2.

11 Električni dipol

 Sistem od dva tačkasta tela jednakih količina

elektriciteta ali suprotnog znaka na rastojanju l,
predstavlja električni dipol. Električni dipol karakteriše
vektorska veličina koja se zove električni moment
dipola: 

p  q l
p
l

-q +q
 Jačina električnog polja dipola se dobija
vektorskim sabiranjem vektora jačine električnog

polja od oba naelektrisanja.

l
r
E E+

E-
+q
-q l
2

1 q 1 q
E  E 
4  l
2
4  l
2
r   r  
 2  2
   
E  E  E

E  E  E
1 q 1 q
E 
4  l
2 4   l
2
r   r  
 2  2

q 2rl
E
4  2 2
 r 2   l  
  2 
 
 1 2qrl
E
4  2 2
 r 2   l  
  2 
 
1 2 pr
E
4  2
2
 r 2   l  
  2  
 
r  l E
1 2 pr
4 r 4

1 2p
E
4 r 3
 E E+

E_ 
d
r

l
2

-q +q

1 q
E  E 
4 2  l  2
r  
 2

E y  E y
 Ex
E
sin  2  x
E 2E

E  E x  2E  sin
2
2 2 l
d  r  
2
l
1 q 2
E2
4 l
2 2
2
r   2 l 
r  
2 2
 l
sin  2
2
l
r2   
2

1 ql
E
4 3
 2 2
l 
r2   
  2 
 
r  l
1 ql
E 1 p
4 r 3 E
4 r 3
 2.12 Električni dipol u električnom polju.

F'

   
F  qE F   qE
E
  
M  pE
M  p  E  sin
2.13 Dielektrici u električnom polju

 Polarni molekuli
S
nepolarni molekuli
-Q

+Q
+

E
+Q +
-Q
- +
d

E
Proces formiranja mnoštva usmerenih dipola u
dielektricima naziva se polarizacija dielektrika.
S

polarizaciona naelektrisanja
S

E
osnovno polje
E
E0 dielektrik
 Ep

E r  E0  E p
2.14 Provodnici u električnom polju

E E
+ -

+ -
- +
+ + -
-
+
+ - -
+
+ -
+ -
-
+ -
+
-
+

- +
- +
Rezultujuće električno polje u provodniku koji se nalazi
u spoljašnjem električnom polju je uvek jednako nuli,
zahvaljujući slobodnim elektronima koji svojom
preraspodelom obezbeđuju poništenje (kompenzaciju)
spoljašnjeg polja. Na tom principu zasnovana je
elektrostatička zaštita. Instrumenti koji su osetljivi na
spoljašnja električna polja čuvaju se u metalnim
sanducima ili u prostoru koji je okružen metalnom
mrežom. Elektroskopi imaju, na primer, metalne kutije,
koje se vezuju za Zemlju, tako da spoljašnja polja ne
mogu da izmene ni polje ni potencijal unutar kutije.
2.15 Kondenzatori. Kapacitet kondenzatora

 Fizička veličina kojom se karakteriše svojstvo

provodnika da pri istom potencijalu (naponu) mogu
da sadrže različite količine elektriciteta, naziva se
električni kapacitet.
q  C V
q  C U
C  F
dimq dimI  dimt I T
dimC     L2 M 1T 4 I 2
dimU dimE  dimd dimF
dimd
dimq
Primer Naći kapacitet kondenzatora između čijih ploča
vlada napon od 100 V, a na čijim pločama se nalazi
količina naelektrisanja od 3  1010 C

q
C   3pF
U
pločasti kondenzator

S
C 
d
S

d
C C

b c
a
2. Pločasti kondenzator uronjen u kerozin relativne
dielektrične propustljivosti 2 ima kapacitet 141,6 pF.
Kolike su površine ploča ako je njihovo rastojanje 5
mm.

S
C  r0
d

Cd
S  400cm 2
r 0
2. Površina kondenzatorskih ploča ravnog vazdušnog
kondenzatora je 60cm, a naelektrisanje na njima 1nC.
Napon između ploča je 90V. Odrediti rastojanje između
F
ploča. (  0  8,85  10 12 , r =1)
m

S q
C  r 0 C
d U

SU
d  r 0  4,8  10 3 m
q
3. Da bi kapacitet kondenzatora zaronjenog u ulje
relativne dielektrične propustljivosti 3,5 ostao isti kao u
vazduhu, između njegovih ploča je potrebno povećati
rastojanje za 6 mm. Koliko je rastojanje između ploča u
vazduhu?

S S
C  0 C1   r  0
d d  d
S S
0  r 0
d d  d

d
d  2,4mm
r 1
2.16 Vezivanje kondenzatora


serijska veza
+q -q +q -q +q -q

U1 U2 U3
U

q1  q 2  q3  q

U  U1  U 2  U 3

q  C1U1 ; q  C 2 U 2 ; q  C3 U 3
 q q q
U1  ;U 2  ;U3 
C1 C2 C3

q q q q
  
C ekv C1 C 2 C3

1 1 1 1
  
C ekv C1 C 2 C 3

1 1

C ekv i
Ci
Primer Dva kondenzatora su vezana serijski. Napon na
krajevima serjske veze kondenzatora je U  120V
Kapaciteti kondenzatora su: C1  5F i C1  10F

 Koliki je ekvivalentni kapacitet baterije kondenzatora

i naelektrisanje na oblogama kondenzatora?
C1C2
Ce   3,33F
C1  C2

q  UC e  400C
Primer Tri kondenzatora, kapaciteta 1F , 2 F , i 3F
vezana su na red. Napon na krajevima baterije je 220 V.
Odrediti naelektrisanje i napon na svakom kondenzatoru
ponaosob.
U U
q  UCe    12  10  4 C
1 1 1 1
 
Ce C1 C2 C3
q q q
U1   120V U2   60V U3   40V
C1 C2 C3
paralelna veza
+q1 -q1

+q2 -q2

+q3 -q3

U
U1  U 2  U 3  U
 q1  C1U ; q 2  C 2U ; q3  C3U

q  q1  q 2  q3

C ekv  U  C1  U  C 2  U  C3  U

C ekv  C1  C 2  C3

C ekv   Ci
i
Primer Tri kondenzatora jednakih kapacitet prvo su
vezani redno a potom paralelno. Odrediti odnos
ekvivalentnih kapaciteta

 Redna veza
1 1 1 1 3 C
    Ce1 
Ce1 C C C C
3
 Paralelna veza
Ce 2  C  C  C  3C
 Odnos
Ce 2 3C
 9
Ce1 C
3
Primer Odrediti ekvivalentni kapacitet baterije
kondenzatora prikazane na slici ako je
C1  2 F C 2  1F

C1 C1

C2 C2 C1

C1

C1  3C 2  C1 
Ce  C2   1,9F
3C 2  4C1
2.17 Energija kondenzatora

1
A  E kon  q  U
2
1 1 q2
E kon  C  U 2 E kon 
2 2 C
 1 1 S 1 1
E kon  C U 2   E 2d 2    S  d  E 2   V  E 2
2 2 d 2 2

E kon 1
w   E2
V 2
 Ploče kondenzatora oblika pravougaonika, čije
su dimenzije 8 cm i 25 cm, nalaze se u ulju
relativne dielektrične propustljivosti 3.
Količina naelektrisanja na pločama
kondenzatora je 5,31  109 C . Kolika je jačina
elektrostatičkog polja između ploča
kondenzatora? Kolika je gustina
elektrostatičke energije kondenzatora?
 U
E
d

q q qd
U  
C S r 0 S
r 0
d
q 4 V
E  10
r 0S m
1 3 J
we   r  0 E  1,33  10
2

2 m3
12. Odrediti zapreminsku gustinu energije polja između
ploča ravnog kondenzatora ako je rastojanje između
ploča d  1cm , napon U  1kV i prostor ispunjen
vazduhom.

1 2 1 S 2
CU  U 2
W 2 1  U  J
  2 d      4,425  10 2 3
V Sd Sd 2 d m
3. Vremenski konstantne električne struje

 Električnom strujom nazivamo svako

usmereno kretanje naelektrisanja, bez
obzira na uzroke ovog kretanja i na
vrstu naelektrisanja koja učestvuju u
ovom kretanju. Pokretljiva
naelektrisanja koja mogu obrazovati
električnu struju su elektroni i pozitivni i
negativni joni.
Električna struja može biti vremenski nepromenljiva.
Takvu električnu struju nazivamo vremenski konstantna
električna struja.

E
V1 + V2
+Q + -Q
E
+ +
+
a +
+
+ +

+
+ + +
strujni izvor
b
3.2 Jačina i smer električne struje. Gustina
električne struje

VA + VB -
A I
- B
- - -EAB

U AB  V A  V B

Q
I
t

i
q 
I  Q C
t t  s
[I ]  A
QIt
Primer Kroz provodnik protiče električna struja jačine
3A.
a) Kolika količina naelektrisanja protekne kroz poprečni
presek provodnika za 20s ?
6) Koliko se elektrona nalazi u toj količini
naelektrisanja?
q
I
t

q  It  60C
q  Ne

q
N   3,75  10 20
e
gustine struje

I
J
S
 I
J   2 A
S m
Primer

 3.2.3. Kolika je gustina struje ako za 2s kroz

2 19
poprečni presek provodnika S  1,2mm prođe 3  10
elektrona?
q
I t q Ne 6 A A
j     2  10 2
2
S S St St m mm 2