4.

PAROVODI

Parovodi - cevovodi za transport vodene pare, ali i para drugih

tečnosti.
Hidraulični proračun je isti, s tim što se svojstva pojedinih para
uzimaju izborom odgovarajućih parametara.
Hidraulični proračun parovoda zavisi od toga:
- da li se transportuje pregrejana, suvozasićena ili vlažna para,
- da li se temperatura menja ili ne menja,
- da li se para za vreme strujanja kondenzuje ili ne kondenzuje.

1
4.1 Proračun cevovoda za transport pregrejane vodene pare
Pregrejana vodena para se široko primenjuje u industriji (prehrambena, hemijska,
procesna...) ili za prethodno ili usputno zgrevanje sirove nafte.
Ponaša se kao idealan gas (utoliko više što joj je t viša a p niži)
Za pregrejanu vodenu paru uzima se da je gasna konstanta:
p
R  461,1 J / kg K (4.1)
T
a) Kada je cevovod dobro izolovan ( t = const. ) veza pritisaka na početku i
na kraju cevovoda ima isti oblik kao i kod gasovoda:

p12  p22  l p1  c12

    2ln  1
2 p1  D p2  2
(4.2)
p12  p22  l p1  c22
    2ln  2
2 p2  D p2  2
U cilju izbegavanja većih toplotnih gubitaka (pogotovo kod dužih parovoda),
primenjuju se veće brzine strujanja (30 - 60 m/s). Time se smanjuje prečnik
cevovoda pa su manji investicijski troškovi.
Temperatura pare je do 500 oC a pritisak ne prelazi 35 bar. 2
b) Kod dužih cevovoda i cevovoda se lošijom izolacijom pad temperature se
ne može zanemariti.
Zakon promene temperature je isti kao i za gasove:

T  Ta  (T1  Ta ) e a x (4.3)

gde je Šuhov broj k Dm 

a (4.4)
mcp
Koeficijent prelaza toplote je k = 0,5 - 4 J/m2sK (manje vrednosti odgovaraju bolje
izolovanim cevovodima.
Za vreme strujanja pregrejane vodene pare maseni protok pare je konstantan
jer se para ne kondenzuje.
Pošto je gasna konstanta R = const iz jednačine stanja je
p p1
R 
T 1T1
odakle je, posle zamene izraza (4.3) za temperaturu, gustina pregrejane vodene
pare:
1T1 p 1T1 p
  (4.5)
p1 T p1 Ta  (T1  Ta )e a x
3
Kod dugih parovoda promena pritiska usled ekspanzije je zanemarljiva u odnosu
na promenu pritiska usled trenja, pa dinamička jednačina glasi:
dp  c 2
  dx / 2
 2D
odnosno,

  dp  ( c)2 dx
2D
Zamenom c  m  / A  const. i izraza (4.5) za gustinu prethodna diferencijalna
jednačina dobija oblik:
2
T p  m
 11 ax
dp    dx
p1 Ta  (T1  Ta )e 2D  A 

 
2
T   m  ax
 1 1 p dp    Ta  (T1  Ta )e dx
p1 2D  A 
a njeno rešenje za   const. glasi:
2 p2 l
 m  e a x 
2
1T1 p
    Ta x  (T1  Ta )  dx
p1 2 p1
2D  A    a 0

 1  e  al 
2
p12  p 22  l  m 
1T1    Ta  (T1  Ta ) 
2 p1 2D  A   a l  4
Izraz u srednjoj zagradi predstavlja srednju temperaturu pare duž cevovoda pa je
2
p12  p 22  l  m  Tm
  
2 p1 2 1 D  A  T1
p1 p
Korišćenjem jednakosti:  2
1T1  2 T2
prethodno rešenje može da ima i oblik:
2
p12  p22  l  m  Tm
   (4.6)
2 p2 2  2 D  A  T2
Ako se, dalje iskoristi veza
m
 1 c1   2 c 2
A
prethodna rešenja mogu da se napišu i kao:

p12  p 22 l c12 Tm
  1 (4.7)
2 p1 D 2 T1
p12  p 22 l c 22 Tm
  2 (4.8)
2 p2 D 2 T2 5
4.2 Proračun transporta suvozasićene i vlažne vodene pare
Veličine stanja suvozasićene vodene pare određene su gornjom graničnom krivom
u Molijerovom dijagramu. Pad pritiska smanjuje, dok pad temperature podstiče
kondenzaciju.
a) Ako se za vreme strujanja ova dva efekta poništavaju tako da se veličine
stanja pare svuda nizvodno određene gornjom graničnom krivom, suvozasićena
će para strujati bez kondenzacije (sa konstantnim masenim protokom).
Kada je cevovod kratak i dobro izolovan, tada se veličine stanja suvozasićene
vodene pare malo menjaju nizvodno pa se pad pritiska usled trenja izračunava
pomoću obrasca koji važi za nestišljivo izotermno strujanje gasa:
l c2  l m2
p     0,8105 (4.9)
D 2  D5
Kada je strujanje stišljivo promena gustine i stišljivosti se uzima u obzir, pa je:
p12  p 22 l c12 Z m
  1 (4.10)
2 p1 D 2 Z1
Kada je pad temperature veći tada se koristi izraz:
p12  p 22 l c12 Z m Tm
  1 (4.11)
2 p1 D 2 Z 1 T1
Po prethodnim obrascima može da se određuje i pad pritiska usled trenja
6
pri strujanju vlažne pare konstantnog stepena suvoće.
b) Kada se stepen suvoće vodene pare smanjuje duž strujnog toka
(jedan njen deo se kondenzuje u cevovodu), tada se problem obično rešava
pod pretpostavkom da je nizvodno kondenzacija ravnomerna:

m 1  m m 1  m 2

x l
odakle je
 x m 2 
m  m 1 1  1  
 l m 1 

a brzina strujanja:

m m1  x m2  
c  1  1   (4.12)
A A  l m1  

7
Diferencijalna jednačina za određivanje pada pritiska usled trenja

dp  c 2
  dx (4.13)
 2D
posle zamene izraza za brzinu (4.12) i gustinu (  = p/ZRT ) glasi:
2
 m 1   m 2 
2
 Z RT x
 p dp  
  1   1   dx
2D  A  l m 1 
a njeno rešenje je

l
2
 m1  1
  
m2  m2 
 
2

p1  p 2   Z m RT   1 
2 2
   
D  A  3  m 1  m 1  


1  m 2  m 2   m 2
2

Za m2  0,5 m1 je 1      
3 m 1  m 1   m 1
 
pa prethodno rešenje postaje

l m 1 m 2
p12  p 22   Z m RT (4.14)
D A2 8
Dakle, pri proračunu strujanja vlažne pare promenljivog stepena suvoće treba
poznavati njene parametre na početku i na kraju cevovoda.
Obično je poznat jedan od protoka pa se drugi nalazi korišćenjem jednačine

k Dm l
m 1  m 2  Tm (4.15)
rm
rm - toplota oslobođena kondenzovanjem,
k - koeficijent prelaza toplote kroz parovod,
Tm - srednja logaritamska razlika temperatura u cevovodu.

Iz jednačine (4.15) se vidi da temperatura vlažne pare za vreme strujanja ne

može da bude konstantna kada se jedan njen deo kondenzuje.
Količina toplote koju vlažna para preda okolini za vreme strujanja veća je od
količine toplote oslobođene kondenzovanjem pa mora da postoji pad
temperature za vreme strujanja.
Zbog toga je ispravnije izdeliti parovod na sekcije i diferencijalnu jednačinu (4.13)
integraliti po sekcijama smatrajući da se temperatura ne menja od sekcije do
sekcije.

9
To znači, da za poznato stanje na početku prve sekcije najpre treba izračunati
sledeće veličine:
k Dm l1
( al )1 
m 1c p

(T2 )1  Ta  (T1  Ta ) e ( al)1

T1  (T2 )1
( Tm )1 
(al )1

k Dm l1
m 2  m 1  ( Tm )1
rm

posle čega se određuje pritisak p2 na kraju prve sekcije pomoću izraza (4.14).
Na ovaj način su određeni svi parametri strujanja na kraju prve sekcije, koji su
jednaki veličinama na početku druge sekcije, tako da se proračun nastavlja na
isti način.

10
Izračunavanje koeficijenta prolaza toplote
Najpre se izračunava srednja temperatura pare
1  e  al
Tm  Ta  (T1  Ta )
al
a zatim gustina ρ, dinamička viskoznost μ, koeficijent provođenja toplote λp i
specifična toplota cp na srednjoj temperaturi.
Na osnovu ovih vrednosti izračunavaju se srednje vrednosti brojeva
v D c p
Re  Pr  N u  0,024 R e 0,786P r 0,45
 p
Koeficijent prelaza toplote sa pare na cevovod je:
 p Nu
i 
Dci
Koeficijent prelaza toplote sa parovoda na okolinu, αa određuje se zavisno od toga
da li je parovod ukopan u zemlji ili položen u zaštitnom kanalu.
Proizvod kDm, uz poznate vrednosti koeficijent provođenja toplote cevovoda i
izolacije λc i λiz, izračunava pomoću izraza:

1 1 1 D 1 D 1
  l n ca  l n iza 
kDm i Dci 2 c Dci 2 iz Dizi  a Diza 11