Naizmenina struja

Uvod

Da bi se mogao razumeti fenomen naizmenine struje potrebno je poreenje sa jednosmernom

strujom. Evo ponovljenih osnovnih injenica o jednosmernoj struji u metalima.
Metali su dobri provodnici struje.
Uzrok tome je to atomi metala lako ispu-
taju svoje valentne elektrone u meuatom- + + + +
ski prostor. Kako su veina metala eleme-
nti I, II ili III grupe peridnog sistema, isti e- e- e-
- -
toliki je i broj valentnih elektrona u atomu. e e
Dakle, atomi metala isputanjem elektrona
postaju pozitivni joni, pa slika kristalne re- + e- + + e- +
etke metala ( prikazana na sl. 1. ) je da se
u vorovima kristalne reetke nalaze pozi-
tivni joni, a da se u meuatomskom prosto- e- e- e-
ru nalazi jako veliki broj slobodnih elektro- + + + +
na, koji se haotino kreu u svim pravcima,
po emu podseaju na molekule gasa, pa se e- e- e-
zato esto nazivaju elektronski gas.
Ako na jedan kraj metala dovedemo e- e-
pozitivno, a na drugi negativno naelektrisa- + + + +
nje, doi e do usmerenog kretanja slobod-
nih elektrona od negativnog ka pozitivnom sl. 1.
naelektrisanju. Ovakvo kretanje slobodnih
elektrona predstavlja jednosmernu struju u metalu. Dakle, definicija jednosmerne struje u metalnom
provodniku glasi: Jednosmerna struja u metalu je usmereno kretanje slobodnih elektrona kroz
meuatomski prostor, koje je obino izazvano spoljanjim elektrinim poljem.
Naizmenina struja u metalu se razlikuje od jednosmerne po tome to se slobodni elektroni kreu
naizmenino levo desno, to je i razlog za naziv: naizmenina struja. Nain da se elektroni nateraju
na ovakav nain kretanja je otkriven u XIX veku i zasniva se na Fardejevom zakonu elektromagnetne
indukcije i njegovom III i II eksperimentu. Naime, izvori naizmenine struje su generatori iji se princip
rada zasniva na III i II Faradejevom eksperimentu, o emu e kasnije biti rei.
Jo jedna od razlika naizmenine struje stvorene generatorom i jednosmerne struje izazvane
hemijskim izvorom struje ( recimo baterijom ) moe se prikazati i grafikom zavisnosti jaina ove dve
struje od vremena:
Jednosmerna struja Naizmenina struja
trenutna jaina struje i ( A )

Io

T T 3T
T
4 2 4

vrem e t ( s )
vreme t ( s )

graf 1. graf. 2.

1
 Jaina jednosmerne struje je stalna tokom vremena, dok je jaina naizmenine struje periodino
promenljiva funkcija vremena iji je oblik:
i I 0 sin t .
gde su: i trenutna jaina struje, Io maksimalna ( amplitudna ) vrednost jaine struje, kruna
frekvencija struje i t vreme.
Deo grafika iznad t ose prikazuje jedan, a deo grafika ispod nje drugi smer kretanja elektrona u
provodniku, tj. naizmenine struje.
Kao i trenutna jaina struje tako i trenutna vrednost napona u je:
u U 0 sin t
gde je U 0 maksimalna vrednost napona.
Da bi jaina struje i napon bile ovakve pravilne periodine funkcije vremena potrebno je da izvor
struje stvara elektromotornu silu koja je i sama pravilna periodina funkcija vremena:
E 0 sin t .
Upravo ovakvu elektromotornu silu indukuju generatori naizmenine struje iji se rad zasniva na III ili II
Faradejevom eksperimentu.
Ne treba da udi slinost prethodnih funkcija sa fukcijama koje karakteriu harmonijske oscilacije,
s obzirom na to da slobodni elektroni u provodniku sa naizmeninom strujom praktino osciluju levo
desno.
Efektivne ( prosene ) vrednosti jaine struje, napona i elektromotorne sile
Do sada se moglo videti da naizmeninu struju opisuju trenutne ( i, u, ) i maksimalne ( I 0 ,
U 0 , E 0 ) vrednosti jaine struje, napona i elektromotorne sile. Meutim, ove vrednosti su nepovoljne za
opisivanje efekata kao to je na primer koliina toplote osloboena pri proticanju naizmenine struje kroz
otpornik ( R ). Merenja pokazuju da koliina osloboene toplote ( Q ) po Dul Lencovom zakonu u
sluaju naizmenine struje nije:
Q I 02 R t
zato to naizmenina struja nema sve vreme t istu maksimalnu jainu I 0 .
Merenja pokazuju da je u toku jednog perioda t T koliina osloboene toplote osloboena pri
proticanju naizmenine struje kroz otpornik R :
1 2
Q I0 R T (1)
2
Odavde je mogue definisati prosenu, tj. efektivnu jainu struje. Efektivna jaina naizmenine struje
I ef je jednaka jaini one jednosmerne struje, koja pri proticanju kroz isti otpornik u toku istog vremena

proizvede istu koliinu toplote kao ta naizmenina struja. Ta jednosmerna struja stalne jaine I priozvodi
koliinu toplote:
Q I 2 R T (2)
u skladu sa Dul Lencovim zakonom. Kako je po prethodnoj definiciji:
I ef I , (3)
iz izraza ( 1 ) i ( 2 ) i iz jednakosti koliina toplote ( po definiciji ) sledi:
1 2
I 2 R T I0 R T
2
Zbog izraza ( 3 ):
1 2
I ef2 R T I0 R T
2
pa je :
1 2
I ef2 I0
2
a posle korenovanja izraza dobija se konano:

I0 I0 2
I ef 0.707 I 0 . (4)
2 2

2
 Na slian nain moe se pokazati da je:
U0 U0 2
U ef 0.707 U 0 (5)
2 2
E0 E0 2
i E ef 0.707 E 0 . (6)
2 2
Efektivne vrednosti jaine struje i napona su vrednosti koje pokazuju ampermetar i voltmetar
povezani u kolo naizmenine struje.
Naizmenina struja u gradskoj mrei ima sledee vrednosti:
I ef 5 A,
U ef 220 V
i 50 Hz.
To znai da se vrednosti jaine struje menjaju od I min 0 do I 0 7.07 A, vrednosti napona
od U min 0 do U 0 311.17 V. Frekvencija 50 Hz znai da elektroni u provodniku osciluju
levo desno tom frekvencijom, tj. da oni prave 50 punih oscilacija u jednoj sekundi. Ovo se postie tako
to se rotor generatora obre sa 50 obrtaja u sekundi, tj. 3000 obrtaja u minuti. Kao i elektroni i
naizmenina struja menja smer kretanja 100 puta u sekundi. Ako sa obrtaja u sekundi preemo na
radijane u sekundi dobijamo ugaonu frekvenciju struje koja iznosi:
rad
2 314 . (7)
s
Metod obrtnih vektora
Pored prikazivanja naizmenine struje pomou grafika, mogue je njeno prikazivanje pomou
metoda obrtnih vektora.
Naizmenina struja

2 2
trenutna jaina struje i ( A )

3 3
I0 1 1 I0

P.P.

4 4 I0
6 6
5 5
Z
vrem e t ( s )

sl. 1.

Poetni poloaj vektora I0 je obeleen sa P.P. Vektor I0 se obre u smeru suprotnom od smera
kazaljke na satu. Desno od njega je postavljen vertikalni zid Z. Iz svakog pojedinanog poloaja, tokom
obrtanja, vektor I0 baca senku ( projekciju ) na zid Z. Duina ove senke je vrednost trenutne jaine
struje, ali ne samo na zidu ve i na grafiku.
Pored poetnog poloaja vektora I0 ( kada je senka jednaka nuli pa ovom poloaju odgovara
poetna taka na grafiku, tj. koordinatni poetak, gde je trenutna jaina struje takoe jednaka nuli ) na
sl. 1. prikazano je je jo est poloaja obrtnog vektora I0 i est odgovarajuih taaka na grafiku.
U poloajima 2 i 5 brojna vrednost obrtnog vektora I0 je jednaka duini senke, pa je tada
trenutna jaina struje maksimalna: imax I 0 , tj. ima amplitudnu vrednost.
U nekim izvoenjima i razmatranjima primena metoda obrtnih vektora znatno olakava postupak.

Generatori naizmenine struje

3
 B
M
O1
i v

S N
P1 R
v i

P2
O Q

i potroa i sl. 2.

Na sl. 2. je prikazan generator naizmenine struje. Sastoji se od rotora i statora. Stator ine dva
suprotna pola stalnog magneta okrenuta jedan prema drugom. U prostoru izmeu polova se nalazi rotor
u ovom sluaju iani pravougli ram LMQR koji se okree oko ose OO 1 u smeru kretanja kazaljki na
satu. Okretanje rama izaziva promenu magnetnog fluksa kroz njegovu povrinu. Uzrok promene fluksa je
promena ugla izmeu vektora B ( indukcije magnetnog polja ) i vektora povrine rama ( III Faradejev
eksperiment ):
m B S cos (8)
Ova promena magnetnog fluksa je uzrok indukovanja elektromotorne sile u skladu sa Faradejevim
m
zakonom elektromagnetne indukcije: Ei (9)
t
Struja koja se indukuje u ramu odvodi se iz njega u kolo sa potroaem pomou dva prstena P1 i
P2. Krai izlaz iz rama klizi neprekidno po unutranjoj povrini prstena P1, dok dui izlaz iz rama prolazi
kroz prsten P1 ne dodirujui ga, a njegov kraj dodiruje iznutra prsten P2 i dok se ram okree klizi
neprekidno po njegovoj unutranjoj povrini.
Na sl. 2. ram je postavljen vertikalno tako da u tom poetnom trenutku gornji deo rama LM klizi
uz linije sile, dok donji deo rama QR klizi niz linije sila. U skladu sa II Faradejevim eksperimentom:
Ei v B l sin ( 10 )
gde je ugao pod kojim ica preseca linije sile, tj. ugao izmeu vektora brzine ( v ) i vektora indukcije
magnetnog polja ( B ) . U ovom sluaju ugao je za LM: 180 o , a za QR: 0 o , pa zato nema
indukovane elektromotorne sile jer je za oba ugla sinus jednak nuli, a to znai da nema ni struje.
U prvoj etvrtini perioda ( obrtaja ) gornji kraj rama LM se obre nanie presecajui linije sila pod
sve veim ispupenim uglom , zbog ega apsolutna vrednost sin raste, a to dovodi do porasta
indukovane elektromotorne sile, tj. struje u skladu sa obrascem ( 10 ). U zavrnom trenutku prve etvrtine
obrtaja ram prolazi kroz horizontalni poloaj, a krak LM see linije sile pod uglom 270 o , zbog ega
je maksimalna vrednost sinusa po apsolutnoj vrednosti: sin sin 270 o 1 , pa je maksimalna i
indukovana elektromotorna sila, tj. struja.
U isto vreme donji kraj rama QR se kree navie i see linije sile pod sve veim otrim uglom
zbog ega sin raste, a to dovodi do porasta indukovane elektromotorne sile, tj. struje, da bi na kraju
ovog vremena QR sekao linije sile pod uglom 90 o , zbog ega je sinus ovog ugla maksimalan:
sin sin 90 o 1 , a to znai da je u tom trenutku maksimalna i elektromotorna sila, tj struja.

4
 Treba uoiti da kraci rama LM i QR seku linije sile u suprotnom smeru, zbog ega se u njima
indukuje struja suprotnog smera. Smerovi ove dve struje u prvoj etvrtini perioda ( ali i u drugoj etvrtini
obrtaja ) su prikazani na sl. 2.
U drugoj etvrtini perioda ( obrtaja ) provodnik LM se kree dalje nanie pa se zbog toga u
njemu indukuje struja istog smera kao i u prvoj etvrtini perioda. No, ugao se i dalje poveava od
270o ka 360o to izaziva smanjenje apsolutne vrednosti sinusa tog ugla, a to izaziva smanjivanje
indukovane elektromotorne sile, tj, struje. Na samom kraju prve polovine perioda obrtanja ugao
360 o , pa je sin sin 360 o 0 , zbog ega se struja u tom trenutku prestane da indukuje.
Za to isto vreme deo rama QR nastavlja da se kree navie, pa se i u njemu indukuje struja istog
smera kao i u prvoj etvrtini perioda. Njegov ugao nastavlja da se poveava od 90 o do 180o zbog
ega se sin smanjuje to izaziva smanjivanje indukovane elektromotorne sile, tj, struje u njemu. Na
samom kraju prve polovine perioda obrtanja ugao 180 o , pa je sin sin 180 o 0 , zbog ega struja
u tom trenutku prestane da se indukuje.
U drugoj polovini perioda ( obrtaja ) provodnik LM i QR zamene mesta to okrene smer struje u
kolu sa potroaem itd.

Naizmenina struja
trenutna jaina struje i ( A )

T 2T T 3T
0 T
4 4 2 4

vreme t ( s )

N N N N N

ram

S S S S S
sl. 3.
Ova vrsta generatora koja za rotor ima iani ram, a za stator stalne magnete naziva se dinamo
maina. Takvu dinamo mainu imaju bicikle.
Postoji i obrnut princip, gde je rotor magnet, tj. elektromagnet, a stator ima namotaje ice u
kojima se indukuje struja. Ovakva vrsta generatora naziva se alternator i imamo je kod automobila. Kod
elektrana se za proizvodnju elektrine energije uglavnom koriste alternatori.
Za pokretanje rotora u generatoru potrebna je energija. Rotor se obino nalazi na jednom kraju
osovine, dok se na njenom drugom kraju nalazi turbina.
U hidroelektrani na lopatice turbine pada voda sa velike visine i okree osovinu. U ovom sluaju
kinetika energija ove vode se pretvara u elektrinu energiju.

5
 U termoelektranama i nuklearnim elektranama turbinu okree snaan mlaz vodene pare koji potie
iz parnog kotla. Kod njih se jedino razlikuje izvor energije potrebne da izazove kljuanje vode u kotlu. U
termoelektranama ta energija se dobija sagorevanjem nekog fosilnog goriva: uglja nafte... U nuklearnim
elektranama ova energija se dobija fisijom uranijuma ili plutonijuma u nuklaernom reaktoru.
Postoje jo elektrane koje koriste energiju plime i oseke ili energiju vetra.

Vrste otpora u kolu naizmenine struje

U kolu jednosmerne struje moe se pojaviti jedna vrsta elektrinog otpora termogeni otpor R.
U kolu naizmenine struje postoje tri vrste otpora:
- termogeni otpor R ( )
- induktivni otpor X L ( )
- kapacitivni otpor X C ( )

Kolo naizmenine struje sa termogenim otporom

R
Kao i kod jednosmerne struje termogeni
otpor u kolu naizmenine struje je:
l
R uR
S
gde je: specifini otpor materijala od koga je i
provodnik nainjen, l je duina tog provodnika,
a S je povrina poprenog preseka tog provod-
nika, tj. mera njegove debljine.
Najjednostavnije kolo naizmenine struje
sadri izvor ( generator ) naizmenine struje, pro- sl. 4.
vodnike i jedan termogeni otpornik ( sl. 4. )
Naziv: termogeni potie od toga to pri proticanju struje kroz ovaj otpor dolazi do pretvaranja
elektrine energije u toplotnu, tj. ovakav otpornik stvara toplotu.
Termogeni otpor ometa proticanje struje tako to smanjuje brzinu elektrona, tj smanjuje jainu
struje zbog:
i nevS ( 11 )

Termogeni otporPromene jaine jaine

ne utie na kanjenje struje i napona
struje ili napona utokolu
izazivaju preostale dve vrste
naizmenine struje sa termogenim otporom
otpora. Dakle, u kolu sa termogenim otporom promene jaine struje i napona su u istoj fazi. To znai da i
jaina struje i napon u istom trenutku postaju jednaki nuli, zajedno rastu i u istom trenutku postiu
maksimalnu vrednost, dalje zajedno opadaju ... Ovo je prikazano na graf. 3.
jaina struje i ( A )
napon u ( v )

u R U 0 R sin t
U0R
6
vreme t ( s )
 i I 0 sin t
I0

graf. 3.
Funkcije na graf. 3. su:

i I 0 sin t
i u R U 0 R sin t

I0 U 0R
Obrtni vektori U 0 R i I 0 se poklapaju
to je prikazano na sl. 5. sl. 5.
Omov zakon za strujno kolo sa termogenim otporom glasi:
u U U ef
i R ili I 0 0 R ili I ef .
R R R

Kolo naizmenine struje sa induktivnim otporom

L XL
Induktivni otpornik je kalem sa koeficijentom
samoindukcije L ( H Henri ). Ova veliina je poz-
nata iz oblasti elektromagnetne indukcije iz lekcije
Samoindukcija. U oblasti naizmenine struje L se uL
obino naziva induktivnost i vezuje se za kalem, tj. i
navoj ili solenoid.
Induktivni otpor datog kalema induktivnosti L
je:
XL L
2
gde je 2 kruna frekvencija naizmeni- sl. 6.
T
ne struje.
Induktivni otpor se zasniva na efektu samoindukcije. Elektromotorna sila samoindukcije E Si se
javlja u strujnom kolu uvek kada se u kolu menja jaina struje. Kako se u kolu naizmenine struje jaina
struje neprekidno menja to je uzrok postojanja ove elektromotorne sile. E Si tei da sprei promenu
jaine struje koja je izaziva, u skladu sa Lencovim pravilom. E Si nije nikada dovoljno jaka da sprei
promenu jaine struje, ali zato izaziva da promena jaine struje i kasni. Merenjima je utvreno da
induktivni otpor u kolu naizmenine struje izaziva kanjenje promene jaine struje u odnosu na promenu
T
napona za ( s ) ili ( rad ).
4 2
To to promena struje kasni za prome-
nom napona metodom obrtnih vektora ( sl. 7 ),
a i grafiki se moe prikazati i da promena na-
T
pona uri ispred promene struje za: ili .
4 2
Cilj ove zamene je de uvek imamo pro- U 0L
menu jaine struje kao:
7
 i I 0 sin t , 90o
a da promenu napona uvek prikazujemo pome- I0
renu u fazi, zbog sluaja kada emo sva ova tri
otpora staviti u isto strujno kolo.
Promena napona u ovom sluaju je:

u L U 0 L sin t . sl. 7.
2

Promene jaine struje i napona u kolu

naizmenine struje sa induktivnim otporom

u L U 0 L sin t
2
jaina struje i ( A )
napon u ( V )

I0 i I 0 sin t ,

U 0L

vreme t ( s )
graf. 4.

Omov zakon za kolo naizmenine struje sa induktivnim otporom glasi:

u u
i L L ,
XL L
U U
ili: I 0 0L 0L ,
XL L
U ef U ef
ili: I ef .
XL L

Kolo naizmenine struje sa kapacitivnim otporom

C XC
Kapacitivni otpor X C u kolu naizmenine struje
je kondenzator kapaciteta C ( F ). Tada je:
1
XC uC
C
gde je kruna frekvencija naizmenine struje.
Inae, kondenzator u kolu jednosmerne struje pred- i
stavlja prekid kola, tj. kroz kolo sa kondenzatorom jedno-
smerna struja ne moe da tee.
U kolu naizmenine struje kondenzator izaziva
kanjenje promene napona u odnosu na promenu jaine
T
struje za ili . sl. 8.
4 2
8
 Objanjenje je sledee. Naizmenina struja tee kroz - +
kolo sa kondenzatorom tako to u jednoj polovini perioda - +
elektroni pune jednu njegovu plou a drugu prazne, dok u - +
drugoj polovini perioda elektroni odlaze iz prve ploe a e- - + e-
pune drugu plou. Na sl. 9. prikazan je jedan trenutak pred - +
kraj jedne takve polovine perioda. Elektroni su ve prilino sl. 9.
napunili levu plou, koja je zbog toga postala negativna, a samim tim ona, Kulonovom odbojnom silom,
spreava, tj. ometa dalji dotok elektrona na nju.
Za to isto vreme desna ploa je ve prilino po-
zitivna zbog odlaska elektrona iz nje, pa i ona
Kulonovom privlanom silom ometa dalji odla-
zak elektrona iz nje. Ovo ometanje usporava I0
poveanje potencijala na ploama kondenzatora,
a samim tim usporava i poveanje napona izme- 90o
u njih.
Na sl. 10 prikazano je, ovako izazvano, U 0C
kanjenje promene napona u odnosu na promenu
jaine struje metodom obrtnih vektora. sl. 10.
Na graf. 5. je takoe prikazano ovo kanjenje:

Promene jaine struje i napona u kolu naizmenine

struje sa kapacitivnim otporom
jaina struje i ( A )
napon u ( V )

i I 0 sin t

u C U 0C sin t
2

vreme t ( s ) graf. 5.
Omov zakon za kolo naizmenine struje sa kapacitivnim otporom glasi:
u u
i C C uC C
XC 1 ,
C
U U
I 0 0 C 0 C U 0C C
ili: XC 1 ,
C
U ef U ef
I ef U ef C
ili: XC 1 .
C

Impendansa Z ( )

U prethodnim lekcijama su razmatrani

sluajevi kada se u kolu naizmenine struje na-

9
lazi samo jedna od tri vrste otpora. R
Sada emo posmatrati strujno kolo u U0R
kome se nalaze sve tri vrste otpora i to redno
vezanih ( sl. 11.) Sva ova tri otpornika je mo-
gue zameniti jednim ekvivalentnim otporom
koji se naziva impendansa.
Kroz celo kolo, tj. kroz sve otpornike L
protie ista jaina struje maksimalne jaine I 0 . U0 U0L XL
Na svakom od pojedinanih otpornika se
javlja pad napona maksimalne vrednosti:
U 0 R - na termogenom otporu
U 0 L - na induktivnom otporu i C
U 0 C - na kapacitivnom otporu. U0C
Meutim, ukupan pad napona U 0 na svim XC
otporima zajedno nije jednak prostom zbiru svih I0
pojedinanih padova napona. Da bi se ukupan pad
napona odredio potrebno je pojedinane padove sl. 11.
napona prikazati metodom obrtnih vektora ( sl. 12.).
Treba imati na umu da promene pojedina-
nih padova napona nisu u istoj fazi. Naime, prome-
na napona na termogenom otporniku R je u istoj
fazi sa promenom jaine struje, promena napona na
induktivnom otporu X L uri u odnosu na promenu U 0L
o
jaine struje za 90 , dok promena napona na kapaci-
tivnom otporu kasni u odnosu na promenu jaine
struje za 90o. U 0 L U 0C U0
Ukupan pad napona na svim otpornicima,
prikazan kao vektor, dobija se vektorskim zbirom. I0 U 0R
Pretpostavka je da je pad napona na induktivnom U 0C
otporu vei od pada napona na kapacitivnom otporu.
Zbog toga se prvo ova dva napona vektorski saberu.
Kako su suprotnog smera brojna vrednost vektora sl. 12.
koji predstavlja njihov zbir je jednaka razlici njihovih
brojnih vrednosti.
Na kraju se ovaj vektor brojne vrednosti U 0 L U 0C vektorski sabere sa vektorom U 0 R metodom
paralelograma. Zbog Pitagorine teoreme sledi:
U 02 U 02R U 0 L U 0C
2
( 12 )
Jo jednom treba naglasiti da ovakvu zavisnost ukupnog pada napona izaziva razlika u fazi
pojedinanih padova napona na sva tri otpornika.
Na osnovu Omovog zakona za deo strujnog kola imamo:
U 0R I 0 R ( 13 )
U 0L I 0 X L ( 14 )
U 0C I 0 X C ( 15 )
Ako sva tri otpornika zamenimo ekvivalentnim otporom Z, tada je ukupan pad napona na njemu:
U0 I0 Z ( 16 )
Zamenom izraza ( 13 ), ( 14 ), ( 15 ) i ( 16 ) u izraz ( 12 ) dobija se :
I 0 Z 2 I 0 R 2 I 0 X L I 0 X C 2
I 02 Z 2 I 02 R 2 I 02 X L X C
2
/ I0
2

Z 2 R2 X L X C
2

korenovanjem izraza dobija se:

10
 Z R2 X L X C
2
( 17 )
1
a zamenom izraza X L L i X C u izraz ( 17 ) dobija se konano:
C
2
1
Z R2 L . ( 18 )
C
Minimalna impendansa

Da bi impendansa, u kolu naizmenine struje sa rednom vezom sve tri vrste otpora, bila
minimalna potrebno je da se induktivni i kapacitivni otpor ponite u izrazu ( 17 ). To je mogue ako je:
XL XC . ( 19 )
U tom sluaju impendansa je:
Z min R2
tj.
Z min R . ( 20 )

Za sluaj kada je impendansa minimalna kae se da je kolo naizmenine struje u rezonanciji. Iz

uslova za minimalnu impendansu, tj iz izraza ( 19 ) dobija se:
1
L
C
1
2
LC
kako je: 2 sledi:
1
( 21 )
2 L C
1
a kako je: T sledi:

T 2 LC ( 22 )

Izraz ( 22 ) za period oscilovanja kola naizmenine struje koje je u rezonanciji se naziva Tomsonov
obrazac.
Snaga naizmenine struje

Snaga naizmenine struje se oslobaa samo na termogenom otporu zato se on esto zove
aktivni otpor.
Snaga se ne oslobaa ni na jednom od preostala dva otpora induktivnom i kapacitivnom pa se
Snaga
oni zato nazivaju naizmenine
reaktivni otpori. struje u kolu sa termogenim
otporom
Snaga naizmenine struje u kolu sa termogenim otporom

Na graf. 6. prikazane su promene trenutne snage, trenutne jaine struje i trenutnog napona, pri
emu je korien obrazac za trenutnu snagu:
napon u ( V )

p u i ( 23 )
snaga p ( W ) jaina
struje i ( A )

11
vreme t ( s )
 P0
p
+ +

T
i

graf. 6.

Sa grafika se vidi da je, u obe polovine perioda, snaga osloboena na termogenom otporu R
pozitivna, zato to su promene jaine struje i napona u istoj fazi.
Merenja pokazuju da je efektivna ( prosena ) snaga jednaka polovini maksimalne snege:
P
Pef 0 ( 24 )
2
to se uostalom i vidi sa grafika. Naime povrina ispod grafika snage je jednaka efektivnoj snazi, a
povrina ocrtanog pravougaonika visine P0 i duine T je jednaka maksimalnoj snazi. Prostim
uporeivanjem se moe videti da je povrina ispod grafika upola manja od povrine pravougaonika.
Kao to je trenutna snaga data izrazom: p u i tako je i maksimalana snaga jednaka proizvodu
maksimalne jaine struje i maksimalnog napona:
P0 U 0 I 0 ( 25 )
Pomou izraza ( 25 ) izraz ( 24 ) se moe transformisati na sledei nain:
U0 I0 U0 I0
Pef U ef I ef
2 2 2
to znai da smo dokazali da je efektivna snaga jednaka proizvodu efektivne jaine struje i efektivnog
napona:
Pef U ef I ef . ( 26 )
Pomou Omovog zakona za deo strujnog kola: U ef I ef R izraz ( 26 ) dobija sledei oblik:
Snaga naizmenine Pstruje u kolu sa induktivnim
ef I ef R .
2
( 27 )
otporom
To to se na termogenom otporniku oslobaa efektivna snaga znai da se u njemu elektrina
energija pretvara nepovratno u neki drugi oblik energije, a u ovom sluaju to je toplotna energija.

Snaga naizmenine struje u kolu sa induktivnim otporom

napon u ( V )
jaina

Kao i u prethodnom graf. 6. i u narednom graf. 7. trenutna snaga nastaje mnoenjem trenutnih
vrednosti napona i jaine struje: p u i .
snaga p ( W )
struje i ( A )

12
vreme t ( s )
 + +

i T

_ _

graf. 7.

U prvoj etvrtini perioda i jaina struje i napon su pozitivni pa je i snaga pozitivna.

U drugoj etvrtini perioda jaina struje je pozitivna ali je napon negativan, pa je i snaga negativna.
U treoj etvrtini perioda negativni su i jaina struje i napon pa je snaga opet pozitivna.
U etvrtoj etvrtini perioda jaina struje je negativna ali je napon pozitivan, pa je snaga opet
negativna.
Zato je u toku celog perioda efektivna snaga jednaka nuli to je praktino zbir povrina ispod
grafika snage:
Pef 0
To to je efektivna snaga na ovom otporniku u toku celog perioda jednaka nuli znai da ne dolazi
do nepovratnog pretvaranja elektrine energije u neki drugi oblik. U prvoj etvrtini perioda elektrina
energija se pretvara u energiju magnetnog polja koje se stvara oko kalema. U sledeoj etvrtini perioda
magnetno polje slabi i njegova energija se vraa u elektrinu energiju kola itd.

Snaga naizmenine struje u kolu sa kapacitivnim otporom

Kao i u prethodna dva sluaja grafik snage nastaje mnoenjem trenutnih vrednosti napona i jaine
struje: p u i .

Snaga naizmenine struje u kolu sa kapacitivnim

otporom

p
jaina struje i ( A )

+ +
snaga p ( W )

napon u ( V )

i T

_ _

13
vreme t ( s )
 graf. 8.

U prvoj etvrtini perioda jaina struje je pozitivna ali je napon negativan, pa je i snaga negativna.
U drugoj etvrtini perioda i jaina struje i napon su pozitivni pa je i snaga pozitivna.
U treoj etvrtini perioda jaina struje je negativna ali je napon pozitivan, pa je snaga opet
negativna.
U etvrtoj etvrtini perioda negativni su i jaina struje i napon pa je snaga opet pozitivna.
Zato je u toku celog perioda efektivna snaga jednaka nuli to je, kao i u kolu sa induktivnim
otporom, zbir povrina ispod grafika snage:
Pef 0 .
Kao i na kalemu i u kondenzatoru, uprvoj etvrtini perioda dolazi do pretvaranja elektrostatike
energije u kondenzatoru u elektrinu energiju, a u drugoj etvrtinui perioda elektrina energija se vraa u
elektrostatiku.

Snaga naizmenine struje u kolu sa rednom vezom sve tri vrste otpora

Na. sl. 13. prikazano je metodom obrtnih

vektora kolo naizmenine struje sa: termogenim,
induktivnim i kapacitivnim otporom ( sl. 11.).
Snaga se oslobaa samo na termogenom U 0L
otporniku, pa se opet moe smatrati da je efektiv-
na snaga:
Pef I ef2 R . ( 27 ) U 0 L U 0C U0
Sledei zadatak je odrediti zavisnost efek- 90o
tivne snage od: efektivne jaine struje, efektivnog I0 U 0R
napona i ugla koji predstavlja razliku u fazi iz- U 0C
meu promene jaine struje i promene napona u sl. 13.
ovom kolu.
Iz metoda obrtnih vektora moe se odrediti kosinus ugla kao odnos nalegle katete i hipotenuze:
U I R R
cos 0 R 0
U0 I0 Z Z
sledi:
R Z cos ( 28 )
Zamenom ( 28 ) u ( 27 ) dobijamo:
Pef I ef2 Z cos

Pef I ef I ef Z cos

a kako je preme Omovom zakonu za deo strujnog kola:

I ef Z U ef
sledi konano:
Pef U ef I ef cos . ( 29 )

Veliina cos u izrazu za efektivnu snagu se naziva faktor snage jer odreuje snagu u
datom kolu naizmenine struje.
Evo nekoliko karakteristinih primera.

14
 Maksimalna efektivna snaga se oslobaa u kolu u kome je vrednost kosinusa ugla maksimalna,
a to je cos 1 , tj. kada je ugao 0 o . Fazna razlika promena jaine struje i napona je nula
stepeni u kolu sa termogenim otporom. Zamenom cos 1 u ( 29 ) dobija se:
Pef U ef I ef
to je ve ranije izvedeno kao izraz ( 26 ).

Mogue je dobiti maksimalnu efektivnu snagu i u kolu sa rednom vezom sve tri vrste otpora ako
je kolo u rezonanciji, tj. ako se vrednost kapaciteta kondenzatora, u odnosu na vrednost induktivnosti
kalema, tako odabere da se induktivni i kapacitivni otpor ponite.

Minimalna efektivna snaga Pef 0 se dobija kada je vrednost kosinusa ugla jednaka nuli, a to

je sluaj kada je 90 o . Ovakva situacija je i u kolu sa samo induktivnim i u kolu sa samo
2
kapacitivnim otporom, a i to smo ranije dobili analizom graf. 7. i graf. 8.

Dakle, izraz ( 29 ) predstavlja opti obrazac za efektivnu snagu u kolu naizmenine struje.

Transformatori

Transformator je ureaj ( sl. 14. ) pomou koga moemo menjati jainu struje i napon u kolu
naizmenine struje.
Sastoji se od gvozdenog jezgra oko ije leve strane je namotan kalem sa n p navojaka, a koji je
povezan u primarno strujno kolo, a kroz koje protie naizmenina struja jaine i p , dok je na krajevima
kalema napon u p . Oko desne strane gvozdenog jezgra namotan je kalem sa n s navojaka, a on je
povezan u sekundarno strujno kolo u kome se indukuje naizmenina struja jaine i s i napona u s .

primar sekundar

ip is

up pp ps us
np ns

sl. 14.

Indukcija struje u sekundaru se zasniva na I Faradejevom eksperimentu. Oko primarnog kalema

se javlja magnetno polje promenljive jaine koje je posledica promenljive jaine naizmenine struje koja
tee kroz primar. Zbog toga se javlja promena magnetnog fluksa kroz povrinu sekundarnog kola:
m B S cos .
Zbog promene magnetnog fluksa kroz sekundar dolazi do indukcije elektromotorne sile, tj struje u njemu
u skladu sa Faradejevim zakonom elektromagnetne indukcije:
m
Ei .
t
Jaina ove indukovane struje i indukovani napon u sekundaru zavise od odnosa broja navojaka u
primarnom i sekundarnom kalemu na sledei nain:
up np
( 30 )
us ns

15
 ip ns
i . ( 31 )
is np
Izraz ( 30 ) znai da koliko je puta broj navojaka u sekundaru, recimo, vei od broja navojaka u
primaru toliko puta je indukovani napon u sekundaru vei od napona u primaru.
Istovremeno jaina indukovane struje u sekundaru je isti broj puta manji od jaine struje u
primaru, to je znaenje izraza ( 31 ).
To dalje znai da je trenutna snaga u primaru jednaka trenutnoj snazi u sekundaru:
u p i p u s is
tj.
p p ps ( 32 )

to je uostalom u skladu sa Zakonom o odranju energije.

Primer: Uzmimo da je broj navojaka u primaru n p 3 , a broj navojaka u sekundaru n s 300 .

Uzmimo da je u primaru trenutni napon u p 220 V, dok je istovremeno trenutna jaina struje u njemu:
i p 5 A. Zadatak je izraunati indukovani napon i jainu struje u sekundaru.
up np ip ns

us ns is np
ns np
us u p is i p
np ns
300 3
u s 220V is 5 A
3 300

u s 22 000 V i s 0.05 A

Na kraju moemo izraunati i trenutne snage u primaru i sekundaru:

pp u p ip p s u s is

p p 220 V 5 A p s 22 000 V 0.05 A

p p 1 100 W p s 1 100 W

odakle se vidi da su trenutne snage u primaru i sekundaru jednake.

Prenoenje elektrine energije na daljinu

Potreba za prenoenje elektrine energije na vee udaljenosti javlja se zato to se struja obino
proizvodi daleko od potroaa: hidroelektrane se prave na rekama tamo gde je zgodno formirati
vetaka jezera, dakle u klisurama ili kanjonima, dok se termoelektrane prave obino na velikim
ugljenokopima.
Glavni problem u prenoenju elektrine energije jeste gubitak energije zbog Dul Lencovog
zakona:
Q I ef2 R t .
Naime, pri proticanju kroz ice dalekovoda elektrina energija se pretvara u toplotnu, a to predstavlja ist
gubitak. Kako je otpor provodnika:

16
 l
R
S
spajanjem dva prethodna obrasca u jedan dobijamo od ega sve zavisi koliina osloboene toplote:
I ef2 l t
Q .
S
Na vreme proticanja i na duinu provodnika, u sluaju prenoenja elektrine energije kroz
dalekovode, ne moemo znaajnije uticati. Njih odreuje udaljenost elektrane od potrroaa.
Ali zato na preostala tri faktora moemo uticati.
Za materijal od koga se prave ice dalekovoda obino biramo bakar zato toi ima izuzetno mali
specifini otpor .
Ove ice pravimo da budu debele da bi tako poveali njihov poreni presek S.
Znaajno smanjujemo jainu struje I ef pre njenog uvoenja u dalekovodni sistem i to pomou
transformatora sa malim brojem navojaka u primaru, a velikim u sekundaru. Sekundarni efekat je da je
napon jako povean ( pogledaj prethodni primer ), pa je zato struja u dalekovodima visokog napona.
Pre nego to iz dalekovodnog sistema struja stigne do potroaa ona se ponovo trasformie, ali
pomou transformatora iji je broj navojaka u primaru manji od broja navojaka u sekundaru. Time se
struji ponovo poveava jaina struje, a kao sekundarni efekat dolazi do smanjenja napona. U gradskoj
mrei je potrebno imati jaku struju zato to se elektrina energija u velikoj meri koristi tako da se pretvara
u toplotu: TA pei, grejalice, elektrini poreti, fenovi, sijalice itd.

17