaju, količnik očitanog napona i struje predstavlja moduo impedanse
kondenzatora CX.
U 1 1 I
= =  Cmer =
I jCmer Cmer U
Ako uzmemo u obzir postojanje otpornosti voltmetra, dobićemo tačnu vrednost
kapacitivnosti. Tada količnik napona i struje predstavlja moduo ekvivalentne impedanse koja
se sastoji od paralelne veze kapacitivnosti i otpornosti voltmetra.
1
RV 
U 1 jCtac RV RV
= RV = = =
I jCtac RV +
1 jCtac RV + 1 (Ctac RV ) + 12
2

jCtac
2 2
U  RV 2
1  RV I 
  =  Ctac = −1
 I  (Ctac RV ) + 1
2
 RV  U 
Relativna greška se računa na osnovu merene i tačne vrednosti kapacitivnosti.
Cmer − Ctac Cmer
 rel = = −1
Ctac Ctac
I
 rel = U −1 =
IRV
−1
2 2
1  RV I  R I
  −1 U  V  −1
 RV  U   U 
1.822 mA 100 k
 rel = − 1 = 0.00548
2
 100 k 1.822 mA 
19 V   −1
 19 V 
rel % = 0.548 %

64. Konstantna temperatura se meri digitalnim termometrom sa 4 ½ cifre, mernog opsega

200 °C. Izvršeno je 25 merenja ove temperature. Dobijena je srednja vrednost temperature od
123.45 °C i standardna devijacija rezultata merenja 1.49 °C. Greška instrumenta iznosi 0.2 %
opsega + 0.5 % očitane vrednosti + 9 digita. Kolika je standardna merna nesigurnost rezultata
merenja temperature?

Rešenje: Na displeju sa 4 i 1/2 cifre mogu da prikažu prirodni brojevi od 0 do 19999.

Uključivanjem decimalne tačke, ovaj opseg je "pretvoren" u opseg temperature od 0 °C do
199.99 °C (vrednost 200.00 °C praktično ne može biti prikazana!). Sada smo u stanju da
odredimo kolika je vrednost cifre na poslednjem mestu: 0.01 °C.

Merna nesigurnost se u ovom slučaju sastoji od dve komponente. Zbog činjenice da se vrši
više merenja (u ovom slučaju 25 merenja) i da je dobijeno rasipanje rezultata karakterisano
standardnom devijacijom 1.49 °C, definisana je merna nesigurnost tipa A.
 1.49 o C
uA = = = 0.298 o C
n 25
Druga komponenta merne nesigurnosti je tipa B i potiče od deklarisane greške instrumenta.
Pošto nije definisana vrsta raspodele greške, pretpostavićeno da je u pitanju uniformna
raspodela.
0.2 0.5
200 o C+ 123.45 o C+9  0.01 o C
T 100 100 1.10725 o C
uB = = = = 0.639 o C
3 3 3
Kombinovana merna nesigurnost se računa po izrazu:
( 0.298 C) + ( 0.639 C)
2 2
u = u A 2 + uB 2 = o o
= 0.705 o C

65. Na slici je prikazano kompenzatorsko kolo gde su E1 = E2 = 4.5 V, R2 = 165  , i

Rg = 200  . Kolika je strujna osetljivost kola na promene otpornosti R1 u blizini
ravnotežnog stanja?

Rešenje: Ova šema se sastoji od dva izvora E1 i E2 koji su jednaki, promenljivog otpornika
R1 , otpornika R2 i galvanometra koji ima unutrašnju otpornost Rg . Za slučaj kada je R1 = R2
nema struje kroz galvanometar (istovremeno je i napon na krajevima galvanometra jednak
nuli). Kada se otpornici razlikuju struja će proticati kroz galvanometar. Zbog toga ćemo R1
izraziti kao R2 + R . Ukoliko je ΔR = 0 onda važi R1 = R2 i kolo na slici je u ravnoteži. U
sledećim jednačinama će to biti pokazano.
I1 = I 2
E1 E
I1 = =
R1 R1
E E
I2 = 2 =
R2 R2
Iz ovih jednačina sledi da je R1 = R2 . Dalje se zadatak rešava preko Tevenenove teoreme.
Galvanometar ćemo ukloniti iz kola, ostatak kola predstaviti elementima Tevenenove
teoreme, da bismo dobili jednostavnije kolo za koje je lako napisati izraz za struju kroz
galvanometar.
R2
RT = RAB = R1 R2 = (R2 + ΔR) R2 
2
Pošto u kolu postoje dva izvora, rešićemo ga primenom metode superpozicije. Napisaćemo
da je napon UAB jednak zbiru vrednosti koja je posledica delovanja svakog od izvora, pri
isključenom drugom izvoru.
 R2 R1  R2 + R R2  ΔR
ET = U AB = -E1 + E2 = E   -  = E
R1 + R2 R1 + R2  R2 + ΔR + R2 R2 + ΔR + R2  2 R2 + R
ΔR
ET  E
2 R2
Tek nakon sređivanja izraza za R (oduzimanje dva vrlo slična člana u zagradi), moguće je
zanemariti R u imeniocu, jer je mnogo manje vrednosti od R2 . Sada je lako napisati izraz
za struju kroz galvanometar.
ET R
IG = =E
RT + RG R 
2  R2   2 + RG 
 2 
Iz gornje jednačine sledi da je:
IG E 4.5 V A
= = = 48
R 165  
2 R2 ( 2 + RG ) 2  165    
R
+ 200  
2  2 
Ovako iskazana osetljivost kompenzatora znači: pri promeni otpornika R1 u okolini
ravnotežnog stanja za 1Ω, struja kroz galvanometar će se promeniti za 48 μA.

66. Induktivnost kalema meri se miliampermetrom, voltmetrom i vatmetrom. Koriste se

digitalni instrumenti sa 3 1 2 cifre. Miliampermetar ima opseg od 20 mA sa greškom mernog
opsega struje 0.5 %, greškom merene vrednosti 0.6 % i 5 LSD . Voltmetar ima opseg od
200 V sa greškom mernog opsega napona 0.7 %, greškom merene vrednosti 0.5 %, i
3 LSD . Vatmetar, načinjen za faktor snage 0.2, ima strujni opseg od 10 mA i naponski od
100 V, sa greškom mernog opsega snage 0.75 %, greškom merene vrednosti 0.5 %, i 6 LSD .
Izmerene su vrednosti od 10 mA, 90 V i 0.1 W . Kolike su sigurne granice greške merenja
induktivnosti kalema?

Rešenje: Na induktivnosti kalema se razvija reaktivna snaga koja se određuje merenjem

snage, napona i struje.
Q = (ωL) I 2 = (UI)2 − P2
Iz ove formule se može izraziti induktivnost:
1 (UI) − P
2 2
L=
ω I2
Nakon ovoga treba da se odredi totalni izvod izraza za induktivnost po veličinama koje u sebi
sadrže grešku, a to su struja, snaga i napon.
L L L
L = U + I + P
U I P
L 1 1 2UI  I 1 U
=   2 =
U ω  2  I (UI ) 2 − P 2 ω (UI ) 2 − P 2
2UI  U  I 2
− (UI ) 2 − P 2  2 I
(
2UI  U  I 2 − 4 I (UI ) 2 − P 2 )
L 1 2 (UI ) − P 2 (UI ) − P
2 2 2 2
1
= =
I ω I 4
ω I4
L 1 2U 2 I 3 − 4U 2 I 3 + 4 IP 2 1 2P 2 − U 2 I 2
= =
I ω 2 I 4 (UI ) 2 − P 2 ω I 3 (UI ) 2 − P 2
L 1 1 2P 1 P
=   2 =
P ω  2  I (UI ) 2 − P 2 ω I 2 (UI ) 2 − P 2
Kada se odrede totalni izvodi izraza za induktivnost po veličinama koje u sebi sadrže grešku,
treba odrediti greške koje su u ovom zadatku iskazane kombinovano. Greška svakog
instrumenta se sastoji iz tri komponente: a) greška iskazana u odnosu na merni opseg, b)
greška iskazana u odnosu na očitanu vrednost i c) greška iskazana brojem LSD-ova. Ove tri
komponente treba sabrati da bi se dobile greške U, I i P.

LSD - least significant digit je najmanja vrednost poslednje cifre. U ovom zadatku koriste se
digitalni instrumenti sa 3 1 2 cifre, što za voltmetar koji ima opseg 20 V, znači da može
pokazati vrednosti od 0.00 V do 19.99 V, a najmanja vrednost poslednje cifre u ovom primeru
iznosi 0.01 V.
Greška voltmetra:
0.7 0.5
U = 200 V + 90 V + 3  0.1 V = 2.15 V
100 100
( LSD ovde iznosi 0.1 V, opseg voltmetra je 200 V, odnosno meri do 199.9 V )

Greška miliampermetra:
0.5 0.6
I = 20 mA + 10 mA + 5  0.01 mA = 0.21 mA
100 100
( LSD ovde iznosi 0.01 mA, opseg miliampermetra je 20 mA, odnosno meri do 19.99 mA , pa
se odatle može izračunati)

Greška vatmetra:
Pmax = I max  U max  cos ρ = 0.2 W
0.75 0.5
P = 0.2 W + 0.1 W + 6  0.0001 W = 0.0026 W
100 100
( LSD ovde iznosi 0.0001, opseg vatmetra je 0.2 W, odnosno meri do 0.1999 W )

1 U 1 2P 2 − U 2 I 2 1 P
L  U + I + − P
ω (UI ) − P
2 2 ω I (UI ) − P
3 2 2 ω I (UI ) 2 − P 2
2

L ωI 2 
1 U 1 2P 2 − U 2 I 2 1 P 

  U + I + P 
L (UI ) 2 − P 2  ω (UI ) 2 − P 2 ω I 3 (UI ) 2 − P 2 ω I 2 (UI ) 2 − P 2 
 

L U I2 2P 2 − U 2 I 2 P2
=  +  2
  + P
L (UI ) 2 − P 2
U
(
I 3 (UI ) 2 − P 2
I I
) (UI ) 2 − P 2
L U I 2
U
2
2 P − U I I 2 2
P2 2
P
= +  +
L (UI ) − P U
2 2 2
(
(UI ) − P 2
I 2 2
)
(UI ) − P P
L 1  2 2 U I P 
 U I  + 2P 2 − U 2 I 2  + P2  
L (UI ) − P 2
2
 U I P 
 L 1  2
 2 2.15 0.21 0.12 

  90  0.01  + 2  0.12 − 902  0.012  +  0.0026 
L (90 − 0.01) 2 − 0.12 
 90 10 0.1 

L
 1.25   0.01935 + 0.01659 + 0.00026  = 0.04525
L
L
 4.525%
L %

67. Voltmetar sa kretnim kalemom, opsega 150 V , klase 0.20 % i karakteristične unutrašnje
otpornosti 0.666 k/V, overava se samo u jednoj mernoj tački, pomoću kompenzatora
dozvoljene greške od  0.25 mV i naponskog razdelnika odnosa 150 : 1, kao na slici. Ako je na
voltmetru očitano 120 V, a na skali potenciometra kompenzatora podeok koji odgovara
naponu od 0.8025 V, odrediti maksimalnu dozvoljenu grešku naponskog razdelnika sa
kojom je moguće izvršiti validnu overu voltmetra (kolo za overu mora imati barem tri puta
manju grešku od ispitanog uređaja ). R2 = 100  .

Rešenje:
Ovde vršimo overu voltmetra korišćenjem
sistema koji se sastoji od delitelja napona i
kompnezatora. Tekstom zadatka je naglašeno
koji uslov mora da zadovoljava oprema
kojom se vrši overa (etalon): mora da ima
bar tri puta manju grešku od ispitivanog
instrumenta - voltmetra.

Maksimalna greška voltmetra je određena opsegom i klasom tačnosti.

max U
klv = 100  max U = 0.3 V
U max
Po uslovu zadatka greška etalona mora biti barem tri puta manja od greške voltmetra:
1
U etalon  max U
3
Etalon se sastoji iz naponskog delitelja faktorom n i kompenzatora. Vrednost očitanu na
kompenzatoru množimo faktorom n da bismo dobili vrednost napona po etalonu. Vrednost
po etalonu poredimo sa vrednošću koju pokazuje ispitivani voltmetar.
U etalon = n  Ekompenzator
Kako bi se dobila greška etalona radi se totalni izvod po n i Ekompenzator
U etalon U etalon
U etalon = n + Ekompenzator
n Ekompenzator
U etalon = Ekompenzator  n + n  Ekompenzator = 0.8025 V  n + 150  0.25 mV
Iz poslednjeg izraza se možemo odrediti Δn .
1
U etalon  max U
3
 1
Ekompenzator  n + n  Ekompenzator = 0.3 V
3
0.8025 V  n + 150  0.25 mV = 0.1 V  n = 0.1 V - 150  0.25 mV = 0.07788
0.8025 V
Maksimalna dozvoljena greška naponskog razdelnika iskazana u procentima (relativna
n
vrednost) iznosi:  100 = 0.052%
n

68. Na voltmetar sa kretnim kalemom, opsega 15 V i karakteristične unutrašnje otpornosti

12.5 k/V, povezana je dioda D1, kao na slici. Na ulaz ovog kola je doveden talasni oblik
napona dat kao: u(t ) = (A + B  sin500t ) V pri čemu je A = 2.0 i B = 5.0. Odrediti apsolutnu
grešku merenja efektivne vrednosti datog napona ovim kolom. Karakteristike diode se mogu
smatrati idealnim.

Rešenje:

Imajući u vidu polaritet napona u(t) i usmerenost diode i voltmetra, možemo zaključiti da će
voltmetar "videti" negativne delove napona u(t) kao pozitivne. Pozitivne vrednosti napona
u(t) voltmetar neće "videti". Pokazivanje voltmetra će biti jednako negativnoj vrednosti
srednje vrednosti negativnih napona u(t).
Minus ispred izraza za srednju vrednost napona potiče od neusaglašenosti polariteta napona
u(t) i polariteta voltmetra. Ggranice integrala predstacljaju granice u kojima je napon u(t)
negativan (zbog obrnuto postavljene diode u odnosu na polaritet napona u(t)).
t2
1
T t1
U mer = -  u(t)  dt = U v

Prvo se traži vrednost t 0 i izračunavanje T :

u (t0 ) = 0  A + B  sin (t0 ) = 0
A
sin(t 0 ) = −
B
A
t0 = arcsin (- )
B
1 A
t0 =  arcsin(- ) = -8.23  10-4 s
 B
2
T= = 0.01256 s

Zatim se traže vrednosti t 1 i t 2 :
 T
t1 = + t0 = 7.1  10 −3 s
2
t2 = T- t0 = 11.73  10−3 s
Sada se računa U mer . Postoje dva načina kako se ono može izračunati, prvi je preko vremena,
a drugi je preko uglova.
t2 t2 t2 t2
  U (t )  dt = -   (2 + 5  sin (500t ) )  dt = -   2  dt −   5  sin (500t )  dt
1 1 1 1
U mer = -
T t1 T t1 T t1 T t1

  5  (cos(500t 2 )- cos(500t1 ) )
1 1 1
U mer = −  2  (t 2 - t1 ) +
T 500 T
1 1 5
U mer =−  2  (11.73  10 −3 s - 7.1  10-3 s) V +   (0.91 rad + 0.91 rad ) V
0.01256 s 0.01256 s 500 rad/s

U mer = −0.73 V + 1.44 V = 0.71 V

Drugi način: Napon u(t) možemo posmatrati kao funkciju ugla. Tada imamo situaciju
prikazanu na slici.

Sada je periodi signala 2π, veličina na

horizontalnoj osi je ugao α, a ne vreme t,
takođe ćemo umesto vremenskih odrednica
t0, t1 i t2, imati uglove α0, α1 i α2.

Problem se opet svodi na određivanje

negativne vrednosti srednje vrednosti signala
u granicama od α1 do α2.

A
α0 = arcsin(- ) = -0.4115 rad
B
α1 =  + α0
α2 = 2 − α0
α2 α2 α2
  (A + B  sin α )  dα = -
1 1 1
  A  dα -
2π α1
U mer = -  B  sin α  dα
2π α1 2π α1
1
Digresija:  sin t  dt = - cost

U mer = -
1
A  ( 2 − 1 ) − B  cos 2 − cos1  = - 1 A  (2 - 2  0 −  −  0 ) − B  (cos 0 + cos α0 )
2 2

Pošto je cos parna funkcija vrednosti 1 i  2 se zamenjuju  0 .

U mer = -
1
A  ( - 2  0 ) − B  2  cos 0  = −0.159  (4.634 − 9.1) V = 0.71 V
2
Sledeće se računa U tac , a to je efektivna vrednost :

( )
T T T
  (2 + 5  sin (ωt ))  dt =
1 1 1
=   u 2 (t )  dt =   4 + 20  sin (ωt ) + 25  sin 2 (ωt )  dt
2
U tac
T 0 T 0 T 0
sin 2 x =
1
(1 − cos 2 x )
2
1T T T
25
T
25 
U tac =   4  dt +  20  sin (ωt )  dt +   dt -   cos 2  (ωt )  dt 
T0 0 0
2 0
2 
Vrednost drugog i četvrtog integrala će biti 0 , zato što se radi o integralu prostoperiodične
funkcije nad jednom, odnosno, nad dve cele periode.

 4  T + 12.5  T  = 4.06 V
1
U tac =
T
Apsolutna greška merenja iznosi:

Γ = U mer - U tac = −3.34 V

Napomena: Neophodno koristiti arc funkcije tako da daju ugao u radijanima!

69. Faktor snage trofaznog simetričnog potrošača meri se metodom dva vatmetra. Očitana su
skretanja kazaljke od +80 podeoka na prvom vatmetru, i -75 podeoka na drugom vatmetru.
Oba vatmetra imaju identične karakteristike: skalu sa 100 podeoka, klasu tačnosti 0.2 %, kao
i unutrašnje otpornosti naponskog i strujnog priključka koje možemo smatrati idealnim.
Koliko iznose sigurne granice greške merenja faktora snage potrošača, u apsolutnom obliku?

Rešenje: Kod Aronovog spoja (metoda merenja pomoću dva vatmetra u trofaznom sistemu)
znamo da vatmetri pokazuju snage po sledećim izrazima:
P1 = I U  cos(30 −  ), P2 = I U  cos(30 +  )
pri čemu je:
I efektivna vrednost fazne struje, uz pretpostavku da je simetričan potrošač, pa su sve tri
fazne struje jednake,
U efektivna vrednost međufaznog napona, uz pretpostavku da je generator simetričan, pa su
sva tri napona jednaki,
φ je fazni stav između odgovarajućih napona i struja.

Napravimo zbir i razliku pokazivanja vatmetara.

 
P1 + P2 = I U  cos(30 −  ) + cos(30 +  ) = I U  2  cos 30  cos  = I  U  3  cos 
P − P = I U  cos(30 −  ) − cos(30 +  ) = I  U  2  sin 30  sin  = I U  sin 
1 2
  

Ako formiramo količnik ovih dveju formula, dobijamo:

P1 − P2 I  U  sin  sin  1
= = = tg
P1 + P2 I  U  3  cos  3  cos  3

Neka je pokazivanje vatmetra srazmerno otklonu kazaljke:

P1 = 1  Cw, P2 =  2  Cw
P1 − P2 (1 −  2 )  Cw 1 ( −  )
= = tg ,  = arctg ( 3  1 2 ,
P1 + P2 (1 +  2 )  Cw 3 (1 +  2 )
 (1 −  2 )
cos  = cos(arctg ( 3  ))
(1 +  2 )
Iskoristimo vezu
1 1
cos(arctgx ) = , pa imamo da je cos  =
1+ x 2
1 −  2 2
1+ 3 ( )
1 +  2
 cos   cos 
 cos  =  1 +   2
1  2

1 1
 
2 2
  − 2    − 2 
1+ 3 1  1+ 3 1 
 1 +  2   1 +  2 
'
 1  1
 cos  =  1 +   2 ,   =−
1  2  x 2 3 x2

  1 −  2  
2

 1 + 3    
  1 +  2  
     +
1
 cos  = −
1
3 1
2
  − 2 
2 1+ 3 1 
 1 +  2 
  1 −  2  
2

 1 + 3    
  1 +  2  
    
1
+−
 2
3 2
2
  − 2 
2 1+ 3 1 
 1 +  2 

  − 2 
 1 
1 1 −  2  1 +  2 
 cos  = −  2  3    1 +
2
3
1 +  2  1
  − 2 
2 1+ 3 1 
 1 +  2 

  − 2 
 1 
1 1 −  2  1 +  2 
+−  2  3    2
2
3
1 +  2  2
  − 2 
2 1+ 3 1 
 1 +  2 
 1 1 −  2 1 (1 +  2 ) − (1 −  2 ) 1
 cos  = − 6   1 +
2
3
1 +  2 (1 +  2 )2
  − 2 
2 1+ 3 1 
 1 +  2 

1 1 −  2 −1 (1 +  2 ) − (1 −  2 ) 1

+− 6    2
2
3
1 +  2 (1 +  2 )2
  − 2 
2 1+ 3 1 
 1 +  2 

1 1 −  2 2 2
 cos  = −  3   1 +
2
3
1 +  2 (1 +  2 )2
  − 2 
1+ 3 1 
 1 +  2 

1 1 −  2 (−21 )
+−  3    2
2
3
1 +  2 (1 +  2 )2
  − 2 
1+ 3 1 
 1 +  2 

1 6 2  (1 −  2 )
 cos  = −   1 +
2
3
(1 +  2 )3
  − 2 
1+ 3 1 
 1 +  2 

1 (−61 )  (1 −  2 )
+−    2
2
3
(1 +  2 )3
  − 2 
1+ 3 1 
 1 +  2 
Na osnovu definicije klase tačnosti vatmetra, određena je dozvoljena greška iskazana u
podeocima.
max P
klw = 100
Pmax
P = Cw   , Pmax = Cw   max , Pmax = 2000 W,  max = 100pod  Cw = 20W
pod
max P max   Cw klw
klw = 100 = 100  max  =   max = 0.2 pod
Pmax Cw   max 100
Pošto su vatmetri isti, uzećemo da oba vatmetra mogu da greše po 0.2 podeoka.

6  (1 −  2 ) 2 6  (1 −  2 ) 1
 cos  =   1 +    2
2
3
(1 +  2 )3 2
3
(1 +  2 )3
  − 2    − 2 
1+ 3 1  1+ 3 1 
 1 +  2   1 +  2 
6  (1 −  2 )
   (  2 + 1 )
1
 cos  = 
2
3
(1 +  2 )3
  − 2 
1+ 3 1 
 1 +  2 
 cos  = 0, 00149

70. Koliko iznosi otpornost Rx merena Tomsonovim mostom prikazanim na slici ako su u
trenutku ravnoteže mosta: RN = 0.1, R1 = R3 = 50 , R2 = R4 = 1kΩ i RS = 0.1mΩ ,

Rešenje: Kada je Tomsonov most u ravnoteži struja kroz indikator je 0. To znači da kroz
otpornike R1 i R2 teče ista struja (IG). Takođe, kroz otpornike RX i RN teče ista struja (ID).
Struja ID protiče i kroz grupu otpornika R3+R4 u paraleli sa RS.

Pošto kroz indikator nema struje, napon na njegovim krajevima je nula, pa se mogu napisati
dve jednačine za označene konture:
R1  I G = R3  I D1 + RX  I D
R2  I G = RN  I D + R4  I D1
Struja ID1 se može napisati na osnovu izraza za strujni razdelnik:
RS
I D1 =  ID
RS + R3 + R4
Sada možemo da zamenimo struju ID1 u prve dve formule.
RS  RS 
R1  I G = R3   I D + RS  I D =  R3  + RX   I D
RS + R3 + R4  RS + R3 + R4 
RS  RS 
R2  I G = RN  I D + R4   I D =  RN + R4    ID
RS + R3 + R4  RS + R3 + R4 
Deljenjem gornje dve jednačine dolazi do skraćivanja struja i ostaje izraz u kojem figurišu
samo otpornosti.
 RS 
 R3  + RX   I D
R1  I G  RS + R3 + R4 
=
R2  I G  RS 
 RN + R4    ID
 R S + R3 + R4 
Preuređivanjem se dobija izraz za RX.
R1 R4  RS R R 
RX =  RN +  1 − 3 
R2 ( RS + R3 + R4 )  R2 R4 
Gornji izraz se značajno uprošćava ukoliko se obezbedi da je razlika u zagradi jednaka nuli.
U ovom zadatku je zadovoljen taj uslov, pa se nepoznata otpornost određuje po izrazu:
R1
RX =  RN = 5m
R2

71.
Most za merenje impedance, prikazan na
slici, u ravnoteži je za vrednosti parametara
R=1.5 kΩ, C=3.3 nF i za frekvenciju napona
napajanja f=10 kHz.

Koliki je moduo impedance Zx?

Rešenje: Jednačina za ravnotežu struja u čvoru A glasi:

I2 + I3 = I1 , odavde sledi I1 − I2 = I3
Kada je kolo u ravnoteži nema struje kroz indikator nule, što istovremeno znači da je na
krajevima indikatora nule napon jednak nuli. Pogrešno je indikator nule zameniti kratkim
spojem, pošto kroz kratak spoj može da teče bilo koja struja. Situacija da su struja i napon
indikatora nule jednaki nuli se dešava samo na jednoj frekvenciji.
Možemo napisati dve jednačine po drugom Kirhofovom zakonu.
1 1
I2  + I1  R = U N = 0  I 2  = − I1  R
jC jC
 1 
I 2  ( Zx +
1
jC
) = I3 
1
jC
( )
= I1 − I 2 
1
jC
 I 2  Z X +

1
+
jC jC 
 = I1 
1
jC
Deljenjem prethodne dve jednačine ćemo se osloboditi struja.
1
I2 
jC − I1  R  2  1 1
=  − R  Z X +  = =−
 2  I  1  jC  ( jC ) 2
( C )
2
I 2  Z X +  jC
1
 jC 
 2  1
R   RX + jX X + =
 jC  (C )2
Prethodna kompleksna jednačin ustvari sadrži dve realne jednačine koje dobijamo kada
izjednačimo realne i imaginarne delove sa obe strane znaka jednakosti.
 1 1
R  RX =  RX =
( C ) R  (C )
2 2

2 2
jX X + = 0  XX =
jC C
Moduo impedanse ZX je dat izrazom
2
 1   2 2 1  1 
2

=   + + ( 2)
2
Z X = RX + X X
2 2
 =  
 R  ( C )   C 
2
C  RC 
 
Z X = 18.3k

72.