Vrste podela i primena steznih

spojeva.Stezni spojevi ostvareni

klinovima i zavrtnjima

Milovan Adamović
U stezne spojeve ubrajaju se čvrsti spojevi
koji omogućavaju prenošenje aksijalnih sila i
obrtnih momenata otporom trenja.

Ostvaruju se:
 Klinom sa nagibom,
 Navojnim spojem,
 Elastičnim elementima ili
 Čvrstim naleganjem.
 Stezni spoj ostvaren uzdužnim
klinom sa nagibom
• Spajaju se vratila sa kaišnicima,
remenicama, zamajcima i obodima
spojnica (i sa svim drugim elementima za
prenos obrtnog kretanja).
• Deformacije vratila i glavčine drugog
elementa kao posledica utiskivanja klina,
što izaziva pojavu ekscentričnosti glavčine
u odnosu na vratilo.
 • Naleganje vratila i
glavčine: H7/k6 ili
H7/m6.
• Naleganje između klina i
žlebova u vratilu i
glavčini: h9/D10
• Naponsko stanje u
spoju potiče od
normalne sile FN, koja
iznosi:
FN  a
4.76F ;
Naponsko stanje i ekscentričnost Fa – aksijalna sila (pri
u spoju pomoću klina sa koeficijentu trenja 
nagibom =0.1, nagib na
spoljašnjoj strani 1:100)
•Za prenošenje velikih obrtnih momenata pri
promenljivom smeru obrtanja, naponsko stanje se
postiže postavljanjem tangentnih klinova.
• Nagib klinova koji se postavljaju u parovima pod
uglom 1200 (1800) je 1:60 ili 1:100.

Jedan par klinova

prenosi obrtni
moment u
jednom, a drugi u
drugom smeru
obrtanja.

Spoj tangentnim klinovima

• Mere klina i žleba u glavčini treba
oblikovati prema JUS M.C2.020 – kako bi
se obezbedili potrebno naleganje i potrebna
izdržljivost preseka vratila obzirom na
koncentraciju napona.
• Obzirom da je koncentracija napona u
odnosu na druge stezne spojeve najveća,
spojevi ostvareni klinom sa nagibom se
ređe koriste, i to samo kada su obrtni
momenti veliki, a ugaona brzina vratila
mala.
 Stezni spoj ostvaren poprečnim
pritezanjem zavrtnja

Za prenošenje relativno malih obrtnih momenata,

uzdužnih sila i spregova.
a) Sa dvodelnom glavčinom;
b) Sa razrezanom glavčinom na spoljašnjem delu
 p=Fp i/d l,
N/mm2
p – pritisak na dodirnim
površinama;
Fp (N) – pritezna sila od jednog
podešenog zavrtnja;
i – broj zavrtnjeva;
d (mm) – prečnik vratila ili
elementa koji prihvata spreg ili
uzdužnu silu;
l (mm) – korisna dužina
glavčine.

Ukupna pritezna sila Fp i mora biti tolika da moment trenja

T  max
bude veći od najvećeg radnog momenta ili sprega, T > T .
Ako se glavčina priteže pomoću i zavrtnjeva, pritezna sila u
svakom zavrtnju treba da bude:

Fp = Tmax/o  i  d,
N
o - početni koeficijent trenja

Kod dvodelnih glavčina javljaju se u toku rada i centrifugalne

sile koje rasterećuju zavrtnje od Fp na Fp´, odnosno smanjuju
površinski pritisak na dodirnim površinama na p´.
Usled ovog rasterećenja smanjuje se i sila trenja od F  na F´,
koja treba sa potrebnom sigurnošću da prenese obimnu silu
Ft:

F
S 
Ft
 1.2...1.8
Dodirni pritisak razrezanih glavčina može se izračunati samo
približno (zbog elastičnih deformacija glavčine):

p = FN/d  l  pF  2i  l /d 1 l 
l ,N/mm2
i – broj zavrtnjeva

Nepodešeni zavrtnjevi definišu

se prema uzdužnoj sili Fp. Mere
l1 i l2 uzimaju se sa crteža.

Naleganja između vratila i

glavčine: H7/j7, H8/j7 ili H8/k7.
 Stezni spojevi ostvareni pomoću
konusnih površina i navoja
Konusne površine:
• dobro centriraju glavčine ;
• laka montaža i demontaža.
• Uslov: ugao konusa   2,  - ugao
trenja.
•  = 12 do 140 – da bi se izbegla
samokočivost spoja i omogućila što veća
normalna sila i dodirni pritisak u spoju.
• Navojni spojevi: ako se veza ostvaruje
uzdužnom silom.
Stezni spoj pomoću konusnih površina i navoja:
a) Navoj vratila manjih prečnika izrađuje se na završetku vratila
b) Navoj većih prečnika vratila se urezuje, a spoj se priteže
zavrtnjem
v) Između glavčine i navrtke postavljene su tanjiraste opruge koje
ograničavaju prenošenje obrtnog momenta posle eventaulnog
proklizavanja na dodirnim površinama usled preopterećenja
g) Osiguranje spoja od ugaonog pomeranja segmentnim klinom,
koji ne prenosi opterećenja
 Kod steznih sklopova ostvarenih pomoću konusnih
površina naleganje se gotovo ravnomerno
ostvaruje na celoj površini.
 Dodirni pritisak p ostvaruje se pomoću aksijalne
pritezne sile Fp.

Moment trenja T
2
T 0.5 l 
p d m 0
 
d m  0.5(d1  2 Srednji prečnik konusa
d )
0 –koeficijent početnog klizanja
l – korisna dužina konusa
 Najveći obrtni moment koji spoj može da prenese
je Tmax ≤ T.
Stvarni pritisak na dodirnim površinama
F
p Dozvoljeni površinski pritisak:
p  pd pd = (50 – 90) N/mm2 za Č/Č i Č/ČL
dm l pd = (30 – 50) N/mm2 za Č/SL

 sila:
Pritezna Sila upravna na dodirnu
2 T površinu:
F
ma F p
Fp  N 
d m S
x
tg

2
S = 1.8 do 2 – stepen sigurnosti
Pritezanje pomoću rasečene čaure