<Title> Novi smisao pismenosti </Title>

<META name="description" content=" ">

<META name="keywords" content=" Gordana Zindovi-Vukadinovi , kola i savremeni mediji , school and contemporary media techniques , kako deca danas ue , how do the kids learn , ovladati tehnolokim sredstvima , handling the technology , tehnoloka pismenost , technological literacy , YUG , SER , SRB ,
T02 ">
<!--NOSEARCHSTART-->

Gordana Zindovi-Vukadinovi
Doktor pedagokih nauka i vanredni profesor Univerziteta u Beogradu. Strunjak za problematiku obrazvanja
nastavnika i vaspitnog i obrazovnog uticaja medija. lan Obrazovnog Foruma
mailto:zindo@EUnet.yu

NOVI SMISAO PISMENOSTI

vir: Perspektive obrazovanja - decembar 2000

kola i savremeni mediji: Kako mediji oblikuju sociokulturno okruenje menjajui uslove za odrastanje,
formiranje linosti i saznavanje? Kako deca danas ue? Kako se pripremaju da ive, ue i rade u dobu
elektronskih medija? ta elektronske tehnologije i masovne komunikacije zahtevaju od oveka? Kako
ovladati tehnolokim sredstvima, postati tehnoloki pismen, spretan u komunikaciji i efikasan u radu?
Odnos kole i medija se mora traiti u odgovorima na ova pitanja.

Savremeni kulturni prostor je ispunjen brojnim i raznovrsno uoblienim informacijama, istovremeno

upuenim razlii-tim drutvenim slojevima i uzrastima, ljudima razliitog obrazovanja i kulturnog
naslea. tampa, televizija i globalne kompjuterske mree stvaraju i emituju slike tipiziranih vrednosti,
nude pojednostavljenu sliku o ivotu, poruuju ta je dobro a ta pogreno. Stereotipi, prilagoeni
usrednjenom modelu ko-risnika, dominiraju u takvoj jednosmernoj komunikaciji. Kultura se sve bre
menja, oblikuje se medijski i univerzalno, nijedna nije vie autentina.
U takvom okruenju granica izmeu stvarne (nepo-sredne) i konstruisane (virtuel-ne) stvarnosti nije
pouzdana, a dete koje odrasta zagledano satima u neki ekran nije sigu-rno u koju od te dve stvarnosti
vie veruje. Problem je utoliko sloeniji to se obe, tj. kon-struisana i neposredna stvarnost, virtuelno i
stvarno, saznaju istim ulima i pokreu iste ili srodne kognitivne i emocionalne procese. irom sveta
deca provode u proseku tri sata dnevno ispred ekrana. Jugoslovenski prosek je isti. To je 50% vie
vremena nego to ga provedu u bilo kojoj vankolskoj aktivnosti, ukljuujui domae zadatke,
provodei vreme sa porodicom, sa drugovima, ili itajui. Televizija dominira ivotom dece kako u
urbanim tako i seoskim sredinama, irom sveta, pa nije udo to je postala snaan faktor socijalizacije.
Agresivni medijski heroji su svetske ikone. Veina dece u svetu zna ko je Terminator, oboava ga i
veina njih eli da lii na njega. Mladima su potrebni heroji koji slue kao uzori i oni koriste medijske
heroje kao modele koji im pomau da se suoe sa tekim situacijama.
Istraivanja pokazuju da su elektronski mediji ugrozili vaspitnu ulogu porodice i kole. Razlozi su,
dobrim delom, socijalne prirode. Drutvene institucije i ekonomski uslovi diktiraju porodini ivot, a
nain prodinog ivota utie na nain kako deca koriste medije. S druge strane, u vremenu krize kola je
vie okrenuta sticanju znanja nego vaspitanju, dobar deo vaspit-nog uticaja se preputa medijima,
odnosno neplaniranom kuri-kulumu u paralelnoj koli. Ta situacija je tipina i za jugoslovensko drutvo
u poslednjoj deceniji. Stavovi koje su mladi formirali u odnosu na druge nacije i sistem vrednosti koji
afirmiu jasno pokazuju da su medijski oblikovani.
Studije uticaja statusa porodice na gledanost televizije su potvrdile da televiziju najvie gledaju deca iz
socijalno depriviranih porodica. Oni ne mogu da se bave sportom, da putuju, da odlaze u pozorite.
Gledano dugorono, taj deo populacije je vie podloan medijskim manipulacijama i njihovom uticaju
na formiranje linosti. Uticaj je snaniji ukoliko zajednica, posebno neposredno okruenje, manifestuje
ili podrava vrednosti i obrasce ponaanja koje i mediji propagiraju. Dugo i esto gledanje televizije ili
etanje po Internetu nemaju, na alost, imunoloki efekat. Longitudinalna istra-ivanja govore da
televizija kultivie stavove i ponaanje tako to deluje malo po malo, na dugu stazu. Drugim reima,
njeni efekti su dugoroni i iza-zivaju promene. Stavovi onih koji su od detinjstva esto i dugo gledali
televiziju i odre-ene vrste programa mnogo su konvergentniji i vri u njihovim srednjim godinama
nego kod drugih.
Takoe i agresija u medijima utie na percepciju stvarnosti i ponaanje mladih. Pozitivno sankcionisano,
agresivno reavanje konfliktnih situacija koje demonstriraju filmski i televizijski ju-naci pretvara se u
internalizovani scenario koji se priziva u pomo u srodnoj konfliktnoj situaciji. Mladi predani gledaoci
televizije, telemani, stvarnost esto percipiraju kao ugroavajuu i opravdano nasilnu.
Iako se znanju koje se stie posredstvom elektronskih medija prigovara da je mozaino da mu nedostaje
sistematinost i homogenost i da nije trajno, uenje na taj nain privlano je za mlade i oni mu se rado
okreu. Razlozi su: kondenzovan nain saoptavanja, vizuelizacija informacija, dinamine forme,
divergentne - nelinearne sekvence znanja, aktivna i interaktivna ko-munikacija sa informacijama i, to je
vrlo vano, otklonjen strah od pedagokih sankcija tipinih za tradicionalnu kolu. Mladi jednostavno
vole elektronske medije koji brzo zadovoljavaju njihovu radoznalost, informiu o razliitim pitanjima,
smanjuju emo-cionalne tenzije, pruaju mogunost da se razmene ideje (chat programi), provere ili
uvrste neki stavovi, neto sazna kroz zabavu. Naa kola je, na alost, crno-beli film sa poetka
kinemato-grafije u odnosu na areni i dinamini svet medija koji ispunja-vaju ceo kulturni prostor.
Budui da su mediji postali moan uesnik u procesu vas-pitanja i obrazovanja i da zajedno sa kolom i
porodicom ine takozvani trougao vaspitnog dejstva u ijem se centru nalazi dete, razumevanje njihovog
uticaja je vano za svakog nastavnika. Medijski pismen nastavnik je prosto imperativ vremena, utoliko
pre to se od kole oekuje da uspostavi vezi izmeu sveta u kome deca ive i naina na koji o tom svetu
saznaju.
Mogunosti skladitenja neizmernog broja naunih in-formacija i njihovog brzog pretraivanja i
korienja omoguuju da se nastavni proces transformie u proces aktivnog uenja koji se oslanja na
medijske zbirke kao spoljanje oslonce pamenja s jedne, i specifine naine medijskog saoptavanja s
druge strane. Deca, meutim, treba da naue kako da itaju medije i kako da koriste ponuene
programe. Da bi to mogla da ine, potrebno je, prvo, da autori programa, udbenika i sami nastavnici
shvate ko-liko ozbiljno savremene tehnologije komunikacija menjaju svet i koliko mogu promeniti i
samu kolu. Integracija medija ili novih komunikacionih tehnologija, svejedno kako ih zovemo, u kolu
ne znai nikako njihovo pretvaranje u nastavna sredstva kojima se poveava efikasnost tradicionalne
nastave. Sutina je u promeni stanja duha, tj. u stvaranju drugaijeg obrazovnog okruenja. Onako kako
je pojava knjige promenila nain miljenja, saznavanja i saoptavanja, oblikovala sasvim novu kulturu,
tako danas ine elektronski mediji. Oni omoguuju da nastavnik bitno smanji predavaku ulogu, da
ponudi uenicima kompleksne zadatke i materijale za reavanje, da motivie za istraivake projekte i
kreativno reavanje problema, da deci pomae u otkrivanju zanim-ljive i alternativne naine uenja. Za
razliku od tradicionalne, nastava uz pomo elektronskih medija omoguuje da se zadaci vie problemski
orijentiu, kao i da uenik samostalno otkriva, zakljuuje i konstruie sliku sveta, inei to ritmom koji
odgovara njegovim sposobnostima ali i napredujui tempom boljim od prosenog. Nema potrebe da
uenik koji je ve savladao osnove neke nauke ili bazini vokabular nekog jezika, ponovo, sa celom
grupom i istom knjigom, prelazi isti put, iako se to u pedagogiji esto opravdava utvrivanjem gradiva.
Zaboravlja se, meutim, da napredovanje i utvrivanje savladanog idu zajedno ako se ue-niku ponude
izvori koji od njega trae da bude aktivan. Nove generacije kompjuterskih programa, na primer,
zahtevaju aktiv-nost uenika u smeru sadraja koji se nudi, to znai da mora da koristi prethodno
steeno znanje. Ueniku se prua mogunost da radi samostalno ili u timu, da zadovolji interesovanja,
formlie i saoptava ideje i projekte u razliitim formama i jezicima.
Nita manje vaan aspekt je povezivanje sa svetom, upo-treba tehnologije komunikacija za stalno uenje
i prilagoavanje promenama. Posebno su znaajne promene u sferi nauke i rada koje odlikuju ovo
tehnoloko doba. Globalizacija informacija i trita rada, podsticanje vee mobilnosti strunjaka nameu
pot-rebu da se stalno ui. Onaj ko u narednom veku ne bude tehnoloki/medijski pismen rizikuje da se
nae u poloaju srednje-vekovnih kmetova kojima kole nisu bile dostupne. Paradok-slano, nove
tehnologije i pismenosti, kao i znanje stranih jezika uticae bitno na ekonomsku i socijalnu
diferencijacju iako imaju globalno kao predznak. To je i znak za opasnost od zaostajanja tehnoloki
nepismenih i neopremljenih zemalja.
Obrazovanje na daljinu koje se nudi mladim generacijama posredstvom interneta, elektronske pote,
kompakt diskova, a uskoro verovatno uz pomo jos usavrenijih sredstava interaktivne komunikacije
donekle e ublaiti jaz koji se ve javio izmeu razvijenih i nerazvijenih ali e uloga dobrog kolskog
sistema biti i dalje nezamenljiva.
Funkcionalno pismen graanin je vie od pismenog gra-anina, od onog koji zna da ita, pie i rauna.
Vetine koje se tiu funkcionisanja u lokalnoj i iroj zajednici, razumevanje prava i obaveza, upotreba
onoga to se zove lokalna infrastruktura i uee u javnom ivotu ukljuuju i itanje medija. Medijska
pismenost shvaena kao funkcionalna pokriva iroko polje ljudskog bitisanja -- poev od savladavanja
elementarnog umea prepoznavanja i tumaenja vizuelnih simbola, reklamnih poruka, preko umea
itanja i popunjavanja dijagrama i obrazaca, do mnogo viih nivoa kao to su upotreba kompjutera za
dobijanje informacija u javnim bibliotekama ili u biroima za zapoljavanje, pa razumevanje odnosa
znaka i znaenja, intencije i poruke, emocionalnog i kognitivnog odgovora na medijski saopteno.
Medijsko opismenjavanje, obrazovanje za medije ili medij-sko obrazovanje, razliiti su nazivi za
programe koji su u veini zapadnih zemalja postali deo kolskog kurikuluma. Cilj im je da mladima
prue teorijska znjanja o medijima masovne komunikacije, njihovim kulturnim, socijalnim i politikim
implikacijama; da objasne mogue upotrebe i zloupotrebe; da ih ospo-sobe da itaju i analiziraju poruke
medija ali i da ih sami stvaraju. Informatika pismenost je samo jedan segment i jedna vetina vie ali se
njome ne moe pokriti razumevanje i upotreba irokog spektra poruka i izvora za uenje koje mediji
nude.
Ljudi sposobni da uspeno komuniciraju koristei razli-ite verbalne i neverbalne jezike imaju veu
kontrolu nad sopstvenim ivotima, a esto i nad ivotima drugih ljudi, nego oni koji to ne umeju.
Medijska nepismenost pojaava razlike koje postoje izmeu privilegovanih i depriviranih socijalnih
grupe.
Konvencija o pravu deteta, na primer, zahteva da se deci omogue ista prava na informisanje kao i
odraslim, zapravo da im se prui mogunost da pronalaze, primaju i saoptavaju poruke i ideje, da ue
bez granica i koriste sva medijska sredstva i sve izvore komunikacija i infromacija.
Pet kljunih tema treba da ine sadraj medijskog opis-menjavanja: razlika u nainima medijskog
predstvaljanja (informacija); interpretacija znaenja kodova i poruka (manipulacija); kognitivni i
emocionalni odgovor na poruku (iskustvo); izdvajanje, analize i uoptavanje podataka (znanje) i
upotrebe razliitih medij-skih formi za komunikaciju (saoptavanje). Medijsko opismenjavanje
podrazumeva, dakle, vie od sluanja predavanja i aktivnog uea u nekoj raspravi o medijima. Ono
podrazumeva delanje u pravom smislu te rei: analizu, raspravu, konstrukciju poruka i njihovo
prenoenje.
Dobra nacionalna strategija obrazovanja bi morala da zahteva i medijsko opismenjavanje a u cilju
poboljanja kvaliteta ivota. Takva formulacija ukljuuje sve od prava oveka da bude informisan i da
informie, da moe da saopti svoje ideje u razliitim formama, do anse da se bolje i adekvatno
obrazuje koristei upravo tehnoloke prednosti masovnih medija on

<!--NOSEARCHEND-->