Ime I prezime kandidata:______________

Aleksandar Matic Br. Indeks:_______

11/2022 Kolokvijum 1/grupa 2

Zadaci

1.
Klasifikacija materijala :
 Metale; Keramiku; Polimere; Kompozitni matrijali (hibridi); Stakla
Savremene materijali I materijali buducnosti su:
 Nano-materijali: Materijali na nano-skali koli imaju jeinstvene osobine I primene.Na
primer , nanocestice srebra se koriste u antibakteriskim premazima, a ugljenicne cevi se
primenjuju u jacanju materijala I elektronici.
 Pametni materijali:materijali koji mogu svoje osobine menjati na uticaj spoljne
temperature, svetlost ili elektricno polje.
 Bio materijali:Materijali koji se koriste u medicini I zdravstvu, cesto su biokompatibilni
za izradu implanta, proteza ili materijala za regeneraciju tkiva.
 Materijali za obnovljivu energiju: Materijali koji se koriste u solarnim panelima,
baterijama za skladistenje energije ili gorivim celijama.Neki od njih su organski
poluprovodnici, materijali n abazi grafena.
Keramicki materijali:
Keramicki materijali su krti I imaju veliku cvrstocu, imaju veliku otpornost na habanje . Sa
druge strane oni su veoma krti (nedostatak zilavosti) I vrlo podlozni lomu.Otporni su na
visoku teperaturu, mogu biti providni , poluprovidni I neprovidni.
Polimeri:
Mnogi od njis su organska jedinjenja koja su zasnovana na uglejniku , vodoniku I drugim
nemaetalima ( poput O,N I Si).
Neki od najuobicenijih su polietilen, najlon, polivinil hlorid, polikarbonat, polistiren I
silikonska guma.
Ovi materijali imaju tipicno male gustine , dok su njihovaa mehanicka svojstva potpuno
drugacija od svojstva materjijala I keramickih materijala.
Primena:
Keramcki materijali:
1.Gradjevinska industrija:keramicke plocice za podove I zidove, cigle, sanitarije, kovne
ploce.
2.Elektronika:Keramicki kondezatori, termalne povrsine za hladjenje elektronski komponenti.
3.Medicina I stomatologija:Keramicke proteze, implantanti itd.
4.Energetika: Izolatori, solarni paneli , visokotemperaturne peci I rerne.
Polimerni:
Polimerni materijali su, po strukturi, makromolekulski spojevi nastali međusobnim
povezivanjem (kovalentnim vezama) sitnih molekula monomera (koje mogu činiti atomi C, H,
Cl, N, O i S), u duge molekulske lance, makromolekule. Polimerni materijali nastaju reakcijama:
polimerizacije, polikondenzacije ili poliadicije, pri čemu dolazi do povezivanja molekula malih
molarnih masa (monomera) i formiranja makromolekula, molekula velikih molarnih masa.
Polimerni materijali koa sto su guma I plastikaimaju isroku primenu u razlicitim oblastima kao
sto su:
 Abalaza u industiji: Plasticne boce,kesice, folije.
 Automobilsak industrija: Plasticni delovi unutar vozila, branici itd.
 Elektronika:Plasticna kucista za eletronske uredjaje, fleksibilne ploce.
 Medicina:kese za trasfuziju,medicinske cevi.
 Gradjevinska industrija: PVC prozori I vrata, cevi za vodu I kanalizaciju. Izolacija.

Metali I nemetali:
Metali:Materijali u ovoj grupi sadrze vis metalnih elemenata poput gvozdja , aluminijuma, bakra,
titanijuma, zlata I nikla.Cesto se kaon a primer mogu pojaviti nemetalni elementi kao sto su
ugljrnik, azot u relativno malim kolicina.Ovi materijali se relaativno kruti I jaki, nisu otporni na
lom , ali sui ma zilavi, sto znaci da mogu podneti velike deformacije bez loma.

Obojeni metali:

Obojeni metali se dele na :

 Teske, kod kojih je gustina veca (Cu, Pb, Zn,Ni,Co)
 Lake, kod kojih je gustina manja(Al,Mg,Li,Be,Ti)

Nemetali:
Nemetali su grupa hemijskih elemenata koji se po svojim karakteristikama bitno razlikuju od
metala, mogu biti gasoviti , tecni ili cvrsti.Losi su provodnici toplote I elektrolita.
To su: ugljenik (C) , azot (N), kiseonik (O) , fosfor (P),sumpor (S), hlor (CI)

2.
Medjuatomeske veze
Hemijske veze između čestica mogu se podeliti u dve grupe:
 primarne (jake) veze i
 sekundarne (slabe).
Jake veze se javlјaju između atoma i mogu biti: jonske, kovalentne i metalne, a slabe
nastaju između molekula koji imaju stalne ili promenlјive dipole.
Sekundarne veze:
Ekundarne veze su slabe veze u poredjenju sa primarnim vezama I imaju energiju od oko 4 do
42kj/mol.Pokretac vezivanja je privlacenje dipola koji se nalaz u atomima I u molekulma.Dipoli
mogu da budu stalni I promenjlivi.
Promenlјivi dipoli nastaju kod npr. inertnih gasova, koji imaju popunjene spoljne ljuske
(s2 i s2p6). . Naime, kod njih se javlјa asimetrična raspodela naelektrisanja, jer u svakom
trenutku postoji velika verovatnoća da će na jednoj strani biti više elektrona nego na drugoj.
Znači da će se elektronski gas u ovakvim atomima menjati, gradeći promenlјivi "dipol".

Vodonicna veza:
Vodonična veza nastaje kad polarna veza koja sadrži atom vodonika, O–H ili N–H, stupi
u međudejstvo sa elektronegativnim atomima O, N, F ili Cl.

Dobra svosjtva plasticnosti metala objasnjavaju ih sposobnost da se podvrgnu deformaciji

bez preloma.Neka od osnovnih plasticnosti metala ukljucuju I :

Elasticnost:Mogu biti deformisani, al ice se vratiti u svoj pocetan oblik kada se ukloni
napon.

Duktilnost: Metali su cesto duktili sto znaci mogu da formiraju tanke grane tokom
plasticne deformacije.Ovo je vazno svojstvo prilikom obrade metala I formiranje
kompleksnih oblika.

Odsustvo plastcnosti polimera se moze objasniti sledecim svojstvima:

1.Visoko vrzanje, molekuli polimera mogu biti jako povezani kovalentnim vezama, sto
ogranicava njihovu plasticnost.Ove jakje veze ogranicavaju mogucnost molekula da se
slobodno pomeraju ili podlezu deformacijama.

2.Prostorna organizacija: Polimeri sa kristalnom strukturom imaju manje plasticjosti u

odnosu na polimere sa amorfnom strukturom.Kristalna struktura omogucava molekulima
da bude uredno postavljeni I manje podlezni plasticno.
3.
Zatezna cvrstoca je fizickavelicina koja opisuje otpornost matreijala na deformaciju pod
dejstvom uticaja narezanja, odnosno primenjene slie.
Napon tecenja je napon pri kome dolazi do prelaska iz porducja elasticnoh u porduccje
plasticnih deformacija.Kod materijala koji nemaju izrazen napo tecenja za granicu
izmedju elasticnih I plasticnih deformacija usvaja se napon koji odgovara vrednosti
plasticne deformacije 0,2%.

Fe
Re=
s0

Dijagram kidanja bez

izrazenog tecenja