Predavanje I nedelja

Elektrostatika 1, ( pojam električnog polja, elektrostatička sila, vektor

električnog polja)
1.1 a) Pojam naelektrisanja,
Ako se pođe od strukture atoma, onda se osnovni delovi atoma , tj.
Jezgro i elektroni pored mase karakterišu još jednom osobinom, a
to je naelektrisanje ili električni naboj.
Elektroni su negativno naelektrisane čestice, a jezgro je pozitivno
naelektrisano i sastoji se od protona koji su pozitivno naelektridane
čestice i neutrona. Naelektrisanje neke čestice ili tela se obeležava sa
q ili Q izražava u Kulonima (C).
Najmanje moguće negativno naelektrisanje ima elektron , a najmanje pozitivno proton ova
najmanja moguća naelektrisanja su jednaka po apsolutnoj vrednosti i iznose e, pri čemu
je
e=1,6·10-19C
pa je na osnovu ovoga naelektrisanje elektrona qe jednako qe= -1,6·10-19C,
a naelektisanje jednog protona , qp jednako qp= 1,6·10-19.
U atomu je broj elektrona i protona jednak , pa je atom električno neutralan.
Ako je neko telo naelektrisano količinom naelektrisanja q , to njegovo naelektrisanje mora biti
po apsolutnoj vrednost jednako celom broju naelektrisanja e, tj
q=N·e,
gde je N- ceo broj.
b) Kulonov zakon
Ako se razdvojena naelektrisana tela nalaze u nekom prostoru, ona jedna na druge
deluju električnim silama.
Sile između dva naelektrisana tela istog znaka su odbojne , a sile između naelektrisanih
tela suprotnih znakova su privlačne.
Da bi se definisale i kvantitativno odredile veličine i zakoni vezani za ponašanje naelektrisanih
tela, uvodi se pojam tačkastog naelektrisanja. Čestica beskonačno male mase i beskonačno
malih dimenzija , naelektrisana naelektrisanjem q , predstavlja tačkasto naelektrisanje.
Posmatramo dva tačkasta naelektrisanja sa naelektrisanjima q1 i q2 , koja se nalaze na
rastojanju r12, koje je mnogo veće od dimenzija čestica. Izmedju njih će se javljati sila
koja se odredjuje preko Kulonovog zakona i po intenzitetu je jednaka

1 q1  q2 q1  q2
F12   k (1)
40 r12
2
r12
2

Ova sila je po intenzitetu srazmerna količini naelektrisnja naelektrisanih čestica, a obrnuto

srazmerna njihovom rastojanju na kvadrat.
Koeficijent srazmernosti je jednak
1
k
4 0

gde je

 0 - dielektrična konstanta vakuuma koja je jednaka

2 2
1 9 C 12 C F
0  10  8,85 10  8,85 1012
36 Nm 2
Nm 2
m
Izraz (1) predstavlja Kulonov zakon u skalarnom obliku.
Kako je sila vektorska veličina, i intenzitet i pravac i smer sile izmedju dva tačkasta
naelektrisanja može se odrediti Kulonovim zakonom u vektorskom obliku.
Posmatramo dva tačkasta naelektrisanja q1 i q2 , koje se nalaze na rastojanju r12,

Sila F12 kojom prvo naelektrisanje deluje na drugo se određuje kao

1 q1  q2
F12    r012
4 0 r12
2

gde r012 ort ili jedinični vector , čiji je moduo ili intenzitet r012  r012  1 , a smer mu je od
naelektrisanja 1 ka naelektrisanju 2 kao na slici. q1 q2
Smer vektora sile F12 u zavisnosti od toga da li su r12
naelektrisanja istog ili različitog znaka može da bude
isti ili suprotan od smera jediničnog vektora r012

Primeri:

a) Kada su oba naelektrisanja pozitivna q1 0 i, q2  0 pa su njihove apsolutne vrednosti 

q1= q1 i  q2=q2, , tj. proizvod q1·q2= q1 q2 0,
 0
0
 
  
1 q1  q2
1 q1  q2
F12   2  r012    r012  F12  r012 ,
4 0 r12 4 0 r12 2

q1 q2
r12

Pa je sila F12 istog smera kao jedinični vektor r012 , pa je sila odbojna.

Ovo bi bilo ista I da su oba naelektrisanja negativnog znaka

b) Kada je jedno naelektrisanje pozitivno, q1 0, a drugo negativno q2  0, pa su njihove

apsolutne vrednosti  q1= q1 i  q2= -q2, tj. proizvod q1·q2= - q1 q2 0

0
 
1 q1  q2 1 q1  q2
F12    r012  ()    r012   F12  r012
4 0 r12
2
4 0 r12
2

,
q1 q2

r12

Pa je sila F12 suprotnog smera od jediničnog vektora r012 i privlačna je.

Na sličan način , preko Kulonovog zakona u vektorskom obliku se određuje vector sile

F21 kojom drugo naelektrisanje deluje na prvo

1 q1  q2
F21    r021
40 r12
2

gde je r021 ort ili jedinični vector , čiji je moduo ili q1 q2

intenzitet r021  r021  1, a smer mu je od r21= r12
naelektrisanja 2 ka naelektrisanju 1 kao na slici.

Smer vektora sile F21 u zavisnosti od toga da li su naelektrisanja istog ili različitog znaka može
da bude ist ili suprotan od smera jediničnog vektora r021 .
-----------------------------------------------------------------------------------------
Primeri :

c) Kada su oba naelektrisanja negativna, q1 0 i, q2  0 pa su njihove apsolutne vrednosti  q1= -

q1 i  q2= - q2, a proizvod q1·q2= q1 q2 0
0
0
 
  
1 q1  q21 q1  q2
F21   2  r021    r021 ,
4 0 r21 4 0 r212

q1 q2

r21= r12

Pa je sila F21 istog smera kao jedinični vektor r021 , pa je sila odbojna.

d) Kada je prvo naelektrisanje negativno, q1 0, a drugo pozitivno q2 0, pa su njihove

apsolutne vrednosti  q1= -q1 i  q2= q2, a proizvod q1·q2= -q1 q2 0.

Sila F12 kojom prvo naelektrisanje deluje na drugo je jednaka

0
 
1 q1  q2 1 q1  q2
F12    r012  ()    r012 ,
4 0 r12
2
4 0 r12
2

Sila F12 je suprotnog smera od orta r012 I privlačna je.

Sila F21 , kojom naelektrisanje 2 deluje na naelektrisanje 1,

0
 
1 q1  q2 1 q1  q2
F21   2  r021  ()   r021
4 0 r21 4 0 r212

Sila F21 je suprotnog smera od orta r021 I privlačna je .

Intenziteti obe sile su jednaki.

q1 q2

r12
--------------------------------------------------------------------------------

Posmatramo slučaj kada postoji više naelektrisanih tačkastih naelektrisanja u nekom

prostoru q1, q2, ......... qn .
Ako su sile kojima pojedine naelektrisane čestice , q1, q2, ......... qn-1 . deluju na
naelektrisanu česticu qn,

F1n , F2 n ,………… Fn 1, n ,

Ukupna sila Fn koja deluje na naelektrisanje qn se dobija vektorskim sabiranjem sila

koima deluju pojedine čestice tj
n n
1 qi  qn
Fn  F1n  F2 n        Fn 1, n   Fi , n     r0 in
i 1 i 1 4 0 ri , n
2

q10
r1n qn0

rin
r2n

qi0
q20
 Primer

Naći ukupnu silu koja deluje na naelektrisanje q3. Poznato: q1=110-9 C , q2= - 210-9 C i q3= 4310-
9 C, r =3m , r =4m . Čestice se nalaze u temenima pravouglog trougla kao na slici.
12 23

Rešenje:
q1>0
Rastojanje r13 izmedju čestica q3 i q2 je po
r13 Pitagorinoj teoremi jednako

r13  r12  r23  5m

2 2
 q3>0

q2<0 r23

Sila F13 kojom tačkasto naelektrisanje q1 deluje
na q3 je odbojna, sila F23 kojom tačkasto
naelektrisanje q2 deluje na q3 je privlačna .

Po Kulonovom zakonu intenzitet sile F13 je jednak.intenzitet sile F12 je jednak

1 q1  q3 q1  q3 9 109  1109  4 109 9 1  4

F13   k   109 N  1,44 109 N .
4 0 r13
2
r12
2
(5) 2
25

1 q 2  q3 q 2  q3 9 109   2 109  4 109 924

F23   k   109 N  4,5 109 N
4 0 r23
2
r23
2
16 16

Ukupna sila F3 se dobija vektorskim sabiranjem sila F32 i F12

primenom metode paralelograma . Sa slike se vidi da se intenzitet sile F2 može dobiti

korišćenjem kosinusne teoreme

F3  F13  F23  2 F13  F23  cos

2 2 2

gde je  ugao naspram vektora F2 i cos može se dobiti iz pravouglog trougla koji čine
tačkasta naelektrisanja kako je prikazano na slici kao
r23
cos   0,8
r13
 Konačno se dobija da je

F3  F13  F33  2 F13  F23  cos 

2 2

(1,44  109 ) 2  (4,5  109 ) 2  2  1,44  109  4,5  109  0,8 

11,9556  1018  3,457  109 N

Poseban slučaj se javlja kada dimenzije naelektrisanih tela nisu mnogo manje od
rastojanja . Pošto Kulonov zakon važi za tačkasta naelektrisanja, onda on ne može da se
primeni u ovom slučaju, na isti način kao kod tela beskonačno malih dimenzija.
Kada naelektrisana tela imaju dimenzije koje nisu zanemarljive u odnosu na rastojanje
izmedju tela, tada se ta tela dele na beskonačno male delove koji mogu da se tretiraju
kao tačkasta naelektrisanja. Određuju se prema Kulonovom zakonu sile izmedju tako
beskonačno malih delova tela i te sile se vektorski sabiraju po celoj zapremini tela.

Primer

e). Izvesti izraz za silu koja vlada između dugačkog štapa dužine L, malog poprečnog preseka,
ravnomerno naelektrisanog količinom
naelektrisanja q1>0 koji je postavljen
duž x-ose i tačkastog naelektrisanja q2
q1 koji se nalazi u koordinatnom
q2
x početku,kako je predstavljeno na slici.
c L Rastojanje bližeg kraja štapa od
tačkastog naelektrisanja je c.
 Kako štap nije tačkasto naelektrisanje podeličemo ga duž x-ose na delove dužine dx.
Kako je štap dužine L i ima ukupno ravnomerno raspoređeno naelektrisanj q1, on ima
podužno naelektrisanje tj, naelektrisanje po jedinici dužine štapa 𝑞1 ′ jednako
𝑞1
𝑞1 ′ =
𝐿
Naelektrisanje beskonačno male dužine štapa dx je zbog toga jednako
𝑞1
𝑑𝑞1 = ∙ 𝑑𝑥
𝐿
Beskonačno mala sila dF21 kojom
dx
x q1 tačkasto naelektrisanje q2 deluje na
x
q2 beskonačno malo naelektrisanje dq1
x
dq1 koje se nalazi na rastojanju x je
c L

q1
q2  dx
1 q2  dq1 1 L 1 q2  q1
dF21    r021    r021   dx  r021
4 0 x 2
4 0 x 2
4 0 L  x 2

Kako su oba naelektrisanja istog zraka ( pozitivna) u ovom slučaju je sila odbojna.
Na ovaj način bi mogle da se odrede sile na sve deliće i sve beskonačno male sile bi bile
istog pravca i smera , tj. imale bi smer orta r021

Pošto su sve beskonačno male sile istog pravca i smera, intenzitet ukupne sile može se
dobiti sabiranjem intenziteta beskonačno malih sila
1 q2  q1
dF21  dF21   dx
4 0 L  x2

Ukupnu silu F21 dobijamo sabiranjem beskonačno mali sila dF21 duž cele dužine štapa,
tj. integraljenjem dF21 po celoj dužini štapa
x c  L x c  L x c  L x c  L
1 q2  q1 1 q2  q1 1 q q 1
F21  
x c
dF21  
x c
4 0

L x 2
dx 
4 0

L 
x c
x 2
dx  2 1 ( )
4 0 L x x c

q2  q1 1 1
F21  (  )
4 0 L c c  L
1.2. Električno polje
Ako u nekom prostoru deluje sila na naelektrisane čestice , kažemo da u tom prostoru
postoji električno polje.
Električno polje je posebno fizičko stanje koje se javlja u prisustvu naelektrisanih tela , tj.
u okolini naelektrisanih tela. Prisustvo električnog polja se manifestuje silom na unetu
naelektrisanu česticu ili naelektrisano telo u taj prostor, tj. to polje.
Vrednost jačine polja u nekoj tački , tj. kvantitativno odredjivanje jačine polja se vrši
preko sile koja deluje na naelektrisanu česticu u toj tački.
Obično je ta naelektrisana čestica , tačkasto naelektrisanje, čije je naelektrisanje jednako
+1C, i takva naelektrisana čestica se naziva probno naelektrisanje i obeležava sa qp . Tako
je qp=1C.
Ako se u neku tačku električnog polja unese probno naelektrisanje q p, na njega će
delovati električna sila F .

Vektor jačine električnog polja u toj tački se određuje kao količnik te sile F .i probnog
naelektrisanja qp, tj.
𝐹
𝐸⃗ =
𝑞𝑝

Vektor jačine električnog polja ima pravac i smer sile koja deluje na probno
naelektrisanje .
Intenzitet vektora električnog polja ili jačina električnog polja u nekoj tački je jednaka
električnoj sili koja deluje po jedinici naelektrisanja, tj.

⌊𝐹 ⌋ 𝐹
⌊𝐸⃗ ⌋ = 𝐸 = =
𝑞𝑝 𝑞𝑝

Jedinica za jačinu električnog polja je

[𝐹] 𝑁
[𝐸] = =
[𝑞𝑝 ] 𝐶

Jačina ili intenzitet vektora električnog polja je osobina jedne tačke u prostoru .
Električno polje se prostire i u materijalnoj sredini i u bezvazdučnom prostoru.
 Ako električno polje potiče od nekog tačkastog naelektrisanja q, tada je po Kulonovom
zakonu sila kojom ta čestica deluje na probno naelektrisanje u nekoj tački jednaka

1 q  qp
Fq ,q p    r0 q ,q p
4 0 rq ,qp 2

Pa je jačina električnog polja E A u tački A jednako

1 q  qp
  r0 q ,q p
⃗⃗⃗⃗⃗⃗⃗⃗
𝐹 𝑞,𝑞𝑝 40 rq ,qp 2
⃗⃗⃗⃗
𝐸𝐴 = =
𝑞𝑝 𝑞𝑝

1 q 1 q
EA    r0 q ,q p   2  r0 q ,q p ,
4 0 rq ,qp 2
4 0 rA

, a intenzitet električnog polja u tački A je jednak

1 q 1 q
EA     
4 0 rq ,qp 2
4 0 rA 2

Ako je tačkasto naelektrisanje koje stvara električno polje pozitivno, tj. q0, sila je odbojna pa
je vector električnog polja u smeru od naelektrisanja q.

q qp q
A
rq,qp rA

q0
rA A

rB
B
Električno polje opada sa kvadratom rastojanja od tačkastog naelektrisanja i radijalno je
usmereno oko naelektrisanja.

Kada je naelektrisanje q negativno tj . kada je q0,, tj. q=-q tada je vector jačine
električnog polja

1 q 1 q
EA    r0 q , q p    r0 q , q p
4 0 rq , qp 2
4 0 rA 2

Tada je električna sila na probno naelektrisanje privlačna, pa je vector jačine električnog

polja usmeren ka tačkastom naelektrisanju koje stvara električno polje.

q0 qp
q0
rq,qp A A
Fq ,q p rA

q0 rA
A

rB
B
1.2.b) Linije električnog polja
Linije električnog polja ili linije polja ili linije sile nam omogućavaju da vizuelizujemo
električno polje i prikažemo kako se
prostire u prostoru. One su uvek
orijentisane od pozitivnog ili ka
negativnom naelektrisanju. To su
zamišljene linije čije tangente u svakoj
tački imaju smer vektora električnog
polja u toj tački.
Linije polja pokazuju pravac i smer električnog
polja.
Gustina linija polja , odnosno broj linija polja
po jedinici dužine ili površine govori o jačini
polja, Na mestima gde su linije gušće polje je
jače.

Linije polja u okolini usamljenog pozitivnog

tačkastog naelektrisanja su radijalno
rasporedjene oko naelektrisanja i usmerene od
naelektrisanja.

Linije polja u okolini usamljenog

negativnog tačkastog naelektrisanja su
radijalno rasporedjene oko naelektrisanja i
usmerene ka naelektrisanju.
 Ako u nekom prostoru postoji više naelektrisanja onda svako od njih stvara elekktrično
polje. Vektor ukupnog električnog polja u nekoj tački u ovom slučaju je jednak vektorskom
zbiru električnih polja koja potiču od svakog naelektrisanja ponaosob.

Ako postoji više naelektrisanih tačkastih naelektrisanja u

nekom prostoru a q1, q2, ......... qn , , svaka od njih deluje
q10 električnom silom na probno naelektrisanje u nekoj tački
r1A A i svaka od njih stvara električno polje čiji su vektori u toj
r3A tački E1 A , E2 A , ….. En A
r2A
Vektor ukupnog električno polja u toj tački je jednak
odnosu vektora ukupne sile FA koja deluje na probno
q30
q20 naelektrisanje u tački A i probnog naelekktrisanja.

n n
1 qi  q p
F F i ,qp  4 
riA
2  r0i ,qp n
1 qi n
EA  A  i 1
 i 1 0
   r   EiA
40 2 0 i ,qp
qp qp qp i 1 riA i 1

Na osnovu izraza se vidi da je vektor ukupnog elekktričnog polja jednak vektorskom zbiru
vektora električnih polja koja potiču od svakog naelekkrrisanja. Rastojanje riA predstavlja
ratojanje naelektrisanja qi od tačke A u kojoj se odredjuje polje.

Primer

2. zadatak A
4m
2. Tačkasta nalektrisanja q1= 110-9 C, q2= -2 10-9 C, i tačka A 5m
rasporedjene su u temenima trougla kao na slici. Odrediti jačinu
električnog polja u tački A koje potiče od naelektrisanja q1 i q2 ? Q1 6m Q2
1
(0=8,8510-12F/m, ali uzeti da je =9109 m/F)
4 0
 EA
A
r1A  

r2A q2<0

q2>0 r12

Vektor električnog polja E1 A koje potiče od negativnog tačkastog naelektrisanje q1 orijentisano

je ka naelektrisanju, i njegov intenzitet je

1 q1 1 1  10 9 9 10
9
N
E1 A      9  10   0,36
4 0 r1 A 2 4    8,85  10 12
5 2
25 C

Vektor električnog polja E2 A koje potiče od negativnog tačkastog naelektrisanje q2 orijentisan

je ka naelektrisanju i njegov intenzitet je

1 q2 1  2  10 9 9 2  10
9
N
E2 A      9  10   1, ,125
4 0 r2 A 2 4    8,85  10 12
4 2
16 C

Ukupna jačina vektora električnog polja E A se dobija vektorskim sabiranjem vektora E1 A i

E 2 A kao

EA  E1 A  E2 A

primenom metode paralelograma .

Sa slike se vidi da se jačina vektora EA može dobiti korišćenjem kosinusne teoreme

EA  E1 A  E2 A  2E1A  E2 A  cos
2 2 2

gde je  ugao naspram vektora E A

Ugao  se može dobiti preko kosinusne teoreme primenjene na trougao 12A

 r12  r1A  r2 A  2  r1A  r2 A  cos , pa je
2 2 2

r  r2 A  r12
2 2 2

cos  1 A  0,125
2  r1 A  r2 A

gde je rastojanje r12 = 6m

Konačno se dobija da je
N
E A  E1 A  E2 A  2 E1 A  E2 A  cos  1,1375
2 2

C
Na slici su prikazane linije polja koje potiče od dva naelektrisanja istih apsolutnih vrednosti, ali
u prvom slučaju različitog znaka, a u drugom od dva naelektrisanja istih apsolutnih vrednosti i
istog znaka