Универзитет у Приштини

Природно-математички
факултет Косовска Митровица

Семинарски рад
ФИЗИКА ПЛАЗМЕ
МАГНЕТНА ХИДРОДИНАМИКА

Ментор: Студент:
др Славица Јовановић Илма Тарханиш,
372/2019

април, 2020.година
Садржај

Увод...........................................................................................................................................3
Електромагнетна хидродинамика.........................................................................................4
Магнетна хидродинамика.......................................................................................................6
Дифузија магнетног поља.......................................................................................................8
Замрзнутост магнетног поља...............................................................................................8
Магнетни Рејнолд-сов број...................................................................................................10
Магнетни притисак...............................................................................................................10
Закључак..................................................................................................................................12
Литература............................................................................................................................13

2
 Увод

Магнетна хидродинамика је као саставни део физике и од раније позната, па је у

оквиру ње проучавана у незнатној мери дуги низ година. Последњих двадесетак година
међутим, она је постала веома актуелна научна област која се интензивно и брзо
развија и за кратко време она се сврстала међу опширне и значајне области Механике
флуида. До 1957 године магнетна хидродинамика се углавном примењивала у
геофизици и астрономији. Т.Г. Каулинг је наиме 1957 године сакупио и изложио
основне поставке магнетне хидродинамике. До тада, она је имала пуни значај само код
проучавања ”космичких” проблема, тј. при израчунавању језгра Земље, Сунца, звезда и
међузвездног простора. За протекло-релативно кратко време магнетна хидродинамика
се, као савремена област механике и физике, веома интензивно развијала. Постигнути
су значајни теоријски и практични резултати код решавања многих проблема- којима
се ова научна област бави. Магнетна хидродинамика се бави проучавањем кретања
електропроводног флуида изложеног дејству електричног и магнетног поља. При
кретању проводне средине у електричном и магнетном пољу, у њој се јављају
електричне струје. Услед узајамног дејства тих струја са електромагнетним пољем,
долази до стварања допунских запреминских сила, које утичу на хидродинамичке
карактеристике кретања проводне средине. Силе исте природе дејствују на чврсте
проводнике када се они крећу у електромагнетном пољу, док индуковане електричне
струје у проводној средини доводе до промене електромагнетног поља. Та узајамна
дејства електромагнетног поља и кретања проводне средине представљају специфичну
особину магнетне хидродинамике, а истовремено доводе и до великих тешкоћа при
решавању проблема.

3
 Електромагнетна хидродинамика

Опште једначине хидродинамике електропроводне средине (тј. електромагнетна

хидродинамика) су полазне једначине за одређивање места магнетне хидродинамике у
теорији плазмених процеса. У теорији магнетне хидродинамике плазма се третира као
једнокомпонентни флуид (не разликују се јони од електрона) који има својство
електричне проводности. С обзиром да се плазма састоји од наелектрисаних честица,
јавља се електромагнетна интеракција, како између делова плазме, тако и са
спољашњим пољима. Због тога се за описивање плазме као електропроводног флуида
мора користити хибридна теорија која спаја механику непрекидне средине и
електродинамику. Таква теорија је управо магнетна хидродинамика. Њену базу чини
систем основних једначина из динамике флуида – једначина континуитета масе,
једначина кретања флуида и баротропна једначина; док се њима придружују
Максвелове једначине и Омов закон. Taj систем једначина је самоусаглашен, јер се
једначине не могу решавати засебно, већ су међусобно спрегнуте. Након што у
хидродинамичку једначину кретања флуида укључимо Лоренцову силу чија је
запреминска густина

𝜌𝑒𝑙 Е + ј × 𝐵,

при чему је 𝜌𝑒𝑙 густина просторног наелектрисања, а ј густина струје; у

електродинамичке једначине ћемо уврстити конвекционе чланове преко којих кретање
флуида утиче на електромагнетно поље. На основу тога, једначине за набројане
динамичке величине електропроводног флуида гласе:

𝜕𝜌
𝜕𝑡 + 𝑑𝑖𝑣(𝜌𝑣) = 0 (1)
ⅆ𝑣 1
( ) (2)
𝜌
= 𝜌𝑓 − 𝛻𝑝 + 𝜌𝑒𝑙𝐸 + 𝑗 × 𝐵 + 𝜇𝛥𝑉 + (𝜆 + 𝜇) 𝛻 𝛻⋅𝑣
ⅆ𝑡 3

𝑝 = 𝐹(𝜌) (3)

𝑗 = 𝜎(𝐸 + 𝑣 × 𝐵 ) + 𝜌𝑒𝑙𝑉 (4)

1
𝑑𝑖𝑣 𝐸 = 𝜌 (5)
𝜀0 𝑒𝑙

𝑑𝑖𝑣 𝐵 = 0 (6)
𝜕𝐵
𝑟𝑜𝑡 𝐸 = −
𝜕𝑡 (7)

𝑟𝑜𝑡 𝐵 = 𝜇0ј (8)

У полазним једначинама ЕМХД задржани су чланови који зависе од густине

просторног наелктрисања 𝜌𝑒𝑙. Електронске плазмене осцилације и дифузија електрона
су два битна процеса која се паралелно одвијају због покретљивости наелектрисаних
честица.
4
Према томе, густина просторног наелектрисања је дата са:
𝜌𝑒𝑙(𝑡) = 𝜌′ (𝑡) + 𝜌′′ (𝑡)
𝑒𝑙 𝑒𝑙

За оба процеса битну улогу имају електрони, јер имају мању масу и већу покретљивост
од јона. Сабирак 𝜌′ (𝑡) означава утицај дифузије, као и спору и монотоно опадајућу
�
функцију времена, на коју се суперпонирају врло брзе осцилације фреквенције 𝜔𝑝𝑒
представљене сабирком 𝜌′′ (𝑡) . ⅆ𝑖𝑓 и 𝜏 𝑜𝑠𝑐 су ознаке за карактеристична времена за
�
𝜏
процесе при којима 𝜌 (𝑡) и 𝜌′′ (𝑡) опадају на нулу (први сабирак монотоно а
′
други
𝑒𝑙 𝑒𝑙
осцилаторно). Према томе, 𝜌𝑒𝑙(𝑡) има различит облик у случајевима 𝜏ⅆ𝑖𝑓 ≪
𝜏𝑜𝑠𝑐 и 𝜏ⅆ𝑖𝑓 ≫ 𝜏𝑜𝑠𝑐.

Слика 1. Временска зависност просторног наелектрисања од узајамног односа карактеристичних времена за

пригушење плазмених осцилација и ресорпцију просторног наелектрисања путем дифузије.

Ако је 𝑣𝑒 колизиона фреквенција електрона, а 𝜏е = 1/𝑣𝑒 њихово колизионо време, биће

𝜏𝑜𝑠𝑐~ 𝜏е. Карактеристично време 𝜏ⅆ𝑖𝑓 се добија када уочимо да макроскопску густину
просторног наелектрисања представља величина 𝜌′ (𝑡).
�
𝜕𝜌𝑒𝑙
+ 𝑑𝑖𝑣 𝑗 = 0,
𝜀0
ⅆ𝑖𝑓 ~ 𝜎
𝜏
𝜕𝑡 ⅇ2𝑛𝑒
𝜌𝑒𝑙 ≈ 𝜌 , 𝑗 ≈ 𝜎𝐸,
′
𝜎
=
� 𝑚𝑒𝑣𝑒
𝜎
𝜌′ (𝑡) = 𝜌′ (0)ⅇ𝑥𝑝 (− 𝑡), 𝜀0𝑚𝑒 1
~ ⋅

𝜏
𝑒𝑙 𝑒𝑙 ⅆ𝑖𝑓
𝜀0 ⅇ2𝑛𝑒 𝜏𝑒

Ако посматрани електропроводни флуид има велику проводност, биће 𝜏𝑒 велико, а 𝜏ⅆ𝑖𝑓
мало. Значи, важиће 𝜏ⅆ𝑖𝑓 ≪ 𝜏𝑜𝑠𝑐 , па ће просторна густина наелектрисања бити
макроскопски једнака нули. У том случају је тенденција ка електронеутралности веома
изражена. Ако је, пак проводност мала, 𝜏𝑒 је мало а 𝜏ⅆ𝑖𝑓 велико, па се због 𝜏ⅆ𝑖𝑓 ≫ 𝜏𝑜𝑠𝑐
плазмене осцилације брзо амортизују и зависност просторног наелектрисања од
времена је одређенa првенствено дифузијом.
5
 Магнетна хидродинамика

Магнетна хидродинамика (МХД) је физичко-математички оквир који се тиче динамике

магнетних поља у електропроводним флуидима, нпр. у плазми и течним металима. Реч
магнетна хидродинамика састоји се од речи magneto- што значи магнетно, hydro- водa
(или течност) и речи динамика која се односи на кретање објекта под дејством сила.
Синоними МХД-а који се ређе користе су појмови магнетофлуиддинамика и
хидромагнетика. Један од најпознатијих научника повезаних са МХД-ом био је
шведски физичар Ханес Алфвен (1908-1995), који је добио Нобелову награду за физику
(1970) за темељни рад и открића магнетне хидродинамике са значајним
примењивањима у различитим деловима физике плазме. За плазму густине масе ρ,
брзине протицања 𝑣, притиска 𝑝 и електричне проводности σ општи облик
система МХД једначина је:

𝜕𝜌
𝜕𝑡 + 𝑑𝑖𝑣(𝜌𝑣) = 0 (1)
ⅆ𝑣 1
( ) (2)
𝜌
= 𝜌𝑓 − 𝛻𝑝 + 𝜌𝑒𝑙𝐸 + 𝑗 × 𝐵 + 𝜇𝛥𝑉 + (𝜆 + 𝜇) 𝛻 𝛻⋅𝑣
ⅆ𝑡 3

𝑝 = 𝐹(𝜌) (3)

𝑗 = 𝜎(𝐸 + 𝑣 × 𝐵 ) + 𝜌𝑒𝑙𝑉 (4)

1
𝑑𝑖𝑣 𝐸 = 𝜌 (5)
𝜀0 𝑒𝑙

𝑑𝑖𝑣 𝐵 = 0 (6)
𝜕𝐵
𝑟𝑜𝑡 𝐸 = −
𝜕𝑡 (7)

𝑟𝑜𝑡 𝐵 = 𝜇0ј (8)

У овом систему једначина 𝑓 представља запреминску густину сила, 𝜌𝑒𝑙 је густина

наелектрисања, 𝛻 ⋅ 𝑣 вискозна сила, 𝑗 вектор густине струје наелектрисања, Е је јачина
електричног, 𝐵 јачина магнетног поља, а 𝐹(𝜌) однос специфичних топлота при
константном притиску и при константној запремини (адијабатска константа). У случају
високе електропроводности систем једначина електромагнетне хидродинамике (1)-(8)
се може упростити. Најпре, због тенденције плазме ка макроскопској
електронеутралности, може се ставити да је 𝜌𝑒𝑙=0. Затим, услед високе проводности
магнетна интеракција постаје доминантна над електричном. Однос енергија
електричног и магнетног поља обрнуто је сразмеран проводности, тако да се утицај
електричног поља може занемарити. За описивање динамике флуида високе
електропроводности може да се формира један систем узимајући за основне
величине 𝜌 , 𝑝, 𝑣 и 𝐵 помоћу једначине
1
електромагнетне хидродинамике (1)-(8). Ако се релација 𝑗 = 𝑟𝑜𝑡 𝐵 уврсти у Омов
𝜇0

6
закон (4) и стави 𝜌𝑒𝑙=0, добија се

7
 𝐸+𝑣×𝐵= 1
𝑟𝑜𝑡 𝐵
𝜇 0𝜎

одакле се након узимања ротора са леве и десне стране, водећи рачуна о једначини (7),
налази
𝜕𝐵 1
− + 𝑟𝑜𝑡( 𝑣 × 𝐵 ) = 𝑟𝑜𝑡 𝑟𝑜𝑡 𝐵
𝜕𝑡 𝜇 0𝜎

што се на основу идентитета 𝑟𝑜𝑡𝑟𝑜𝑡 = 𝑔𝑟𝑎𝑑 𝑑𝑖𝑣 − 𝛥 и Максвелове једначине

𝑑𝑖𝑣 𝐵 = 0, своди на:

𝜕𝐵 1
( )
𝜕𝑡 = 𝑟𝑜𝑡 𝑣 × 𝐵 + 𝜇0𝜎 𝛥𝐵

Према томе, затворени систем једначина за величине 𝜌, 𝑝, 𝑣 и 𝐵 гласи:

𝜕𝜌
+ 𝑑𝑖𝑣(𝜌𝑣) = 0 (9)
𝜕𝑡
ⅆ𝑣 1
𝜌 = 𝜌𝑓 − 𝛻𝑝 + (𝑟𝑜𝑡 𝐵) × 𝐵 + 𝜇𝛥𝑣 + (𝜆 + 1
𝜇) (𝛻 ⋅ 𝑣 ) (10)
𝛻
ⅆ𝑡 𝜇0 3

𝑝 = 𝐹(𝜌) (11)
𝜕𝐵
= 𝑟𝑜𝑡(𝑣 × 𝐵) + 𝜈 1
𝛥𝐵 , 𝜈 = (12)
𝜕𝑡 𝑚 𝑚 𝜇0𝜎

𝑑𝑖𝑣 𝐵 = 0 (13)

Овај систем једначина је основа физичке теорије која се зове магнетна хидродинамика
(скраћено МХД). Процеси у плазми се могу описивати магнетохидродинамичким
једначинама и то представља МХД-апроксимацију. У овом систему једначина, Омов
закон је послужио за измене у једначинама (10) и (12). Комбинацијом израза за роторе
електричног и магнетног поља уз трансформације векторске анализе и увођење смене
𝜈𝑚
= 𝜇0𝜎 добијена је једначина (12). Једначине магнетне хидродинамике (9) до (13) се
1

могу решавати уколико су познате запреминске силе 𝑓(𝑥, 𝑦, 𝑧, 𝑡) као и сви почетни и
гранични услови. Обично се узима,
1
𝑗= 𝑟𝑜𝑡 𝐵 (14)
𝜇0

𝐸= 1𝑗−
(𝑣𝑥𝐵) (15)
𝜎

𝜌𝑒𝑙 = 𝜀0 𝑑𝑖𝑣 𝐸 (16)

занемарујући 𝜌𝑒𝑙 у Омов-ом закону (4). Густина просторног наелектрисања, израчуната

8
на (16) неће бити једнака нули. Једино ће релативно одступање од електронеутралности
бити мало, 𝑛𝑖−𝑛𝑒 ≪ 1. Најкарактеристичнија једначина магнетне хидродинамике је она
𝜂𝑒

9
за магнетно поље (12). Ова једначина показује да локална промена магнетног поља са
временом настаје због конвекције (𝑣𝑥𝐵) али и због дифузије (𝛥𝐵). Конвекција значи да
делић флуида тежи да све своје карактеристичне величине задржи непромењене
приликом кретања.

Дифузија магнетног поља

Уколико је електропроводни флуид (плазма) у миру (v=0), тада конвекциони члан

отпада и једначина гласи:
𝜕𝐵
= 𝑟𝑜𝑡(𝑣 × 𝐵) + 𝜈𝑚𝛥𝐵
𝜕𝑡
па се своди на

𝜕𝐵
= 𝑉𝑚 𝛥𝐵 (17)
𝜕𝑡

Горња једначина и 𝑑𝑖𝑣 𝐵 = 0 као једначине за магнетно поље се под овим условима
могу решавати одвојено од осталих МХД једначина. За једначину (17) кажемо да је
једначина дифузног процеса, док је параметар 𝑣𝑚 коефицијент дифузије. Ово значи да
магнетно поље дифундује у или из посматраног флуида (плазме). У случају да се око
флуида успостави магнетно поље, у флуиду се индукују струје које теже да пониште
спољашње магнетно поље. Спољашње магнетно поље ће се постепено успоставити, ако
након судара међу честицама индуковане струје ослабе са временом. Пошто је код
велике електропроводности број судара међу честицама мали тада ће и слабљење
индукованих струја са временом бити мало, па су процеси дифузије магнетног поља
утолико спорији уколико је електропроводност већа. Магнетно поље не може продрети
у проводник бесконачне електропроводности који мирује зато што у граничном
случају бесконачне
електропроводности, у једначини (17) важи 𝑣𝑚 = 0, па се једначина своди на 𝜕𝐵 = 0.
𝜕𝑡

Замрзнутост магнетног поља

Једначина магнетног поља у случају проводног флуида бесконачне електропроводности

гласи
𝜕𝐵
= 𝑟𝑜𝑡(𝑣 × 𝐵) + 𝜈𝑚𝛥𝐵
𝜕𝑡
Онда је 1 = 0, па се једначина своди на
6

𝜕𝐵
𝜕𝑡 = 𝑟𝑜𝑡(𝑣 × 𝐵)
што показује да се локалне промене магнетног поља са временом одређују у овом
случају искључиво конвекционим ефектима. Магнетно поље задовољава и услов
10
𝑑𝑖𝑣 𝐵 = 0. Може се очекивати важење магнетних аналогона познатих Хелмолцових
теорема о вртложном протицању с обзиром да су ове две једначине математички
потпуно идентичне једначинама за вектор вртложења 𝜔 код идеалног баротропног
флуида подвргнутог дејству потенцијалних запреминских сила.

Они се могу формулисати на следећи начин:

1) Флукс магнетног поља кроз неку затворену контуру састављену од истих делића
проводног флуида бесконачне електропроводности се не мења у току кретања
ове контуре.

2) Затворна контура у току кретања неће мењати флукс магнетног поља. Контура
се састоји од истих делова проводног флуида бесконачне електропроводности.
1
На основу овога, електропроводни флуид код кога је = 0 се креће тако као да су
његови
6
делићи “залепљени” за магнетне линије силе.Ово се сликовито изражава као
“замрзнутост” магнетних линија силе. Физичко објашњење ”замрзнутости” би се могло
свести на ефекте самоиндукције.

Слика 2. Плазмени ”облачак” у магнетном пољу, приморан да се креће удесно

”повлачи”са собом магнетно поље.

Слика 3. Магнетно поље струја индукованих у плазменом ”облачку” који се креће у сусрет магнетном пољу.

11
 Магнетни Рејнолд-сов број

Локална промена магнетног поља у флуиду са времном може се одредити на основу

дифузних и конвекционих ефеката. Бездимензиони критеријум је битан за одређивање
услова под којим ће магнетно поље бити замрзнуто. У том циљу ћемо упоредити
конвекциони и дифузиони члан у једначини :
𝜕𝐵
= 𝑟𝑜𝑡(𝑣 × 𝐵 ) + 𝜈
𝛥𝐵
𝜕𝑡 𝑚

Њихов однос по реду величине износи:

|𝑟𝑜𝑡(𝑣 × 𝐵)| 1
𝑉𝐵 𝐷𝑉
~ � = = 𝑅е𝑚
|𝑣 𝛥𝐵| 1 𝑣𝑚
� 𝑣𝑚𝐷 𝐵
2

где је D карактеристична димензија система, V је карактеристична брзина његовог

кретања (протицања), а B је карактеристична вредност магнетног поља. Нађени однос
се назива магнетни Рејнолдсов број. Ако је 𝑅𝑒𝑚 ≫1 (велика електропроводност или
велика карактеристична брзина протицања), дифузиони члан ће бити занемарљив у
поређењу са конвекционим и магнетно поље се може сматрати као ”замрзнуто”. У
супротном случају, када је 𝑅𝑒𝑚 ≪ 1, преовлађују ефекти дифузије магнетног поља. У
лабораторијским условима 𝑅𝑒𝑚 може имати и мале и велике вредности, али је код
многих експерименталних уређаја ова величина близу ” незгодне” вредности 𝑅𝑒𝑚 ≈ 1.
Тада се проблем еволуције магнетног поља не може упростити, јер се у једначини (12)
не сме одбацити ни дифузиони ни конвекциони члан.

Магнетни притисак

Aнализом једначине кретања електропроводног флуида

𝑑𝑣 1 1
𝜌 = 𝜌𝑓 − 𝛻𝑝 + (𝑟𝑜𝑡 𝐵) × 𝐵 + 𝜇𝛥𝑣 + (𝜆 + 𝜇) 𝛻(𝛻 ⋅ 𝑣)
𝑑𝑡 𝜇0 3

обратићемо пажњу на магнетну силу 1 (𝑟𝑜𝑡 𝐵) × 𝐵. Aко применимо:

𝜇0

𝑔𝑟𝑎𝑑(𝑎 ⋅ 𝑏) = 𝑎 × 𝑟𝑜𝑡 𝑏 + 𝑏 × 𝑟𝑜𝑡 𝑎 + (𝑎 ⋅ 𝛻)𝑏 + (𝑏 · 𝛻)𝑎

при чему је 𝑎 = 𝑏 = 𝐵 . Kако ово важи сад би требало имати

𝑔𝑟𝑎𝑑(𝐵2) = 2𝐵 × 𝑟𝑜𝑡 𝐵 + 2(𝐵 · 𝛻)𝐵

следи
1
𝐵 × 𝑟𝑜𝑡 𝐵 = 𝑔𝑟𝑎𝑑 ( 𝐵2) − (𝐵 · 𝛻)𝐵
2

12
Узима се у обзир

1 1
𝜇0 (𝑟𝑜𝑡 𝐵) × 𝐵 = − 𝐵 × 𝑟𝑜𝑡 𝐵
𝜇0
1 1
𝐵
(𝛻× (𝛻 × 𝐵 ) = − 𝐵2 − (𝐵 · 𝛻)𝐵)
1
− 𝐵 × 𝑟𝑜𝑡 𝐵 = −
𝜇0 𝜇0 𝜇0 𝐵
1 1
=− 𝛻𝐵 2 + (𝐵 · 𝛻)𝐵
2𝜇0 𝜇0

Ово се уноси у једначину (10) магнетне хидростатике па се добија

𝑑𝑣 1 1
𝜌 = 𝜌𝑓 − 𝛻𝑝 − 𝐵 × 𝑟𝑜𝑡 𝐵 + 𝜇𝛥𝑣 + (𝜆 + 𝜇) 𝛻(𝛻 ⋅ 𝑣)
𝑑𝑡 𝜇0 3
𝑑𝑣 1 1
𝛻𝐵2 + ( 𝐵 · 𝛻 )𝐵 + 𝜇𝛥𝑣 + (𝜆 + 𝜇) 𝛻(𝛻 ⋅ 𝑣)
1
𝜌 = 𝜌𝑓 − 𝛻𝑝 −
𝑑𝑡 2𝜇0 𝜇0 3

тако да се једначина кретања своди на облик:

𝜕𝑣 1
𝐵2) + ( 𝐵 ⋅ 𝛻 )𝐵 + 𝜇𝛥𝑣 + (𝜆 + 1 𝜇) 𝛻(𝛥 ⋅ 𝜈)
1
𝜌 = 𝜌𝑓 − 𝛻 (𝑝 +
𝜕𝑡 2𝜇𝑜 𝜇𝑜 3

Други члан десне стране овако трансформисане једначине је израз за магнетни

притисак:
1
𝑝𝑀 = 2
2𝜇0 𝐵

Mагнетни притисак је нумерички једнак густини енергије магнетног поља у флуиду.

𝑝
Бездимензионалан параметар 𝛽 = је мерило релативног утицаја хидродинамичког и
𝑝𝑀
магнетног притиска на кретање електропроводног флуида.

13
 Закључак

У случају сразмерно великих густина и довољно високих колизионих фреквенци,

плазма се може описивати на основу формализма непрекидних средина. Довољно
велике густине и колизионе фреквенце омогућавају увођење појма делића, који је
неопходан за теоријски прелаз на непрекидну средину. Плазма се сматра као флуид
или смеша флуида који имају способност електричне проводљивости. Магнетна
хидродинамика (МХД) je nајједноставнији хидродинамички модел. У овом моделу
плазма се поистовећује са једним проводним флуидом, а динамичко стање у њој се
описује увођењем поља густине
𝜌 (x,y,z,t), притиска p(x,y,z,t), температуре брзине T(x,z,y,t), протицања v(x,y,z,t),
густине струје j(x,y,z,t), електричног E(x,y,z,t) и магнетног поља B(x,y,z,t). У случају
сразмерно високе електропроводности систем једначина ЕМХД може се упростити. С
једне стране, може се ставити 𝜌𝑒𝑙 =0, док са друге стране се код плазме високе
електропроводности физичка ситуација се своди на интеракцију проводног флуида са
магнетним пољем. Ово ће бити толико тачније уколико је електропроводност већа, па
је, при довољно високој електропроводности, енергија електричног поља занемарљива
у поређењу са енергијом магнетног поља.

14
 Литература

[1] Др Божидар С. Милић, Основе физике гасне плазме, II издање, Научна

књига, Београд, 1977, 115-124

[2]http://physics.kg.ac.rs/fizika/files/predmeti/fizika%20plazme/10.%20uvod%20u%20elektr
omagnetnu%20hidrodinamiku.pdf

[3]http://physics.kg.ac.rs/fizika/files/predmeti/fizika%20plazme/7.%20metodi%20teorijskog
%20izu%C4%8Davanja%20dinamike%20plazme.pdf

[4] https://www.aps.org/units/dfd/meetings/upload/dfd10-carati.pdf

[5] http://thermopedia.com/content/935/

[6] https://www.numa.uni-linz.ac.at/Teaching/Bachelor/schafelner-bakk.pdf

15