136

9 JEDNOSMERNA STRUJA 9. JEDNOSMERNA STRUJA

Da bi shvatili sutinsku razliku izmeu pojedinih materijala (provodnika, dielektrika i poluprovodnika), pozvaemo se na osnovne pojmove iz atomske fizike. Kao to je poznato, atom se sastoji od pozitivno naelektrisanog jezgra i negativno naelektrisanih elektrona, koji krue po orbitama oko jezgra. Elektroni na orbitama imaju tano odreene energije. Da bi elektron preao iz jedne u drugu orbitu neophodno mu je saoptiti energiju, koja je jednaka razlici energija elektrona na tim orbitama (energetski procepi). Na svakoj od orbitala je tano definisan maksimalni mogui broj elektrona. Idui od jezgra ka poslednjoj orbiti, elektroni su sve slabije vezani, tako da je elektronima iz zadnje orbite potrebno najmanje energije za naputanje atoma. Ovi elektroni, koji najlake mogu napustiti atom, nazivaju se valentni elektroni. Posmatrajmo sada ta se deava ako se vie atoma priblii jedan drugom. Elektroni koji su imali iste energetske nivoe u razliitim atomima, zbog efekata koji se objanjavaju u kvantnoj mehanici, ne mogu zadrati iste vrijednosti energija, ve se svaki energetski nivo cepa na po vie, veoma bliskih, energetskih podnivoa, formirajui tzv. energetske zone. Unutar zone, elektroni imaju tano definisane diskretne vrednosti energije. Ukupna energetska razlika jedne zone je manja od termike energije koju elektron ima na sobnoj temperaturi, te se, stoga, elektron lako kree unutar zone. Razlika energija pojedinih energetskih zona naziva se energetski procep. Veliinom energetskog procepa definisani su razliiti materijali. Naime, kod izolatora, energetski procep je toliki da je valentnom elektronu, koji se nalazi u tzv. valentnoj zoni, potrebno saoptiti veliku energiju da bi preao iz valentne zone u zonu slobodnog kretanja - provodnu zonu. Stoga, izolatori imaju veoma mali broj slobodnih nosilaca naelektrisanja (elektrona), a time i nisku elektrinu provodnost. Za razliku od izolatora, kod provodnika se valentna i provodna zona preklapaju, pa postoji veliki broj slobodnih nosilaca naelektrisanja, koji bi, pod dejstvom elektrinog polja, mogli obrazovati usmereno kretanje (struju). Poluprovodnici se odlikuju procepom ija je vrednost, pri normalnoj temperaturi, negde izmeu one kod provodnika izolatora. Da bi se slobodni elektroni u metalnom provodniku usmereno kretali provodnik se mora prikljuiti na polove galvanskog elementa (izvora jednosmerne struje), u kome se odigrava spontana hemijska reakcija i na raun smanjenja slobodne energije hemijske reakcije dobija elektrina energija potrebna za razdvajanje naelektrisanja u samom izvoru. Na taj nain razlika potencijala na njegovim polovima odrava se konstantnom. Razlika potencijala na polovima, u praznom hodu, naziva se elektromotorna sila. 9.1 Intenzitet jednosmerne struje. Vektor gustine struje Na slici 9.1 prikazan je provodnik prikljuen na izvor elektromotorne sile usled ega je u njemu uspostavljeno elektrino polje. Za vreme dt kroz popreni presek provodnika S proe onoliko elektrona koliko se nalazi u zapremini elementarnog valjka povrine bazisa S i visine v e dt . Ako je koncetracija slobodnih elektrona u provodniku n, onda taj broj iznosi:
t + dt t

r ve r j
e

r E

Slika 9.1 Uz definiciju intenziteta jednosmerne struje

dN = nSv e dt . Protekla koliina naelektrisanja kroz uoeni popreni presek za vreme dt iznosi: dQ = dN e = Snev e dt .

(9.1)

(9.2)

9.2 Omov zakon. Elektrina otpornost Intenzitet (jaina) struje se definie kao protekla koliina naelektrisanja u jedinici vremena:

137

I=

dQ = Snev e . dt

(9.3)

Jedinica za jainu struje u internacionalnom sistemu mera je 1A=Cs. Za tehniki smer struje (ili samo smer struje) u provodniku usvojen je smer suprotan od smera kretanja elektrona. Intenzitet vektora gustine struje je:

j=

I = nev e , S

(9.4)

a njegov pravac i smer se poklapaju sa pravcem i smerom vektora elektrinog polja u provodniku.
9.2 Omov zakon. Elektrina otpornost

Poto je elektrina struja u nekom provodniku posledica elektrinog polja u njemu, jaina struje I u provodniku je u optem sluaju funkcija napona U na njegovim krajevima. Eksperimenti pokazuju da je kod mnogih provodnika, naroito metala, kada se temperatura odrava konstantnom, jaina struje direktno srazmerna naponu tj.: I= U . R (9.5)

Relacija (9.5) predstavlja matematiki izraz Omovog zakona. Za pasivni deo strujnog kola Omov zakon glasi: Jaina struje je upravo srazmerna naponu, a obrnuto srazmerna elektrinoj otpornosti. Omov zakon u navedenom obliku vai samo za one provodnike kod kojih odnos U/I tj. otpornost ne zavisi od jaine struje. Takvi provodnici se nazivaju linearni provodnici. Jedinica za elektrini otpor je Om (), a iz (9.5) sledi da je 1 =V/A. Kada se temperatura provodnika odrava konstantnom, otpornost zavisi od oblika i dimenzija provodnika i od vrste materijala od koga je on nainjen. Ako se radi o ianom provodniku konstantnog preseka i od homogenog materijala, eksperiment pokazuje da je otpornost direktno srazmerna duini provodnika l, a obrnuto srazmerna povrini S poprenog preseka tj.: R= l . S (9.6)

Koeficijent srazmernosti je fizika veliina koja zavisi od prirode provodnog materijala i naziva se specifina elektrina otpornost ili krae specifina otpornost. Jedinica za specifinu otpornost je om metar tj. m. Specifi;na otpornost jednog provodnika raste s temperaturom:

= 0 (1 + t ) ,

(9.7)

gde su 0 specifina otpornost provodnika na 0 0C i temperaturski koeficijent otpornosti, koji za veinu metala ima vrednost od oko 1/250 0C-1. Na osnovu (9.5) i (9.6) dobijamo vezu izmeu napona na krajevima provodnika i gustine struje: U = l I = l j . S (9.8)

Deljenjem izraza u (9.8) s leve i desne strane s duinom provodnika l i uzimajui u obzir vezu U = E l dobijamo vezu izmeu vektora elektrinog polja u provodniku i vektora gustine struje (Omov zakon u lokalnom obliku):

138

9 JEDNOSMERNA STRUJA
r r 1 r j = E = E ,

(9.8a)

gde predstavlja specifinu elektrinu provodnost provodnika ija je jedinica simens/metru (S/m=1/ m).
9.3 Dulov zakon

Prilikom kretanja kroz provodnik elektroni dobijaju energiju na raun rada elektrinih sila. Elementarni rad elektrinih sila pri prolazu elektrona kroz popreni presek provodnika sa slike 9.1 za vreme dt iznosi: r r r d 2 A = dFC ds = dQE ds = neSv e dtE ds . (9.9) Elementarni rad kroz ma koji popreni presek provodnika iznosi:
l r dA = neSv e dt E ds = neSv e dt U = IUdt . 0

(9.10)

Ako su struja i pad napona na provodniku konstantni rad u konanom intervalu vremena t iznosi: A = UIt = U2 t = I 2 Rt . R (9.11)

Elektroni se pri prolasku kroz provodnik sudaraju sa atomima i pri tome im predaju kinetiku energiju koju su stekli na raun rada elektrinih sila. Na taj nain se provodnik zagreva. Predata koliina energije u jedinici vremena provodniku, snaga Dulovih gubitaka, odgovara brzini vrenja rada elektrinih sila: PJ =
9.4 Prosto kolo jednosmerne struje

dA UIdt U2 = = UI = = I 2R . dt dt R

(9.12)

Prosta elektrina kola predstavljaju zatvorenu rednu vezu osnovnih elemenata kola. Osnovni elementi kola su izvor elektrine struje ili elektrini generator, prijemnik (potroa) elektrine energije i provodnici. Na slici 9.2 ematski je predstavljeno jedno prosto kolo jednosmerne struje koje se sastoji od generatora elektromotorne sile E i unutranje otpornosti r i potroaa otpornosti R koji je sa generatorom povezan sa dva idealna provodnika, dovodnim i odvodnim, bez otpornosti. Da bi elektromotorna sile izvora i struja koja protie kroz njega bili usaglaeni za smer struje kroz izvor treba uzeti od negativnog (kraa crtica) ka pozitivnom (dua crtica) polu. U r tom sluaju snaga (brzina vrenja rada elektrinih sila) izvora R je:

P E = EI .

(9.13)

U sluaju da smo struju suprotno orijentisali, a to u svakom sluaju moemo jer se smer struje proizvoljno uzima, u izrazu Slika 9.2 Prosto kolo jednosmerne struje u (9.13) treba staviti predznak minus. Ukupna brzina pretvaranja elektrine energije u toplotnu u provodnicima opornosti r i R na osnovu (9.12) iznosi:
2 2 2 P J = I r + I R = I (r + R ) .

(9.14)

9.4 Prosto kolo jednosmerne struje Iz zakona odranja energije PE = PJ , tako da iz (9.13) i (9.14) sledi da je jaina struje u kolu:

139

I=

E . r+R

(9.15)

Bilo bi interesantno videti kolika treba da bude otpornost potroaa da bi snaga Dulovih gubitaka na njemu bila najvea. Iz izraza u (9.12) i (9.14) snaga Dulovih gubitaka na potroau iznosi:

E R. PJ = r+R

(9.16)

Da bi dobili maksimalnu vrednost snage izraz u (9.16) treba diferencirati po R i tako dobijeni izraz izjednaiti sa nulom:
d PJ 1 (r + R ) R 2(r + R ) r + R 2R = E2 = E2 =0 R =r. 4 dR (r + R ) (r + R )3
2

(9.17)

Maksimalna snaga Dulovih gubitaka dobija se kada je otpornost potroaa jednaka unutranjoj otpornosti izvora, a njena vrednost u tom sluaju je:
2 P J max = P J (R = r ) = E 4r .

(9.18)

9.5 Princip reavanja sloenih kola. Kirhofovi zakoni

Za razliku od prostog kola jednosmerne struje koje predstavlja zatvorenu vezu elemenata kola, sloeno elektrino kolo predstavlja sloenu vezu elemenata kola, gde su oni meusobno povezani na razliite naine. Sloeno elektrino kolo karakterise se vorovima, granama i zatvorenim konturama. vor je mesto u sloenom elektrinom kolu gde se sustiu tri, ili vie provodnika. Grana je deo sloenog elektrinog kola koji se sastoji od jednog, ili vie redno vezanih elemenata kola izmeu dva vora. Zatvorena kontura je deo sloenog elektrinog kola koga ine redno vezani elementi, a kod koga se polazna i krajnja taka poklapaju. Primer sloenog kola, s idealnim izvorima (nultih unutranjih otpornosti) prikazan na slici 9.3. U datom kolu uoavamo dva vora: 1 i R4 R5 1 2. Odaberemo onoliki broj kontura tako da njima obuhvatimo sve elemente u I1 I2 E1 E2 kolu. U ovom sluaju to su dve konture: A i B, koje proizvoljno odaberemo. R3 I3 Sledei korak je usmeravanje kontura, B A R1 R2 to je takoe stvar naeg odabira. Za dato kolo izabrali smo smer obilaska kazaljke na asovniku. Zatim, u svakoj 2 grani kola oznaimo struje i proizvoljno 9.3 Sloeno elektrino kolo ih usmerimo. Sad pristupamo reavanju kola, tj. traenju algebarskih vrednosti jaina struja u granama kola. Kolo reavamo primenom dva Kirhofova zakona: I Kirhofov zakon: Algebarski zbir svih struja jednog vora jednak je nuli. Struje koje ulaze u vor uzimamo s jednim predznakom (npr. plus), a struje koje izlaze iz vora s suprotnim predznakom (minus). Broj jednaina koje piemo po I kirhofom zakonu jednak je: broj vorova 1. U naem primeru taj broj iznosi 2-1=1. Za vor 1 ovaj zakon je oblika:

140

9 JEDNOSMERNA STRUJA I1 I 2 I 3 = 0 . (9.19)

II Kirhofov zakon: Algebarski zbir elektromotornih sila jednak je algebarskom zbiru elektrootpornih sila (padovima napona na otponicima) u jednoj konturi. Elektromotornu silu datog izvora uzimamo sa predznakom plus ako prilikom obilaska po usmerenoj konturi pri prolasku kroz izvor prvo naiemo na negativni pol. Ako prvo naiemo na pozitivni pol predznak je minus. Elektrootpornu silu (napon) na datom otporniku uzimamo s predznakom plus ako se smerovi obilaska konture i struje kroz otpornik poklapaju. Ako su suprotni napon uzimamo s predznakom minus. Broj jednaina koje piemo po II Kirhofovom zakonu jednak je: broj struja (grana) u kolu (broj vorova - 1). Za konturu A ovaj zakon je oblika: E1 = I1 (R1 + R4 ) + I 3 R3 , a za konturu B: E2 = I1 (R2 + R5 ) I 3 R3 . (9.21) (9.20)

Reavanjem sistema tri jednaine (9.19), (9.20) i (9.21) sa tri nepoznate I1,I2 i I3 dobijamo traene vrednosti struja u kolu. Ukoliko za neku struju dobijemo pozitivnu vrednost to znai da se njen stvarni smer poklapa sa izabranim smerom, a ako je dobijena vrednost negativna stvarni smer je suprotan od izabranog. Zanimljivo bi bilo prouiti ta se deava ako dato kolo jo vie usloimo ubacivanjem jednog kodezatora kapacitivnosti C (vidi sliku 9.4). R4 R5 1
E1 R1

I1 A I3 R3

I2 B 2

E2

C UC

R2

9.4 Sloeno elektrino kolo

Pretpostavimo da je prekida P najpre zatvoren. U stacionarnom reimu rada kola jednosmerna struja ne prolazi kroz kondezator. Napon na kondezatoru za naznaeni referentni smer (prikazan preko usmerene na gore krive linije) iznosi: U C = E 2 + I 2 R2 . (9.22)

Treba napomenuti da je mesto gde struja ulazi u otpornik na viem potencijalu od mesta na kome izlazi iz otpornika. Iz tog razloga napon na otporniku R2 je istog usmerenja kao i elektromotorna sila E2. To znai da za odabrani referentni smer raunanja napona na kondenzatoru oba napona uzimamo sa znakom plus. Kada otvorimo prekida, grana u kojoj se on nalazi vienije u kolu, napon na kondezatoru sepromeni. Napon izmeu vorova 2 i 1 (pretpostavljamo da je vor 1 na viem potencijalu) iznosi: U 21 = V 1 V 2 = R3 I , gde je I, struja koja protie kroz konturu A: (9.23)

9.5 Kirhofovi zakoni I=

141

E . (9.24) R1 + R3 + R4 Kroz otpornik R5 ne protie struja jer pripada grani u kojoj se nalazi kondenzator, a jednosmerna struja ne protie kroz kondenzator. Iz tog razloga i napon na otporniku R5 jednak je nuli, to ima za jednak naponu izmeu voraova 2 i 1 posledicu da je novouspostavljeni napon na kondezatoru U c U 21 : = U 21 = R3 I . Uc Promena napona na kondenzatoru usled otvaranja prekidaa je: UC , U C = U C (9.26) (9.25)

a protekla koliina naelektrisanja kroz njega u prelaznom reimu do uspostavljanja novog stacionarnog reima rada iznosi: q = C U C . (9.27)