Elektromagnetizam PART 2

1. Objasniti Zebekov, Tompsonov i Peltijev efekat i skicirati postavku za

baždarenje termopara pomoću referentne temperature.

 Tompsonov efekat:
Kada se metalni štap koji se nalazi na izolatoru zagreva na jednom kraju, onda se
slobodni elektroni podvrgavaju pritisku na tom kraju i delom obično udaljavaju prema
hladnom kraju. Na taj način se povećava koncentracija elektrona na hladnom kraju
štapa i taj deo će biti negativno naelektrisan dok će na zagrejanom kraju biti pozitivno
naelektrisan. Tada se obrazuje električno polje i termoelektromotorna sila jer među
krajevima štapa dolazi do razlike među potencijalima. Tako je Tompson ustanovio da
potencijalna razlika nastaje ne samo među različitim telima koja su spojena i čiji se
jedan spoj zagreva, nego i među tačkama jednog tela koje su na različitim
temperaturama.
 Peltijerov efekat:
Dva spoja različitih metala vezana su obrnutim redom u strujno kolo. U tom kolu
postoji izvor EMS. Kada pod dejstvom te EMS teče struja kroz kolo onda se može
uspostaviti da jedan spoj metala ima višu, da drugi nižu temperaturu od okoline. To
znači da se pri proticanju struje u jednom spoju oslobađa, a u drugom apsorbuje
toplota. Kada se smer struje promeni onda se i opisane toplotne pojave dešavaju u
obrnutom smeru. Gde se u prvom slučaju toplota oslobađa sada će se toplota
apsorbovati.
 Zebekov efekat:
Zebekov efekat je suma prethodna dva efekta. Rečeno je da ako se jedan spoj metala
zagreva ili hladi doći če do obrazovanja razlike potencijala, tojest kroz kolo će teći
termoelektrična struja. Ako je kolo otvoreno uočava se postojanje EMS. Ta EMS je
merljiva i karakteristična je za svaki termopar. Provodnici a i b su homogeni. Spojevi
su na temperaturama T1 i T2. Na spojevima 1 i 2 važi:
EMS A=α A ( T 2−T 1)

EMS B=α B (T 2 −T 1 )

 EMS T =EMS A −EMS B=α A ( T 2−T 1 ) −α B ( T 2 −T 1 ) =α AB (T 2−T 1)

αa i αb su apsolutni Zebekovi koeficijenti dati u μV/°C i predstavljaju osobine
materijala A i B. αAB=αA-αB je relativni Zebekov koeficijent kombinacije materijala A
i B, date u μV/°C.
 Baždarenje:
Termopar se sastoji od na primer bakarne i aluminijumske žice čiji su krajevi uronjeni
u vodu različitih temperatura. Jedan spoj služi za detekciju (A), a drugi je referntni
(B), dok referentna temperatura može biti viša ili niža od temperature koja se meri.
2. Transferzalni impuls i transferzalna sila.

m v2
P'z=m '∗u'z=
v2 √
∗uz∗ 1−
c2
=m∗u z =p z

√ 1− 2
c

P'z= p z => Transferzalni impuls se ne menja (isti je u pokretnom i nepokretnom sistemu).

d p'z d pz dp v2 v2
'
F=
z
dt'
=
dt
v 2
dt c √
= z ∗ 1− 2 =F z∗ 1− 2
c √
√ 1− 2
c

v2
'

√
F =F z∗ 1− 2 => Transferzalna sila se menja, tojest ona zavisi od brzine v.
z
c
Neka su naelektrisanja Q i q nepokretna u odnosu na sistem x0z0y0. U tom slučaju između
njih deluje odbojna sila.

qQ v2
Fz=
4 π ε0 r2 √
1−
c2

v2 v2 v2

Fz=
qQ
4 π ε0 r2
√ √1−
c2
∗

v2
1−
c2
=
( )
qQ 1−
c2
v2
=
qQ
v2
−
qQ v 2
v2
√ 1− 2
c
4 π ε0 r
2

√ 1− 2
c
4 π ε0 r
2

√ 1− 2
c
2
4 π ε0 r c
2

√ 1−
c2
 I član – električna komponenta transferzalen sile:
qQ
F e= =q∗E → jačina transferzalnog polja
v2
4 π ε0 r2
√ 1− 2
c
 II član – magnetna komponenta transferzalne sile:

qQ v2
F m= → magnetna sila
2
v
√
4 π ε 0 r 2 c 2 1−
c2
 ρ∗l c
R= =ρ∗c=
S δ
Merenje provodljivosti elektrolita se svodi na merenje otpora elektrolita R i kapaciteta
merne ćelije c. Otpor elektrolita se može meriti Vitstonovim mostom koji se napaja
naizmeničnim naponom frekvencije 1000 Hz iz ton generatora.
3. Objasniti elektrolitičku disocijaciju; Solvatni jon; Provodljivost elektrolita u
zavisnosti od temperature.
Pojava rastapanja molekula na jone u rastvorima zove se elektrolitička disocijacija.
Molekuli i joni u elektroitu nalaze se u stanom termičkom kretanju. izvodeći takva
kretanja može doći kompenzacije tojest da se među suprotno naelektrisanim jonima javi
privlačna Kulonova sila koja će prouzrokovati spajanje jona u molekule. Ako se u sud sa
elektrolitom zarone dve elektrode koje su povezane metalnim provodnicima u strujno
kolo i vezane sa ampermetrom i EMS, tada će se među pločama javiti električno polje.
Električno polje će uzrokovati kretanje pozitivnih i negativnih jona i na taj način se javlja
električna struja u elektrolitu nošena jonima. Elektroni ulaze u anodu i kroz kolo teče
struja, a kroz katodu izlaze opet u elektrolit. Kada molekuli vode okružuju jon nastaje
takozvana solvatna opna koja otežava rekombinaciju jona tako da su svi molekuli
disosovani. Solvatna opna otežava i kretanje jona. pri kretanju kreće se ceo solvat koji se
sastoji od jona koji je okružen sa nekoliko slojeva molekula rastvarača.
Provodljivost elektrolita je daleko manja od provodljivosti metala. Najveću provodljivost
imaju rastvori kiselina jer, poluprečnik solvata je ???. Sa porastom temperature raste
provodljivost elektrolita jer raste stepen disocijacije, a smanjuje se viskoznost elektrolita.
Provodljivost elektrolita jednaka je recipročnoj vrednosti otpora:
1
∗S
1 ρ δ∗S
G= = =
R L L
δ – specifična provodljivost
L/S=c – konstanta merne ćelije
4. Amperov zakon u diferencijalnom i integralnom obliku.
Integralna forma Amperovog zakona je linijski integral magnetnog polja oko neke
zatvorene putanje C (proizvoljna, ali mora biti zatvorena). Kriva C sadrži površinu S kroz
koju prolazi električna struja i obuhvata struju:

⃗ 0∫ ⃗J d ⃗S =μ0 I zat
∮ ⃗B d l=μ
C S

slika:

I zat =∫ ⃗J d ⃗S
S
Po Stoksovoj teoremi ova jednačina može biti zapisana i u diferencijalnoj formi. Ova
jednačina važi samo u slučaju da je električno polje vremensko konstantno, značeći da su
struje nepromenljive.
∇×⃗
B =μ0 ⃗J

5. Izvesti Džulov zakon na osnovu teorije slobodnih elektrona.

Pretpostavka: interakcija elektron-jon sudar, dolazi do promene brzine.
v term=v d – termička brzina je ista kao i brzina drifta.

λ=⃗
v term∗τ – driftni put

eλE
v d= – brzina drifta
2 me ⃗
v term

eλE eλ eτ
v d=μE= =¿ μ= = – pokretljivost elektrona
2m e ⃗
v term 2m e ⃗
v term 2 m e

l∗E
m e∗a=l∗E=¿ a= – dobijamo izraz za ubrzanje na osnovu II Njutnovog zakona
me

S obzirom da je kretanje jednako ubrzano pa se za srednju vrednost dobije:

v max l∗E v max eEτ
= =¿ = =v d, gde je vd brzina drifta
τ me 2 2 me

Pošto u sudaru elektron gubi energiju koju je stekao u električnom polju:

1
W = m e v 2max =2 m e v 2d
2

2 eλE 2 e 2 E 2 λ 2
W =2 me v d =2 m e ( )=
2 me ⃗
v term 2 me v 2term

Ako je dužina provodnika L, broj sudara N, a S poprečni presek provodnika, onda će broj
sudara za vreme τ biti:
v term τ
⃗
N=nSL
λ
Ukupna količina toplote izdvojena u provodniku je:
v term τ 1 4 e 2 E2 λ2
⃗ n e2 λ
Q=NW =nSL me 2⃗ 2
=SLτ E2
λ 2 4 me v term 2m e ⃗
v term

n 1 u e2 λ S 2 u2 τ
E= , δ= = , Q= u τ=
L ρ 2 me ⃗
v term ρL R

Q=I 2 Rτ - Džulov zakon

6. Napisati granične uslove za konstantnu struju.
Ponašanje toka struje na graničnoj površini koja razdvaja dva različita materijala
određena je graničnim uslovima. Granični uslovi za tok struje se dobijaju iz integralnog
oblika osnovne jednačine koja opisuje tok struje.
Imamo dve sredine provodljivosti ε1 i ε2 kao i provodljivosti i δ2. U opštem slučaju ne
znamo pravac struje. Za konstantnu električnu struju (u provodniku) važi:

∮ ⃗J d ⃗s =0 i∮ ⃗E d ⃗l=0=¿∮ Jδ d l=0
⃗ ⃗
S C C

Posmatrajmo sredine:
J 1t J 2t
=
δ1 δ2
J 1 t δ1
=
J 2 t δ2
 j 1 u= ⃗
Normalne komponente su jednake (⃗ j 2 u) jer ono što uđe u neku površinu mora iz nje
da izađe.
Potencionalne komponente definišemo:
J1 t
tg θ1 J 1 u J 1 t δ 1
= = =
tg θ2 J 2 t J 2 t δ 2
J2u

Iz ovoga dobijamo zakom prelamanja strujnih linija na graničnu površinu provodnika:

tg θ1 δ 1 J 1 t
= =
tg θ2 δ 2 J 2 t

7. Amperov zakon za silu. Izvođenje izraza za magnetnu indukciju.

Amperov zakon je „zakon dejstva“ između kontura kroz koje teku struje. Kod
Amperovog zakona definišemo odnos mnogo tačkastih naelektrisanja koja se kreću
konstantnom brzinom u različitim konturama. Amperov zakon definiše magnetnu silu
interakcije dve konture kroz koje teče struja. Takođe, Amperov zakon daje vrednost
magnetne sile između dva strujna kola koja se nalaze u vakuumu. Sila koja deluje na
strujni element:
μ0 I 1 I 2 d l⃗2 ×(d l⃗1 ×⃗
a12 )
F 12=
⃗ ∮ ∮ 2
4π C C 1 2
R12

F 21=−⃗
Na osnovu III Njutnovog zakona: ⃗ F12

μ0 ( I 1d ⃗
l 1 ×⃗
a12)
F 12=∮ I 2 d l⃗2 ×
⃗ ∮ 2
4π C 1
R12

F 12=∮ I 2 d l⃗2 × ⃗
⃗ B 12

μ0 ( I 1 d ⃗
l 1 ×⃗
a12 )
B12= ∮ 2
4π C 1
R12

B12 – gustina magnetnog fluksa

8. Skicirati jonizacionu komoru i skicirati i objasniti volt-ampersku karakteristiku
takve komore.
Jonizaciona komora se sastoji od suda koji je ispunjen gasom u kome je anoda centralna
elektroda u obliku štapa, a telo suda je katoda. Zračenje velike energije kao rentgensko,
gama i kosmičko prolazi kroz zidove komore, dok meko zračenje kao što je beta ili alfa se
uvodi u komoru kroz poseban otvor. Između elektroda vlada napon od nekoliko hiljada
volti u zavisnosti od konstrukcije.

Volt-amperska zavisnost:

U levom delu oblasti rekombinacije zavisnost je približno linearna i u njoj važi Omov
zakon. U desnom delu te oblasti narušava se Omov zakon.
Od tačke na kojoj počinje biti priključeno 100% jona, jačina struje ne zavisi od napona pa
je oblast zasićena. Sve jonizacione komore rade u toj oblasti. Oblast iznad struje zasićenja
se naziva oblast jonizacije.
Oblast rekombinacije + oblast zasićenja = oblast nesamostalnog zasićenja
Jonizaciona oblast = oblast apsolutnog proširenja
9. Granični uslovi za prelamanje sila magnetnog polja na površini između sredine
μ1 i μ2.
Unutar homogene sredine nema skokovitih promena ⃗ H i⃗B. Međutim, na granici dve
različite sredine (μ1 i μ2) očigledno je da se jedna ili obe veličine moraju menjati
skokovito.

Na granici dve sredine uočimo površinu S. Broj linija magnetnog polja koja ulaze u datu
površinu mora biti jednak broju koji iz te površine izlazi tjoest:
B1 u=B2 u

Sa druge strane, tangencijalna komponenta konzervativnog vektorskog polja je takođe

kontinualna:
H 1 t=H 2t

B
B=μH=¿ H =
μ
B1 t B2 t μ B
= =¿ B1 t= 1 2 t
μ 1 μ2 μ2

Sa grafika:
B 1t B2 t
tg α 1= tgα 2=
B1 u B 2u
B1 t μ1 B2 t
tg α 1 B 1u B1 t μ2 μ1
= = = = −zakon prelamanja
tg α 2 B2 t B2 t B 1u μ2
B 2u
10. Podela materijala na osnovu magnetnih osobina
 Dijamagnetni materijali:
U odsustvu spoljašnjeg magnetnog polja, svaki atom dijamagnetika ima nulti
magnetni dipolni momenat. U prisustvu spoljašnjeg polja, indukuje se magnetni
dipolni momenat koji je usmeren suprotno od primenjenog spoljašnjeg polja. Znači da
je x<0, μr<1. Obično je dijamagnetizam slab efekat u provodnim materijaima pa je
μr≈1. Dijamagnetni materijali se odbijaju od magnetnih polova.
 Paramagnetni materijali:
U odsustvu spoljašnjeg magnetnog polja svaki atom paramagnetika poseduje nenulti
magnetni dipolni momenat. Ti dipolni momenti su nasumično orijentisani tako da je
makroskopska magnetizacija nula. U prisustvu spoljašnjeg magnetnog polja, magnetni
momenti se orijentišu u smeru polja pa je λu>0, μr>1. Toplotno kretanje molekula
narušava uređenje u magnetnom polju. Paramagnetizam kod prirodnih materijala je
slab efekat, μr≈1. Paramagnetici biće slabo privučeni magnetnim poljem.
 Feromagnetici:
Ni, Fe, Co su materijali koji sadrže ove metale. U odsustvu spoljašnjeg magnetnog
polja atomi feromagnetika već poseduju veoma jak magnetni dipolni momenat.
Oblasti u kojima mnogo atoma ima isti smer dipolnog momenta nazivaju se domeni.
U odsustvu spolajšnjeg magnetnog polja, domeni su nasumično orijentisani.
Feromagnetizam se javlja samo kod materijala u čvrstom agregatnom stanju. Domeni
postoji sve dok temperatura domena ne dostigne Kirijevu temperaturu. Magnetizam
tavisi i od položaja kristala u magnetnom polju. U prisustvu magnetnog polja domeni
se orijentišu u smeru polja. Feromagnetni efekat je veoma jak, λm>>0, μr>>1.
Feromagnetni materijali se snažno privlače ka polovima magneta. Permeabilnost kod
feromagnetika je veća od permeabilnosti vakuuma. Kod feromagnetnih materijala
veza B=μH se može predstaviti pomoću krive magnetizacije.

Remanencija – vrednost B kada je H=0

Koericitivnost – vrednost H kada je B=0