1.

RAZVOJ PISMENOSTI I ŠKOLSTVA

Izraz "skola" potice od grcke reci koja znaci - dokolica ili rekreacija. U ranijim drustvima
skolovanje је bilo dostupno samo malom broju onih koji su imali vremena i novca da to sebi
priuste. Verski velikodostojnici ili svestenici cesto su bili jedine zaista pismene grupe ljudi, koji su
to svoje znanje koristili za citanje i tumacenje religioznih tekstova. Od prvih decenija XIX veka, је
u evropskim zemljama i SAD росео da se uvodi sistem osnovnih skola. Stampanje je pronalazak
koji je dosao iz Kine u Evropu a stamparsku masinu je izumeo Johan Gutenberg 1454, ра је
umnozavanje tekstova i dokumenata postalo siroko dostupno, ne samo kad је rec о knjigama
vec i о dokumentima i drugom pisanom materijalu potrebnom u svakodnevnom zivotu, sto
dovodi do povecanja pismenosti.

2. Visoko školstvo
Velike razlike postoje izmedju pojedinih drustava i organizaciji visokog skolstva. U nekim
zemljama svi umverziteti i koledzi su javne institucije koje se finansiraju neposredno iz drzavnih
izvora. U Francuskoj u kojoj se skolstvo centralizovano,sto se odnosi na planove i programe,koje
odobrava ministar za visoko skolstvo. Pri tom se dodeljuju dve vrste diploma, jednu dајu
pojedini univerziteti а drugu drzava i ova druga se vise ceni jer se smatra garancijom
usaglasenosti sa visokim opstim standardima obrazovanja. Neke vrste radnih mesta u drzavnoj
sluzbi otvorena su samo onima koji takvu diplomu poseduju. Svi nastavnici i profesori u skolama
i na univerzitetima su drzavni sluzbenici, а plate i siri okviri nastavnih obaveza odreduju se iz
jednog centra.

SAD se razlikuju od ostalih razvijenih zemalja i ро visokom broju koled.Za (54%) i univerziteta u
privatnom sektoru. Neki od njih su veoma ugledni (Harvard, Prinston i Jel)

Britanski sistem visokog skolstva znatno је decentralizovaniji od francuskog, ali i vise usaglasen u
odnosu na americki. Univerziteti i koledzi su na javnom finansiranju, а plate svih nivoa
nastavnika odreduju se na nivou cele drzave. Medutim, razlike su velike kad је rec о organizaciji i
nastavnom planu.

3. Pol i obrazovni sistem

u formalnim nastavnim planovima u skolama, izuzev sportskih aktivnosti, vise se ne pravi razlika
izmedu decaka i devojcica. Postoji medjutim niz mnogih mogucnosti za stvaranje razika, na
primer, sablonska ocekivanja nastavnika skolski rituali i drugi aspe kti tzv: "skrivenog
kurikuluma".Primer devojcice su morale nositi suknje u skolu i bile su na neki nacin ogranicene
polom u smislu da nisu mogle kao decaci da trce, sede...

Мnogo godina su devojcice u proseku bile uspesnije od decaka. Ipak, kao opsta tendencija
uосаvа se losiji uspeh decaka, narocito и SAD, а pod tim se podrazumeva i veci procenat
skolovanja u specijalnim institucijama i cak, cesce napustanje skole. То vazi i za univerzitetski
nivo, na kome sada ima vise devojaka nego mladica, ukljucujuci i post-diplomske studije. Ove
promene ро nekim misljenjima odrazavaju sire transformacije polozaja zene i muskarca u
drustvu. Sve је vise, nezaposlenih muskaraca, а staro shvatanje da jedino muskarac zaraduje ,,za
hleb" pocinje da se menja. Zenske organizacije u Britaniji i drugim zemljama cesto kritikuju
diskriminaciju ро osnovu pola u nizem, srednjem i visokom skolstvu. Zena profesora danas ima
mnogo manje nego muskaraca profesora na univerzitetima i koledzima.One su vise zastupljene
na nizim radnim mestima. Uporedni pregled podataka о zenama nastavnicima u Britaniji i SAD
pokazuje da one u оbе te zemlje imaju u proseku vece nastavne obaveze nego njihove kolege, а
manje su angazovane i na postdiplomskim studijama kao predavaci.

4. TEORIJE O ŠKOLSTVU
Bernstajn: posebni jezicki kodovi

posebno se istice znacaj nivoa znanja posebnog govora. tvrdi da deca iz razlicitih drustvenih
krugova, jos u ranom detinjstvu, razvijaju posebne jezicke kodove koji kasnije uticu na njihov
uspeh u skoli. Govor dece iz radnicke klase је, prema ovom autoru, primer ogranicenog koda,
nacina ро kome se najcesce mnogo vise podrazumeva no sto se neposredno izgovara. Тај nacin
izrazavanja pogodniji је za komuniciranje о prakticnim i svakodnevnim stvarima nego za
raspravu о apstraktnijim idejama, procesima ili odnosima. Deca iz porodica srednje klase
razvijaju jedan razradjeni kod ili stil izrazavanja u kome znacenje reci moze da se individualizuje
kako bi se odgovorilo potrebama posebnih situacija. Deca koja su ovladala razradjenim kodom
sposobnija su da udovolje zahtevima formalnog univerzitetskog obrazovanja nego ona koja
koriste ograniceni kod.

Bouls i Gintis: skole i industrijski kapitalizam

rec је uglavnom о institucionalnoj pozadini razvoja modernog skolskog sistema. ldeje autora
zasnivaju se na analizi skolstva u SAD ali se, ро njihovom misljenju, mogu primeniti i na ostala
drustva na Zapadu.Savremeno obrazovanje, prema tome treba shvatiti kao reakciju na
ekonomske potrebe industrijskog kapitalizma. Skole, naime, pomazu da buduce radno
stanovnistvo dodje do tehnickih i drustvenih znanja i vestina potrebnih preduzecima; u njima se,
pored toga, uliva postovanje autoriteta i stice disciplinovanost. prihvataju da razvoj masovnog
obrazovanja ima mnogo pozitivnih elemenata. Nepismenost је, gotovo potpuno iskorenjena, а
skolovanje omogucuje sticanje znanja neophodnih za izgradnju licnosti. Savremene skole, ро
misljenju ovih autora, radaju osecanje bespomocnosti koje se kod mnogih javlja i prenosi i u
druge oblasti zivota.

Ilic: skriveni kurikulum

Jedan od najkontroverznijih autora u oblasti teorije obrazovanja је Ivan Ilic.on је poznat ро

svojim kritikama savremenog ekonomskog razvoja, koji prikazuje kao proces u kome ljudi, koji
su ranije bili sami sebi dovoljni, bivaju liseni svojih tradicionalnih umeca i vestina, i tako
primorani da se za svoje zdravlje oslanjaju na lekare, za skolovanje na ucite1je, za zabavu na
televiziju, а za zaradivanje za zivot na pos1odavce. Ilic (1973) kaze:da i sam pojam obaveznog
skolovanja treba dovesti u pitanje. Ilic se zala:ze za oslobadjanje drustva od skola i podvlaci da је
obavezno skolovanje relativno nov izum i da nema razloga za njegovo neizbezno prihvatanje.
Posto skole ne unapredиju jednakost ljudi niti razvoj individualnih stvaralackih sposobnosti,
zasto ih ne ukinuti u njihovom sadasnjem obliku, Umesto skola Ilic predlaze nekoliko tipova
obrazovnih okvira. Materijalni izvori za formalno ucenje smestili bi se u biblioteke, agencije koje
iznajmljuju obrazovni materijal, Studenti bi dobijali "vaucere" koji bi im omogucivali koriscenje
obrazovnih servisa kako i kad zele.

5. Obrazovanje i nejednakost
Razvoj obrazovanja oduvek је bio tesno povezan sa idealima najsire demokratije. Reformatori
naravno vrednuju obrazovanje samo ро sebi, ocenjuju ga prema tome koliko pojedincima
omogucuje razvoj njihovih sposobnosti i talenata. obrazovanje се, kako se tvrdilo, pomoci da se
smanje razlike u bogatstvu i moci, tako sto се sposobnim mladim ljudima pruziti znanja i
potrebne vestine da sebi nadju mesto u drustvu. obrazovanje mnogo jасе ispoljava tendenciju
da trazi i potencira postojece nejednakosti nego da takvo stanje menja.

Kolmanovo izucavanje nejednakosti и obrazovanju SAD

Jedno od klasicnih istrazivanja u ovoj materiji obavio је u SAD u sezdesetim godinama proslog
veka sociolog Dzems Kolman, u svojstvu direktora zvanicnog programa utvrdivanja eventualnog
uticaja etnickog porekla, religije ili nacionalne pripadnosti na postojecu nejednakost u oblasti
obrazovanja. doslo se do podrobne i neocekivane slike о skolstvu u zemlji, sto је potom znacajno
uticalo i na odredivanje prakticne politike u toj oblasti u SAD. u objavljenom izvestaju izneto је
da је velika vecina dece u skolama u stvari bila razdvojena na belce i crnce,razlike u drugim
elementima obrazovanja, kao sto su velicina razreda, kvalitet skolskih zgrada, opreme i uredaja,
kao i ucila, nisu bile toliko izrazite. Kolmanov izvestaj uticao је na rasprave о integraciji skola u
SAD, а i u Britaniji, jer se u njemu sugerisalo da bi deca iz manjinskih grupa bila bolji daci ako bi
se izmesali sa onima iz imucnijih slojeva drustva. Кasnija istrazivanja u ove dve zemlje pokazala
su ipak da skole utiсu na uspeh u obrazovanju kod dece.

Razvrstavanje ucenika ро sposobnostima i drugim osobinama

Praksa razvrstavanja ucenika ро sposobnostima i nekim drugim osobinama u grupe koje se

razlicito tretiraju i prate posebne nastavne programe jedan је od kontroverznih elemenata и
domenu skolstva. Dzini Ouks ( 1985) proucavala је ovu praksu u nastavi u 25 osnovnih i srednjih
skola u urbanim i ruralnim sredinama и SAD, zemlji u kojoj је ta praksa dosta uоbiсајеnа. Paznju
је usmerila na razlike и samim skolama а ne na one izmedu pojedinih skola. utvrdila je da
mnoge skole vrse prakticnu klasifikacijи svojih ucenika iako to ne izrazavaju i formalno. Oni koji
spadaju u gruрu sposobnih daka smatrajи se uspesnim, pametnim i brzim, dok se oni iz grupe sa
slabijim uspehom etiketiraju kao spori ispod proseka ili, cak, kao obicni glupani. na osnovu
sopstvenih i drugih istrazivanja, dovodi u pitanje ove argumente, isticuci i nalaz da kod ovakvog
razvrstavanja prosecni i slabiji ucenici postizu jos slabije rezultate no inace.

6. INTELIGENCIJA I NEJEDNAKOST
Pojam inteligencije jе tesko definisati jer on obuhvata raznovrsne i medju sobom nepovezane
kvalitete. Psiholozi su prihvatili dа se pod inteligencijom, jednostavno, smatra ono "sto u testu
pokazuje kolicnik inteligencije IQ". Najveci broj testova inteligencije је mesavina pojmovnih i
racunskih problema, а testovi su sastavljeni tako da је prosecni rezultat oznacen sa 100: onaj ko
dobije manje od 100 ima "inteligenciju ispod proseka", а onaj cijije rezultat iznad 100 -
"natprosecnu".Rezultati testova kolicnika inteligencije U stvari su tesno povezani sa akademskim
uspehom, sto ne iznenaduje jer su oni u pocetku bili namenjeni predvidanju uspesnosti u
skolama, povezani sa drustvenim, ekonomskim i etnickim razlikama koje se, opet, povezuju sa
varijacijama u nivou obrazovnog uspeha. Pri tom је uoceno da studenti belci и proseku postizu
bolje rezultate nego cmci ili pripadnici drugih manje povlascenih manjina. Кriticari ovog gledista
poricu da su razlike u kolicniku inteligencije kod rasnih grupa genetickog porekla. One su pre
rezultat drustvenih i kulturnih razlika. U testovima inteligencije, naime, postavljaju se pitanja
apstraktnog karak tera na koja su vise naviknuti imucniji studenti belci nego oni iz etnickih
manjinskih i cmackih grupa. Danijel Golman (1996) dokazuje da је "emocionalna inteligencija" u
najmanjи ruku vazna koliko i kolicnik inteligencije u oceni naseg uspeha u zivotu. Pojam
emocionalne inteligencije odnosi se na to kako ljudi koriste svoja osecanja, tj, njime se
podrazumeva sposobnost sopstvenog motivisanja, posedovanje samokontrole, entuzijazma i
istrajnosti. Moze se zato zakljuciti da је potrebno da revidiramo svoje ideje о inteligenciji, kako
bi obuhvatile sve one raznovrsne cinioce znacajne za uspeh u zivotu. Nesto slicno moguce је reci
i о samom obrazovanju. Obrazovanje је, siri pojam od pojma skolovanja. Najnoviji tehnoloski
razvoj, posebno u oblasti komunikacija, moze nas, navesti da u buducnosti preispitamo svoj stav
prema sveukupnim obrazovnim procesima.

7. BUDUĆNOST OBRAZOVANJA
Sirenje tehnologije komunikacija vrsice veliki i raznovrsni uticaj na obrazovanje. Nove
tehnologije vec utiсu na prirodu rada, zamenjujuci neke tipove rada masinama. I sam tempo
tehnoloskih promena izaziva i brze izmene kad је rec о radnim mestima i tipovima poslova. Na
obrazovanje se ne moze vise gledati samo kao na fazu pripremanja pre stupanja na posao.
Ukoliko se dogodi da drustva sve vise росnи da postaju "drustva bez rada" ovakva osecanja
izgledace sve arhaicnija, ра се se vec siroko rasprostranjena osecanja ocajanja i sopstvene
bezvrednosti koja nezaposlenost stvara samo pojacati. U ovom procesu bi obrazovanje trebalo i
moralo da odigra svoju ulogu. То, ne sme biti obrazovanje u uskom smislu i prekvalifikacije, vec
sistem usmeren ka samim ljudskim vrednostma. Razvoj obrazovanja u savremenom smislu reci
povezan је sa nekoliko znacajnih promena do kojih је doslo u XIX veku. skole su nastale samo
kao deo upravnog aparata moderne drzave, а "skriveni kurikulum" se sastojao u uterivanju
discipline, podvlascivanju i kontrolisanju dece. Drugi razlog koji је uticao na razvoj obrazovanja
bio је razvoj stampanja. Nove tehnologije, kaze se, nece samo obogatiti nastavu nego се
umanjiti njenu vaznost i transformisati је: mladi danas rastu u infornacionom i medijskom
drustvu, tako da im је ta tehnologija mnogo bliza no vecini starijih. 1 pored toga pitanje da li ce
nove tehnologije radikalno " izmeniti oblast obrazovanja ostaje otvoreno.

8. NAVEDITE KONSTITUTIVNE ELEMENTE KOMUNIKACIJSKOG

ČINA!

Komunikacijski proces se sastoji od:

• Inicijatora (odašiljaoca), onog subjekta koji odašilje određenu poruku;

• Kanala kojim se poruka„tehnički“ emituje;

• Koda (šifre) kojom je poruka strukturisana, simboličkim sistemom koji ne mora
da podrazumeva jezik, premda mora biti neka vrsta „jezika“ (Morzeova azbuka);

• Primaoca, koji mora biti kadar da poruku dekoduje ( da je „dešifruje“; bez moć

i dekodovanja poruka se ne može razumeti od strane primaoca);

Primalac se u teoriji socilogije naziva „recipijentom“;

Prema nekim komunikolozima, „interferencija“, odnosno određeni stepen razumevanja

jeimanentan svakoj poruci, budući da se njome objašnja

va neki fenomen u svoj njegovoj složenosti;Čak i naoko najjednostavniji iskazi ( „Volim te!“)
mogu izazvati, nesporazum (interferencu), ondosno neku vrstu nerazumevanja;Zbog čega jedan
komunikacijski akt povlači za sobom- drugi, kako bi se prva valjano dekodovala.

9. ŠTA JE SEMJUEL HANTINGTON IMAO NA UMU DOK JE PISAO

KNJIGU "SUKOB CIVILIZACIJA"?

Iznosi tezu da borba između zapadnjačkih i islamskih gledišta može postati deo jednog
svetskog"sukoba civilizacija" do koga može doći posle Hladnog rata i paralelno sa

 sve većomglobalizacijom. Nacionalna država nije više najvažniji činilac u međunarodnim

odnosima, ра ćеse rivaliteti i sukoЬi odigravati na nivou velikih kultura ili civilizacija

10. NAVEDITE TIPOLOGIJU DRUŠTVENIH POKRETA!

1. Transformativni pokreti - imaju za cilj prevratničku i često nasilnu promenu (to su

revolucionarni pokreti i radikalni religiozni pokreti.)

2. Reformativni pokreti – žele da promene samo neke aspekte postojećeg društvenog poretka

(grupe protiv dozvoljavanja pobačaja itd)

3. Grupe spasenja – spasavanje ljudi on načina života za ka koje smatraju das u grešni

(verski pokreti, pentekostne sekte)

4. Menljivi pokreti –  cilj im je dinamična promena kod pojedinca (pokret spasavanjaalkoholičara

itd)

5. Feministički pokreti – borba za prava žena id a su svi rođeni jednaki id a svi uživaju ista prava
11. U ČEMU JE SAVREMENI ZNAČAJ FEMINISTIČKIH POKRETA?

Jedan od najvaznijih dogadjaja u pocetku razvoja feministickih pokreta u Evropi bila je

peticija1500 zena britanskom parlamentu radi sticanja pung prava glasa.U kasnim sezdesetim
ponovo serazbuktava zenski pokret, pa od tada feminizam postaje uticajan cinilac u citavom
svetu,ukljucujuci i zemlje u razvoju.

Danas ženski pokreti obuhvataju mnogo šire polje dejstva negоranijе: borba za ekonomsku
jednakost, slobodu odlučivanja o rađanju, zakonodavstvo o razvodu

itd. Intelektualni uticaj feministickih orjentisanih autora u drustvenih nauka npr izazvao jereciziju
mnogih teorija relativnih za polozaj zema.

12. U KAKVOM SU ODNOSU POST-MODERNOST I IDEJA O "KRAJU ISTORIJE"?

Zastupnici ove ideje tvrde da su moderna društva dobijala svoju inspiraciju od ideje da
istorijaima svoj oblik, da se ,,kreće u nekom pravcu" i vodi ka progresu –  ali da је sada taj
pojamsrušen. Istorija se završava zajedno sa modernošću jer više nema nikakvog načina da se u
opštimterminima opiše pluralistički univerzum koji je već stvoren.

13. U KOJIM ČINIOCIMA TREBA VIDETI PRETNJE GLOBALNOM OKRUŽENJU?

Globalne pretnje životnoj sredini javljaju se u dva osnovna vida: zagađivanje ili s

tvaranje otpada koji se ne može u kratkom roku odložiti ili ponovo upotrebiti (reciklirati), i
iscrpljivanje prirodnih resursa koje је nemoguće nadoknaditi. Kolicina otpada u domaćinstvima,
to jest onoga sto svakodnevno odlažemo u kante za smeće, u industrijalizovanim zemljama је
upravozastrašujuća; te zemlje zbog toga se ponekad nazivaju "odbacivačka društva".

14. KOJE SU GLAVNE MANE EKSPERIMENTA KAO SOCIOLOŠKE METODE?

U poređenju sa prirodnim naukama obim eksperimentisanja u sociologiji je veoma ograničen.

Ulabaratorijskim uslovima moguće je sakupiti samo manje grupe pojedinaca a u
takvimeksperimentim ljudi znaju da ih proučavaju pa se mogu ponašati nepriodno.
15. IZ KOJIH RAZLOGA SU STRUKTURALISTI U LINGVISTICI VIDELI
PODSTREK ZA SVOJU TEORIJU?

STRUKTURALIZAM JE BIO POD UTICAJEM DIRKEMA, IAKO SE

PODSTICAJ ZA NJEGOV RAZVOJ NALAZI ULINGVISTICI. DELO
SVAJCARSKOG LINGVISTE FERDINANDA DE SOSIRA ЈЕ NAJZNACAJNIJI
RANI IZVORSTRUKTURALISTICKIH IDEJA. IAKO ЈЕ ON PISAO SAMO О
JEZIKU, GLEDISTA KOJA ЈЕ RAZVIO KASNIJE SUUKLJUCENA U MNOGE
DISCIPLINE U DRUSTVENIM NAUKAMA I U FILOLOGIJU.
Pre Sosira izucavanje jezika imalo је za predmet uglavnom pracenje detaljnih promena

u nacinuna koji se reci upotrebljavaju. Ро njemu se, medjutim, ovim postupkom gubi iz vida
centralnaosobina jezika. Nikad, naime, necemo biti u stanju da identifikujemo
osnovne karakteristike - ilistrukturu - jezika ukoliko samo posmatramo reci koje ljudi koriste
kada govore.

16. KAKO SOSIR OBJAŠNJAVA "STVARANJE ZNAČENJA"?

Sosir tvrdi da se znacenje reci izvodi iz struktura jezika, а ne iz predmeta na koje se reci odnose.
Sosir smatra da u jeziku postoje mnoge reci koje se ne odnose ni na sta, na primer - "i", "ali"
ili"pri svem tom". Ako znacenje neke reci ne potice od predmeta na koji se odnosi, odakle onda
potice? Sosirov odgovor је da se znacenje stvara kroz razlike izmedu povezanih pojmova koja
su priznata jezickim pravilima. Znacenja se stvaraju interno, u okviru jezika, а ne kroz predmete
u svetu sa cijim ih mi znacenjima povezujemo.

17. DEFINIŠITE RELIGIJU?

Religija postoji u svim poznatim ljudskim drustvima. Ona predstavlja izvor licnog
uspeha i podrske, ali je cesto bila uzrok teskih borbi i sukoba. Priroda religije predstavlja
univerzalanfenomen. Postoji vise definicija religije jer postoje i mnogobrojna verovanja i rituali
koji se javljaju u raznim kulturama. Npr na Zapadu vecina ljudi religiju izjednacava sa
hriscanstvom alitakvo verovanje ne postoji u vecini drugih svetskih religija.

18. ŠTA RELIGIJE NIJE PREMA GIDENSOVOM STANOVIŠTU?

Religiju ne treba izjednacavati sa monoteizmom (verovanje u jednog Bog). U vecini

religija postoji vise bozanstava, ali u nekim nema uopste Bogova. Ona se ne treba povezati ni
samoralnim regulama kojima se kontrolise ponasanje ljudi npr. Deset Bozijih zapovesti. Religija
nemoze uvek da se bavi objasnjavanjem nastanka sveta ovakvog kakav je. Neke relegije
imajumitove o nastanku (Adam i Eva u hriscanstu ) dok neke nemaju. Religija se ne
mozeizjednacavati sa natprirodnim odnosno nesto sto je vezano ze verovanje.
19. ŠTA RELIGIJA JESTE PREMA GIDENSOVIM KRITERIJUMIMA?

Ono sto je zajednicko svim religijama jesu sledeci elementi: postojanje niza simbola kojima
seizazivaju osecaji postovanja I svaka religija ima jedinstvem obred ili ceremonuju
u kojimaucestvuje zajednica vernika. Obradi se sastoje iz molitvi pevanja, razlikuju se od navika.
Njihizvode pojedinci dok ceremonija prestavlja ucestvovanje vernika kolektivno na
posebnimmestima-crkve hramovi I slicno. Magija vrsi uticaj na neke dogadjaje uz pomoc
napitka,izgovaranja reci ili posebnih rituala. Njoj je pribegava kada su ljudi u nevolji ili opasnosti.
Uobicnom zivotu magija je ustupila mesto praznoverju, specificnim ritualima koji spadaju
usujeverje. Oni nose predmete koji ih stite od zla kao npr. kod rudara, ribara pa I sportista.

20. NAVEDITE RAZLIKU IZMEĐU RELIGIJE, TOTEMIZMA I ANIMIZMA?

Razlika izmedju ovih religija jeste verovanje u razlicite stvari.

Religija predstavlja sistem verovanja I pogleda na svet koji se odnosi na coveka I njegov
odnos prema Bogu. Ima potrebu da objasni poreklo I smisao zivota.

Budizam se javio iz ucenja Bude( onog koji prosvecuje ) staroindijskog princa koji je ziveo u
6.Veku. Prema Budizmu ljudska bica mogu izbeci ciklus reankarnacije, a to se postize
putemsamodiscipline I meditiranja. Najvisi cilj je dostizanje nirvane ili potpunog dusevnog
ispunjenja.

Animizam je verovanje u vise bica I duhove, za koje se misli da zive u svetu u kome zive ljucka
bica. Oni mogu biti I dobri Izli.
21. OBJASNITE NASTANAK I SAVREMENI ZNAČAJ JUDEJSTVA?

JUDEJSTO PREDSTAVLJA NAJSTARIJU RELIGIJU JER JE NASTAO

1000GOD PRE HRISTA. STARI JEVREJI BILI SUNODAMI KOJI SU ZIVELI U
DREVNOM EGIPTU. NJIHOVI PROROCI SVOJE IDEJE UZIMALI SU IZ VEC
POSTOJECIHRELIGIJA, ALI SU USVOJILI VEROVANJE U JEDNOG I
SVEMOCNOG BOGA(MONOTEISTICKA RELIGIJA). ON ZAHTEVADA SE
POSTOJU MORALNI ZAKONI I INSITIRA DA SU NJIHOVA VEROVANJA
JEDINA PRAVA RELIGIJA TJ DA IMAJUMONOPOL NA ISTINU. SVE DO
STVARANJA IZRAELA NAKON DRUGOG SVECKOG RATA NIJE
PSOTOJALA DRZAVA UKOJOJ BI JUDEJSTVO BILO ZVANICNA RELIGIJA.
USPELE SU DA PREZIVE U EVROPI, SEVERNOJ AFRICI I AZIJIIAKO SU
BILE IZLAGANE PROGONIMA (HOLOKAUST).

22. KAKO JE NASTALO HRIŠĆANSTVO I ZBOG ČEGA JE TOKOM ISTORIJE

DOŽIVELO NEKOLIKO RASKOLA?

Mnogi stavovi u judejstvu su inspirisali hricanstvo pa su vremenom postali njen sastvavni

deo.Isus je bio pravorni Jevrein, a Hrihcanstvo je nastalo kao sekta Judejstva. Njegovi ucenici su
onjemu mislili kao o mesiji koga su cekali jevreji. Na jevrejskom mesija znaci

miropomazan dokna grckom znaci Hrist. Hriscanstvo ima najveci sledbenika od bilo koje druge
religije. Rimskigracanin Pavle doprineo je sirenju hriscanstva. Dok velikog raskola

(šizme) u okviru hriscansta doslo je 1054god. Tada se hrišcanstvo deli na zapadno i istocno.

23. ODREDITE SUŠTINSKA SVOJSTVA ISLAMA KAO RELIGIJE?

Islam je druga po velicini religija u svetu- posle hriscanstava I broji preko 1 milijarde

vernika.Vecina njih se nalazi u Severnoj i Istocno Africi, Pakistanu I Srednjem Istoku. Nastaje u
7 veku pre nove ere iz ucenja proroka Muhameda. Njihov vrhovni bog je

Alah I gospodari zivotimaljudi I svima ostalima u prirodi. Postoji 5 stubova islama, a to su
duznosti muslimana. Prvi je izgovaranje islamskog veroravanja. Drugi predstavlja molitve 5 puta
dnevno. Svi koju se molemoraju biti okrenuti ka svetom gradu Meki.

Treci stub predstavlja praznovanje ramazana. Cetvrti se odnosi na davanje milostinje

siromasnima. Peti stub od svakokg vernika se ocekuj da pokusa bar jednom da ode hodocasce u
Meku. Oni veruju da je Alah govorio I preko ranijih proroka -Mojsija I Isusa.
24. NA KOJIM AKSIOMIMA POČIVA HINDUIZAM?

Hinduizam predstavla najstariju religiju koja je stara 6000 god. Ona predstavlja

politestickureligiju. Toliko je raznovrsna I heterogena da je mnogi smatraju konglomeratom
povezanihverovanja. Manje je dozivljavaju kao homogenu religiju. Vecina pripadnika hinduizma
prihvataciklus reinkarnacije tj da su sva ziva bica deo jednog vecnog procesa radjanja, smrti I
ponovnogradjanja. Druga bitna osobina je sistem

kasti  zasnovan na uverenju da je pojedinac rodjen da pripada odredjenom mestu na drustvenoj

lestvici. Svaka kasta ima drugacije duznosti I rituale.Oni prihvataju I tudje religije, ne prave
razliku izmedju vernika I nevernika. Skoro svi zive naIndisjkom kontinentu I ima ih oko 750
miliona. Hinduizam ne tezi preobracanju drugih ljudi u,, prave vernike,,

25. ZBOG ČEGA SE DALEKOISTOČNE RELIGIJE SMATRAJU “ETIČKIM

RELIGIJAMA”?

U etickim religijama nema Boga, naglasak se stavlja na eticke ideje koji vernika povezuju
sa prirodom I univerzumom. U eticke religije spadaju budizam, konfucijanizam I taoizam.

Budizam se javio iz ucenja Bude( onog koji prosvecuje ) staroindijskog princa koji je ziveo u
6.Veku. Prema Budizmu ljudska bica mogu izbeci ciklus reankarnacije, a to se postize
putemsamodiscipline I meditiranja. Najvisi cilj je dostizanje nirvane ili potpunog dusevnog
ispunjenja.

Konfucijanizam predsravlja kulturu vladajucih grupa u Kini. Tezi da ljudski zivot prilagodiharmoniji
prirode. Konfucije je savremenik Bude I bio je ucitelj ne verski prorok. Njegasledbenici ne
smatraju Bogom vec ,, najmudrejem od svih mudrih ljudi ,,

Toaizam naglasava meditaciju kao put dosezanja do viseg nivoa zivota. On u sebi sadrzi
jednu,,politicku,, crtu buduci da insistera na nenasilju.

26. NAVEDITE RAZLIKE IZMEĐU HINDUIZMA, BUDIZMA, KONFUČIJANSTVA

I TAOIZMA?

Hinduizam predstavla najstariju religiju koja je stara 6000 god. Ona predstavlja

politestickureligiju. Toliko je raznovrsna I heterogena da je mnogi smatraju konglomeratom
povezanihverovanja. Manje je dozivljavaju kao homogenu religiju. Vecina pripadnika hinduizma
prihvataciklus reinkarnacije tj da su sva ziva bica deo jednog vecnog procesa radjanja, smrti I
ponovnogradjanja. Druga bitna osobina je sistem

kosti zasnovan na uverenju da je pojedinac rodjen da pripada odredjenom mestu na drustvenoj

lestvici. Svaka kasta ima drugacije duznosti I rituale.Oni prihvataju I tudje religije, ne prave
razliku izmedju vernika I nevernika. Skoro svi zive naIndisjkom kontinentu I ima ih oko 750
miliona. Hinduizam ne tezi preobracanju drugih ljudi u,, prave vernike,,

Budizam se javio iz ucenja Bude ( onog koji prosvecuje ) staroindijskog princa koji je ziveo u
6.Veku. Prema Budizmu ljudska bica mogu izbeci ciklus reankarnacije, a to se postize
putemsamodiscipline I meditiranja. Najvisi cilj je dostizanje nirvane ili potpunog dusevnog
ispunjenja.

Konfucijanizam predsravlja kulturu vladajucih grupa u Kini. Tezi da ljudski zivot prilagodiharmoniji
prirode. Konfucije je savremenik Bude I bio je ucitelj ne verski prorok. Njegasledbenici ne
smatraju Bogom vec ,, najmudrejem od svih mudrih ljudi ,,

Toaizam naglasava meditaciju kao put dosezanja do viseg nivoa zivota. On u sebi sadrzi
jednu,,politicku,, crtu buduci da insistera na nenasilju.

27. OBJASNITE MARKSOV POGLED NA RELIGIJU?

MARKS NIKADA NIJE IZUCAVAO RELIGIJU DETALJNO VEC JE SVE

SVOJE IDEJE ZASNIVAO NA SPISIMA TEOLOGA IFILOZOFA 20. VEKA. ON
SMATRA DA RELIGIJA PREDSTAVLJA SAMOOTUDJENJE COVEKA.
RELIGIJA JE PO NJEMU,, DUSA JEDNOG BEZDUSNOG SVETA ,,. MARKS
SMATRA DA CE RELIGIJA U SVOJOJ TRADICIONALNOJ FORMINESTATI I
DA TREBA DA NESTANE. U SVOJOJ CUVENOJ RECENICI IZJAVIO JE DA
JE RELIGIJA BILA ,, OPIJUM ZANAROD ,, . ODLAZE SRECU I
BLAGOSTANJE ZA ZAGROBNI ZIVOT. U RELIGIJI POSTOEI SNAZAN
IDEOLOSKIELEMENT: RELIGIJSKA UVERENJE I VREDNOSTI PRUZAJU
OPRAVDANJU ZA NEJEDNAKOSTI U BOGATSTVU I MOCI.

28. ŠTA JE SUŠTINSKI BITNO DIRKEM UOČIO U “RELIGIJSKOM RITUALU”?

Dirkem religiju ne povezuje sa drustvenim nejednakostima ili moci vec sa ukupnom

prirodominstitucija u drustvu. Svoj rad zasniva na proucavanju toteizma. Dirkem je posebno
naglasio dareligija nije stvar verovanja vec podrazumeva redovne ceremonijalne I ritualne
aktivnosti ukojima ucestvuje grupa vernika. Ceremonijama se potvrdjuje veca solidarnost grupe,
a obredima se vernici odvaju od svakodnevih briga. Po Dirkemovom misljenju ceremonija i ritual
su bitni za povezicanje clanova grupe. U malim tradicionalnim kulturama svi aspekti zivota
prozeti sureligijom. Religija ustvari oslovljava nacine misljenja pojedinca u tradicionalnim
kulturama.

29. KAKVA SU BILA DIRKEMOVA OČEKIVANJA NA PLANU RELIGIJSKIH

PROMENA?
Dirkem veruje da sa razvojem modernih drustava religija sve vise slabi. Naucna misljenja svevise
zamenjuju religijska objasnjenja, a ceremonije I rituali nalaze sve manje mesta kod pojedinca. ,,
Stari bogovi,, pise Dirkem ,, mrtvi su,,. Svako novo moderno drustvo zavisi odritual kojima se
potvrdjuje njihova vrednost pa se moze ocekivati da neke nove ceremonijalneaktivnosti zamen
stare. Moze se zakljuciti da se u vecini industrijskih drustava sve veci znacajdaje jednoj svetovnoj
ili civilnoj religiji

30. KAKAV JE BIO VEBEROV POGLED NA SVETSKE RELIGIJE?

Maks Veber je detaljno izucavao hinduizam, budizam, taoizam I staro judejstvo. On je

religiju povezao sa drustvenom promennom. Analizirajuci istocne religije Verber zakljucuje da su
oneuspostavile nepremostive prepreke razvoju industrijskog kapitalizma do kojeg je doslo
naZapadu. U Kini I Indiji nije doslo do radikalnih promena poput onih na Zapadu bas zbog
religije.Veber posmatra hriscansto kao religiju spasenja jer ona pripoveda verovanje da ljudska
bicamoraju biti ,, spasena ,, ako private ideje religijje. One imaju svoj revolucionarni aspect I
javljajuse verske vodje koje na nov nacin tumace postojece doktrine.

31. ŠTA SE PODRAZUMEVA POD “POKRETOM MILENARIZMA”?

Podrazumeva se ucenje o hiljadugodisnjem Mesijinom carstvu koje ce doci, jasno pokazuju

dareligija cesto inspirise aktivno angazovanje I drustvenu promenu. Oni se oslanjaju na
biblijsko prorocanstvo o Hristovom hiljadugodisnjem carstvu I pomesani su sa istorijom
hriscanstva.

32. OBJASNITE ISTORIJSKO ZALEĐE KOJE JE USLOVILO IZBIJANJE RUSKE

BOLJŠEVIČKE REVOLUCIJE?

Oskudica u hrani i gorivu izazvala je veliku patnju kod stanovnistva jer su sve rezreve
potrosenena vojsku. Marta 1917 radnici I vojnici u Petrogradu otpoceli su niz strajkova, a revolt
se prosirioI na zapadne delove Rusije. Car je morao da abdicira I uspostavljena je privremena
vlada. Seljacisu poceli da nezakonito uzimaju zemlju od veleposednika, a privremena vlada to
nije mogla dasankcionise. Lenjin je bio vodja boljsevika. Oktobra 1917 boljsevici su silom smenili
privremenuvladu I potpuno mobilisali voje snage organizujuci ih u Crvenu Armiju.
33. OBJASNITE DEFINICIJU REVOLUCIJE DŽONA DANA?

,, REVOLUCIJA DOVODI DO VELIKIH PROCESA REFORME ILI

PROMENE,, DZON DEN SMATRA DA ONI KOJI SUDOSLI NA VLAST
MORAJU ZAISTA BITI SPOSOBNIJI DA VODE DRUSTVO NAD KOJIM SU
PREUAZELI KONTROLU ODONIH KOJI SU ZBACENI. ISTO TAKO NOVE
VODJE MORAJU POSTICI BAR NEKE NOVE CILJEVE. DRUSTVO U
KOJEM JE NOVA VLAST POSTIGLA SLABIJE REZULTATE OD
PRETHODNE VLASTI NE MOZE SE RECI DA JE DOZIVELOREVOLUCIJU,
TO JE PRE DRUSTVO U HAOSU ILI ONO KOME PRETI RASPAD

34. NAVEDITE KONTROVERZE MARKSOVE TEORIJE REVOLUCIJE?

Razvoj drustva obelezen je klasnim sukobima. One nastaju zbog protivrecnosti ciji se glavniizvor
uzima iz ekonomskih promena ili promene proizvodnih snaga. Dolazak industrijskogkapitalizma
stvorio je nove uslove koji su vremenom izazvali miz drugih revolucija inspirisanihidealima
komunizma. Vlasnik indrustrije je drustvo kao celika a da to nisu pojedinci. Kada je pozicija
dominantne klase posebno cvrsta, nasilje je neophodno kako bi doslo do promene. Doktamo
gde se ovaj process moze odigrati mirno, kroz parlamentalnu akciju revolucija nije potrebna

35. ZAŠTO DOLAZI DO REVOLUCIJE PREMA STANOVIŠTU DŽEMSA

DEJVISA?

Dejviis smara da siromastvo I nemastina ne cine od ljudi revolucionare. Do drustvenih prosta Ina
kraju do revolucije pre se moze doci ako ima poboljsanja uslova zivota ljudi. Apsolutnanemstina
ne dovodi do protesta vec to cini relativna nemastina, odnosno nesklad izmedju zivotana koji su
ljudi prisiljeni da zive I onoga sto misle da mogu postici. Da bi se shvatilo kako se protest
pretvara u revolucionarnu akciju potrebno je objasniti nacin na koji se gupe organizuju da bi
postale politicki cinioci.

36. OBRAZLOŽITE “TEORIJU PROTESTA” ČARLSA TILIJA I NAVEDITE 5

ELEMENATA REVOLUCIJE?

Carls Tili je analizirao proces revolucionarne promene. On pri tom razlikuje 4

kompoonte akcije:organizacija, mobilizacija, zajednicki ineresi I mogucnost koju pruza slucaj
( tilijev aksiom ) . Ponjegovoj teoriji za svaku revoluciju je neophodna organizacija. Drustveni
pokretu se razvijujukao nacin mobilisanja resursa potrebnih grupi. Po Tiliju revolucionarni
pokreti spadaju u tipkolektivne akcije do koje dolazi u situacijama koje on naziva visestrukom
suverenoscu. Neophodno je da se artikulise zajednicki ineteres kao kohezioni faktor
37. ŠTA JE “SIMBOLIČKI INTERAKCIONIZAM”?

Simbolicki interakcionizam nastaje iz bavljenja jeziikom. Medjutim Mid ga usmerava ka

drustvenom parvcu. On tvrdi da nam jezik omogucuje da postanemo saosvesna bica

svesna svog identiteta, a kljucni element tog procesa je simbol. Simbol je nesto sto zamnjuje
nesto drugo.

38. KAKO SE KONSTITUISAO FUNKCIONALIZAM I ZAŠTO SE OSLANJAO NA

UVIDE ANTROPOLOGA?

DIRKEM JE BIO PRVI PIONIR FUNKCIONALISTICKE MISLI. NA RAD

FUNKCIONALIZMA UTICAO JE RADANTROPOLOGA.SVE DO PRVIH
GODINA OVOG VEKA ANTROPOLOGIJA JE BILA NEDOVOLJNO
DOKUMENTOVANANNAUKA, A NJENI SPISI SU UGLAVNOM SADRZALI
PRIMERE RAZNIH KULTURA BEZ DUBLJEG ANALIZIRANJA.MEDJUTIM
MODERNA ANTROPOLOGIJA JE POCELA KADA SU ISTRAZIVACI
ODLUCILI DA SV OJE VREME USRESREDENA IZUCAVANJE TERENA
SIROM SVETA. ONI SMTRAJU DA JE JEDNO DRUSTVO ILI KULTURU
TREBA PROUCAVATI KAOCELINU JER SE SAMO TAKO MOGU ODREDITI
GLAVNE INSTITUCIJE I PONASANJE POJEDINCA.
PROUCAVATIFUNKCIJU GLAVIH INSTITUCIJA I PONASANJA
POJEDINCA ZNACI ANALIZIRATI DOPRINOS KOJI DAJU DRUSTVU
KAOCELINI.

39. OBJASNITE MERTONOVU TEORIJU FUNKCIONALIZMA?

Mertonova verzija funkcionalizma bila je veoma uticajna u radovima americkih

sociologa.Korigovao je Personsove stavove tako sto je otkrio vidljive i latentne funkcije u
drustvu. Vidljivesu one kojima clanovi drustva pribegavaju svesno i prema kojima imaju
pozitivan voljni odnos (igre za kojim Hipi Indijanci beze u toku susnih dana s ciljem da “ dozovu
„ kisu ). Latentne su one koje predstavlaju posledicu aktivnosti kojih clanovi drustva nisu svesni
npr. Hopi Indijanciobredima jacaju kohenziju svoje zajednice. Marton razlikuje funkcije od
disfunkcija. Disfunkcijesu promene koje predstavljaju pretnju drustvenoj koheziji, zbog cega su
opasnost po celinudrustva. Zapostavlja mogucnost da disfunkcije cesto vode drustvo u konflikte.

40. ŠTA JE SUŠTINA STRUKTURALISTIČKOG POGLEDA NA INDIVIDUU I

DRUŠTVO?
Osnivac strukturalizma je Klod Levi-Stros, koji se oslanja na otkrica Ferdinanda de Sosira.Zadatak
strukturalizma je izucavanje jezika, kao sredstva za komunikaciju. Sosir je ugramatickim
pravilima otkrio jezicku strukturu. Strukturalni pristup se vise koristi u antropologijinego u
sociologiji. Strukturalisticka analiza koriscenja je u proucavanju srodnickih odnosa, mita,religije i
drugih oblasti. Strukturalisticke koncepcije primenjivane su u izucavanju medija (caspoisa,
televizije ), ideologije i kulture uopste.

41. OBJASNITE SOCIOLOŠKU DILEMU: STRUKTURA ILI AKCIJA?

KADA ANALIZIRAMO DRUSTVENU KULTURU MI PROUCAVAMO KARAKTERISTIKE KOJE
IMAJU “ CVRSTINU” ILI“SOLIDARNOST “ KOJA SE MOZE UPOREDITI SA STRUKTURAMA
U MATERIJALNOM OKRUZENJU. SPOR IZEMDJUSTRUKTURA I AKCIJE NASTAJE U
RAZMATRANJU SAME LJUDSKE PRIRODE U KOJOJ, U KOJOJ DOMINIRA
COVEKOVA POTREBA DA SE POVINUJE OPSTE PRIHVACENI NORMAMA ODNOSNO
STRUKTURI. OVAJ SPOR VODI POREKLO IZ FIZOLOGIJE ODNOSNO OD ONIH
KOJI SMATRAJU DA JE COVEK STROGO “DETERMINISANO” BICE ZA RAZLIKU OD
“INDETERMINISTA” KOJI SMATRAJU DA JE SLOBODA KLJUCNO SVOJSTVO.

42. OBJASNITE SOCIOLOŠKU NAPETOST IZMEĐU “KONSENZUSA I

KONFLIKTA”?

DIRKEM DRUSTVO VIDI KAO SKLOP MEDJU ZAVISNIH DELOVA DOK

VECINA FUNKCIONALISTA DRUSTVO POSMATRA KAO INTEGRISANUC
ELINU. DRUSTVO DA BI NASTAVILO DA POSTOJI NJEGOVE
SPECIJALIZOVANEINSTITUCIJE MORAJU FUNKCIONISATI
UJEDNACENO. MEDJUTIM ONI KOJI SE USRESREDJUJU NA
KONFLIKTSMATRAJU DA JE DRUSTVO U SUSTINI PUNO SUKOBA
IZMEDJU KLASA. MNOGI SUKOBI DOGADJAJU SE OKOVLASTI TJ
POVLASTICA KOJE ONA DONOSI. KORISTAN POJAM ANALIZE ODNOSA
KONFLIKTA I KONSENZUSA JEIDEOLOGIJA, TJ SKUP VEROVANJA I
VREDNOSTI KOJIMA SE OBEZBEDJUJE POZICIJA MOCNIJIH GRUPA
NA STETUONIH MANJE JAKIH.