Ф изика 7.

разред

2.4. Сила трења

Ако возач аутомобила у току кретања угаси мотор, брзина ауто-

Ако горње тело клизи по
доњем телу удесно, онда сила
трења на њега делује улево,
а на доње тело удесно!
а)
мобила ће почети да се смањује и после неког времена, он ће се заус-
тавити. Зашто се аутомобил креће успорено?
Ако шутнемо ногом по поду дрвену плочицу, она ће добити
почетну брзину али ће се кретати успорено и после неког пређеног
пута ће се зауставити. Зашто?
Да би померио сто, дечак делује на њега силом у правцу по-
длоге, али ако та сила није довољно велика, сто мирује. Зашто сто
мирује иако на њега делује сила?
У сва три случаја oдговор је исти: због трења!
Трење се јавља дуж додирне површине између два тела. Силе
трења делују на оба тела и усмерене су тако да се супротстављају
кретању једног тела у односу на друго (сл. 2.31а).
У највећем броју примера једно тело је непокретна подлога (под,
сто, асфалт...). Због тога ћемо помињати само силу трења којом подлога
делује на тело (сл. 2.31б), али подразумева се ( Закон акције и реакције)
да исто толиком силом и тело делује на подлогу.

Зашто се јавља трење?

б)
Ма колико површине тела изгледале глатке, ако бисмо увеличали
део површина, видели бисмо велики број испупчења и удубљења на
сл. 2.31
њима, тј. да је свака површина мање или више храпава. При кретању
једног тела по другом, испупчења једног тела задиру у удубљења дру-
гог и обратно, што омета кретање (сл. 2.32).

СИЛА ТРЕЊА КЛИЗАЊА

Од чега зависи сила трења клизања?
Из искуства знамо да је теже вући санке када на њима седи неки
дечак него празне. Још теже је ако на њима седе два дечака. Дакле, што
је већа сила којом санке притискају подлогу, сила трења је већа.
сл. 2.32 Лако можемо да вучемо папир закачен за динамометар јер је
трење слабо, али ако папир притиснемо циглом, видећемо да је сила
трења много већа (сл. 2.33).

сл. 2.33

64
К ретање тела под дејством силе
теже , силе трења и силе отпора

Изведимо једноставан оглед: За тело у облику квадра закачимо

динамометар и вуцимо равномерно по столу. Тело се креће равномер-
но јер је сила трења по интензитету једнака вучној сили, чију вредност
показује динамометар.
Ако је маса тела 1kg, онда је сила којом тело притиска подлогу
10N. Динамометар показује 3N, а то значи да је сила трења 3N (сл. 2.34).

� = 3�
1kg
�𝑡𝑟
�𝑛 = 10�

сл. 2.34

Када на тело ставимо тег чија је маса једнака маси тела (1𝑘g ), те је
сила којом тело притиска подлогу сада 20N (два пута већа), видећемо
да ће сила трења бити 6N (такође два пута већа) (сл. 2.35).
1kg
� = 6�
1kg
�𝑡𝑟
�𝑛 = 20�

сл. 2.35

Ако на тело ставимо два тега, тако да је укупна маса тела и тегова
3𝑘g , сила којом тело притиска подлогу је 30N (три пута већа него у
првом случају), сила трења ће бити 9N (такође три пута већа) (сл. 2.36).
1kg 1kg
�𝑣 = 9�
1kg
�𝑡𝑟
�𝑛 = 30�

сл. 2.36

Закључак:
Сила трења је сразмерна сили којом тело притиска подлогу
у правцу нормале на додирну површину.

65
 Ф изика 7. разред

То се може записати на следећи начин:

𝐹𝑡𝑟 = 𝜇 ∙ 𝐹𝑛

𝑭𝒏 је сила којом тело притиска подлогу. Ако се тело креће по хо-

ризонталној подлози (сл. 2.37), онда је сила којом тело делује на подло-
гу једнака тежини тела, па је сила трења:
𝐹𝑡𝑟 = 𝜇 ∙ 𝑚 ∙ g

Грчко слово µ је ознака за коефицијент трења. To је неименовани

𝑣 број ( нема јединице ) чија вредност зависи од врсте материјала од кога
𝐹𝑡𝑟
су направљени тело и подлога и храпавости њихових површина.
Није свеједно да ли дрвени квадар клизи по дасци, по асфалту или
𝐹𝑛 = 𝑚g по леду. То можемо проверити тако што у претходном експерименту
мењамо подлогу па тело прво вучемо по дасци, затим по стаклу и на
крају по асфалту. Где је трење најмање, а где највеће?
сл. 2.37

Приближне вредности коефицијента трења за различите мате-

ријале:
Гвожђе - лед 0,02
Тефлон – чврсто тело 0,04
Скије - снег 0,05
Метал – метал 0,1
Метал – дрво 0,2
Дрво – дрво 0,5
Гума – лед 0,1
Гума - асфалт 0,8
Стакло – стакло 0,4

Рекли смо да се трење јавља због неравнина на једној и другој

површини. Зашто је онда трење између два комада стакла велико?
Када су површине јако углачане, честице једног и другог тела су
међусобно врло близу, па долази до међусобног привлачења (силе ад-
хезије ) и зато се јавља трење.
Да ли сила трења зависи од величине додирне површине?
То можемо једноставно проверити тако што тело у облику квадра
( рецимо циглу ) спустимо прво на најмању страницу, па на већу, и на
крају, на највећу (сл. 2.38). У сва три случаја биће потребна иста вучна
сила па закључујемо:
Сила трења не зависи од величине додирне површине.

66
К ретање тела под дејством силе
теже , силе трења и силе отпора

A Б В

Напомена: сл. 2.38

Сила 𝑭𝒏 којом тело притиска подлогу се не јавља увек као после-
дица силе Земљине теже. Ако тело руком приљубимо уз зид, сила 𝑭𝒏
је сила којом ми делујемо руком на тело (сл. 2.39).

𝐹𝑡𝑟

𝐹𝑛

𝑚g
сл. 2.40
сл. 2.39
Слично томе, трење између кочнице и обода точка на бициклу се
јавља под дејством мишића наших руку преко сајле на кочницу (сл. 2.40).

СИЛА ТРЕЊА МИРОВАЊА

Ако покушамо да вучемо неку тешку кутију напуњену књигама
слабом силом у правцу подлоге, она ће мировати. То значи да на тело,
поред вучне силе, делује у супротном смеру сила трења, која је по ин-
тензитету једнака вучној сили:
𝐹𝑡𝑟 = 𝐹𝑣

Сила трења мировања је по интнезитету једнака сили која

на тело делује у правцу паралелном са подлогом, а има супротан
смер.

сл. 2.41

67
 Ф изика 7. разред

Aко делујемо већом вучном силом, биће већа и сила трења миро-
вања. При некој, довољно великој, вредности вучне силе, тело почиње
да клизи. То значи да сила трења мировања има неку максималну вред-
�𝑣 ност и, ако вучна сила достигне ту вредност, тело почиње да клизи.
Експерименти показују да је максимална сила трења мировања
такође срaзмерна сили којом тело притиска подлогу:
𝐹𝑡𝑟 = 𝜇 ∙ 𝐹𝑛
где је μ коефицијент трења мировања, који има нешто већу вред-
ност од коефицијента трења клизања.
�𝑡𝑟
ТРЕЊЕ КОТРЉАЊА
сл. 2.42
При котрљању тела ( лопта, точак, буре...) такође се јавља трење
које се супротставља кретању. Искуство показује да је сила трења
котрљања знатно слабија него сила трења клизања. То се може лако
проверити експериментом тако што испод тела које вучемо динамоме-
тром, поставимо неколико оловака (сл. 2.43).

�𝑣
�𝑡𝑟

сл. 2.43

Неки тежак сандук или комад намештаја ћемо много лакше вући
ако има точкиће него ако клизи по поду (сл. 2.44).

сл. 2.44

Да је трење котрљања мање од трења клизања, знали су још ста-

ри Египћани и то своје знање примењивали при преношењу камених
блокова испод којих су стављали ваљке од балвана.

68
К ретање тела под дејством силе
теже , силе трења и силе отпора

Клизаљке немају точкиће јер су предвиђене за кретање по леду

где је трење врло мало, али ако покушамо да клижемо по асфалту,
трење ће бити велико. Ролери имају точкиће јер је трење котрљања
много мање. Точкове имају и запрежна кола, аутомобили, аутобуси,
трамваји, возови...

сл. 2.45 сл. 2.46 сл. 2.48

Да би се код разних машина смањило трење између осовине и
лежишта, убацају се такозвани куглични лежајеви (сл. 2.47 и 2.48).

сл. 2.47

Погонски точак гура

ДА ЛИ ЈЕ ТРЕЊЕ ШТЕТНО ИЛИ КОРИСНО?
силом 𝐅 подлогу назад,
Пошто се при кретању тела мора савладавати трење, у смеру кре- а подлога гура точак
тања мора стално да делује нека вучна сила за шта се мора трошити истом силом 𝐅 напред.
бензин или неко друго погонско гориво. Где год је то могуће, трење сл. 2.49
клизања се замењује трењем котрљања.
Трење је штетно при кретању разних машинских делова. Оно се
смањује употребом уља за подмазивање.
Због трења се излижу обућа и одећа, аутомобилске гуме, иступе
ножеви, секире, турпије, делови машина се загревају и троше...
Трење је штетно јер омета кретање, али да нема трења мировања
између точкова и подлоге, аутомобил који мирује, не би могао да се
покрене. Да нема трења клизања, аутомобил који се креће, не би могао
да се заустави.
Да би по мокрој ( и снежној ) подлози био остварен што бољи кон-
такт са чврстом подлогом, гуме моторних возила имају рељефну повр- сл. 2.50
шину са каналима за одвод воде и других лако покретљивих честица.
Гуме болида су, напротив, „ћелаве”. Добрим приањањем за чисту и суву
стазу омогућавају веће убрзање возила. На мокрој и запрљаној под-
лози болиди су нестабилни, па тада чак и они морају да ставе гуме са
шарама („кишне гуме” сл. 2.50).

69
 Ф изика 7. разред

Кад не би било трења, људи и животиње не би могли да ходају.

Човек хода тако што радом својих мишића наизменично подиже и по-
мера напред једну ногу, док друга нога стоји на подлози захваљујући
трењу мировања (сл. 2.51).
Трење омогућава да узимамо и држимо разне предмете у руци,
Човек гура тле силом F назад, а
да закуцани ексер чврсто држи спојене предмете, да разне алатке (че-
тле човека напред истом толиком
кићи, секире...) буду причвршћени за дршку, или да се кретање са јед-
силом F
F не машине преноси на другу бескрајним каишем.
Да нема трења мировања, не бисмо могли да везујемо конопце,
F не би постојале тканине, не бисмо могли да пишемо...

сл. 2.51 Човек гура тле силом 𝐅 КРЕТАЊЕ ТЕЛА ПОД ДЕЈСТВОМ СИЛЕ ТРЕЊА
назад, а тле човека истом
толиком силом 𝐅 напред. Рекли смо већ да се тело креће равномерно ако је вучна сила
једнака сили трења.
a

Ftr Fv

сл. 2.54

сл. 2.52 Папир мора бити Ако је вучна сила већа од силе трења, тело ће се кретати убрзано.
довољно храпав да би при
Сила трења умањује утицај вучне силе јер делује у супротном смеру,
писању оловком по њему
остајали делићи графита.
тј. резултујућа сила је:
𝐹 = 𝐹𝑣 – 𝐹𝑡𝑟
Убрзање тела се може израчунати помоћу Другог Њутновог
закона:
𝐹 𝐹𝑣 – 𝐹𝑡𝑟
a= 𝑚 = 𝑚

Ако се телу саопшти нека почетна брзина по хоризонталној

подлози и пусти да се креће само под дејством силе трења, оно ће
Силе притиска
даске на ексер да успорава и после неког времена да се заустави.

сл. 2.53 Тешко је извући

a
ексер из даске јер га „држи” v0
јака сила трења Ftr

сл. 2.55

Убрзање ( успорење ) које телу саопштава сила трења је:

𝐹𝑡𝑟
a= 𝑚

70
 К ретање тела под дејством силе
теже , силе трења и силе отпора

Пример 1: По залеђеном језеру дечак вуче санке масе m = 8 kg

сталном брзином. Ако је коефицијент трења између санки и леда
µ = 0,02, одредити коликом силом дечак делује на санке у правцу подлоге.

Решење: � = 8kg Пошто се тело креће равномерно,

𝜇 = 0,02 вучна сила је једнака сили трења
клизања
𝐹𝑣 = 𝐹𝑡𝑟
𝐹𝑣 = ?
Када тело клизи по хоризонталној површини, сила трења је:
𝐹𝑡𝑟 = 𝜇𝐹𝑛 = 𝜇𝑚g
па је сила којом дечак вуче санке:
m
𝐹𝑣 = 0,02 ∙ 8 kg ∙ 10 2 = 1,6 N
s
Пример 2: На поду мирује кутија напуњена књигама масе m = 10kg.
Колико убрзање ће дoбити кутија ако је човек гурне силом 𝐹 = 15N? Кое-
фицијент трења између кутије и пода је µ = 0,1.

Решење: � = 10kg У смеру кретања делује вучна сила

𝜇 = 0,1 𝐹𝑣 , a у супротном смеру сила трења
𝐹 = 15N Ftr = µmg , па је резултујућа сила:
𝐹 = 𝐹𝑣 – 𝐹𝑡𝑟
a=?
m
𝐹 = 15N – 0,1 ∙ 10kg ∙ 10
= 15N – 10N= 5N.
s2
Убрзање кутије је, по Другом Њутновом закону:
𝐹 5N m
a= 𝑚 = = 0,5 2
10kg s
m
Пример 3: Возач аутомобила који се креће брзином 𝑣0 = 20
s
у јед–
ном тренутку почне да кочи. Ако је коефицијент трења између точко-
ва и асфалта µ = 0,8, одредити време које протекне до заустављања
и траг кочења.

Решење: m Сила трења Ftr = µmg саопштава

𝑣0 = 20 аутомобилу убрзање
s
𝜇 = 0,8
𝐹 𝜇𝑚g
a = 𝑡𝑟 = 𝑚 = 𝜇g
𝑚
𝑡=? m m
a = 0,8 ∙ 10 2 = 8 2
s s
Аутомобил се креће успорено, брзина се смањује у току времена.
𝑣 = 𝑣0 – a ∙ 𝑡
Тражи се време за које се брзина смањи на v = 0:
0 = 𝑣0 – a ∙ 𝑡
па је: m
𝑣0 20 s
𝑡= = = 2,5s.
a m
8 2
s 71
 Ф изика 7. разред

За то време аутомобил пређе пут (траг кочења):

m
a𝑡2 m 8 2 (2,5s)2
� = 𝑣0𝑡 – 2 = 20 ∙ 2,5s – s = 25 m
s 2

За оне који желе да сазнају више:

Ако се тело креће по косој подлози ( стрма раван ), сила Земљи-

не теже као и увек делује вертикално, али то сада није у правцу нор-
мале на подлогу. У том случају, силу Земљине теже можемо заменити
двема силама (разложити на компоненте) од којих је једна у правцу
кретања тј. подлоге (Fp), а друга у правцу нормалном на подлогу (Fn).
Тело притиска подлогу силом Fn , па је сада сила трења:
𝐹𝑡𝑟 = 𝜇𝐹𝑛
Сила 𝐹𝑛 се може одредити ако је познат угао α или ако су позна-
ти дужина и висина стрме равни (користи се сличност троуглова). 𝐹𝑛
зависи не само од mg , већ и од угла стрме равни – што је угао већи, 𝐹𝑛
ће бити мања!
нормала
Ftr
𝑙 Fp
а
кре
тањ  ℎ
рав
ац Fn
п

сл. 2.56
 mg

Ако је 𝐹𝑝 = 𝐹𝑡𝑟 , тело ће клизити равномерно низ стрму раван, што

се може искористити за одређивање кофицијента трења:
𝐹𝑝 ℎ
𝐹𝑝 = 𝜇𝐹𝑛, следи 𝜇 = = b (на основу сличности троуглова).
𝐹𝑛
Ако је 𝐹𝑝 > 𝐹𝑡𝑟 , тело ће клизити низ стрму раван убрзано, а убр-
зање по Другом Њутновом закону ће бити:
𝐹𝑝 ‒ 𝐹𝑡𝑟 𝐹𝑝 ‒ 𝜇𝐹𝑛
a= = 𝑚
𝑚

сл. 2.57

72