РАД У ЕЛЕКТРИЧНОМ ПОЉУ

Свако кретање наелектрисаних тела у насупрот електростатичким силама, а добија се

електричном пољу условљено је вршењем рада. ако га врше електростатичке силе (кретање тела
Рад се улаже ако се наелектрисано тело премешта се врши под дејством електростатичких сила).

+q
+q0 +q0

1
 2 
F1 F2
r1

r2

кретање

рад се улаже рад се добија

(електростатичка
сила врши рад)

Извршени рад електричног поља на путу A  Ep1  Ep 2

s  r2  r1 (од тачке 1 до тачке 2) не може да се
израчуна множењем силе и пута, јер сила није па је:
константна на овом путу, већ зависи од квадрата
растојања. Због тога се одређује средња вредност qq 0 qq 0
Ep1  k Ep 2  k
силе, у овом случају као геометријска средина. r1 r2
Fsr  F1 F2 1 qq 0 1 qq 0
qq qq Ep1  Ep 2 
F1  k 20 F2  k 20 4 0 r1 4 0 r2
r1 r2
qq 0 qq 0 Према томе, систем два тачкаста
Fsr  k k 2 наелектрисања на међусобном растојању r има
r12 r2
потенцијалну енергију:
q 2 q02 1 q1 q 2
Fsr  k 2 Ep 
r12 r22 4 0 r
qq 0
Fsr  k Ако су наелектрисања истог знака,
r1 r2
потенцијална енергија је позитивна, а када су
Извршени рад да се наелектрисање пренесе из
супротног знака потенцијална енергија је
једне тачке у другу:
негативна.
A  Fsr s
Потенцијална енергија система наелектрисаних
qq
A  k 0  r2  r1  честица једнака је збиру потенцијални енергија
r1 r2 свих парова наелектрисаних честица које
qq qq међусобно интерагују.
A k 0 k 0
r1 r2
1 1
A  kqq0   
 r1 r2 

Рад је једнак промени енергије. У овом случају –

Рад је једнак разлици потенцијалних енергија у
почетном и крајњем положају наелектрисања: