Contents

Transformacije signala ................................................................................................... 2

Furijeov red ................................................................................................................ 2
Zadaci ............................................................................................................................. 4
Transformacije signala
Vremenski i frekvencijski domen obezbeđuju komplementarne informacije o
istom signalu.

Furijeov red
Svaki periodični signal f(t) može da se predstavi kao suma beskonačno mnogo
sinusoida i kosinusoida različitih frekvencija i amplituda (Slika 1):
 
f (t )  a0   a n cos( n0 t )   bn sin( n0 t )
n 1 n 1
gde su:
0  2 / T p osnovni (prvi) harmonik, a
T p perioda signala.

Slika 1

Koeficjenti a n i bn se određuju na sledeći način:

Tp / 2
1
a0
Tp  f (t )dt ,
T p / 2
Tp / 2
2
an
Tp  f (t ) cos(n0t )dt ,
T p / 2
Tp / 2
2
bn 
Tp  f (t ) sin( n0t )dt
T p / 2

Možemo primetiti da je a0 konstanta koja je jednaka srednjoj vrednosti signala f (t )

u toku jedne periode,
 Signal f (t ) može da se predstavi i u eksponencijalnoj formi:

f (t )   d n e jn t 0

n  
gde su:
Tp / 2
1  jn0t
dn 
Tp  f (t )e dt
T p / 2

Koeficjent d n je kompleksna veličina, pri čemu njen moduo predstavlja amplitudu n-

tog harmonika, a faza predstavlja fazu n-tog harmonika.

Periodični signal može da se razvije u Furijeov red i na sledeći način:


f (t )  A0  An cos( n0 t   n ) ,
n 1
pri čemu je An amplituda n-tog harmonika, a  n faza n-tog harmonika. Veze između
ova dva zapisa su sledeće:
A0  d 0
An  2 d n
 n  argd n 
1 2
Snaga nultog harmonika je P0  A02 , a snaga n-tog Pn  An . Ukupna snaga signala
2
izražena preko snaga pojedinih harmaonika je:
1 
P  A02   An2 .
2 n1
Ukupna snaga signal može da se izračuna i na sledeći način:
T /2
1
T T/ 2
P f 2 (t )dt .
Zadaci
1. Na slici 2 prikazan je jedan periodičan signal.

Slika 2
a) Razviti signal prikazan na slici 2 u Furijeov red.
b) Za vrednosti parametara   T p / 5 i x  0 nacrtati amplitudski i fazni spektar
signala f (t ) .

Rešenje:

a) Razvijamo signal u Furijeov red, pri čemu je:

x x
1  jn0t A  jn0t A
dn   Ae dt  e  e  jn0 x (e jn0  1) 
Tp x   jn0T p x  jn0T p
A A sin(n0 / 2) jn0 (0.5 x )
 e jn0 x e jn0 /2 2 j sin(n0 / 2)  e
jn0T p Tp n0 / 2

Koeficjenti d n su kompleksni brojevi, čiji su moduli:

A sin( n0 / 2)
dn 
Tp n0 / 2
a argumenti:
n  n0 (0.5  x)

A sin( n 0 / 2)
b) Funkcija d n  ima vrednost nula za
Tp n 0 / 2
n 0 2k kTp 2
 k  n   , pošto je  0  .
2 0  Tp
Tp
Za    n  5k .
5
Amplitudski i fazni spektar prikazani su na slici 3.
 Slika 3 - Amplitudski i fazni spektar periodične povorke pravougaonih impulsa
2. Periodični signal, periode T, definisan je u intervalu (-T/2, T/2) izrazom:
f (t )  Ae t
a) Razviti signal f (t ) u Furijeov red.
b) Odrediti odnos snage prvog harmonika i ukupne snage ako je faza drugog
harmonika π/4.

Rešenje:

a)
T /2 T /2
1 1
 f (t )e jn0t dt  Ae t e jn0t dt 
T T/2
dn 
T T /2
T /2 T /2
A A 1
  e(  jn0 )t dt   e(  jn0 )t
T T /2 T   jn0 T /2

Posle kraćeg sređivanja, ako uzmemo u obzir da je 0  2 / T , dobijamo:

A 1
dn   (e T /2  e  T /2 ) e jn ,
T   jn0
pa je moduo
A 1
dn   (e T /2  e T /2 ) ,
T  2  n2 2
0
a argument
n0
arg d n   n  arctg .

b) Faza drugog harmonika je
 20  20  20 4
arg d 2   2  arctg   arctg    1    20 
 4  4  T

Snaga prvog harmaonika je:

1 2 1 2 e T /2  e T /2 2
P1  A1   (2 d1 )  2 d1  2( A
2
)
2 2 T  2  2 0

4 2
Uvođenjem smene   i 0  , dobija se:
T T
(e 2  e 2 ) 2 2
P1  A  2.9054  103 A2
10 2

Ukupna snaga signala je:

T /2 T /2 T /2
1 1 2 2 t A2 1
P  f (t )dt 
2
 A e dt    e 2 t  ...  11.409  10 3 A 2
T T / 2 T T / 2 T 2 T / 2

Odnos snage prvog harmonika i ukupne snage je:

P1
 0.2547
P

3. Signali sm (t ), m  1, 2 , periode T su definisani u intervalu (-T/2, T/2) izrazom:

 f m (t ), t  T / 4
s m (t )  
0, t  T / 4
gde su:
4 t
f1 (t )  A1 , a f 2 (t )  A2 (1 
).
T
Razviti ove signale u Furijeove redove. Odrediti odnos snaga jednosmerne
komponente i prvog harmonika prema ukupnoj snazi signala. Ukupne snage
signala s1 (t ) i s2 (t ) su jednake.

Rešenje:

Za signal s1 (t ) :
n
sin( )
A 2 ,
koeficjenti Furijeovog reda su: d n1  1
2 n
2
A12
ukupna snaga: Puk1   P,
2
 A12 P
snaga nultog harmonika: P01  
4 2
2
2A 4P
snaga prvog harmonika: P11  21  2
 

Odavde sledi:

P01 P
 0.5 i 11  0.4053
Puk1 Puk1

Za signal s2 (t ) :
n 
2

A2  sin( )
koeficjenti Furijeovog reda su: d n 2   4  ,
4  n 
 
 4 
A22
ukupna snaga: Puk 2   P,
6
3P
snaga nultog harmonika: P02 
8
48P
snaga prvog harmonika: P12 
4

Odavde sledi:

P02 3 P
  0.375 i 12  0.4928
Puk 2 8 Puk 2

4. Za svaki od sledećih periodičnih signala odrediti osnovnu učestanost 0 i

Furijeove koeficjente:
a) x  t   sin  3t   / 4
b) x  t   sin 2t  cos 4t
c) x  t   sin 2t

d) x  t    eat k  u t  k   u t  1  k 
k 

1, n  1

Za filtar H  jn0    , naći odziv y  t  na pobudu x  t  .

 0, n  1
Rešenje:

a) Osnovna učestanost je 0  3 rad / s . Furijeovi koeficjenti mogu se odrediti na

sledeći način:
  
x  t   sin  3t   / 4   sin 3t  cos  cos 3t  sin

4 4
e j 3t  e j 3t 2 e j 3t  e j 3t 2 2  1 1  j 3t 2  1 1   j 3t
       e    e 
2j 2 2 2 2 2j 2 2 2 2j


1  j  2
e j 3t 
1  j 
e j 3t
2
4 4

odakle se vidi da su d1 

1  j  2 , d  1  j  2 .
1
4 4
b) Signal x  t  je prikazan na slici, a može da se napiše na sledeći način
e j 2t  e  j 2t e j 4t  e  j 4t j j 1 1
x  t   sin 2t  cos 4t     e j 2 t  e  j 2 t  e j 4t  e  j 4t ,
2j 2 2 2 2 2
2
odakle se vidi da je osnovna učestanost 0  2 rad / s , perioda T   , a
0
j j 1 1
Furijeovi koeficjenti d1   , d 1  , d 2  , d 2  .
2 2 2 2
1.5

0.5

-0.5

-1

-1.5

-2
-10 -8 -6 -4 -2 0 2 4 6 8 10

Slika 4
c) Signal x  t  je prikazan na sledećoj slici.

0.8

0.6

0.4

0.2

0
-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5

Slika 5
Učestanost ovog signala je dva puta veća od učestanosti signala sin 2t , pa je osnovna
2 2 
učestanost 0  4 rad / s , a perioda T    . Furijeove koeficjente možemo
0 4 2
odrediti na sledeći način:
 1 e j 2t  e j 2t  j 4 nt
T T T
1  jn0t 1
d n   x(t )e dt   sin 2t  e  j 4 nt
dt   e dt 
T0 T0 T0 2j
T T
e   dt  e   dt 
1 j 2 1 2 n t 1  j 2 1 2 n t
 
2 jT 0 
2 jT 0
T T
e   e  
1 1 j 2 1 2 n t 1 1  j 2 1 2 n t
    
2 jT 2 1  2n  0 2 jT 2 1  2n  0


1
4T 1  2n 

 1 e   
j 2 1 2 n T 1

4T 1  2n 
 1 e  
 j 2 1 2 n T
 

Kako je T  i uzimajući u obzir da je e j  e j  1 i e j 2n  1 za n Z ,
2
2 1
dobijamo da su koeficjenti dn   .
 1  4n2
d) Signal x  t  je prikazan na sledećoj slici

0.8

0.6

0.4

0.2

0
-2 -1.5 -1 -0.5 0 0.5 1 1.5 2

Slika 6
2
Perioda signala je T  1s , a osnovna učestanost je tada 0   2 rad / s .
T
Furijeovi koeficjenti su:
T T T
x(t )e jn0t dt   e at  e jn0t dt   e 
1 1 1  a  jn0 t
T 0
dn  dt 
T0 T0
T
1  e a
e
1 1  a  jn0 t
  
T  a  jn0  0 a  j 2 n