Nastavnik: Dr Mirko Babi, red.prof, dipl.ing.ma. Struktura predmeta 1 Mainski materijali: 1.

40 h nastave 30 h vebi Milivoj Radoin, MSc vebe (auditorne i laboratorijske - pokazne) 2. Fizike osobine poljoprivrednih materijala: 20 h nastave 15 h vebi Milivoj Radojin, MSc i mr Ivan Pavkov vebe (laboratorijske) Provera znanja Predispitne obaveze: Poseenost nastave i vebi 5 bodova Testovi iz mainskih materijala 60 bodova (tokom semestra) Laboratorijske vebe izvetaj 5 bodova (tokom semestra) Usmeni ispit (poljoprivredni materijali) 30 bodova (na kraju smestra ili u ispitnom roku). Literatura:
1. Mirko Babi: Autorizovana predavanja (PPT prezentacije) http://polj.uns.ac.rs/Srpski/predmeti/materijali.htm 2. Vitomir orevi: Mainski materijali (pojedina poglavlja), Mainski fakultet, Beograd, 1999, s 375 s.375. 3. Mirko Babi: "Fizike osobine poljoprivrednih materijala", interna skripta, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, 2010.

ZNAAJ
Materijali su supstance koji slue za izradu objekata koje ovek upotrebljava da bi poboljao uslove svog ivota. Jedna od najintenzivnijih nauka dananjice je nauka o materijalima. Materijali mogu biti: - hemijski elementi (tehniki isti), - hemijska jedinjenja ili - smea hemijskih elemenata i hemijskih jedinjenja najee. Savremena poljoprivreda nezamisliva je bez mainske tehnike. U mainskoj tehnici jo uvek su najzastupljeniji metalni materijali. Najrasprostranjenji metalni materijal i danas su elezo (Fe) i negove legure. Savremeno doba ELEZNO DOBA U izradi traktora sivi liv (legura eleza) uestvuje sa preko 60% Aluminijum nije zauzeo prvo mesto zbog velikog udela elektrine energije u trokovima proizvodnje, koja je skupa. N Nemetalni l i materijali ij li se sve vie i upotrebljavaju blj j u mainstvu. i Naroito raste udeo sledeih materijala: polimerni materijali keramika kompozitni materijali

METALI
Metalni materijali su najzastupljeniji mainski materijali. Metali su kristalne grae, dobri su provodnici toplote i elektrine struje, mogu se plastino deformisati (kovati, gnjeiti i sl.) i neprozirni su. Sve ove osobine proisti i tiu i iz osobina bi njihove jih kristalne k i t l grae. Metali se, praktino, u prirodi ne nalaze u elementarnom obliku. U metalurkim postrojenjima rude se prerauju sa ciljem da se dobiju metalni materijali upotrebljivi za izradu delova raznih maina i ureaja aja. U metalurkim pogonima najee se proizvode poluproizvodi koji odlaze u fabrike i radionice na dalju preradu u konane proizvode. Metali se najee koriste kao smee - legure. Legure su smee bar jednog metala i nekih drugih elemenata, koji mogu biti metali ili nemetali. Posebna oblast nauke o materijalima je teorija legura. Legura je ona smea kod koje postoji rastvorljivost komponenti u rastopljenom stanju. Ovravanjem se formira struktura legure. Fe i Pg se meusobno ne rastvaraju u rastopljenom j Ovo j je p primer p pseudolegure g . U ovom satanju. sluaju u rastopljenom stanju primenjujuje se mehaniko meanje (elik za automate).

KRISTALI
Kristalografija Kristalografija se bavi prouavanjem kristala. To je posebna oblast fizike vrstog stanja. Veina materijala u prirodi su kristali. Elementarna materijalna estica koja gradi materijale naziva se konstituent. poloaj j konstituenta j je zakonito ureen kod kristala. Meusobni p Amorfni materijali se odlikuju neureenou meusobnog poloaja konstituenata. Neki materijali mogu biti i amorfni i kristalni. Primer za to su: ugljenik (C), fosfor (P) i sumpor (S). Kristalografija se bavi opisivanjem i definisanjem geomaterijskog oblika rasporeda konstituenata. Kod metala je njihov geometrijski raspored jednostavniji. Kod polimera (plastini materijali) ovaj raspored je sloeniji. Kristalna graa Amorfna graa

KRISTALI
Kristalna reetka Kristalna reetka je elementarni deo kristalne grae materije. Kristalna reetka opisuje meusobni poloaj konstitenata. Prirodne veze u kristalima 1. Metalna veza - metalni kristali Konstituenti - pozitivno naelektrisani atomi. Izmeu atoma slobodno se kree odreeni broj elektrona.

KRISTALI

2. Kovalentna (atomska) veza - kovalentni kristali 2 Konstituenti atomi - neutralno naelektrisanje.

KRISTALI
3. Jonska veza - jonski kristali Konstituenti - joni

4. Molekulska veza - molekulski kristali Konstituenti - molekuli

KRISTALI
Metalni kristali Kod metala konstituenti su atomi. Kristalografija i u ovom sluaju ima zadatak da opie i geometriju t ij rasporeda d konstituenata. k tit t Razvoj R jk kristalografije i t l fij i intenziviran t i i j je 1912 1912, kada je poelo korienje rendgenskih zraka za posmatranje kristala. Atom se u kristalografiji predstavlja kao loptica jer je to najpogodniji nain za potrebne analize. KRISTALOGRAFSKI SISTEMI: KUBNI TETRAGONALNI HEKSAGONALNI ROMBINI ROMBOEDARSKI MONOKLINSKI i TRIKLINSKI

KRISTALI
Kristali se klasifikuju u sedam kristalografskih sistema:
KUBNI
a=b=c; ===90

TETRAGONALNI
a=bc; ===90

HEKSAGONALNI
a=bc; ==90 =120

ROMBINI
abc; ===90

ROMBOEDARSKI
a=b=c; a b c; 90 90

MONOKLINSKI
abc; ==90 90

TRIKLINSKI
abc; 90 90

KRISTALI
Metalni kristali Metali se pojavljuju u pet kristalografskih sistema, sistema a najee u tri: 1 KUBNI 1. a=b=c a=b=g= 90O

2. TETRAGONALNI a=bc b g 90O a=b=g=

3. HEKSAGONALNI a=bc a=b= 90O; g=1200

Atomi se nalaze u ravnotenom poloaju u reetki. U zavisnosti od toga gde se nalaze atomi i u kom kristalografskom sistemu sistemu, postoji 14 tipova kristalnih reetki.

KRISTALI
14 tipova kristalnih reetki

KRISTALI
1. Jednostavno centrirana reetka atomi se nalaze u temenima prizme. Polonijum (Po) ima jednostavno centriranu kubnu reetku. 2. Bazno centrirana reetka atomi se nalaze u temenima i dve baze. Ovaj tip je prisutan u dva sistema. Nijedan vaan metal nema ovu reetku. 3. Prostorna (zapreminski) centrirana reetka ZCK. Atomi se nalaze u preseku prostornih dijagonala prizme. Prisutna je u tri sistema.

KRISTALI
4. Povrinski centrirana reetka PCK Atomi su u temenima i na preseku dijagonala. Prsutna u dva sistema.

KRISTALI
5. Heksagonalna gusto sloena GSH Atomi su u temenima i bazi estougaone prizme prizme, a tri atoma su u prostoru prizme prizme.

KRISTALI
Polimorfizam Promenom energetskog nivoa (povienjem temperature) moe se izmeniti tip reetke. Ova pojava se naziva polimorfozam. Svaki drugaiji tip kristalne reetke naziva se alotropska modifikacija. tip i reetke k na temperaturi i okoline k li tip reetke na vioj temeperaturi i tipovi reetke na visokim temeparturama Primeri tipova kristalnih reetki: ZCK a-Fe Fe (elezo), (elezo) W (volfram) (volfram), Mo (molibden), Cr (hrom), b-Ti (titan) PCK b-Fe (elezo), Pb (olovo), Al (aluminijum), Ni (nikl), Ag (srebro), Au (zlato), Cu (bakar), a-Ca (kalcijum) i dr. GSH Zn, Mg, a-Ti (titan), b-Ca (kalcijum), ( j ), Be ( (berilijum), j ), Cd ( (kadmijum) j )i dr.

KRISTALI
Osnovne karakteristike reetke Broj atoma u reetki maksimalni broj atoma koji pripada reetki. ZCK broj b j atoma t j je 2 PCK broj atoma je 4

Ostale karakteristike reetke: Koordinacioni broj, glavni pravci, glavne ravni i dr.