Metodologija naučnog istraživanja

KAKO PRODUŽITI ŽIVOT ?

Maksimalan životni vek čoveka je 110-120 godina – više od toga dosad niko nije živeo, ali
bi naredne generacije mogle da podignu tu granicu – smatraju naučnici. Razlozi su različiti –
čovek je naučio da se suprotstavlja spoljnoj sredini. Tačnije, najveći broj ljudskih života je
spašen tehnologijom hlorisanja vode, otkrićem vakcine, antibiotika i razvojem medicine u celini.

U razvijenim zemljama dužina životnog veka uvećava se, navodno, brzinom od oko tri
meseca godišnje, a u Rusiji je poslednjih pet godina bio postavljen rekord – fiksirano je uvećanje
za devet meseci godišnje. Moguće je, ali i teško, dostići maksimalan životni vek. Jedan od uslova
jeste da čovek živi u zemlji sa razvijenom ekonomijom, gde je medicina na visokom nivou, a
socijalne usluge države vrlo kvalitetne. Takođe, briga o zdravlju je važan preduslov za dug život.
Ipak, većina ljudi ima nedoumica oko toga šta tačno treba preduzeti.

Skorašnja studija sa Harvarda izdvojila je pet navika koje zaista mogu produžiti život za 10
ili više godina. Najnovija studija sa Harvarda sprovedena je proučavanjem tri decenije
zdravstvenih podataka 44.354 muškarca i 78.886 žena. Naučnici su onda proučavali kako bi
nekoliko zdravih navika uticalo na dužinu njihovih života. Studija je pokazala da bi u slučaju
praktikovanja ovih pet navika, život žena bio u proseku duži za 43 godine, dok bi se život
muškaraca produžio za 38 godina. Prema naučnicima, saveti za sticanje pet zdravih navika su:

1. NE KONZUMIRAJTE CIGARETE

Prema američkom zavodu za kontrolu i prevenciju bolesti, pušenje cigareta je primarni uzročnik
preventivnih bolesti i smrti u SAD-u, koje godišnje uzmu čak 480.000 ljudskih života. Dobra vest
je da danas sve manje ljudi konzumira cigarete i da je procenat mladih ljudi koji postaju pušači u
padu. Stručnjaci nas zato savetuju da se potrudimo da postanemo deo bolje statistike.

2. NE PRETERUJTE SA ALKOHOLOM

Prekomerna konzumacija alkohola nipošto nije dobra za zdravlje. Prema stručnjacima, ona
dovodi ne samo do ozbiljnih i očiglednih zdravstvenih problema poput raka i srčanih oboljenja,
već i do problema kao što su saobraćajne nesreće, nasilje i rizično ponašanje. Stručnjaci
savetuju da bi konzumaciju alkohola trebalo svesti na dva pića dnevno za muškarce i jedno piće
za žene. Oni takođe savetuju da treba izbegavati prekomernu konzumaciju alkohola u kratkim
vremenskim razdobljima ( na primer, preterana konzumacija alkohola isključivo tokom
praznika ). Ipak, naučnici ne savetuju potpuno uzdržavanje od alkohola. Istraživanje pokazuje da
je umerena konzumacija zdraviji izbor od potpune apstinencije.

3. VODITE RAČUNA O SVOJOJ TEŽINI

Stručnjaci preporučuju održavanje indeksa telesne mase u vrednostima između 18,5 i 24,9.
Indeks telesne mase se računa deljenjem vaše težine sa visinom. Iako, indeks telesne mase važi
za pomalo zastarelu metodu koja često pruža nedovoljno precizne rezultate, naučnici je
neizostavno korise. Dobar indeks telesne mase znači manji rizik od srčanih oboljenja, infarkta,
dijabetesa, visokog krvog pritiska i raka.

4. HRANITE SE ZDRAVO

Balansirana ishrana puna vitamina nam pomaže da dobijemo vitamine i minerale bez štetnih
posledica po indeks telesne mase. Mnogi se pitaju šta je balansirana ishrana. Iako, se preporuke
za zdravu ishranu često menjaju, medicinski stručnjaci se slažu oko sledećeg: konzumirajte
integralne žitarice, voće, povrće, mlečne proizvode i meso sa niskim procentom masti. Isto tako,
unos šećera i soli treba ograničiti.

5. BUDITE FIZIČKI AKTIVNI BAREM POLA SATA DNEVNO

Prema američkom zavodu za kontrolu i prevenciju bolesti, odrasli koji su fizički aktivni imaju
manje šanse za dobijanje mnogih hroničnih bolesti. Zato naučnici savetuju, da umerena fizička
aktivnost koja uključuje brzu šetnju u trajanju od 150 minuta nedeljno i vežbe za jačanje mišića,
poput podizanja tegova, mogu u velikoj meri podmladiri vaše ćelije što automatski znači i duži
život.

Vežbajte. Krećite se. Redovno spavajte. Ostavite cigarete i alkohol. Hranite se umereno,
oslobodite se svega što narušava ujednačeni ritam metabolizma.

Međutim, i uz najbolju disciplinu, ćelije tela neumitno stare. Šta dovodi do toga? Koliko
geni utiču na dugovečnost? Iskreno se svi nadamo, da će nova studijska istraživanja dati
odgovore i na ova pitanja. Radni poligon na kome se ova pitanja već dugo ispituju jeste crv
Caenorhabditis elegans, nematod širok svega 1 mm, koji se koristi u brojnim biološkim
istraživanjima. Ovo stvorenje prirodno živi nekoliko nedelja, ali su mu genetičari značajno
produžili život manipulišući njegovim genima. Istraživanje takvih gena možda vodi ka rešenju
najstarijeg od svih problema nauke – ka eleksiru života.

Učenik:

Nemanja Dakić III-1