Школа и школски

систем
 Основни чиниоци система
васпитања

 Под појмом „чиниоци васпитања" подразумевају се сви чиниоци који

директно или индиректно учествују у васпитању и доприносе
остварењу циља и задатака васпитања.

 Ти чиниоци су бројни:
 породица (родитељи и чланови породице),
 другови и суграђани (вршњаци, пријатељи, организације у месној
заједници),
 дечји вртићи и разни типови школа,
 библиотеке, музеји, дечји културни центри и
 средстава комуникација.
Школски систем
(систем васпитно-
образовних
установа) је
окосница сваког
система васпитања,
пошто су ове
установе (радне
организације)
друштвено-
политички, радно-
педагошки и
организационо
међусобно повезане
и основни циљ им
је остваривање
васпитне
делатности
 Предшколско васпитање

 Предшколско васпитање има велики значај, јер се у том периоду

развијају наслеђене физичке и психичке особине.
(,,Дете је отац човека."- Фјорд)

 На овом узрасту се највише пажње поклања физичком развоју

детета, а интелектуални развој подразумева развој чула и њихово
стављање у функцију интелекта, формирање представа, до
развијања умних способности.

 Предшколско васпитање је доба и када се деца радно,

морално,естетски васпитавају.
Припремање деце за полазак у школу је задатак свих васпитних
чинилаца, припрема обухвата:

физичка и здравствена припрема,

формирање елементарних културно-хигијенских навика,
формирање радних навика,
развијање дечје говорне културе,
формирање ширег круга представа и појмова о природној и
друштвеној средини,
социјализација предшколског детета,
емоционална припрема и мотивисање за полазак у школу.
 Установе за предшколско васпитање

 Предшколско васпитање се све више помера са

породице на друштвене установе које у складу са
својим потребама, интересима и могућностима,
организује разне облике рада са предшколском децом
(дечији вртић,васпитне групе при основним
школама,...).
Задаци дечијих вртића су:

физички и интелектуални развој

радно васпитање,
морално васпитање,
eстетскo васпитање,
навикавање на колектив,
припремање за полазак у школу,
педагошка pomoc родитељима у раду са
децом.
 Основна и средња школа
Значај и специфичности школског
васпитања и образовања
 Школа је најзначајнија институција образовања и васпитања у периоду
најинтезивнијег развоја личности, у периоду детињства и младости.

 Школско образовање више није ствар саме личности или породице, већ душевна
норма и захтев који произилази из начина заједничког живота.

 Школа је институција преко које се најбрже дисеминирају и дистрибуирају најновија

научна достигнућа и популаришу нове форме друштвеног живота.

 Школа је центар просвете, културе и научних достигнућа.

 Развој школе и школског
система
На појаву школа утицала је и чињеница да су људи створили велике фондове знања,
вештина и навика да их више нису могли преносити непосредно кроз свакодневни
живот. Најстарије школе се јављају у богатим друштвима, као што су Египат, Атина...

 Основне, упоришне тачке у развоју школе можемо, изложити на следећи начин:

 прединститучионални период,
 школе скриба,
 школе “3R”,
 схоластичка школа,
 јачање класичне средње школе,
 реалне гимназије ,
 политехнизација школског образовања,
 разноврсност модела школских институција.
 Улога цркве,

 Зависност школе од државе,

 Савремена школа,

 Школа у Србији,

 Конституисање школског система у Србији.

 Криктика школе и школског
начина васпитања и образовања

 Најјачи талас критика појавио се крајем XIX и почетком

XX века.

 Критике можемо разврстати у неколико основних група:

 захтев за унификацијом школа,
 схватајући васпитање као инструмент своје власти, захтева се
апсолутни утицај на школу,
 захтев да се школа врати природи и непосредног учења из prirode.
 Врсте школе
 Савремена типологија школа све школе класификује према различитим
критеријумима:
 школе за нормално развијену децу и децу ометену у развоју,
 школе обавезне за сву децу и необавезне школе,
 школе за опште образовање и стручне школе,
 према степену образовања ,
 према месту рада, полу и месту живљења ученика,
 према оснивачу ,
 према дужини трајања, и дужини радног времена и времена рада,
 према врстама струка ,структури ученичких одељења, величини територије ,
 обзиром на величину, организацију управе, контакт са ученицима.
 Основна школа

 Основна школа је установа у којој се на огранизован начин

остварују задаци основног образовања и васпитања..

 Основно васпитање и образовање је неопходно сваком грађанину да

би се успешно укључио у друштвени живот, да би започео
професионално образовање. Оно је уставно право и обавеза свих
грађанина.
Постоји тежња
да сви ученици
буду у једнаким
условима.
Друштво
обезбеђује
основне услове:
школски
простор и
опрему.
 Основна школа има следеће одлике:

 даје основна, елементарна зњања и умења,

 базична,
 бесплатна,
 најмасовнија институција за образовање и васпитање,
 државна установа, и не може бити приватно организована,
 одвојена од цркве,
 настава на матерњем језику,
 обезбеђена равноправност пола.
 Средње школе

 Развитак средње школе у Србији

 До II светског рата

 После 1945. године,

 Од 1958. године,

 После 1974. године,

 Крајем осамдесетих година.

 Структура васпитно-образовних
активности основне и средње школе

 У класичној организационој шеми основне и средње школе постоји подела на:

• наставу,
• ваннаставни рад,
• културну и јавну делатност школе.

Настава је централна активност и основна обавеза у свакој школи.

Савремена школа има разноврсну структуру васпитно-образовних активности, не

само са ученицима већ и са другом децом, родитељима и осталим грађанима.
Отвореност савремене школе се огледа у њеном утицају и пријему утицаја из свог
окружења.
 Установе за образовање и
васпитање деце ометене у развоју

 Васпитно-образовни рад се организује у зависности од степена и

категорије ометености:
1. деца ометена у менталном развитку,
2. са поремећајем говора,
3. са оштећеним видом,
4. са оштећеним слухом,
5. телесно инвалидна деца,
6. деца вишеструко ометена у развитку.
 Више школе и факултети
 Више школе су васпитно-образовне установе стручне
оријентације, које оспособљавају кадрове за област
произвољног рада. Трају по правилу 4 семестра.

 Факултети су самосталне научно-наставне институције које

имају троструку функцију:
• oбразују високо стручне кадрове,
• организују и унапређују одговарајућу научну област,
• формирају научни кадар.
 Универзитет може да представља самосталну целину и
организационо јединство више факултета, а може да
представља и форму удруживања већег броја међусобно
независних факултета.

 Високе школе углавном трају четири године, имају режим

студија сличан као на факултетима, а њихова оријентација
је стручна, а ређе научна. Такође за понеке високошколске
установе користи и назив академије, претежно у области
уметности.
Школа и њено окружење
Васпитање у породици.

Породица је основно социјално окружење и најзначајнији

фактор развоја и васпитања личности. Породица дефинише
каснија понашања детета у животу.
 Породица омогућава:
 биолошку репродукцију,
 физичко одржавање новорођенчета,
 психичку сигурност детету,
 блискост и поверење између чланова породице,
 родитељи су први васпитачи детета,
 у породици се проводи највише времена,
 родитељи имају осећај највеће одговорности и бригу о својој деци.
''Најјачиконструктивни моменат у васпитању
човека јесте одличан, миран поредак у дому, његов
мир и лепота. Срдачност, рад, припадност у дому
развијају доброту, вољу за радом и једноставност
код детета.'' Елен Кеј

` 1
Васпитање у слободном времену

 Слободно време се може дефинисати као време које нам

преостаје кад завршимо све своје:
 радне,
 школске,
 породичне,
 друштвене обавезе,
 и када њима можемо располагати prema свом нахођењу, без
спољне присиле и принуде, како нам лично одговара и на
начин који нам највише одговара.
 Правилно коришћење слободног времена има за
човека и друштво вишеструки значај:
успоставља равнотежу рада и одмора,
хуманизује рад,
доприноси повећању продуктивности и
повећању стандарда људи,
омогућава повећање времена за учење и
образовање и свестрани развој људи.
Неорганизовано слободно време може бити основа за
појаву хулиганства, насиља, скитње...
 Друштвена и педагошка интервенција (утицај) у
области слободног времена не сме да наруши
основно облежје слободног времена:

 Слободу, добровољност, спонтаност,

самоактивност, креативност .
 Друштвене и слободне
активности ученика
 Ваннаставне и ваншколске активности у школи се одређују и
остварују путем:
 ученичких организација,
 заједница,
 слободних активности,
 секције,
 спортске екипе,
 такмичарски тимови, ...
 на основну ученичких склоности, услова средине и ангажовања
васпитача.
 Васпитни значај средстава
масoвног комуницирања

 У васпитању је све израженији процес укидања монопола

уџбеника, као доминантног извора знања.
 Све је већи утицај вануџбеничких и ванучионичких извора
знања:
 часописа,
 тв емисија,
 Филмова.
Штампа и дечија штампа -
Поред ваншколских,
значајну васпитну улогу
имају школски листови и
часописи које стварају
ученици у школама. У скоро
свим основним и средњим
школама раде новинарске
секције.
Образовање
одраслих

Појам "образовање одраслих" означава

образовне активности компезацијског
карактера у односу на школовање у периоду
детињства и младости.
 На плану образовања и васпитања одраслих
наручиту важност имају следеће институције:
посебне школе за одрасле,
редовне школе за одрасле,
раднички народни универзитети,
културни центри и саветовалишта.
 За одрасле, постоји богата друштвена образовна-
културна понуда:
предавања,
трибине,
такмичења,
семинари,
конгреси,
симпозијуми...