JEDNOSMERNA STRUJA U METALIMA

Uvod
Metali su dobri provodnici struje.
Uzrok tome je to atomi metala lako ispu-
taju svoje valentne elektrone u meuatom- + + + +
ski prostor. Kako su veina metala eleme-
nti I, II ili III grupe peridnog sistema, isti e- e- e-
- -
toliki je i broj valentnih elektrona u atomu. e e
Dakle, atomi metala isputanjem elektrona
postaju pozitivni joni, pa slika kristalne re- + e- + + e- +
etke metala ( prikazana na sl. 1. ) je da se
u vorovima kristalne reetke nalaze pozi-
tivni joni, a da se u meuatomskom prosto- e- e- e-
ru nalazi jako veliki broj slobodnih elektro- + + + +
na, koji se haotino kreu u svim pravcima,
po emu podseaju na molekule gasa, pa se e- e- e-
zato esto nazivaju elektronski gas.
Ako na jedan kraj metala dovedemo e- e-
pozitivno, a na drugi negativno naelektrisa- + + + +
nje, doi e do usmerenog kretanja slobod-
nih elektrona od negativnog ka pozitivnom sl. 1.
naelektrisanju. Ovakvo kretanje slobodnih
elektrona predstavlja jednosmernu struju u metalu. Dakle, definicija jednosmerne struje u metalnom
provodniku glasi: Jednosmerna struja u metalu je usmereno kretanje slobodnih elektrona kroz
meuatomski prostor, koje je obino izazvano spoljanjim elektrinim poljem.

Osnovne veliine
Za opisivanje jednosmerne struje obino se koristi sledeih osnovnih 5 fizikih veliina:
- Elektromotorna sila ( V Volt ),
- Napon U ( V )
- Jaina struje I ( A Amper ) R
- Gustina struje j ( A/m2 )
- Elektrini otpor R ( - Om )
Na sl. 2. prikazano je najjednostavnije U I
strujno kolo. U kolu pored izvora struje koji
se smatra unutranjim delom strujnog kola e-
mora da postoji bar jedan otpornik ( R ) koji je O O
icom spojen za polove izvora struje. ica i ot- +
pornik se smatraju spoljanjim delom strujnog sl. 2.
kola.
Elektromotorna sila izvora je brojno jednaka radu koji mora da izvri neka strana sila da bi
premestila jedinicu naelektrisanja sa jednog pola izvora na drugi, ali kroz izvor.
As

q
Pod stranom silom se podrazumeva neka sila koja je neelektrine prirode i koja razdvaja
naelektrisanja u izvoru struje inei na taj nain da izvor ima dva suprotno naelektrisana pola. Recimo,
kod baterija, akumulatora ili galvanskih elemenata kao izvora struje postojanje ove strane sile se zasniva
na hemijskom procesu koji se odvija u samom izvoru.
Kako se izvor struje smatra unutranjim delom strujnog kola, tada se moe rei da je
elektromotorna sila karakteristika izvora struje, tj. unutranjeg dela strujnog kola.
Rad koji vri strana sila je pretvaranje nekog neelektrinog oblika energije u elektrinu. Kod
pomenutih hemijskih izvora struje taj neelektrini oblik energije je hemijska energija izvora kao podvrsta
njegove unutranje energije.
1
 Napon u spoljanjem delu strujnog kola je brojno jednak radu koji mora da izvri elektrina
sila da bi premestila jedinicu naelektrisanja sa jednog pola izvora na drugi, ali kroz icu.
Ae
U
q
Pod spoljanjim delom strujnog kola se podrazumeva ica i svi elektrini ureaji u kolu
izuzimajui sam izvor struje.
Rad koji vri elektrina sila u kolu je, u ovom sluaju, pretvaranje elektrine energije u neki drugi
neelektrini oblik energije npr. u toplotnu energiju.
I elektromotorna sila i napon se mere istom jedinicom mere, a toje 1 Volt.

Jaina struje u datom provodniku je brojno jednaka onoj koliini elektriciteta koja proe kroz
popreni presek tog provodnika u jedinici vremena.
q
I
t
Kako naelektrisanje prenose provodni elektroni, sledi da se preneto naelektrisanje moe odrediti
kada se broj elektrona N koji proe kroz pomenuti popreni presek provodnika pomnoi sa
naelektrisanjem koje nosi jedan od njih. Ovo naelektrisanje jednog elektrona se u fizici smatra jedininim
naelektrisanjem ( isto toliko je i naelektrisanje jednog protona samo to je ono pozitivno ) i predstavlja
prirodnu konstantu, a iznosi:
e 1,6 10 19 C .
N e
Dakle: q N e , pa je: I . 1 2
t
Na sl. 3. je prikazan provodnik ija je povrina
poprenog preseka obeleena sa S, a kroz njega S v S
protie jednosmerna struja. U poetnom trenutku e- V
vremena posmatramo presek 1 ovog provodnika
i u toku vremena t slobodni elektroni iz ovog x
preseka se prosenom brzinom v premetaju za t sl. 3.
rastojanje x v t do preseka 2.
Na ovaj nain smo sigurni da je koliina elektriciteta koja je u toku vremena t prola kroz
presek 1 jednaka ukupnoj koliini elektriciteta koja se, na kraju vremena t nalazi izmeu preseka 1 i
preseka 2, tj. u zapremini: V S x . Ako sa n obeleimo koncentraciju elektrona u provodniku, tj.
N
broj elektrona u jedinici zapremine provodnika, tada je: n , odakle je ukupan broj elektrona u
V
provodniku izmeu ovih preseka: N n V .
Koliinu elektriciteta izmeu preseka 1 i 2 sada moemo odrediti kao:
q N e n V e n S x e n S v t e .
S obzirom na definiciju jaine struje:
q n S v t e
I
t t
pa posle skraivanja vremenskog intervala dobijamo:

I nevS .

Dobijeni obrazac za jainu struje pokazuje da je jaina stuje u datom provodniku direktno
srazmerna: koncetraciji elektrona u njemu, prosenoj brzini njihovog usmerenog kretanja, kao i povrini
poprenog preseka tog provodnika, tj. njegovoj debljini.

Gustina struje u provodniku je brojno jednaka jaini struje koja protie kroz jedinini
popreni presek tog provodnika.
I
j .
S

2
 q
q
Kako je: I , sledi: , pa je reavanjem dvojnog razlomka:
t j t
S
q
j .
S t
Zavrni obrazac bolje prikazuje smisao ove veliine od poetnog i itamo ga na sledei nain:
Gustina struje u provodniku je brojno jednaka koliini elektriciteta koja proe kroz jedinini
popreni presek provodnika u jedinici vremena.
Ako uzmemo da je jaina struje: I n e v S , tada je:
I nevS
j nev.
S S

Elektrini otpor date metalne ice ( provodnika ) je direktno srazmeran njenoj duini, a
obrnuto je srazmeran povrini njegovog poprenog preseka. Elektrini otpor zavisi i od vrste metala od
koga je ica napravljena, preko vrednosti specifine otpornosti datog metala ( ).
Obrazac koji odgovara ovoj definiciji elektrinog otpora je:
l
R .
S
U narednoj tabeli sledi nekoliko brojnih podataka o vrednostima specifine otpornosti nekih
mm 2
metala i to na t = 20 oC ! Izabrana jedinica za ove podatke je: .
m
metal specifina otpornost
srebro 0,0165
bakar 0,0178
zlato 0,0230
aluminijum 0,0300
volfram 0,0550
gvoe 0,0990
olovo 0,2100

Dakle, jedan dobar provodnik bi trebalo da bude napravljen od nekog od prva etiri metala iz
tabele. U praksi se najee se koristi bakar, a znatno ree aluminijum. Srebro, a naroito zlato spadaju u
retke, a to znai i jako skupe metale to ograniava mogunost njihove upotrebe. Na primer, telefonski
vazduni kablovi koji se vode po stubovima se prave od legure bakra u kojoj je oko 97 % bakra, a bakar
je legiran: kalajem, magnezijumom, kadmijumom, cinkom i silicijumom ili fosforom, da bi se pojaala
inae slaba otpornost istog bakra na kidanje. Legiranjem bakra je poveana njegova specifina
otpornost, pa se to nadoknauje poveanom debljinom tih kablova zato to je elektrini otpor obrnuto
srazmeran debljini ice.
Ako elimo da neki provodnik bude sa velikim otporom, tada je dobro uzeti neki metal koji ima
veu specifinu otpornost, ica treba da bude dugaka i tanka. Na primer, arno vlakno u sijalici je
napravljeno od volframa, spiralnog je oblika ( da bi mu se poveala duina, ali i zato da bi odavalo to
manje toplote ) i vrlo tanko. Time se postie ogroman otpor vlakna, pa se zato ( vidi Dul Lencov
zakon ) ono pri protoku struje zagreva do temperatura belog usijanja od 2500 do 3000 oC, to je uslov
da emituje svetlost. Ako se pogleda tabela jasno je da volfram nije metal sa najveim specifinim
otporom, ali njegov izbor je ipak logian zbog njegove vrlo visoke take topljenja preko 3000 oC, dok se
drugi metali sa veim specifinom otpornostima ( dakle, sa jo veim otporom od volframa ) tope na
znatno niim temperaturama, to ih ini nepogodnim u ovom sluaju.
Omov zakon za deo strujnog kola

Delom strujnog kola se smatra otpornik R. R

Ako se kroz taj otpornik proputaju struje razliitih I
jaina: I1, I2, I3 ... a pri svakoj od njih se meri na-
pon na njegovim krajevima: U1, U2, U3 ... respek-
3
tivno, tada se moe ustanoviti da je kolinik izmere- U
nog napona i jaine uvek isti: sl. 4.
U1 U 2 U 3
... const. R .
I1 I2 I3
Merenjem se moe pokazati da je ovaj odnos napona na krajevima otpornika i jaine struje kroz
njega jednak njegovom elektrinom otporu, to je u prethonom obrascu i napisano.
Navedeni obrazac predstavlja Omov zakon za deo strujnog kola. On nam omoguava da
uspostavimo i vezu izmeu jedinica za otpor, napon i jainu struje:
1V
1 ,
1A
to znai da otpornik ima vrednost otpora od 1 Oma ako pri naponu na njegovim krajevima od 1 Volta
kroz njega protie struja od 1 Ampera.
Omov zakon za deo strujnog kola se javlja jo i u sledea dva oblika:
U
I ,
R
to znai da je jaina struje, koja protie kroz neki provodnik, direktno srazmerna naponu na njegovim
krajevima, a obrnuto je srazmerna njegovom elektrinom otporu i:

U I R.
Veliina U se najee naziva napon, ali se jo naziva pad napona, kao i elektrootporna
sila.

Omov zakon za celo strujno kolo

Na sl. 5. prikazano je najednostavnije celo R

strujno kolo. Ono se sastoji od izvora struje ija je
elektromotorna sila , a unutranji otpor r, jed-
nog spoljanjeg otpornika otpora R i provodnika
koji ih spajaju. U
Omov zakon za ovo celo strujno kolo glasi: I

I .
Rr
Ovaj obrazac znai da je jaina struje u kolu direk- r
tno srazmerna elektromotornoj sili izvora, a obrnuto O O
je srazmerna zbiru svih otpora u kolu. +
Iz prethodnog obrasca sledi: sl. 5.
I R I r .
Kako je: I R U sledi:
U I r .

Ovaj obrazac pokazuje da elektromotorna sila izvora i napon na otporniku nisu brojno jednaki.
Meutim, razlika je veoma mala zato to je unutranji otpor izvora r obino stotinak puta manji od
spoljanjeg otpora u kolu R, tako da je elektromotorna sila zanemarljivo vea od napona, a razlika obino
ne premauje 1 % vrednosti elektromotorne sile.

Ako se u kolu nalazi vei broj izvora, kao i

vei broj otpornika, tada se moe rei da:
Jaina struje u kolu je jednaka ko- R2 R2
liniku algebarskog zbira svih elektromo- r2 2 r2 2
tornih sila i zbira svih otpora u tom kolu.
Na sl. 6. i sl. 7. prikazana su dva R3
sloenija strujna kola. Obrasci za Omov
4
zakon za celo strujno kolo tada glase: R1 R1
- za kolo na sl. 6.
1 2
I ,
R1 R2 R3 r1 r2
- a za kolo na sl. 7.
1 2
I . r1 1 r1 1
R1 R2 r1 r2
sl. 6. sl. 7.

Dul Lencov zakon

Dul Lencov zakon se odnosi na koliinu toplote ( Q ) koja se oslobaa u provodniku otpora
( R ) kada u toku vremena ( t ) kroz njega protie struja jaine ( I ). Tada je:

Q I 2 R t .
Dul Lencov zakon glasi: Koliina toplote osloboena u datom provodniku, za koji vai Omov
zakon, direktno je srazmerna: kvadratu jaine struje u njemu, njegovom otporu i vremenu proticanja
struje kroz njega.
Ako elimo da napravimo jak greja, tj. provodnik u kome e se oslobaati velika koliina toplote,
tada on treba da ima veliki otpor, a kroz njega treba proputati jaku struju. Sasvim je normalno da e se
koliina osloboene toplote poveavati sa protokom vremena. Kao to je ve reeno u lekciji elektrini
otpor, veliki otpor datog provodnika je mogue postii ako izaberemo neki metal velikog specifinog
otpora, ako je taj provodnik to dui ( zato su grejai obino savijeni u spiralu ) i to tanji.
Upravo obrnuto treba uraditi ako je potrebno spreiti pretvaranje elektrine energije u toplotnu
to je sluaj u svim prenosnim kablovima, npr. u dalekovodnim kablovima. Tada se osloboena toplotna
energija naziva toplotnim gubicima. U ovom sluaju potrebno je da otpor provodnika bude to manji, da
struja bude to slabija, a vreme proticanja struje to manje.

Izvoenje Dul Lencovog zakona:

Jedan od napred navedenih obrazaca za Dul Lencov zakon, a to je: Q U I t , moe se dobiti
na sledei nain: zamislimo provodnik iji je jedan kraj na viem potencijalu 2 , dok je njegov drugi
kraj na niem potencijalu 1 , pri emu je oigledno da je napon izmeu tih krajeva: U 2 1 .
Ako kroz ovaj provodnik protekne koliina elektriciteta q, tada je izvreni rad:

. R
I 1 2

U
A q 2 1 q U ( sl. 8. )
to su obrasci poznati jo iz elektrostatikog polja. Kako je definicija jaine struje:
q
I q I t .
t
Zamenom u prethodni izraz dobija se:
A q U I t U ,
tj. A U I t .

Kako rad predstavlja pretvaranje energije iz jednog oblika u drugi, jasno je da je ovde dolo do
upravo takvog pretvaranja i to elektrine energije u unutranju tj. u toplotnu energiju ( pod uslovom da se
ovaj provodnik ne kree u magnetnom polju i da se u njemu ne deavaju hemijske reakcije ).
Pritom je izvreni rad brojno jednak i potroenoj elektrinoj i dobijenoj toplotnoj energiji, zato to
rad meri koliko energije pree iz jednog oblika u drugi. Dakle:
5
 A E e Q .
Sada je oigledno da je:
Q U I t ,
a odavde se pomou Omovog zakona za deo strujnog kola mogu lako dobiti i dva preostala oblika obrasca
za Dul Lencov zakon:
U U
I Q U t
R R
U2
Q t
R
U I R Q I R I t
Q I R t
2

Ovde je zgodna prilika da se odredi kolika je snaga osloboena pritom u ovom strujnom
provodniku. Kako je snaga brzina vrenja rada, sledi:
A U I t
P
t t

P U I .

Zamenom obrasca za Omov zakon za deo strujnog kola u prethodni izraz za snagu, moe se videti da je
takoe:
U2
P I2 R.
R

Kirhofova pravila

Omov zakon za celo strujno kolo omoguava izraunavanje jaine struje u jednostavnom
nerazgranatom strujnom kolu. Meutim, kada je strujno kolo razgranato, tj. sloeno tada se za
izraunavanje jaine struje u njegovim granama koriste dva Kirhofova pravila.
Prvo Kirhofovo pravilo glasi: Zbir jaina svih struja koje utiu u jedan vor jednak je zbiru
jaina svih struja koje iz tog vora istiu.
Primer iz koga se moe videti upo-
treba ovog pravila je prikazan na sl. 9. Na
slici imamo pet grana nekog razgranatog I2 = 7 A I3 = ?
strujnog kola koje su spojene u jedan vor.
Prikazane su jaine struja u svakoj grani,
kao i smerovi tih struja. Struje u prvoj, dru-
goj i etvrtoj grani utiu u vor, dok struje I1 = 3 A I4 = 6 A
u treoj i petoj grani istiu iz vora. Sada je
primena I Kirhofovog pravila jednostavna: I5 = 12 A
I1 I 2 I 4 I 3 I 5 .
Ako je jedna od ovih jaina struje ne-
poznata, moe se izraunati pod uslovom da sl. 9.
su nam ostale etiri jaine struja poznate. U primeru na slici:
3 A 7 A 6 A I 3 12 A
odakle je: I3 4A .

Drugo Kirhofovo pravilo glasi: Algebarski zbir svih elektromotornih i elektrootpornih sila u
datoj konturi mora biti jednak nuli.
Drugo Kirhofovo pravilo se koristi kod I1 A I2
sloenih strujnih kola. Jedno takvo kolo je pri-
kazano na sl. 9. Najbolje je da primenu ovog

6
pravila razmotrimo sa zadatim brojnim vredno- I
stima veliina, tj u formi zadatka.
Neka su elektromotorne sile izvora:
1 12 V i 2 24 V, dok su njihovi unu- 1 r1 R
tranji otpori: r1 2 i r2 1 . Neka je 2
r2

vrednost spoljanjeg otpora: R 60 . I II

Izraunati jaine struja u svim granama ovog
sloenog strujnog kola.
Da bi se ovaj zadatak reio potrebno je
da se pored I i II Kirhofovog pravila uvedu ne-
ka dodatna potpravila.
1. Potrebno je odrediti pojedinane kon-
ture koje ine ovo sloeno strujno kolo, a zatim sl. 10.
odrediti smer njihovog obilaska, to na slici pri-
kazuju polukrune strelice. Njihov smer je izabran proizvoljno ( to znai da je mogao biti i suprotan ), ali
mora biti isti u svim konturama. Na sl. 10. je to smer kretanja suprotan smeru kretanja kazaljki na satu i
isti je u obe konture.
2. Potrebno je usmeriti elektromotorne sile izvora. Smer nije proizvoljan i mora biti isti za sve
izvore. Na slici to je smer od pozitivnog ka negativnom polu izvora (unutar izvora).
3. Potrebno je odrediti smerove traenih struja u svim granama ovog kola. Njihov smer je
proizvoljan, ali se pritom mora paziti da ne mogu sve struje istovremeno ulaziti u vor, a takoe da nije
mogue da sve one izlaze iz vora jer bi time bilo narueno I Kirhofovo pravilo.
Kako su u datom kolu nepoznate tri jaine struje, potrebno je postaviti tri jednaine kao sistem sa
tri nepoznate. Prva jednaina sledi iz I Kirhofovog pravila za vor A:
I I1 I 2 ( * )
Druga i trea jednaina slede iz II Kirhofovog pravila, a odnose se na konturu I i konturu II:
1 I R I 1 r1 0
i 2 I 2 r2 I R 0 .
Prilikom pisanja ovih jednaina primenjeno je jo jedno potpravilo:
4. Data elektromotorna sila , ili elektrootporna sila I R nosi predznak ( + ili ) u zavisnosti
od toga da li joj se smer poklapa sa smerom obilaska konture ili mu je suprotan. Ako se poklapa onda je
znak +, a ako je suprotan onda je znak .
Napisane tri jednaine predstavljaju sistem od tri jednaine sa tri nepoznate i reiu ga metodom
zamene. Zamena e biti prva jednaina: I I 1 I 2 , a nju u zameniti u drugoj i treoj jednaini:
1 I 1 I 2 R I 1 r1 0
2 I 2 r2 I 1 I 2 R 0

12 I1 I 2 60 I1 2 0
24 I 2 1 I 1 I 2 60 0

12 60 I 1 60 I 2 2 I 1 0
24 I 2 60 I 1 60 I 2 0

62 I 1 60 I 2 12 / 2
60 I 1 61I 2 24
Iz prve jednaine, posle skraivanja sa 2, zamena je:
6 31I 1
I2 (**)
30
Zamenom u drugu jednainu dobija se:

7
 6 31I 1
60 I 1 61 24 / 30
30
1800 I 1 366 1891I 1 720
91I 1 1086
1086
I1
91
I 1 11 .934 A
Zamenom u ( ** ) dobija se:
6 31 11 .934
I2
30
I 2 12.132 A.
Zamenom u ( * ) dobija se:
I 11 .934 12.132
I 0.198 A.
5. Ovo poslednje potpravilo se primenjuje ako je dobijen negativan rezultat za neku od
izraunatih jaina struje. U prethodnom primeru to se desilo sa jainom struje I1 , dok su jaine struja I2
i I imale pozitivnu vrednost. To znai da
je pri sluajnom odreivanju njihovih smerova I1 A I2
iz potpravila 3 tano odreen smer one struje
koja je pozitivna, dok je smer one koja je nega-
tivna pogreno pretpostavljen. Zato, da bi zadatak
bio kompletiran, potrebno je prepraviti smer I
struje I1 u taki A, to je prikazano na sl. 11.
Smer struja I2 i I ostaje nepromenjen. sl. 11.