<title> Evropsko obrazovanje na pragu novog stolea </Title>

<META name="description" content=" ">

<META name="keywords" content="Iskra Maksimovi , Evropsko obrazovanje , education in EU , osnovni pravci razvoja obrazovanja u zemljama EU , general educational aims in EU , ciljevi evropskog obrazovanja , goals of education in EU , reformski procesi , process of reform , inoviranje ciljeva ,
modernising goals , razvoj kurikuluma , development of curriculum , uloga nastavnika i njihovo obrazovanje , role of educators and their education , Evropska dimenzija , European dimension , pravci daljeg razvoja , further development , YUG , SRB , SER , T02 ">
<!--NOSEARCHSTART-->

Iskra Maksimovi
Magistar knjievnosti. Dugo godina radila na poslovima razvoja, istraivanja i analitike u Ministarstvu prosvete
Srbije. lan Obrazovnog Foruma.
mailto:iskra@crsbgd.org.yu

EVROPSKO OBRAZOVANJE NA PRAGU NOVOG STOLEA

vir: Perspektive obrazovanja - decembar 2000

Priprema mladih ljudi za svakodnevni ivot u multikulturnoj i multilingvalnj realnosti Evrope kao i
njihovo prihvatanje odgovornosti za budui razvoj Evrope temelji su definisanja i uspostavljanja
evropskog obrazovanja. Intenzivnije ostvarenje tog procesa zapoelo je sredinom osamdesetih godina
odreivanjem osnovnih i zajednikih standarda zemalja Evropske Unije o daljem razvoju sistema
obrazovanja.
Odreivanjem osnovnih pravaca razvoja obrazovanja u zemljama EU postavljeni su temelji promena i
reformi koje e uslediti tokom devedesetih godina. Preporukom generalnog sekretara Saveta Evrope
(1989) precizirani su okviri u kojima treba da se kree dalji razvoj obrazovanja. Tako, evropsko
obrazovanje bi trebalo da obezbedi i omogui:

! obrazovanje mladih ljudi koje e im omoguiti sticanje u svom li-nom ivotu, stvaranje
pozitivne i rea-listike slike o samom sebi a koju e realizovati u linim, drutvenim i za-
jednikim prilikama;
! pripremu za ivot u demo-kratskom drutvu, to ukljuuje prava, osnovne slobode, du-nosti i
odgovornosti graana i pruanje pomoi mladim ljudima pri ukljuivanju u javni ivot;
! pripremu za rad koja treba da omogui irok pogled na rad ukljuujui uvid u prirodu i oblike
rada i radnog iskustva;
! pripremu za kulturni ivot kako bi mladi ljudi znali da nau izvore za bogaenje linosti i
ukljue se u duhovno, kulturno i istorijsko nauno naslee kao i pripremu za ivot u
multikulturnom drutvu.

U skladu sa ovako postavljenim okvirima razvoja uskoro su odreeni i opti ciljevi kojima treba da tei
evropsko obrazovanje. To su :

! Multikulturalna Evropa. Razvoj evropske dimenzije u nastavi, promocija nastave stranih jezika
uz uvaavanje kulturnih razliitosti u obrazovanju.
! Mobilnost u Evropi. Razvoj sistema priznavanja diploma i ekvivalencija kvalifikacija; podrka
razmenama mladih i razmeni nastavnika, uenika, studenata i administratora; uvoenje propisa
koji omoguavaju nastavnicima da privremeno predaju u drugim zemljama.
! Osposobljavanje za sve. Mere protiv opadanja kvaliteta kola, za smanjenje regionalnih
dispariteta, adekvatno osposoblja-vanje hendikepiranih, jednakost upisa na visoko obrazovanje.
! P Vetine za Evropu. Ostvarivanje kvalitetnog osnovnog obrazovanja, prilagoavanje
obrazovanja ekonomskom, tehnolo-kom, drutvenom i kulturnom razvoju. Razvoj svih
sektora obra-zovanja, posebno tehnikog strunog i visokog obrazovanja. Ino-viranje sadraja i
metoda koji bi bili usklaeni sa tehnolokim promenama. Ostvarivanje poetnog obrazovanja i
daljeg stru-nog usavravanja nastavnika.
! Otvorenost Evrope prema svetu. Jaanje veza sa dru-gim dravama; saradnja sa meunarodnim
organizacijama. Nove forme podrke zemljama u razvoju.

Ovakvi ciljevi i evropski integracioni procesi nametnuli su, poetkom devedesetih, razgovore meu
evropskim strunjacima o konkretnim pitanjima budueg obrazovanja. Uoblien je iroki okvir koji
obuhvata:

! Definisanje ciljeva obrazovanja. Ciljevi budueg evropskog obrazovanja su: obrazovanje za

ivot, za uee u demokratskom dru-tvu, za saradnju u Evropi; promocija svih talenata,
kreativnosti, lini razvoj, kritiko miljenje, samostalan rad, po-tovanje vrednosti kao to su
demo-kratija i ljudska prava, hrianske i humanistike vrednosti;
! Uspostavljanje kriterijuma za selekciju sadraja, koji treba da budu zasnovani na ivotnim
iskustvima uenika. U izboru krite-rijuma treba uvaavati potrebu "doivotnog obrazovanja";
 ! vrsto povezivanje plana i programa sa nastavnom praksom u razredu. Za to je znaajna
motivacija nastavnika i kvalitet njihovog rada;
! Uvoenje zajednikog nacionalnog jezgra u programe (me-utim, mnoge zemlje su ostale
opredeljene za jaanje lokalne i nastavnike autonomije u realizaciji programa);
! Ocenjivanje i evaluacija znanja i postignua uenika je jedno od kljunih pitanja kvaliteta
obrazovanja.
! Zalaganje za uvoenje irokog opteg obrazovanja koje obuhvata maternji jezik, strane jezike,
elemente matematike i prirodnih nauka, istoriju, geografiju, filozofiju i znanja o religijama i
civilizacijama;
! Ugradnja "evropske dimenzije" u sve predmete koji treba da ilustruju kulturno i intelektualno
naslee Evrope.

U okvirima obrazovnih politika to je znailo garantovanje svakome anse da iskae sve svoje
potencijale koje ima i da se formira kao odgovorni graanin koji kroz svoje aktivnosti u linom i
profesionalnom ivotu moe da po-mogne jaanju drutvene kohezije i demokratske sigurnosti.
Usvajanje stratekih dokumenata uticalo je na niz razli-itih promena, reformi, usavravanja,
modernizacije kako pojedinih nivoa i segmenata obrazovanja tako i ukupne strategije.Ti procesi su bili
razliitog tempa, obima i kva-liteta, a u zavisnosti od strukture sistema obrazovanja kao i specifinosti
svake zemlje lanice EU. Tamo su promene zahvatile zapoete reformske procese, razvoj kurikuluma i
ulogu nastavnika u vaspitnoobrazovnom procesu. Sve ove promene, bez obzira na obrazovni nivo ili
tempo ili obim, imale su nekoliko zajednikih kljunih taaka:
- traenje balansa meu obrazovnim sistemima na-roito u domenu srednjeg obrazovanja;
- poboljanje kvaliteta kroz i pomou usavravanja obrazovnih sistema. To je esto obuhvatalo vei
stepen de-mokratinosti, bolje partnerske odnose i ukljuivanje razli-itih inilaca (posebno u ciljevima
i zadacima obrazovnih nivoa, vea nezavisnost i autonomija kola ali i odgovornost, reforme
kurikluluma);
- identifikacija i reavanje fundamentalnih problema (sve vrste i stepeni i reformskih procesa);
- redefinisanje odgovornosti svih inilaca obrazovanja i svih onih koji direktno ili indirektno utiu ili su
odgovorni za obrazovanje - drutva, porodice, nastavnika, graana, poli-tikih snaga, finansijskog sveta,
medija.

1. Reformski procesi
Krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina u zemljama Evropske Unije sprovoene su reforme
u razlii-tim oblastima i na razliitim nivoima obrazovnih sistema. Ove reforme su delom bile
strukturalno koncipirane i obu-hvatile su itave obrazovne sisteme, a delom korektivne i znaile su
promene samo pojedinih aspekata obrazovnih sistema. U ovim procesima bilo je mnogo slinosti ali i
brojnih razlika. Generalno, mogu se svesti na etiri tipa: strukturalne, korektivne, modernizacijske i
globalne. Njihova realizacija je veoma razliita. Meutim, u veini zemalja, bez obzira na tip reformi,
insistiralo se na procesima decentralizacije (u nekim evropskim zemljama su bili aktuelni procesi
centralizacije), poveanju zna-aja bazinog obrazovanja, osposobljavanju mladih da kritiki misle i re-
avaju konflikte; ukljuivanju evrop-ske dimenzije u nastavne planove i programe, uvoenju in-
formacionih tehnologija i njihov znaaj za obrazovanje; in-ternacionalizaciji i povezivanju evropskih
zemalja u oblasti obrazovanja; sticanju irokog opteg obrazovanja kao os-nove razvoja drutva; razvoju
demokratije. Sutranje dru-tvo bie drutvo koje investira u znanje, drutvo nastave i uenja, u kome e
svaki pojedinac izgraivati svoju kvalifikaciju - jednom reju - ueno drutvo. Prema nivoima
obrazovanja promene su obuhvatile:

! u predkolskom obrazovanju: obuhvat dece pred-kolskim obrazovanjem, reforme programa i

metoda rada;
! u obaveznom obrazovanju: promene ciljeva, kurikuluma, strukture ovog nivoa obrazovanja,
ocenjivanje i evalu-acija, savetodavne slube i profesionalna orijentacija;
! u optem srednjem obrazovanju: ciljevi, kurikulumi, ocenjivanje, struktura obrazovanja,
diplome i sertifikati;
! u srednjem strunom obrazovanju: struktura i modeli programa i kurseva, ciljevi, kurikulumi,
diplome i sertifikati, ocenjivanje, profesionalna praksa, odnos opteg i srednjeg obrazovanja,
prohodnost na vie obrazovanje;
! u visokom obrazovanju: uslovi upisa na studije, di-versifikacija programa, ocenjivanje i
evaluacija, mobilnost, diplome;
 ! u okviru povezivanja obrazovanja, osposobljavanja i rada: fleksibilno povezivanje trita rada
sa strunim obrazovanjem i osposobljavanjem, uspostavljanje standarda u strunom
obrazovanju i osposobljavanju; pribliavanje opteg i strunog obrazovanja; obrazovni profili i
profesije.

Pored ovih optih karakteristika koje vae za sve zemlje evropskog kontinenta, pojavile su se i
specifinosti procesa razvoja obrazovanja karakteristine za pojedine delove Ev-rope. To je pre svega
vidljivo u zemljama Centralne i Is-tone Evrope gde su politike i drutvene promene uslo-vile posebne
odrednice daljeg razvoja i inoviranja obrazovanja. Sve zemlje u tranziciji su, paralelno sa drutveno-
ekonomskim merama, preduzele i odreene mere za pro-mene u sistemu obrazovanja. Formirana su
odgovarajua struna tela, doneti su nacionalni programi reforme ili su bar utvreni pravci i mehanizmi
za njeno sprovoenje.
Kljuni principi na kojima se zasniva reforma u zemljama ovog regiona su: decentralizacija,
demokratizacija, liberalizacija, pluralizam i sloboda izbora. Osnovne karakteristike dosadanjih promena
u zemljama Centralne i Istone Evrope su:

! decentralizacija u upravljanju i prenos ovlaenja i oba-veza na regionalne i optinske vlasti i

na same kole;
! naputanje marksistike ideologije u obrazovanju i opta tendencija deideologizacije
obrazovanja;
! stvaranje autentine kole organizovane na osnovama nacionalnih tradicija i novih evropskih
tendencija;
! znaajnija uloga (po broju i sa-draju) humanistikih predmeta, vra-anje religijskom
obrazovanju, poja-ano uenje stranih jezika;
! uvoenje novih predmeta, ekologije:
! uvoenje interdisciplinarnih predmeta, kurseva;
! uvoenje privatnog kapitala u sfere obrazovanja;
! reorganizacija tehnikih i ljudskih resursa zbog ukidanja velikog broja vojnih obrazovnih
ustanova, itd.
! U momentu ruenja jedne mone ideologije sa svim traginim posledicama koje je ona ostavila
za sobom, kao i nedostatka nove jasne vizije bolje budunosti i velike zainteresovanosti
stranog kapitala za pristup svim oblastima i-vota, zemlje u tranziciji su se u oblasti
obrazovanja nale na raskrasnici tri mogua dalja puta: (1) potpasti pod snaan uti-caj zapada i
preuzeti tui obrazac; (2) zapasti u nacionalizam i retrogradni tradicionalizam ili (3) pronai
originalnu formulu inspirisanu pozitivnim tradicijama i nasleem, ali u koju se mogu ugraditi
nove tendencije savremenog dru-tva. Njihovi dosadanji izbori i putevi u promenama u
oblasti obrazovanja daju razliitu sliku i razliite rezultate, ali i neke zajednike probleme,
slabosti i nedostatke zapo-etih, prekinutih ili preusmerenih reformi.
(detaljnije o promenama u obrazovanju u zemljama Centralne i Istone Evrope itajte u tekstu
Tinde Kova-Cerovi)

2. Inoviranje ciljeva obrazovanja

Definisanje ili inoviranje ciljeva obrazovanja u siste-mima obrazovanja poelo je devedesetih godina i u
veini evropskih zemalja je zavreno.Tako su inovirani ciljevi obra-zovanja u Francuskoj, vedskoj,
Danskoj, Nemakoj, e-koj, Poljskoj, Ukrajini, Maarskoj, Slovakoj, Sloveniji, itd. Tempo i obim
promena se razlikuje od zemlje do zemlje i direktno je uslovljen specifinostima sistema obrazovanja.
Ipak, ono to je zajedniko, bar na nivou naelnog defini-sanja ciljeva, jeste da su ti novi ili redefinisani
ciljevi obrazovanja obuhvatili razvoj linosti uenika, njegovu prip-remu za ivot u multikulturnom
drutvu i njegovo ospo-sobljavanje za potovanje vrednosti kao to su tolerancija, mir, verske, rasne i
sve druge razlike. Ciljevi srednjeg obrazovanja su dopunjeni i segmentima pripreme za rad i dalje
obrazovanje.
U zemljama EU ciljevi obrazovanja naroito su dobili znaaj u kontekstu priprema za formiranje budue
integri-sane Evrope. Jer, definisanje ciljeva obrazovanja predstavlja, prema miljenjima evropskih
strunjaka, osnovni element u povezivanju evropskih drava pripremi uenika za ivot u izmenjenim
ukupnim uslovima u Evropi.
3. Razvoj kurikuluma
Proces promena kurikuluma u obaveznoj i srednjoj koli (ukljuujuci i strune kole), zbog svoje
sloenosti i zna-aja, odvija se sporije, uz prethodna prouavanja, provere i istraivanja. Tempo i
karakter tih promena veoma je razliit i kao i ciljevi obrazovanja, moda i vie, uslovljen je specifi-
nostima svake zemlje, a posebno strukturom obrazovanja.
Danas su u Evropi, evidentne znaajne razlike u pog-ledu postojanja ili nepostojanja nacionalnog
kurikuluma koji je zajedniki i obavezan za svu decu odgovarajueg uzrasta, zatim u pogledu
definisanja kurikuluma, autonomije kola, organizacije i primene kurikuluma. Neke zemlje imaju spe-
cifino definisane kurikulume sa karakteristinim ciljevima i zadacima, uz striktno propisane sadraje,
fond asova i re-dosled usvajanja znanja (na primer Nemaka i Francuska). Drugu grupu ine zemlje
koje na nacionalnom nivou pro-pisuju samo okvirne kurikulum, a sadraje navode samo u tezama. U tim
zemljama, kole u dogovoru sa lokalnim pro-svetnim vlastima i roditeljima imaju slobodu da razvijaju
elemente kurikuluma i sopstvene varijante strukture sistema (Engleska i Vels, vedska, Holandija). U
skladu s tim i razvoj kurikuluma se kretao u nekoliko osnovnih pravaca:

! uvoenje centralizovanog nacionalnog kurikuluma i-me se smanjuje autonomija kola i

lokalnih prosvetnih vlasti u kreiranju sopstvenog kurikuluma (n.pr. uvoenje Naci-onalnog
kurikuluma u Engleskoj i Velsu);
! zadravanje i inoviranje postojeeg nacionalnog ku-rikuluma kao okvirnog programa sa
zajednikim jezgrom (kljunim predmetima) i pruanje vee autonomije kolama u
neposrednom kreiranju i realizaciji kurikuluma (vedska, Danska, Holandija, Finska);
! delimine promene u vaeem kurikulumu (Nema-ka, Francuska);
! umesto centralizovanog nastavnog plana i programa uvodi se bazini nacionalni kurikulum koji
predvia odre-ene standarde sadraja i prua odreenu autonomiju ko-lama u njegovoj
realizaciji; ovaj trend se, pre svega, odnosi na neke zemlje C+I Evrope (Rusija, Maarska,
eka).

Drugi nain posmatranja tendencija razvoja kurikuluma obuhvata proucavanje promena koje se
ostvaruju unutar kurikuluma. Ti aspekti su: 1) ciljevi reforme kurikuluma; 2) struktura kurikuluma; 3)
kriterijumi za selekciju sadra-ja; 4) ukljuivanje novih elemenata i vrednosti; 5) defini-sanje standarda
postignua u pojedinim predmetima, od-nosno disciplinama.
Ciljevi sadanje reforme kurikuluma u zemljama u koji-ma su te promene poele obuhvatili su neke
zajednike elemente: sticanje opteg obrazovanja, intenzivnije uenje stranih jezika, definisanje visokih
standarda u kljunim pred-metima, obrazovanje za demokratiju.
Najvie razgovora, dilema i istraivanja meu strunja-cima je u domenu strukture kurikuluma i
kriterijuma za selek-ciju sadraja. Mnoga pitanja koja su postavljena jo uvek se prouavaju, analiziraju
i trae mogui odgovori. Meu njima su: da li treba definisati zajedniko jezgro za sve uenike, kako
ukljuiti interdisciplinarne teme, kako uvoditi nova znanja, elemente i vrednosti. Opta saglasnost u
okvirima strunjaka Saveta Evrope postignuta je oko stava da pojam kurikuluma obuhvata i postojanje
zajednikog jezgra, odno-sno kljunih predmeta, i prua mogunost i slobodu raz-liitih interpretacija.
U skladu s tim date su i neke osnovne preporuke u oblasti strukturiranja kurikuluma - uvaavanje
uenickih potreba s obzirom na uzrast, sposobnost, pol, raz-red; uvoenje zajednikog jezgra - kljunih
predmeta; i-roki obim predmeta kako bi se ukljuivale interdisciplinarne teme; promocija moralnioh
vrednosti u drutvenim odnosima unutar kole, kao i izmeu kole i lokalne zajednice; individualizacija
nastave kako bi se postigao razvoj vetina, sposobnosti i nastavnih potreba uenika, itd. Meutim, kon-
kretne promene u sferi kurikuluma u pojedinim zemljama, uz oslanjanje na opte stavove i preporuke,
uvaile su, ipak, obrazovne i druge specifinosti svake konkretne zemlje.

4. Uloga nastavnika i njihovo obrazovanje

U centru svih inovacija nalazi se kola i nastavnici u njoj. Uprkos velikom broju istraivanja o
uspenosti nastavnika, brojnim studijama koje pokazuju da su modeli nastave slini unutar razliitih
zemalja, ne postoji konzistentan pristup obrazovanju i osposobljavanju novih nastavnika, kao to ne
postoji ni zajednika saglasnost o redu prioriteta u progra-mima obrazovanja i usavravanja, a veoma
malo je i saglasnosti o kriterijumima koji bi se koristili za ocenjivanje efektivne nastave. U mnogim
zemljama su evidentni pokuaji reavanja pojedinih problema u sferi obrazovanja i usavr-avanja
nastavnika uvoenjem posebnog tipa programa - INSET (kombinovano inicijalno i dalje struno
usavravanje) u okviru koga se razred posmatra kao "laboratorija kurikuluma" u kojoj nastavnici
 istrauju svoju vlastitu praksu. Tokom protekle decenije skoro sve zemlje Evropske Unije bavile su se
ulogom, poloajem i obrazovanjem nastavnika.

5. Evropska dimenzija
Usvajanjem Rezolucije "Evropska dimenzija obrazova-nja: obrazovna praksa i sadraj programa"
(1991) proiren je proces razvoja i usavravanja evropskog obrazovanja. Pot-rebu za uvoenjem
evropske dimenzije obrazovanja namet-nulo je budue multikulturalno i multilingvalno evropsko
drutvo koje zahteva "razumevanje i toleranciju meu razli-itim nacionalnim zajednicama, etnikog ili
migracionog porekla". U tom drutvu e na rad, uenje i slobodno vreme uticati stalna svakodnevna
pomeranja stanovnitva, promene i komunikacije. Da bi se evropska dimenzija bre primenila u
obrazovnoj praksi, Rezolucija definie elemente koji treba da se ukljue u ciljeve obrazovanja evropskih
drava i na-ine primene u obrazovnim programima. Ciljevi obrazovanja treba da obuhvate i potrebu
meusobnog zbliavanja evropskih drava i naroda. Obrazovanje e mladima pomoi da prihvate njihov
evropski identitet, koji ih nee liiti svet-ske pripadnosti niti nacionalnih ili regionalnih ili lokalnih
korena. Prema stavovima iz Rezolucije, sve nastavne oblasti u kolskim programima mogu u principu
doprineti evropskoj dimenziji obrazovanja u uenju i tumaenju osnovnih obrazovnih pojmova u
meunarodnom razumevanju. Mladi treba da budu inicijatori formiranja Evrope prema vrednostima koje
su proizale iz njihovog zajednikog naslea. To je i sutina pojma evropske dimenzije. Odnosno,
obrazova-nje mladih koje treba da bude orijentisano ka formiranju "evropske svesti" zasnovane na
zajednikom duhovnom na-sleu, humanistikoj osnovi i slobodarskoj kulturi inspiri-sanoj istorijom
Evrope.
To konkretno znai da ciljevi obrazovanja koji proizla-ze iz evropske dimenzije obuhvataju:

! pruanje mladima znanja, kompetencija i stavova koji su im potrebni da bi bili spremni za

glavne izazove evropskog drutva;
! pripremu mladih za dalje obrazovanje i mobilnost, rad i svakodnevni ivot u viekulturnoj i
viejezikoj Evropi;
! osposobljavanje mladih da sauvaju zajedniko kulturno naslee i ispune svoje odgovornosti
kao graani Evrope.

Evropska dimenzija je obuhvatila inoviranje ciljeva obrazovanja, programa obrazovanja; drugaije

orgnizovanje razmene uenika i nastavnika.

6. Pravci daljeg razvoja evropskog obrazovanja

Dalji razvoj obrazovanja, posebno strunog obrazovanja i sistema osposobljavanja u Evropi dobio je
svoj glavni pravac usvajanjem dokumenta BELI PAPAIR O OBRAZOVANJU, 1996. godine. Glavni
cilj bio je pomo u usaglaavanju obra-zovanja, osposobljavanja, zapoljavanja, potreba i njihovog
daljeg razvoja u okvirima budueg razvoja Evrope. BELI PAPIR polazi od zahteva da u modernoj
Evropi tri sutinska zahteva kao to su - socijalna integracija, poveanje zapo-ljavanja i lino
ispunjenje nee biti inkompatibilni. U skladu sa tim, BELI PAPIR ima dva osnovna polazita:

! znaaj obrazovanja i osposobljavanja u Evropi u sada-njem kontekstu tehnolokih i

ekonomskih promena,
! pravci akcija u ispunjenju zadataka izgradnje viso-kokvalitetnog obrazovanja i
osposobljavanja.

Kako postojei sistemi obrazovanja nose niz nefleksibilnosti i parcelizacije bez povezivanja ili
mogunosti za to, posebno kada je re o doivotnom obrazovanju, BELI PAPIR ima taj zadatak da to
bre uspostavi zajednike blokove izgradnje uenog drutva Evrope.
BELI PAPIR je doneo niz aktivnosti, analiza i promena u sistemima srednjeg, strunog obrazovanja i
osposobljava-nja, kao i u oblasti doivotnog obrazovanja. U tom sklopu je i donet dokument Towards a
Europe of Knowladge koji je postavio pravce zajednikih akcija Evropske Unije u obrazovanju
(inovacije, istraivanje, obrazovanje i osposobljava-nje) u periodu 2000-2006 godine. itav taj proces
ima opti cilj razvoj doivotnog obrazovanja, odnosno promocija iro-kog pristupa obrazovanju i
njegovom permanentnom usa-vravanju i osavremenjavanju.
Postepeno stvaranje otvorenog i dinaminog evropskog obrazovanja je glavni princip u kome e biti
posebno podrane tri dimenzije :
 1. Znanje. Da bi bili sposobni da se aktivno ukljue u procese promena, evropski graani e
razvijati svoje fondove znanja irei i obnavljajui ih kontinuirano i postepeno.
2. Jaanje graanskih prava. Zajednikim vrednostima i razvojem oseanja pripadnosti
zajednikoj drutve-noj i kulturnoj sferi, jaae se graanska pripadnost. To znai praktino
shvatanje graanskih prava, ije su osnove na ak-tivnoj solidarnosti i uzajamnom razumevanju
kulturnih razlika.
3. Kompetencije - sposobnosti. Razvoj zapoljavanja sticanjem potrebnih
kompetencija=sposobnosti kroz pro-mene u sistemu rada i njegovoj organizaciji. To znai da
na bazi doivotnog obrazovanja treba promovisati kreativnost, fleskibilnost, adaptivnost,
sposobnost uenja i reavanja problema.

Prema miljenju evropskih analitiara, iako je Evropa u razvoju obrazovanja dostigla najvie niove i
ima potrebne investicione kapacitete, jo uvek zaostaje u oblasti kori-enja novih informacionih i
komunikacionih tehnologija. Da bi se prevazila ta zaostajanja, EU je poetkom ove go-dine pripremila
novu obrazovnu strategiju pod nazivom "eLearning - Designing Tomorrow's Education" (Evropsko ue-
nje - dizajniranje sutranjeg obrazovanja). Zemlje lanice EU su se dogovorile da "harmonizuju" svoje
politike u oblasti obrazovne tehnologije. Cilj ove inicijative je podrka, koordinacija i usaglaavanje
adaptacija u obrazovnim sistemima u zemljama lanicama. "eLearning" treba da mobilie obrazovne,
drutvene i ekonomske subjekte i inioce u Evropi kako bi se ubrzalo kretanje Evrope ka uenom
drutvu. Jedan od urgentnih ciljeva je brzo korienje mogunosti nove ekonomije i posebno Interneta.
Delovanje je usmereno na opremanje kola multime-dijalnim kompjuterima, osposobljavanje nastavnika
da ko-riste digitalnu tehniku, razvoj evropskih obrazovnih slubi i softvera i bre umreavanje kola i
nastavnika. Ova godina bie u znaku infromacionih tehnologija u evropskom obrazovanju on

<!--NOSEARCHEND-->