PN-spoj

PN-spoj nastaje spajanjem dve poluprovodničke pločice, od kojih je jedna P-tipa a druga N-tipa.
Pošto na P strani ima mnogo više šupljina nego na N strani, dolazi do difuzije, tj. prelaska šupljina u N oblast i
obrnuto. Na N strani dospela šupljina je okružena sa mnogo elektrona – dolazi do rekombinacije pa je tu
koncentracija pozitivnih nepokretnih jona, a na P strani negativnih nepokretnih jona. Kao posledica difuzije i
rekombinacije uz sam spoj se formira prelazna ili oblast prostornog naelektrisanja. U njoj se uspostavlja
električno polje usmereno od N+ ka P- oblasti, koje teži da zaustavi difuziju.

Napon između N i P sloja usled električnog polja naziva se kontaktna razlika potencijala ili potencijalna
barijera.
Za PN-spoj se kaže da ima usmerivačko dejstvo jer propušta struju samo u jednom smeru.
Dovođenje nekog napona će zavisiti kako ga priključimo na PN-spoj. Stoga postoje dva slučaja polarizacije:
a) direktna polarizacija– ako „+“ pol baterije vežemo na P, a „-“ pol na N
b) inverzna polarizacija – ako „+“ pol baterije vežemo na N, a „-“ pol na P
Kad je PN-spoj direktno polarisan, potencijalna barijera se smanjuje kao i prelazna oblast i omogućuje se
kretanje elektrona iz N oblasti u P oblast, a šupljina u suprotnom smeru. Što je veći napon i struja je veća.
Inverzno polarisan spoj ne dozvoljava proticanje difuzione struje tj. struje glavnih nosilaca, nego kroz PN-spoj
teče samo inverzna struja zasićenja, koju čine sporedni nosioci. Ova struja je nezavisna od vrednosti napona,
sve do nekog probojnog napona, kada počinje naglo da raste.
Za poluprovodničke elemente PN – spoj je najvažniji spoj, a najvažniji element koji se pravi na ovaj način
jeste dioda. Neke od komponenti koje se prave korišćenjem dva, tri i više pn spojeva su diode, bipolarni
tranzistori, tranzistori sa efektom polja (FET) i tiristori.
DIODA
Poluprovodnička dioda je najjednostavniji poluprovodnički element, koji ima jedan
PN-spoj i dva priključka.
Dioda je pasivan element, jer propušta struju u jednom smeru.
VRSTE DIODE
a) tačkaste diode – nastaju legiranjem ili difuzijom, koriste se za detekciju radio
signala zbog malog kapaciteta PN-spoja (ispod 1 pF),
b) slojne diode (diode sa površinskim spojem) – površina PN-spoja je veća a samim tim i kapacitet je veći
nego kod tačkaste diode (od nekoliko pF do nekoliko desetina pF). Koriste se u ispravljačkim kolima. Kod
slojnih dioda je izražen probojni napon.

1. Zener diode
- posebna vrsta silicijumskih dioda sa površinskim spojem koje koriste
Zenerov i lavinski efekat
Zenerov efekat je pojava kada se pri određenoj jačini električnog polja (do
5V) iz kristalne rešetke oslobađaju valentni elektroni i tako naglo povećava
provodljivost poluprovodnika. Lavinski efekat je pojava kada se pri daljem
povećanju jačine električnog polja (preko 7V) ti oslobođeni elektroni
ubrzavaju da iz kristalne rešetke udarom izbijaju nove elektrone.
- koriste se kod stabilizatora jednosmernog napona do 30 V i u
ograničavačima napona
- područje rada im je u oblasti probojnog napona
2. Tunel (Esakijeve) diode
- ime dobile po pojavi „tunelovanje“ – prelazak
elektrona kroz potencijalnu barijeru ako i sa jedne i
sa druge strane barijere ima istu energiju
- u određenom naponskom opsegu kod direktne polarizacije se ponašaju kao
otpornici sa negativnom otpornošću (sa povećanjem napona struja opada)
- koriste se u prekidačkim kolima ili u memorijskim jedinicama kao flip-flop,
kao i kod pojačavača i brzih prekidača

3. Varikap diode
- engl. variety capacity – promenljivi kapacitet
- kapacitet se smanjuje sa porastom inverznog napona polarizacije
- koriste se u kolima za automatsku regulaciju frekvencije (najčešće u ulaznim
kolima RTV prijemnika)
4. Elektroluminescentne (LED) diode
- engl. Light Emitting Diode
- kod njih električno polje prouzrokuje emisiju svetlosti (npr.
kod cinksulfida)
- koriste se kod raznih displeja, elektronskih časovnika ili
kalkulatora
LED dioda svetli odnosno emituje fotone kada elektroni prolaze kroz spoj, tj kada se
stavi pod napon. Izborom odgovarajućeg materijala i geometrije svetlost postaje vidljiva. Napon potencijalne
barijere dioda određuje boju svetlosti.
5. Laserske diode
Laserske diode su vrsta svetleće diode kod kojih se poliranjem paralelnih
stranica materijala diode formira rezonantna šupljina što se manifestuje kao
pojačavač usmerene svetlosti - laser. Laserske diode se koriste kod optičkih
uređaja (CD i DVD čitači/pisači) i kao komunikacije izuzetno velikih
kapaciteta (optička vlakna i optičke komunikacije).