73

4. P A R O V O D I
Pod parovodima se podrazumevaju cevovodi za transport vodene pare, iako se njima mogu
transportovati i pare drugih tečnosti. Hidraulični proračun je isti, s tim što se svojstva
pojedinih para uzimaju izborom odgovarajućih parametara.
Hidraulični proračun ovih cevovoda zavisi od toga da li se kroz njih transportuje pregrejana,
suvozasićena ili vlažna para, da li je temperatura konstantna ili se menja, kao i da li se para za
vreme strujanja kondenzuje ili ne.
4.1 Hidraulički proračun cevovoda za transport pregrejane vodene pare
Pregrejana vodena para se široko primenjuje u industriji (prehrambena, hemijska, procesna i
farmaceutska). Takođe, prethodno ili usputno zgrevanje sirove nafte obavlja se pregrejanom
vodenom parom. Ovakva para se ponaša kao idealan gas i to utoliko više što joj je
temperatura viša a pritisak niži. Za pregrejanu vodenu paru uzima se da je gasna konstanta:
p
R= = 461,1 J / kg K . (4.1)
ρT
Kada je cevovod dobro izolovan, pa je temperatura približno konstantna veza pritisaka na
početku i karaju cevovoda ima isti oblik kao i kod gasovoda:
p12 − p 22 ⎛ l p ⎞ c2
= ⎜⎜ λ + 2 ln 1 ⎟⎟ 1 ρ1 ,
2 p1 ⎝ D p2 ⎠ 2
(4.2)
p12 − p 22 ⎛ l p1 ⎞ c 22
= ⎜⎜ λ + 2 ln ⎟ ρ2
2 p2 ⎝ D p 2 ⎟⎠ 2
U cilju izbegavanja većih toplotnih gubitaka, pogotovo kod dužih parovoda, primenjuju se
veće brzine strujanja (30 - 60 m/s). Time se ujedno smanjuje i potreban prečnik cevovoda pa
su manji investicijski troškovi. Temperatura pare je do 500 oC a pritisak ne prelazi 35 bar.
Kod dužih cevovoda i cevovoda se lošijom izolacijom pad temperature se ne može
zanemariti. Zakon promena temperature je isti kao i ranije:
T = Ta + (T1 − Ta )e − a x . (4.3)
gde je
k Dm π
a= , (4.4)
m& c p
Koeficijent prelaza toplote kroz parovode iznosi 0,5 - 4 J/m2sK pri čemu manje vrednosti
odgovaraju bolje izolovanim cevovodima. Za vreme strujanja pregrejane vodene paroe maseni
protok pare je konstantan jer se para ne kondenzuje.
Kada se izraz (4.3) za temperaturu zameni u jednačinu stanja
p1 p
R= = 1 ,
ρT ρT1
zbog R = const. za pregrejanu vodenu paru izraz za gustinu glasi:
ρ1T1 p
ρ= = .
p1 Ta + (T1 − Ta )e − a x
Kod dugih parovoda promena pritiska usled ekspanzije može da se zanemari u odnosu na
promenu pritiska usled trenja pa dinamička jednačina glasi:
 74

dp λ c 2
− = dx .
ρ 2D
odnosno,
λ c2
− ρ dp = (ρ c ) 2 dx .
2D
Posle zamen izraza za gustinu i proizvoda ρ c = m& / A = const . prethodna diferencijalna
jednačina dobija oblik:
2
−
ρ1T1
p1
p dp =
λ ⎛ m& ⎞
[
⎜ ⎟ Ta + (T1 − Ta )e
2D ⎝ A ⎠
−ax
dx ]
a njeno rešenje za λ = const . glasi:
2
p12 − p 22 λ l ⎛ m& ⎞ ⎡ 1 − e − al ⎤
ρ1T1 = ⎜ ⎟ ⎢ a
T + (T1 − Ta ) ⎥.
2 p1 2D ⎝ A ⎠ ⎣ a l ⎦
Pošto izraz u srednjoj zagradi predstavlja srednju temperaturu pare duž cevovoda dalje je
2
p12 − p 22 λ l ⎛ m& ⎞ Tm
= ⎜ ⎟ . (4.5)
2 p1 2 ρ1 D ⎝ A ⎠ T1
Korišćenjem jednakosti:
p1 p
= 2 ,
ρT1 ρT2
prethodno rešenje može da ima i oblik:
2
p12 − p 22 λ l ⎛ m& ⎞ Tm
= ⎜ ⎟ (4.6)
2 p2 2 ρ 2 D ⎝ A ⎠ T2
Ako se, dalje iskoristi veza
m&
= ρ1 c1 = ρ 2 c 2
A
prethodna rešenja mogu da se napišu i kao:
p12 − p 22 l c2 T
= λ ρ1 1 m , (4.7)
2 p1 D 2 T1
p12 − p 22 l c 22 Tm
= λ ρ2 . (4.8)
2 p2 D 2 T2

4.2 Hidraulički proračun cevovoda za transport suvozasićene i vlažne pare

Veličine stanja suvozasićene vodene pare određene su gornjom graničnom krivom u
Molijerovom dijagramu. Pad pritiska duž strujnog toka smanjuje mogućnost kondenzacije
dok je pad temperature podstiče. Ako se za vreme strujanja suvozasićene vodene pare ova dva
efekta poništavaju tako da se veličine stanja pare svuda nizvodno određene gornjom
graničnom krivom, tada će suvozasićena para strujati bez kondenzacije i sa konstantnim
masenim protokom.
Kada je cevovod kratak i dobro izolovan, tada se veličine stanja suvozasićene vodene pare
malo menjaju nizvodno pa se pad pritiska usled trenja izračunava pomoću obrasca koji važi za
nestišljivo izotermno strujanje:
 75

l c2 λ l m& 2
Δp = λ ρ = 0,8105 (4.9)
D 2 ρ D5
Kada je strujanje stišljivo promena gustine i stišljivosti mora se uzeti u obzir, pa je:
p12 − p 22 l c12 Z m
= λ ρ1 , (4.10)
2 p1 D 2 Z1
gde je Zm srednja vrednost koeficijenta stišljivosti.
Ako je pad temperature veći tada se koristi izraz:
p12 − p 22 l c2 Z T
= λ ρ1 1 m m (4.11)
2 p1 D 2 Z 1 T1
Po prethodnim obrascima može da se određuje i pad pritiska usled trenja pri strujanju vlažne
pare konstantnog stepena suvoće.
Međutim, kada se stepen suvoće vodene pare smanjuje duž strujnog toka, to znači da se jedan
njen deo kondenzuje u cevovodu. Tada se problem obično rešava pod pretpostavkom da je
kondenzacija nizvodno ravnomerna, pa se veza između protoka na početku, protoka na kraju i
protoka na nekom rastojanju x od početka cevovoda može napisati kao:
m& 1 − m& m& 1 − m& 2
= ,
x l
odakle je
⎡ x⎛ m& ⎞⎤
m& = m& 1 ⎢1 − ⎜⎜1 − 2 ⎟⎟⎥ .
⎣ l⎝ m& 1 ⎠⎦

Posle zamene protoka u jednačini kontinuiteta dobija se brzina strujanja vlažne pare sa
kondenzacijom:
m& m& ⎡ x⎛ m& ⎞⎤
v= = 1 ⎢1 − ⎜⎜1 − 2 ⎟⎟⎥ .
ρA ρA ⎣ l⎝ m& 1 ⎠⎦

Diferencijalna jednačina za određivanje pada pritiska usled trenja

dp λ c 2
− = dx (4.12)
ρ 2D
sada dobija oblik
2 2
λ Z R T ⎛ m& 1 ⎞ ⎡ x⎛ m& ⎞⎤
− p dp = ⎜ ⎟ ⎢1 − ⎜⎜1 − 2 ⎟⎟⎥ dx
2D ⎝ A ⎠ ⎣ l⎝ m& 1 ⎠⎦

a njeno rešenje je
⎛ m& 1 ⎞ 1 ⎡ m& 2 ⎛ m& 2 ⎞ ⎤
2 2
l
p12 − p 22 = λ Z m RT ⎜ ⎟ ⎢1 + +⎜ ⎟ ⎥.
D ⎝ A ⎠ 3 ⎢⎣ m& 1 ⎜⎝ m& 1 ⎟⎠ ⎥
⎦
Kada je m2 ≥ 0,5 m1 tada je

1⎡ m& 2 ⎛ m& 2 ⎞ ⎤ m& 2

2
⎢1 + +⎜ ⎟ ⎥≈ ,
3⎢ m& 1 ⎜⎝ m& 1 ⎟⎠ ⎥ m& 1
⎣ ⎦
 76

pa prethodno rešenje postaje

l m& m&
p12 − p 22 = λ Z m RT 1 2 2 .
D A
Znači, pri proračunu strujanja vlažne pare promenljivog stepena suvoće treba poznavati njene
parametre na početku i na kraju cevovoda. Obično je poznat jedan od protoka pa se drugi
nalazi korišćenjem jednačine
k D m πl
m& 1 − m& 2 = ΔTm ,
rm
gde je rm toplota oslobođena kondenzovanjem, k koeficijent prelaza toplote kroz parovod,
ΔTm srednja logaritamska razlika temperatura u cevovodu. Iz jednačine se vidi da temperatura
vlažne pare za vreme strujanja ne može da bude konstantna kada se jedan njen deo
kondenzuje. Količina toplote koju vlažna para preda okolini za vreme strujanja veća je od
količine toplote oslobođene kondenzovanjem pa mora da postoji pad temperature za vreme
strujanja. Zbog toga je ispravnije izdeliti parovod na sekcije i deferencijalnu jednačinu (4.12)
integraliti po sekcijama smatrajući da se temperatura ne menja od sekcije do sekcije. To znači
da se za poznato stanje na početku prve sekcije najpre treba izračunati sledeće veličine:
k Dm πl1
( al )1 = , (T2 )1 = Ta + (T1 − Ta ) e − ( al )1 ,
m& 1c p

T1 − (T2 )1 k Dm πl1
( ΔTm )1 = , m& 2 = m& 1 − ( ΔTm )1 ,
( al )1 rm
posle čega se određuje pritisak p2 na kraju prve sekcije (4. **). Na ovaj način su određeni svi
parametri strijanja na kraju prve sekcije, koji su jednaki veličinama na početku druge sekcije,
tako da se proračuna nastavlja na isti način.
U cilju određivanja koeficijenta prolaza toplote kroz parovod, najpre se izračunava srednja
temperatura pare
1 − e − al
Tm = Ta + (T1 − Ta ) ,
al
a zatim i gustina, dinamička viskoznost, koeficijent provođenja toplote i specifična toplota na
ovoj temperaturi. Zatim, posle izračunavanja srednjih vrednosti brojeva
v Dρ μc p
Re = , Pr = , N u = 0,024 R e 0,786 P r 0, 45 ,
μ λp

sledi koeficijent prelaza toplote sa pare na cevovod

λ p Nu
αi = .
Dci
Koeficijent prelaza toplote sa parovoda na okolinu određuje se zavisno od toga da li je
parovod ukopan u zemlji ili položen u zaštitnom kanalu, dok se proizvod k Dm uz poznate
vrednosti koeficijent provođenja toplote cevovoda i izolacije, izračunava pomoću izraza
1 1 1 D 1 D 1
= + l n ca + l n iza +
kDm α i Dci 2λ c Dci 2λ iz Dizi α a Diza