Interkulturalna škola – slabosti i prednosti

Globalizacija je nacije i kulture učinila međusobno povezanim. To se odnosi na svaki aspekt

ljudskog života - od državnih i vladinih ugovora, internacionalizacije poslovanja i trgovine, pa
čak i obrazovanja na pojedinačnim razinama. Svet je krenuo drugačijim tempom i sada
doživljavamo osećaj globalnog sela. S napretkom informacione i komunikacione tehnologije i
industrije, geografske prepreke više ne mogu ometati komunikaciju.

To dovodi do dramatičnog povećanja mogućnosti interkulturalne komunikacije. Bilo putem

kompjuterski posredovane komunikacije ili komunikacije licem u lice, sada možemo
razmenjivati informacije i započeti komunikaciju s ljudima drugih nacionalnosti i kulture. Na
polju obrazovanja takođe se primećuje kako se tokom godina povećava raznolikost. Međutim,
uz ove povećane mogućnosti, problemi su uzrokovani sukobom kulturnih razlika.

Jedan od faktora koji je posebno naglasio interkulturalni odnos je globalizacija. Iako postoje
različite percepcije i definicije globalizacije, zajednička tema ekonomskih, političkih i
antropoloških gledišta je povezanost. Ljudi različitih kultura više ne mogu živeti tako da budu
međusobno isključeni od ostalih kultura (Samover, Porter i Mekdanijel, 2007). Ta povezanost
stvara interkulturalne odnose u svim aspektima ljudskog života. Stoga je potrebno ukloniti
probleme povezane s kulturološkim razlikama i uspostaviti dobre međukulturalne odnose.

Ovi sukobi uzrokuju prepreke učinkovitoj međukulturalnoj komunikaciji u školi. Stoga, da bismo
prevladali ove prepreke i maksimizovali mogućnosti učenja iz interkulturalne komunikacije,
moramo steći veštine interkulturalne komunikacije koje su izvedene iz zajedničke međuljudske
komunikacije s naglašavanjem posebnih karakteristika međuljudske komunikacije.

Neposredni odgovor nastavnika na nastalu raznolikost u učionici je inkluzija. Međutim, tvrdi se

da je inkluzija nije uspešna u rešavanju različitosti osim invaliditeta, pola i religije. Pojavom
globalizacije, raznolikost u učionici se takođe može pripisati kulturološkim razlikama. Može se
pretpostaviti da su i interkulturalni odnosi postojali unutar učionice.

S tim se može tvrditi da će međukulturna komunikacija biti učinkovitija strategija za rešavanje

kulturne raznolikosti unutar učionice. Stoga je ovo istraživanje namenjeno ovom istraživačkom
pitanju: Kako se interkulturalni odnosi i komunikacija mogu opisati u učionici?

Fielding (2009) nabrajao je sledeće kulturne barijere koje sprečavaju učinkovitost

interkulturalne komunikacije: stereotipnost, etnocentrizam, odbrambene mehanizme ili
nespremnost prihvatanja tuđih ideja, jezičke barijere, razlike u tumačenju neverbalnog koda,
razlike u verovanjima i vrednostima, predrasude i pretpostavke, razlike u pogledima na svet i
nejednaka snaga. Stoga ih treba izbegavati kako bi se postigli dobri međukulturalni odnosi i
učinkovita međukulturalna komunikacija. Poštovanje uprkos različitostima je od najveće
važnosti.

Istraživanje interkulturalnih komunikacijskih veština provodi se u srednjoj školi Rodrigez u

Ferfildu u Kaliforniji. Ova škola ima vrlo visoku stopu raznolikosti učenika. Kada nastavnik nije
pokušavao rešiti kulturne raznolikosti u učionici, to je dovodilo do sukoba, nasilništva, kulturnog
stereotipa i drugih oblika nasilja u školi. Kada je primenjivana učinkovita međukulturna
komunikacija, to je umnogome umanjilo pojavu spomenutih problema. Međutim, zbog
vremenskih ograničenja, samo se kratko mogu opažati uočljive osobine međukulturnih odnosa.

Ono što se može zaključiti je, citiram Adlera i Gundersona (2008), koji su tvrdili da se povoljni
međukulturni odnos najbolje postiže tako da kulturna raznolikost i razlike postanu vidljivije.
Iako se prepoznavanje kulturoloških razlika može smatrati pojednostavljujućim, primitivnim,
rasističkim, seksističkim ili stereotipnim, treba imati na umu da je prepoznavanje drugačije od
osuđivanja. Priznanje ide i s obzirom na razlike i sličnosti. Osuda, s druge strane, uključuje
predrasude koje ograničavaju percepciju čitavog potencijala jednog učenika. Različitost može
biti povoljna za međukulturni odnos kada se kulturne razlike prepoznaju bez predrasuda.

Jedan od najboljih načina za postizanje kulturne sinergije i dobrih međukulturnih odnosa u

učionici je pridržavanje načela učinkovite komunikacije i interkulturalne komunikacije.