ПОТЕНЦИЈАЛ ЕЛЕКТРИЧНОГ ПОЉА И ЕЛЕКТРИЧНИ НАПОН

Наелектрисано тело унето у електрично поље Јединица за електрични потенцијал је волт (V).
поседује извесну енергију која се назива 1J
1V 
електростатичка потенцијална енергија. 1C
Тачка поља има потенцијал од 1V ако у њој
наелектрисање од 1C има потенцијалну енергију
+q0
1J.
Ep  q0 * 

F
1 2

- у некој тачки поља се налази мало тело 1 2

наелектрисано количином наелектрисања q0 - има
потенцијалну енергију Ep
1 qq 0 кретање
Ep 
4 0 r
Потенцијална енергија у једној тачки поља рад се улаже рад се добија
сразмерна је количини наелектрисања тела. (електростатичка
сила врши рад)
- ако се у исту тачку поља стави наелектрисање
2*q0 - имаће два пута већу потенцијалну енергију
За померање наелектрисања из тачке 1 у тачку
2*Ep
2 сила електричног поља врши рад.
Ep 2 * Ep
  const Рад је мера промене енергије.
q0 2 * q0
Ep1  q0 * 1 Ep2  q0 *  2
Количник електростатичке потенцијалне A  Ep1  Ep2
енергије и количине наелектрисања, сталан је за
A  q01  q0 2
једну тачку поља и представља карактеристику тог
поља, која се назива електрични потенцијал. A  q0  1   2 
Електрични потенцијал енергијска карактеристика разлика потенцијала –напон – обележава се
електричног поља. Електрични потенцијал се словом U
обележава грчким словом  (фи). Разлика потенцијала у почетној и крајњој тачки
1 qq 0 путање наелектрисања у електричном пољу је
4 0 r електрични напон.
Ep  U  1   2
 q0
q0 A  q0 * U
1 q
 A
4 0 r U 
q0
Потенцијал електричног поља је бројно једнак
Електрични напон између две тачке
количнику електростатичке потенцијалне енергије
електричног поља једнак је количнику између
и количине наелектрисања тела.
рада силе електростатичког поља при
Електрични потенцијал је скаларна величина,
премештању наелектрисања из почетне у крајњу
јер дефинисан као количник две скаларне
тачку и тог наелектрисања.
величине (рад-енргија и количина
1J
наелектрисања). 1V 
1C
Позитивна наелектрисања стварају позитиван
Ако се при премештању количине
потенцијал, а негативна негативан. Укупан
наелектрисања од 1C из једне у другу тачку
(резултујући) потенцијал у некој тачки поља
електричног поља изврши рад од 1J, онда између
одређује се се као алгебарски збир потенцијала
те две тачке постоји електрични напон од 1V.
који потичу од појединачних наелектрисања која
Рад у електричном пољу не зависи од облика
стварају то поље.
путање, већ једино од величине наелектрисања
 2

које се помера и од разлике потенцијала крајњих d

тачака путање.


F
+q

Електрични потенцијал у некој тачки

електричног поља тачкастог наелектрисања може
да се одреди формулом:
1 q
 U
4 0 r
Из формуле се види да све тачке које које се Рад електричне силе при кретању
налазе на истом растојању r од тачкастог наелектрисаног тела у хомогеном електричном
наелектрисања q имају исти потенцијал. Све ове пољу.
тачке се налазе на сфери полупречника r у чијем
је центру тачкасто наелектрисање q. Све тачке са Рад који изврши електрична сила при
истим потенцијалом образују површину која се померању куглице од једне до друге плоче на
назива еквипотенцијална површина. путу d

A  F *d
F
E  ;F  E*q A  q *U
q
A  q* E *d

q * E * d  q *U
Свако наелектрисање има бесконачно много
U  E*d
еквипотенцијалних површина. U
Код тела неправилног облика E
d
еквипотенцијалне површине прате облик тела, на основу овога, јединица електричног поља
док су код хомогеног поља у облику равни. V
волт по метру
m

раније
F
E   N
q C

V N

m C

Рад електричне силе при кретању

наелектрисаног тела у хомогеном електричном
пољу.