Elektrina struja u vrstim telima

Elektrina struja je usmereno kretanje nosilaca naelektrisanja pod dejstvom (stalnog) elektrinog polja. Nosioci naelektrisanja:

u metalima: elektroni, u poluprovodnicima: elektroni i upljine, u elektrolitima: pozitivni i negativni joni, u jonizovanim gasovima: elektroni i pozitivni i negativni joni.

Za odravanje toka elektrine struje, neophodno je odravanje stalne razlike potencijala (elektrinog polja) izmeu razliitih taaka provodnika. Za to slue elektrini izvori - suva baterija, akumulator, generator.
217

Elektrina struja u vrstim telima

Jaina (intenzitet) elektrine struje je koliina naelektrisanja koja proe kroz popreni presek provodnika u jedinici vremena.

Trenutna vrednost jaine struje:

dq i= dt

[A]

Ako je proticanje naelektrisanja stacionarno:

q I= t

Po konvenciji je uzeto da se smer struje poklapa sa smerom kretanja pozitivnih nosilaca naelektrisanja u elektrinom polju, a suprotno elektronima, kao nosiocima u klasinim (metalnim) provodnicima.
218

Elektrina struja u vrstim telima

Jednosmerna struja je ona kod koje elektrino polje svo vreme zadrava smer, pri emu moe imati stalnu ili promenljivu veliinu. Kada elektrino polje menja smer, i smer kretanja nosilaca naelektrisanja se menja. Re je o naizmeninoj struji, koja moe imati proizvoljan ili periodian (esto sinusoidan) oblik. Gustina struje j je vektorska veliina koja definie pravac i smer struje i predstavlja kolinik jaine struje i poprenog preseka kroz koji tee:

r di r j= no dS

U sluaju kretanja elektrona u metalnom provodniku poprenog preseka S nekom srednjom brzinom:

dq = n e ( S v dt )

dq i= = neS v dt

j = nev
219

Elektromotorna sila
Ureaji koji odravaju potencijalnu razliku na krajevima provodnika su elektrini izvori ili generatori. U elektrinim izvorima (izvorima elektromotorne sile - EMS) se neelektrina energija pretvara u elektrinu, a pozitivna naelektrisanja se prenose sa nieg na vii potencijal, a negativna obrnuto. Rad koji je potrebno izvriti da bi se jedinino pozitivno naelektrisanje prenelo sa nieg na vii potencijal izvora definie EMS:

dA Udq = = =U dq dq
Izvori mogu biti: hemijski, toplotni, mehaniki, ve prema vrsti energije koju pretvaraju u elektrinu.
220

Elektromotorna sila
Elektromotorna sila E je takoe i maksimalna razlika potencijala na krajevima neoptereenog izvora (bez prikljuenog potroaa). Prilikom prikljuenja potroaa na izvor EMS, razlika potencijala malo opadne na njegovim prikljucima usled postojanja unutranje otpornosti r. Snaga elektrinog izvora je rad koji izvri izvor za vreme dt:

dA dq P= = dt dt

P = I

221

Omov zakon
Stalno elektrino polje E u provodniku duine l srazmerno je razlici potencijala U na njegovim krajevima, pri emu se nosioci naelektrisanja usmereno kreu tzv. brzinom drifta vD.
U l qt 1 1F 1 qE vD = atc = tc = tc = c E = E 2 2m 2 m 2m E=

- pokretljivost nosilaca naelektrisanja

tc - srednje vreme izmeu dva sudara

I = nqvD S = nq

U S l

I =

U S l

U = I

l S

=nq - specifina provodljivost materijala =1/ - specifina otpornost materijala

U = U
l

dl U = I S 0

U = I dl S 0
l

222

Omov zakon
Omov zakon: Razlika potencijala, napon U, na krajevima provodnika srazmerna je jaini struje I koja protie kroz provodnik. Koeficijent srazmernosti izmeu napona U i jaine struje I je elektrina (termogena) otpornost R.

U = RI
Za homogeni provodnik konstantnog poprenog preseka elektrina otpornost (u []) je:

l R= S

Drugi oblik Omovog zakona: G=1/R - elektrina provodljivost

I = GU

223

Omov zakon
Prethodni oblik Omovog zakona ne vai u sluaju promenljivog polja, u sluaju da se provodnik nalazi u promenljivom magnetnom polju, zatim u sluaju spojeva razliitih tipova poluprovodnika, u sluaju paralelnog odvijanja jo nekih procesa (jonizacija u gasovima, ). U optem sluaju, provodnik ispoljava, osim termogene, i kapacitivnu i induktivnu otpornost (posledica vremenske promene elektrinog i magnetnog polja samog provodnika).

U =ZI
Z - impedansa provodnika (zavisi od frekvencije naizmenine struje) U, I - efektivne (ili maksimalne) vrednosti napona i jaine struje

224

Elektrina provodljivost i elektrina otpornost provodnika

Gustina elektrine struje kroz provodnik j, uzrokovane elektrinim poljem, kao i gustina nosilaca naelektrisanja koji tu struju ine, zavisi od vrste provodnika. Odnos gustine elektrine struje j i jaine elektrinog polja E je elektrina provodljivost . Ovu vezu daje jednaina provodljivosti ili Omov zakon za gustinu struje:
I = nqvD S = nqES I j = = nqE = E S

r r j = E

j = E

Dobri elektrini provodnici su dobri i toplotni provodnici. Provodnici sa znatno veim elektrinim otporom od otpora veza nazivaju se otpornici. Oni mogu imati stalni ili promenljiv otpor (reostati, potenciometri). Elektrina otpornost provodnika zavisi od mnogih faktora koji utiu na strukturu i sadraj nosilaca naelektrisanja u njima (temperatura, 225 osvetljavanje, prisustvo magnetnog polja, ).

Elektrina provodljivost i elektrina otpornost provodnika

Specifina otpornost provodnih materijala zavisi od temperature.

= 0 + at + bt 2 + L
0 - specifina otpornost na 0 C; a, b, - konstante za dati metalni provodnik.

Za relativno uske temperaturne intervale kvadratni i vii lanovi ove polinomne zavisnosti se mogu zanemariti.

= 0 + at = 0 (1 + t ) R = R0 (1 + t )

= 0 t R = R0 t

- temperaturni koeficijent otpornosti

Predstavlja relativnu promenu otpornosti pri jedininoj promeni temperature.
226

Elektrina provodljivost i elektrina otpornost provodnika

Na veoma niskim temperaturama, blizu apsolutne nule, kod nekih materijala dolazi do pojave naglog, skokovitog opadanja otpora - praktino do nule. Ova pojava se naziva superprovodljivost. Temperatura na kojoj se deava ova promena otpora je tzv. kritina temperatura Tc. Ona zavisi od hemijskog sastava, molekularne strukture i pritiska. Jaina (gustina) struje u superprovodnom stanju materijala moe imati veoma visoke vrednosti. Kada se jednom uspostavi tok struje u superprovodniku, on se moe odravati praktino neogranieno vreme bez primetnih gubitaka.
227

Rad, snaga i toplotno dejstvo elektrine struje

Premetanjem koliine naelektrisanja dq sa mesta vieg na mesto nieg potencijala, potencijalna energija nosilaca naelektrisanja se smanjila za iznos izvrenog rada dA.

dA = Udq

U zavisnosti od potroaa kroz koji nosioci naelektrisanja prolaze, energija dA se pretvara u drugi vid energije (toplota, mehaniki rad, jonizacija gasa, svetlosno zraenje, ). Pretvaranje elektrine energije u toplotu je toplotno dejstvo elektrine struje. Kinetika energija koju nosioci naelektrisanja dobijaju u elektrinom polju se u procesima sudara sa esticama sredine pretvara u energiju termikog (haotinog) kretanja. Posledica je povienje temperature provodne sredine.

dA = UIdt

A = UIt
228

Rad, snaga i toplotno dejstvo elektrine struje

Rad elektrine struje izvren u jedinici vremena je snaga (u [W]).

dA P= = UI dt
Na osnovu Omovog zakona, rad i snaga elektrine struje se mogu izraziti i na sledei nain:

U2 A= t = RI 2t R

U2 P= = RI 2 R

Rad elektrine struje u sluaju otpornika kao potroaa pretvara se u toplotu. Snaga je, u ovom sluaju, brzina oslobaanja toplote.

dQ = RI 2 dt

Q = RI 2t

Dul-Lencov zakon - poseban oblik zakona odranja energije za transformaciju elektrine energije u toplotnu. 229

Kirhofova pravila
Kirhofova pravila povezuju jaine struja (jednosmernih ili naizmeninih) i razlike potencijala u sloenim strujnim kolima i slue za njihovo proraunavanje. Strujna kola su skupovi meusobno povezanih elemenata, tj. delova kola na ijim krajevima postoji razlika potencijala ukoliko su prikljueni na izvor EMS (elektromotorna sila elektrinog izvora je rad koji je potrebno izvriti da bi se jedinino pozitivno naelektrisanje prenelo sa negativnog na pozitivni pol izvora; jedinica [V]). U elemente kola se ubrajaju otpornici, kondenzatori, solenoidi, transformatori, izvori EMS, diode, tranzistori, generatori naizmenine struje,

Primer sloenog kola

230

Kirhofova pravila
vor u elektrinom kolu je taka gde su spojena tri ili vie provodnika. Kontura je niz redno (serijski) vezanih elemenata kola u kojem je kraj poslednjeg elementa vezan za poetak prvog. Grana u sloenom kolu je deo konture i sastoji se od jednog ili vie redno vezanih elemenata izmeu dva susedna vora.

231

Kirhofova pravila
I Kirhofovo pravilo (pravilo vora): Zbir svih struja koje utiu u jedan vor jednak je zbiru struja koje istiu iz vora. Algebarski zbir jaina struja u taki grananja (voru) jednak je nuli.

I
i =1

=0

Po konvenciji, pozitivne struje su one koje ulaze u vor.

I Kirhofovo pravilo je posledica zakona odranja koliine naelektrisanja. Ukupno naelektrisanje koje u toku nekog vremena utekne u vor jednako je naelektrisanju koje istekne iz njega.
232

Kirhofova pravila
II Kirhofovo pravilo (pravilo konture): Algebarski zbir promena potencijala (napona) po jednoj zatvorenoj konturi je jednak nuli. Algebarski zbir svih elektromotornih sila u jednoj zatvorenoj konturi jednak je zbiru svih elektrootpornih sila.

V = ( RI ) = 0
i =1 i

= RI

Po konvenciji, pozitivna promena potencijala je kada potencijal raste u smeru obilaska konture.

II Kirhofovo pravilo je posledica injenice da se pri jednom obilasku konture ponovo stie do take istog potencijala.

233

Vezivanje otpornika
Otpornici se mogu vezivati paralelno i serijski (redno). Paralelna veza otpornika

U U U U I = I1 + I 2 + I 3 = + + = R1 R2 R3 R p
n 1 1 = R p i =1 Ri

1 1 1 1 = + + R p R1 R2 R3

Reciprona vrednost ekvivalentne otpornosti paralelne veze otpornika jednaka je zbiru recipronih vrednosti pojedinanih otpornosti.

234

Vezivanje otpornika
Serijska veza otpornika

U = U1 + U 2 + U 3 = R1 I + R2 I + R3 I = Rs I Rs = Ri
i =1 n

Rs = R1 + R2 + R3

Ekvivalentna otpornost serijske veze otpornika jednaka je zbiru vrednosti pojedinanih otpornosti.

235

Elektrine struje u tenostima

Tenosti koje sadre slobodne nosioce naelektrisanja mogu provoditi elektrinu struju. To su rastvori neorganskih soli, kiselina i baza, tzv. elektroliti. Proces razdvajanja molekula rastvorene supstance na pozitivne i negativne jone naziva se elektrolitika disocijacija. Broj elementarnih naelektrisanja jona zavisi od valence. Provoenje elektrine struje u elektrolitima se jo naziva i provoenje konvekcijom (konvekciona struja).

Primer razlaganja molekula hlorovodonine kiseline HCl u vodenom rastvoru

236

Elektrine struje u tenostima

Osim vode, i drugi rastvarai (koji su okarakterisani velikom dielektrinom konstantom - polarne tenosti) mogu disocirati molekule, naroito jonskih kristala, na jone. Nepolarne tenosti su dobri rastvarai nepolarnih supstanci. Elektroda potopljena u rastvor elektrolita i vezana za pozitivan pol elektrinog izvora je anoda, a za negativan pol - katoda. Pozitivni joni (katjoni - formiraju ih atomi metala, vodonika, ) se kreu ka katodi, a negativni joni (anjoni - kiselinski ostaci, OH-grupe, ) ka anodi.

237

Elektroliza
Prilikom neutralizacije atoma ili atomskih grupa na elektrodama pri proticanju struje kroz elektrolit, moe doi do izvesnih hemijskih procesa sa elektrodama ili elektrolitom, do tzv. elektrolize.

2Cl Cl 2 + 2e 2H + + 2e H 2

oksidacija redukcija

Primarni procesi elektrolize su oni pri kojima se na elektrodama formiraju slobodni atomi ili atomske grupe. Sekundarni procesi elektrolize su oni kod kojih slobodni atomi ili atomske grupe stupaju u reakciju sa supstancama u svojoj neposrednoj okolini.

238

Faradejevi zakoni elektrolize

Faradejevi zakoni elektrolize blie opisuju procese izdvajanja supstanci na elektrodama pri proticanju struje kroz elektrolit. I Faradejev zakon: Masa izdvojene supstance na elektrodi je srazmerna jaini struje i vremenu proticanja struje kroz elektrolit.

m=kIt

m = kq

k - elektrohemijski ekvivalent - masa izdvojene supstance pri proticanju jedinine koliine naelektrisanja kroz elektrolit.

239

Faradejevi zakoni elektrolize

II Faradejev zakon blie odreuje odnos izdvojenih supstanci na elektrodama za razliite elektrolite.

m A k= = q Q

A k= zQ

Q96500 C - Faradejeva konstanta naelektrisanje potrebno za izdvajanje 1 mol-a jednovalentne supstance A/z - hemijski ekvivalent

1 k = Q A/ z

Odnos elektrohemijskog i hemijskog ekvivalenta je stalna veliina.

A1 A2 k1 : k 2 = : z1 z 2

A1 A2 m1 : m2 = : z1 z 2

Mase razliitih supstanci izdvojenih pri elektrolizi pod jednakim uslovima odnose se kao njihovi hemijski ekvivalenti.
240

Elektrine struje u gasovima

Za razliku od provodnika, poluprovodnika i elektrolita, gasovi su pod normalnim uslovima dobri elektrini izolatori, zbog male koliine slobodnih nosilaca naelektrisanja. Stvaranje nosilaca naelektrisanja u gasovima se vri u procesima jonizacije (pomou rendgenskog, ultraljubiastog, radioaktivnog ili kosmikog zraenja, povienjem temperature, u sudarima sa drugim esticama, ). Rezultat jonizacije su raznoimeni joni i elektroni. Proces suprotan jonizaciji je rekombinacija - nestajanje jona formiranjem neutralnih atoma i molekula. Procesi jonizacije i rekombinacije se u gasovima deavaju istovremeno.

Struja u gasovima se naziva pranjenje. Prema nainu jonizovanja gasa, pranjenje moe biti nesamostalno i samostalno. 241

Elektrine struje u gasovima

Nesamostalno pranjenje Jonizacija gasa se ostvaruje uz pomo spoljanjeg uticaja (izvora). Do napona UZ struja se menja po Omovom zakonu. Do vrednosti UJ javlja se struja saturacije (zasienja). Iznad UJ dolazi do disruptivnog pranjenja - varnice i udarne jonizacije.

242

Elektrine struje u gasovima

Samostalno pranjenje Jonizacija gasa se vri na raun elektrinog polja u kojem se nalazi gas. Visoke vrednosti napona do te mere ubrzavaju (u maloj koliini) prisutne elektrone, da oni mogu jonizovati molekule u sudarima. Prilikom povratka pobuenih (ekscitovanih) molekula u osnovno stanje, oslobaa se energija, esto u vidu emisije elektromagnetnih talasa. Vrste samostalnog pranjenja:
varnica - munja izmeu oblaka, varnica u motorima, pranjenje u vidu korone - oko visokonaponskih provodnika, oko iljaka i otrih ivica, u okolini gromobrana, luno pranjenje (Voltin luk) - elektrozavarivanje, ivine lampe (UV-svetlost).

243