Универзитет у Приштини

Природно-математички
факултет

Косовска Митровица

Семинарски рад

Физика материјала

Физичке особине метала

Ментор: Студент:

др Тијана Кевкић Аида Кучевић

381/2019
Садржај:
Увод:...........................................................................................................................................................3
Механичка својства...................................................................................................................................4
Сјај...............................................................................................................................................................4
Термоелектронска емисија електрона....................................................................................................4
Агрегатно стање.........................................................................................................................................4
Температура топљења као мерило јачине металне везе.......................................................................5
Боја.............................................................................................................................................................6
Електрична и топлотна проводљивост.....................................................................................................6
Густина........................................................................................................................................................7
Племенити метали.....................................................................................................................................8
Магнетна својства......................................................................................................................................8
Заступљеност у природи.........................................................................................................................10
Литература:..............................................................................................................................................11
Увод:

Карактеристична физичка својства метала могу се одредити помоћу теорије

металне везе, која претпоставља постојање "електронског гаса" у кристалним
решеткама метала.

Заступљеност електрона који су слабије везани за атом и услед тога лако

покретни у кристалној решетки, даје свим металима добро позната својства,
као што су: проводљивости електричне струје и топлоте, ковност, сјај
непрозирност, термичка емисија електрона, итд...

Метали заузимају 3/4 периодног система елемената.

Општа подела метала:

Елементи Ia (1) групе -алкални метали

Елелменти IIа (2) групе - земноалкални метали

Метали из б група (од 3 до 12) – прелазни метали

Слика 1. Периодни систем елемената

Механичка својства

Пошто се електрони у металу налазе у сталном кретању и не заузимају

фиксне положаје око појединих атома, атоми у металу релативно лако мењају
своје положаје под дејством спољашње силе, а да при том не долази до
раскидања веза између њих. Приликом механичке деформације метала,
покретљиви електрони прилагођавају се промењеном положају атома у
металу, чиме оставрују и даље металну везу. Због тога се метали лако
обрађују ковањем, ваљањем и другим механичким поступцима обраде.

Већина ковалентних и јонских једињења не може се деформисати на такав

начин. Ако се на таква једињења делује механичком силом ради промене
њиховог облика, настаје разарање кристалне структуре.

Сјај

Метални сјај се приписује интеракцији светлости са електронима у металу.

Кад светлост обасја површину метала, електрони апсорбују енергију фотона
светлости и прелазе са нижег енергетског нивоа на виши ниво. Електрон се,
међутим, не задржава дуго у вишем енергетском нивоу, већ реемитује фотон
исте енергије и враћа се на полазни енергетски ниво. Због те реемисије
светлости, металне површине изгледају као да имају јаку рефлексију и
својствен им је карактеристичан сјај.

Термоелектронска емисија електрона

При загревању метала повећава се кинетичка енергија електрона, тако да при

извесној температури неки од њих имају довољно енергије па могу да изађу
из метала. Ако их још привлачи и неки позитиван потенцијал изван метала,
појављује се ток електрона, односно једносмерна електрична струја. Таква
појава позната је као термоелектронска емисија електрона.

Агрегатно стање

Заједничко физичко својство метала је да су при собној температури и

атмосферском притиску у чврстом агрегатном стању.
Изузетак је жива.

Слика 2. Приказује кап, ухваћену фотоапаратом, како упада у течну живу

Температура топљења као мерило јачине металне везе

Температуре топљења налазе се у релативно широком распону, од -38,9 °C

(за живу) до 3410 °C (за волфрам). При топљењу, доведена топлотна енергија
троши се на раздвајање атома метала који постају покретљиви. Што је јача
веза између атома у металу то је више енергије потребно да се они раздвоје и
виша је температура топљења. Мада на вредност температуре топљења
метала утичу и други чиниоци, на пример кристална структура. Највећи
утицај несумњиво има јачина металне везе у кристалној решетки сваког
појединог метала.

Више температуре топљења земноалкалних метала од температуре топљења

алкалних метала објашњава се теоријом електронског гаса. Према тој теорији
у металним решеткама земноалкалних метала постоје два пута позитивно
наелектрисани јони, па је електростатичко привлачење између јона метала и
електрона из "електронског гаса" веће него код алкалних метала чији су јони
једновалентни.

Код прелазних елемената (метала), на пример Fe, Ni, W, у грађењу металне

везе учествују и d-електрони из непопуњеног d-поднивоа, чиме расте
ковалентни карактер везе, и консеквентно расту и њихове температуре
топљења.

Боја

Велика већина метала су сиви. Једино се боја бакра и злата разликује, а

њихове боје су добиле назив управо по овим металима (бакарна и златна).

Жица је бакарна, новчићи су златни, а шрафови: лево су од цинка, десно од

хрома, а горњи од никла. Разлике у нијансама код шрафова су уочљиве, али
су сви - сиви.

Слика 3. Различите боје метала

Електрична и топлотна проводљивост

Пошто валентни електрони у металу могу слободно да се крећу између

позитивно наелектрисаних јона, лако се премештају под дејством
електричног поља тј.електричну струју чини струја електрона који теку кроз
метал под утицајем разлике потенцијала успостављене на крајевима металног
проводника помоћу спољашњег извора струје. Такав тип електронског
провођења који се остварује услед кретања електрона, назива се електронско
или метално провођење струје.

Метални проводници се не мењају при провођењу струје, за разлику од

јонских проводника (електролита), који се мењају услед хемијске реакције
(оксидо-редукције)на електродама. Метални проводници могу да проводе
струју бесконачно дуго. Док се при снижењу температуре електрична
проводљивост јонских проводника смањује, проводљивост металних
проводника расте. Провођење топлоте у чврстим супстанцама заснива се на
преношењу енергије услед додира честица (атома, молекула или јона), које
јаче осцилују у топлијем делу супстанце са честицама хладнијег дела, при
чему се повећавају амплитуде, вибрације атомских језгара и температура
супстанце расте. Најбољи проводници електричне струје међу металима су
Ag, Au, Al, Cu.

Густина

Метали се разликују према густини. Густина литијума износи 0,534 g/cm3, а

иридијума 2,265 g/cm3. У металургији се метали, према густини, деле на лаке
и тешке. Лаки метали су, на пример, магнезијум и алуминијум, а тешки цинк
и калај.

Металима се разликују и тврдоћа и кртост. Неки метали су мекани попут

воска (натријум, на пример), неки се могу стругати ножем, али је већина баш
тврда. Чврстина метала одређује се тако што се измери број килограма који је
потребан да се почне кидати жица тог метала, када јој је пресек један
милиметар квадратни.
Слика 4. Густина неких метала

Племенити метали

Племенити метали су метали који имају специфичне особине и ретки су у

природи. Најчешће се користе за израду накита, а раније су се користили за
израду новца (златници, сребрењаци итд). У групу племенитих метала
спадају злато, сребро, платина и паладијум, а користе се најчешће као легуре.
Поред тога што се користе за израду накита, користе се за специјалне врсте
лемова и контаката, а у новије време имају велику примену у медицини.

Магнетна својства

Извор магнетног поља је наелектрисање у кретању.

Магнетнe особине изазване наелектрисањем у кретању,аелектричне

деформацијом наелектрисања.Три врсте понашања:

•дијамагнетизам

•парамагнетизам

•феромагнетизам, феримагнетизам, антиферомагнетизам.

Постоје два доприноса:

1. Од електронског спина (парамагнетски допринос)

2. Од орбиталног гибања електрона (дијамагнетски допринос)

Овде ће се направити извод за парамагнетски допринос од

електронскогспина.Полазимо од израза за густину стања у Сомерфелдовом
моделу.

Фактор 2 од двеју спинских оријентација

Притом се Фермијева енергија добија из:

Када је магнетско поље једнако нули густине стања електрона обе спинске
орјентације су исте.

У присуству магнетног поља енергије електрона имају додатни члан:

Који зависи од смера спина: (паралелан/антипаралелан с B).

Заступљеност у природи

Већина метала је заступљена у облику једињења, минерала и руда.

У слободном облику могу се наћи Au, Ag, Cu, метеорско гвожђе.

Доста су заступљени у Земљиној кори, алуминијум је после кисеоника и

силицијума најзаступљенији елемент у Земљиној кори (Al 8.05%), затим
следи гвожђе, калцијум.

Многи метали су значајни за функционисање живог света:

*Fe - улази у састав хемоглобина (организам одраслих здравих особа садржи

око 5g гвожђа),

*Ca - учествује у изградњи костију,

*Mg - улази у састав хлорофила,

*Na, К - улазе у састав телесних течности,

*Co - улази у састав витамина B12,

*неки од метала (Fe, Zn, Cu...) су неопходни за функционисање ензима

(биолошки катализатори).

Бројни метали се јављају у облику руда (смеше различитих минерала), а

познате су боксит (руда Al), чилска шалитра (руда Na), шалитра (руда К),
хематит, магнетит, пирит (руде гвожђа).
 Литература:

http://grdelin.pmf.unizg.hr/~ivo/Nastava/CvrstoStanje/predavanja/11b_pred.pdf

http://www.ffh.bg.ac.rs/OKFH/download/2016-OKFH2-03.pdf

https://sh.wikipedia.org/wiki/Metal