METALI I LEGURE

M e t a l i se sastoje od čistog hemijskog elementa sa neznatnom

količinom primesa drugih elemenata
Odlikuju se karakterističnim metalnim sjajem, povećanom elektro i toplotnom
provodljivošću, dobrim mehaničkim osobinama, otpornošću prema
elektrohemijskim uticajima i povišenoj temperaturi, mogućnošću obrade na
različite načine u hladnom i zagrejanom stanju
Sve nabrojane osobine uslovljene su osobinama unutrašnje građe atoma i
njihovim međusobnim vezama
Gustina metala se kreće između 0,59g/cm3 (litijum) i 22,4g/cm3 (osmijum).
Metal sa najvišom t topljenja je volfram (34000C), a sa najnižom živa (-390C)
L e g u r e su složeni materijali koji predstavljaju smešu nekog osnovnog
elementa sa drugim metalima i nemetalima
Elementi koji čine legure - komponente legure
U sastav legura ulazi najmanje jedan metal (npr. bronza: legura bakra i
kalaja, čelik: legura gvožđa i ugljenika, itd.)
Legure dobijaju sasvim nove osobine, koje se razlikuju od osobina
sastavnih komponenti: povoljnije mehaničke osobine, povećana otpornost
prema koroziji, promena boje, povećana mogućnost obrade, itd
Najveći broj legura se dobija topljenjem komponenti, ali postoje i drugi načini
dobijanja legura, npr. metalokeramičke legure dobijaju se putem sinterovanja
 PODELA METALA I LEGURA
Crni metali: fero metali, teško topljivi metali, uranovi metali, retki (zemni) metali
Obojeni metali: laki metali, plemeniti metali, lako topljivi metali, alkalni metali

Podela
metala
prema
periodnom
sistemu
elemenata
 PODELA METALA I LEGURA
 Jedna od osnovnih podela metala je na
- crne i
- obojene metale
• Crni metali
imaju tamno sivu boju, visoku temperaturu topljenja, relativno visoku tvrdoću
Tu spadaju: fero metali, teško topljivi metali, uranovi metali, retki - zemni metali
Fero metali su: gvožđe, kobalt, nikal i mangan. Co, Ni i Mn su često dodatni
elementi legurama gvožđa, ili su osnovni element kod visoko legiranih čelika
Teško topljivi metali imaju temperaturu topljenja veću od temperature
topljenja gvožđa (15390C). Upotrebljavaju se kao legirajući elementi čelika ili
kao osnovni elementi kod nekih čelika
Uranovi metali - aktinidi upotrebljavaju se uglavnom za legure namenjene
za atomska postrojenja
Retki - zemni metali kao što su: lantanijum, neodijum, prazeodijum i dr,
nazvani su zajedničkim imenom lantanidi
Ovi metali imaju vrlo slična hemijska svojstva, ali različita fizička svojstva, npr
temperature topljenja
U prirodi se nalaze zajedno, teško ih je razdvojiti, te se legurama dodaju kao
smeša metala
 Obojeni metali
• Obojeni metali
imaju karakterističnu crvenu, žutu ili belu boju, odlikuju se malom
tvrdoćom, visokom plastičnošću, niskom temperaturom topljenja

Mogu se podeliti na:

 lake metale
 plemenite metale i
 lako topljive metale

 Laki metali su: aluminijum, magnezijum i berilijum

Odlikuju se malom gustinom, što ih sa drugim dobrim svojstvima čini
najperspektivnijim metalima

 Plemeniti metali su: srebro, zlato i metali platinske grupe

U ovu grupu svrstan je i poluplemeniti metal bakar
Odlikuju se visokom postojanošću prema koroziji

 Lako topljivi metali su: cink, olovo, bizmut i dr

Predstavljaju veoma značajne metale s obzirom na njihovu veoma
dobru otpornost prema koroziji
 GRAĐA METALA
Metali spadaju u grupu kristalnih materija - pri prelazu iz tečnog u čvrsto
stanje, atomi se raspoređuju u prostoru po određenom pravilu, stvarajući
kristalne rešetke
Rastojanja između atoma u kristalnoj rešetki mogu biti različita u raznim
smerovima, te su i svojstva kristalnih tela u raznim pravcima takođe različita
Ova pojava se naziva anizotropija
• Od načina raspoređivanja atoma u prostoru zavise svojstva metala
• Način međusobnog povezivanja atoma u prostoru zavisi od prirode
hemijskih elemenata i nije uvek isti
Kod metala atomi se u prostoru grupišu po zakonima simetrije u
kristalne rešetke koje imaju karakterističan oblik i dimenzije
Najčešći kristalni sistemi kod metala su: kubna površinski centrisana rešetka,
kubna zapreminski centrisana rešetka i heksagonalna rešetka
Kristalografski sistem Parametar rešetke Ugao između osa
Kubni a=b=c α=β=γ=90⁰
Tetragonalni a=b≠c α=β=γ=90⁰
Ortorombični a≠b≠c α=β=γ=90⁰
Romboedarski a=b=c α=β=γ≠90⁰
Heksagonalni a=b≠c α=β=90⁰; γ=120⁰
Monoklinski a≠b≠c α=β=90⁰; γ≠120⁰
Triklinski a≠b≠c α≠β≠γ≠90⁰
 Građa metala - kristalizacija
Pod kristalizacijom se podrazumeva prelaz rastopljenog metala ili legure u
čvrsto stanje
Pri rastapanju i hlađenju, započeće očvršćavanje rastopa na određenoj
temperaturi, i to najpre na pojedinim mestima, dok celokupni rastop ne
očvrsne u obliku međusobno uklještenih "kristala„
Pojedinačna mesta u kojima pri određenoj temperaturi hlađenja započinje
kristalizacija nazivaju se centri kristalizacije – u njima se javljaju jezgra tj
nukleusi prvih kristala
Nastali kristalići produžavaju da se razvijaju kao tela pravilne građe i pravilnog
oblika sve dok se ne počnu doticati i zalaziti jedni u druge u ograničenom
prostoru rastopa
Na kraju se razvijaju samo zrna nepravilnog spoljašnjeg oblika mada
pravilne unutrašnje građe, pa zato nose naziv kristaliti za razliku od
pravilno razvijenih kristala

Kristalizacija je prirodni proces preobražaja meterije iz energetski

bogatijeg tečnog stanja u energ. siromašnije čvrsto ali stabilno stanje
Pri kristalizaciji oslobađa se izvesna količina toplotne energije - tzv latentna
toplota kristalizacije
 KRIVE HLAĐENJA METALA I LEGURA
Promene pri hlađenju čistog metala ili legure se prate termijskom analizom -
merenje temperature u toku vremena
Rezultati ispitivanja se unose u dijagram temperatura - vreme

Krive
hlađenja

a) čist metal
b) podhlađen
čist metal
antimon
c) legura

Temperatura tk na kojoj počinje i završava se proces kristalizacije

naziva se stvarnom-kritičnom temperaturom kristalizacije
Stvarna temperatura kristalizacije tk je nešto niža od temperature
topljenja tt što ukazuje na pojavu podhlađivanja metala
Razlika ovih dveju temperatura (tt-tk) naziva se stepen pothlađivanja
To znači da se rastopljeni metal obično pothladi ispod svoje teorijske
temperature topljenja, pre nego što započne kristalizacija
 DIJAGRAMI STANJA DVOJNIH LEGURA
Dijagrami stanja se konstruišu pomoću krivih hlađenja, pri čemu se koristi
niz krivih hlađenja iste legure sa različitim odnosima komponenti
Na početku i na kraju dijagrama nalaze se krive hlađenja čistih metala koji
ulaze u sastav legure
Na apcisnoj osi dijagrama nanosi se koncentracija osnovnog i legirajućeg
elementa u %,
Na ordinatnoj osi nanosi se temperatura u oC
Dijagrami stanja prema broju komponenata mogu biti: dvojni, trojni i
četvorni.

Razlikuju se tri tipa dijagrama stanja dvojnih legura

a) Dijagram stanja dvojnih legura sa potpunom nerastvorljivošću
komponenata u čvrstom stanju (npr Pb-Sb; Sn-Zn; Ag-Pb i dr)
b) Dijagrami stanja dvojnih legura sa potpunom rastvorljivošću
komponenata u čvrstom stanju (npr Cu-Ni; Co-Ni; Fe-Ni i dr)
c) Dijagrami stanja dvojnih legura sa delimičnom rastvorljivošću
komponenata u čvrstom stanju (npr Pb-Sn; Al-Si; Cu-Cd i dr)
a) Dijagrami stanja dvojnih legura sa potpunom
nerastvorljivošću komponenata u čvrstom stanju

Dijagram stanja legure Pb-Sb

 a) Dijagrami stanja dvojnih legura sa potpunom
nerastvorljivošću komponenata u čvrstom stanju
Obuhvataju legure kod kojih su legirajući elementi potpuno rastvorljivi u
tečnom stanju, dok su u čvrstom stanju potpuno nerastvorljivi
Ove legure poznate su u praksi kao e u t e k t i č k e l e g u r e

Dijagram
stanja
legure
Pb – Sb
olovo
antimon

Tačka A t topljenja čistog Pb 3270C, a tačka B t topljenja čistog Sb 6310C

Linija ACB - likvidus linija; Linija DCE - solidus linija
Tačka C (legura sastava 13% Sb i 87% Pb) na t=2450C iz rastopa se
istovremeno izdvajaju kristali obe komponente, pa tako nastaje fina
mehanička mešavina kristala olova i antimona, koja se naziva eutektička
legura (eutektika=Pb+Sb)
 b) Dijagrami stanja dvojnih legura sa potpunom
rastvorljivošću komponenata u čvrstom stanju
Obuhvataju legure kod kojih su legirajući elementi potpuno rastvaraju
kako u tečnom tako i u čvrstom stanju, gradeći jedinstvene kristale
Čvrsti rasvori ovih legura poznati kao mešani kristali
Legure ovog sistema nastaju dvojako
1. Zamenom - supstitucijom atoma jednog legirajućeg elementa atomima
drugog legirajućeg elementa, pri čemu zamena može biti bez reda i sa
određenim redom
2. Međuprostornim ubacivanjem - intersticijom atoma jednog legirajućeg
elementa, najčešće nemetala, u međuprostore kristalne rešetke drugog
legirajućeg elementa, metala
Nastanak čvrstih
rasvora (mešanih
kristala)
a) supstitucijom atoma
bez reda
b) supstitucijom atoma
određenim redom
c) intersticijom atoma
 b) Dijagrami stanja dvojnih legura sa potpunom
rastvorljivošću komponenata u čvrstom stanju
Dijagram mešanih kristala legure Cu-Ni
• Legure koje grade čvrst
rastvor - mešane kristale
putem zamene - supstitucije
su žilave i rastegljive ako je
zamena bez reda
• i obratno tvrde i krte ako je
zamena određenim redom
• Postanak čvrstih rastvora
intersticijom dešava se samo
kada su atomi elementa koji
se ubacuje vrlo mali u
poređenju sa atomima
osnovnog elementa
Na dijagramu stanja jasno se razdvaja tečno stanje linijom likvidus i čvrsto
stanje linijom solidus
Iz rastopa se istovremeno izdvajaju mešani kristali bakra i nikla gradeći čvrst
rastvor, tako da između likvidus i solidus linije jedan deo mase je u
rastopljenom stanju, a drugi deo mase je očvrsnuo
Ispod solidus linije imamo čvrst rastvor - mešane kristale Cu i Ni - Cu, Ni
 ŽELEZO I NJEGOVE LEGURE
Najveću primenu od svih tehničkih legura imaju legure na
bazi železa Fe
Dele se na
• čelike
• gvožđa i
• fero-legure

Široka primena ovih legura - 90% ukupne svetske

proizvodnje metalnih materijala
- rude železa se u velikim količinama nalaze u Zemljinoj kori
- legure železa se proizvode relativno jeftinim postupcima i
- postiže se dobra kombinacija različitih svojstava

Osnovni elementi u svim vrstama čelika i gvožđa su

• železo - osnovna komponenta i
• ugljenik - legirajuća komponenta
 ŽELEZO Fe
Temperatura topljenja mu je 1539°C, a gustina 7,8g/cm3
Prema čistoći se razlikuju:
- hemijski čisto železo - 99,999%Fe, koje se dobija u laboratorijskim uslovima
i nema praktičnu primenu zbog svoje male tvrdoće i čvrstoće; i
- tehnički čisto železo - 99,8-99,9%Fe, koje sadrži i primese: C, Mn, Si, S i P,
a takođe može sadržati i dodatne sastojke (Cr, Ni, Mo, W i dr) u naročite svrhe
U čvrstom stanju železo se javlja u dve alotropske modifikacije
• prostorno (, ) centrirane kubne rešetke i
• površinski () centrirane kubne rešetke
-modifikacija železa -Fe stabilna je od sobne temperature do 906°C. U
ovom temperaturnom intervalu menjaju se samo fizičke osobine: feromagnetno
-Fe postaje na temperaturi ~770°C.
-modifikacija -Fe sa površinski centriranom kubnom rešetkom postojana je
u temperaturnom intervalu od 906-1401°C.
Od 1401°C do temperature topljenja Fe 1539°C ponovo je stabilna prostorno
centrirana kubna rešetka označena kao -Fe, koja nema veliki tehnički značaj
-Fe i -Fe imaju istu kristalnu rešetku, nisu označeni istim simbolima zato
što imaju različite parametre rešetke i zato što su postojani na različitim
temperaturama
 UGLJENIK C
Najvažniji legirajući element Fe - znatno utiče na svojstva
legure
• Sa povećanjem procenta C u leguri opada temperatura topljenja i
gustina
• Do 0,1%C zatezna čvrstoća se povećava, a zatim opada
• Povećanjem % C povećava se i tvrdoća, ali opada sposobnost
zavarivanja

C utiče i na druge tehničke osobine

• povećava granicu razvlačenja, otpornost na habanje, krtost, a
• smanjuje istezanje, kontrakciju, sposobnost izvlačenja, sposobnost
deformisanja u toplom i hladnom stanju, hemijsku otpornost itd

Ugljenik u strukturi čelika i gvožđa može da bude:

- vezan sa železom u vidu jedinjenja - karbida železa Fe3C - cementit
- u slobodnom obliku kao grafit
- intersticijski rastvoren u -Fe i -Fe obrazujući čvrste rastvore
 UGLJENIK – cementit, grafit, čvrsti rastvori
Cementit
ima složenu rombičnu kristalnu rešetku, koja se obrazuje pri sadržaju C od
6,67%C (ostatak do 100% Fe)
Veze između atoma Fe i C su metalnog karaktera, zbog čega se cementit
odlikuje i metalnim svojstvima kao što su električna provodljivost i metalni sjaj.
Veoma je tvrd (800 HV) i krt
Temperatura topljenja cementita nije definitivno utvrđena ~ 1250°C
Razlaže se pre topljenja na Fe i C, prema jednačini Fe3C  3Fe + C (grafit)
Pojedini atomi železa u rešetki cementita mogu da budu zamenjeni
atomima nekih drugih metala (Mn, Cr, Mo, W), pri čemu nastaje legirani
cementit, npr (FeMn)3C, ili (FeMnMo)3C, koji ima veću tvrdoću od običnog
cementita (do 1000 HV)

Grafit
je jedna od alotropskih modifikacija ugljenika i ima prostu heksagonalnu
rešetku, koja se odlikuje slojevitim rasporedom atoma
Zbog različitih parametara rešetke (0,142 i 0,342 nm) i slojevitog rasporeda
atoma ugljenika, grafit ima malu tvrdoću i malu žilavost
 UGLJENIK – čvrsti rastvori
Atomi ugljenika su dovoljno mali i mogu intersticijski da se smeste u
međuprostore -Fe i -Fe i na tako obrazuju čvrste rastvore – ferit i austenit
Ferit -  - intersticijski čvrsti rastvor ugljenika u -železu
Rastvorljivost ugljenika u -Fe zavisi od t: najmanja je na sobnoj t 0,006%C, a
najveća na 727°C 0,025%C
Na osobine ferita presudno utiče sadržaj ugljenika
Ako su u feritu pored ugljenika rastvoreni i atomi drugih legirajućih elemenata,
onda se takav ferit naziva legirani ferit
Ferit je mek i plastičan (tvrdoća 80 HV, zatezna čvrstoća Rm=250 MPa,
izduženje A = 50%). Dobar je provodnik toplote i električne struje
Magnetičan je do ~ 770°C
Austenit -  - intersticijski čvrsti rastvor ugljenika u -železu
Postojan je na temperaturama iznad 727°C
Najmanja rastvorljivost C u -Fe iznosi 0,8% na 727°C a najveća 2,0% na
1148°C
Austenit je plastičan, ima veću zateznu čvrstoću i tvrdoću nego ferit (od 170-
200 HV, zavisno od sadržaja ugljenika)
Kada se na mestu pojedinih atoma železa u površinski centriranoj kubnoj
rešetki austenita nalaze atomi drugih legirajućih elemenata (npr. Cr, Ni), takav
se austenit naziva legirani austenit (stabilan i na t nižim od 727°C)
DIJAGRAM STANJA Fe - Fe3C metastabilni dijagram
U zavisnosti od toga da li se C sa Fe javlja u obliku hemijskog
jedinjenja kao cementit ili u elementarnom obliku kao grafit,
postoje dva dijagrama stanja:
- metastabilni dijagram stanja sistema železo-cementit (Fe -
Fe3C)
- stabilni dijagram stanja sistema železo-grafit (Fe – CGr)

• Metastabilni dijagram stanja je značajan za izučavanje

čelika i livenih gvožđa kod kojih je C izdvojen u vidu
cementita
• Stabilni dijagram stanja je bitan za livena gvožđa kod kojih
je C izdvojen u vidu grafita

Metastabilni dijagram stanja je tehnički mnogo važniji, jer

obuhvata sve vrste ugljeničnih čelika
Stabilni dijagram stanja obuhvata samo liveno gvožđe
METASTABILNI DIJAGRAM STANJA Fe - Fe3C
 Metastabilni dijagram stanja Fe - Fe3C
Čelik legura Fe i C sa procentom C teorijski od 0,008-2,14%C
Liveno gvožđe je legura Fe i C sa procentom C teorijski od 2,14-6,67%C
Strukturni sastojci legura železo-ugljenik
Naziv Sastav Osobine
Skoro čisto -železo Mek, rastegljiv, HV=80MPa, Rm=250MPa.
1. Ferit
(-mešani kristali) Magnetičan.
Vrlo tvrd i krt. HV=700800MPa.
2. Cementit Karbid železa, Fe3C Nemagnetičan preko 210°C.
Zagrevanjem prelazi u ferit i amorfni C.
Znatne čvrstoće i rastegljivosti, umereno
Čvrst rastvor C
tvrd. HV=170220MPa, Rm=1000MPa,
3. Austenit u -železu
=50%. Brzim hlađenjem prelazi u
(-mešani kristali)
martensit, trustit i sorbit.
Eutektoidna mešavina Karakterističnog bisernog sjaja, umereno
4. Perlit
ferita i cementita tvrd, HV200MPa, Rm=850MPa, =10%.
Eutektična mešavina Umereno krt, ulazi u sastav samo sirovog i
5. Ledeburit
cementita i austenita livenog gvožđa.
6. Grafit Vrlo mek, ulazi u sastav samo sivog livenog
Kristalisani C
gvožđa.
 Likvidus linija, solidus linija
• Likvidus linija ABCD je višestruko izlomljena linija koja
razdvaja tečno stanje od početka očvršćavanja
Iznad likvidus linije legura je u tečnom stanju – rastop
• Solidus linija AHJECF je višestruko izlomljena linija koja
razdvaja čvrsto stanje od testastog stanja
Predstavlja kraj očvršćavanja legure
• Između likvidus i solidus linije legura je u testastom stanju,
tj. heterogena smeša tečnog stanja i kristala -Fe, -Fe ili Fe3C
(zavisno od procenta ugljenika)

 Kod legura Fe - C odigravaju se u procesu očvršćavanja

tri izotermalne transformacije
- peritektička
- eutektoidna i
- eutektička
 Dijagram Fe-Fe3C strukture čelika i livenih gvožđa
Peritektička transformacija u tački J na temperaturi 14930C, pri sadržaju od
najmanje 0,16%C
U tački J vrši se transformacija -ferita u MEŠANE KRISTALE
Jednačina peritektičke transformacije je:
KRISTALI + R = MEŠANI KRISTALI
Eutektička trnsformacija u tački C pri sadržaju od 4,3%C na temperaturi
11450C iz rastopa se direktno izdvajaju istovremeno austenit () i primarni
cementit (Fe3C '), tj nastaje eutektikum koji predstavlja finu mehaničku
mešavinu austenita i primarnog cementita i naziva se ledeburit
Jednačina eutektičke transformacije je:
R  MK + Fe3C’ = Ledeburit (L)
Eutektoidna transformacija u tački S pri sadržaju ugljenika od 0,8% i na
temperaturi od 7210C kristali austenita se razlažu na kristale ferita - MK i
sekundarnog cementita Fe3C '', formirajući eutektoid koji nazivamo perlit
Jednačina eutektoiedne transformacije je:
MK  MK + Fe3C’’ = perlit
 Na osnovu eutektičke tačke C, livena gvožđa se dele na:
- eutektičko liveno gvožđe sa 4,3%C
- podeutektičko liveno gvožđe sa 2,1 - 4,3%C i
- nadeutektičko liveno gvožđe sa 4,3 - 6,67%C
 DOBIJANJE GVOŽĐA U VISOKIM PEĆIMA
Gvožđe se dobija iz svojih ruda:
• magnetit Fe3O4
• hematit Fe2O3,
• limonit 2Fe2O3 . 3H2O i
• siderit FeCO3 - mora da se prethodno žari da bi se preveo u oksid
Najčešće se različite rude mešaju da bi se dobilo gvožđe odgovarajućeg
sastava. Sitna ruda se prethodno presuje - briketira ili speče - aglomerira
u krupnije komade, podesnije za preradu
Sirovo gvožđe se dobija u visokim pećima, u kojima se oksidna
gvozdena ruda se prerađuje redukcijom
Redukcija se može obaviti
• direktno pomoću ugljenika iz koksa upotrebljenog kao gorivo ili
• indirektno pomoću ugljen monoksida nastalog sagorevanjem koksa
Postrojenje visoke peći obuhvata:
- visoku peć,
- predgrevače vazduha,
- uređaj za dizanje šarže i punjenje peći,
- prečistač gasova,
- turboduvaljke za vazduh i dr.
 VISOKA PEĆ
• Visoka peć se sastoji od dve zarubljene kupe spojene osnovicama i
donjeg cilindričnog dela
• Peć je ozidana vatrostalnim opekama
• Oko najšireg dela peći nalaze se cevi za dovod zagrejanog vazduha, koji
se kroz duvaljke pušta u peć
• Visoka peć je ojačana čeličnim skeletom ili omotačem od čeličnih
ploča. Zbog visoke temperature donji kraj peći spolja se stalno hladi vodom
kroz ugrađene kanale
• Ždrelo peći zatvara se dvostrukim zvonastim zatvaračem i na njega
se sa strane nadovezuje uređaj za odvod dimnih gasova
• Otvori za ispuštanje zgure i sirovog gvožđa, smešteni u cilindričnom
delu peći, zatvaraju se privremenim čepovima od vatrostalnog materijala
• Prethodno zagrevanje vazduha za visoku peć vrši se u tzv. zagrevačima
- Kauper aparatima, po najmanje dva uz svaku peć, koji se naizmenično
upotrebljavaju. Dok se jedan aparat zagreva sagorevanjem gasa visoke peći,
kroz drugi već zagrejani aparat (700-10000C) propušta se hladan vazduh,
koji se uteruje posebnim kompresorima.
Postrojenje visoke peći
 Punjenje – šaržiranje visoke peći
Punjenje - šarža za visoku peć sastoji se iz mešavine
- rude,
- topitelja i
- koksa
Odnos ovih komponenata u šarži zavisi od sastava rude i to prvenstveno
od sadržaja gvožđa

• Ruda izmešana sa topiteljem dostavlja se u visoku peć u naizmeničnim

naslagama sa koksom kao gorivom. Za sagorevanje koksa uduvava se
zagrejani vazduh pod slabim pritiskom
• Kao gorivo u visokoj peći koristi se metalurški koks dobre čvrstoće sa
što manje sumpora max do 1,25%S i pepela max 10%
• Rudi se dodaju topitelji, čija je dužnost da teško topljive i štetne sastojke
rude kao i pepeo pretvore u lako topljive. Topitelji mogu biti kiseli i bazični
Kiseli topitelji (glinasti škriljci ...) dodaju se onim rudama koje imaju
bazične primese
Bazični topitelji (kreč, dolomit ...) dodaju se rudama koje sadrže
kisele primese (SiO2-kvarc, Al2O3-glina).
 Dobijanje sirovog gvožđa u visokoj peći
I - zona oksidacije
II - zona redukcije
III - zona topljenja
IV - zona ugljenisanja redukovanog gvožđa

1-sirovina, 2-zagrejani vazduh, 3-gasovi visoke peći, 4-sirovo gvožđe, 5-zgura,

6-zagrejani vazduh, 7 i 8-zagrevači vazduha, 9-zagrevne komore, 10-dimnjak
 Hemijski procesi u visokoj peći – redukcija
1. Redukcija (700-1000°C)
2. Ugljenisanje (1000-1200°C)
3. Hemijske reakcije u vezi sa topiteljem (1200-1800°C)
1. Redukcija - proces oduzimanja kiseonika. Može biti u dvojaka:
a) - Indirektna redukcija oksidne rude pomoću CO nastalog
sagorevanjem koksa i
b) - Direktna redukcija ugljenikom C pri dodiru sa užarenim
metalurškim koksom.
a) - Indirektna redukcija
Kiseonik iz vazduha koji se uduvava u visoku peć u dodiru sa užarenim
koksom temperature oko 18000C sagoreva u CO2: C + O2 = CO2
Pri kretanju na više CO2 se u dodiru sa užarenim koksom razlaže na CO:
CO2 + C = 2CO
Ovako dobijeni CO penje se na više nailazeći na slojeve rude gvožđa,
redukujući je u metalno gvožđe - zona redukcije, 700-10000C
Npr hemijska reakcija hematita Fe2O3 + 3CO = 2Fe + 3CO2
b) - Direktna redukcija
Šarža se spušta naniže prolazeći kroz sve toplije zone visoke peći
U nižim - toplijim zonama, redukcija se obavlja direktno čistim C iz koksa
Fe2O3 + 3C = 2Fe + 3CO
 Hemijski procesi u visokoj peći –
zona ugljenisanja i zona topljenja
2. Ugljenisanje
Ovako rastopljeno gvožđe, oslobođeno kiseonika, u donjim delovima peći
sliva se niz užareni koks pri čemu apsorbuje iz koksa jedan deo ugljenika
stvarajući leguru gvožđe-ugljenik - zona ugljenisanja 1000-12000C i prelazi
u karbid gvožđa
3Fe + 2CO = Fe3C + CO2
3. Hemijske reakcije u vezi sa topiteljem
Na još višoj temperaturi, zona topljenja 1200-18000C gvožđe se topi i
dolazi do delovanja topitelja. Najpre kreč, koji je nastao od krečnjačkog
topitelja, spaja se sa kvarcnim primesama iz rude i obrazuje zguru - trosku,
a zatim deo Si, Mn, P i S iz rude i koksa pređe u gvožđe
Ovde se još neredukovani oksidi gvožđa redukuju direktno ugljenikom
 Na dnu visoke peći skuplja se tečno sirovo gvožđe i nad njim
specifično lakša zgura. Gvožđe i zgura se povremeno ispuštaju kroz
odgovarajuće otvore, dok preostali proizvodi sagorevanja koksa tzv.
gasovi visoke peći - CO, CO2, N2 ..., stalno izlaze na gornjem delu peći
Materijalni bilans procesa u visokoj peći po 1t sirovog Fe
za rudu sa sadržajem 50-55% gvožđa

Ulaz u peć Izlaz iz peći

ruda 2,0 t sirovo gvožđe 1,0 t
krečnjak 0,4 t troska-zgura 0,6 t
koks 0,9 t prašina iz gasa 0,1 t
vazduh 3,5 t=2700m3 gas 5,1 t=4000m3

• U zavinosti od rude i samog vođenja procesa sirovo gvožđe će sadržati

u većoj ili manjoj meri prateće elemente : Si, Mn, P, S
• Kao nuzprodukti procesa u visokoj peći mogu se dobiti u manjim
količinama Zn, Ag, Pb
• Gasovi visoke peći oslobođeni prašine koriste se za predgrevanje
vazduha za uduvavanje u Kauper aparatima, kao i za druge energetske
svrhe na licu mesta – tako se smanjuje potrošnja energenata
• Zgura se koristiti za izradu šljako blokova, za dobijanje cementa ...
 ELEKTRIČNE PEĆI ZA DOBIJANJE SIROVOG Fe
• Topljenje gvozdene rude u pećima sa električnim zagrevanjem se retko
koristi u svetu jer je nerentabilno – za dobijanje 1t sirovog Fe potrebno je
oko 2500-3000kWh el. energije. Našlo je primenu u zemljama koje nemaju
koksujući ugalj, a raspolažu sa velikim hidroenergetskim izvorima jeftine
električne energije
• Dobijanje sirovog gvožđa u električnoj peći vrši se korišćenjem električne
energije za topljenje oksidne gvozdene rude uz dodatak koksa.
• Koks se koristi samo kao redukujuće sredstvo i za naugljenisanje gvožđa
- oko 1/3 količine potrebne u visokoj peći

 Pošto se u električnu peć ne

Shema uduvava vazduh, nastrali gas u
električne peći peći sastoji se uglavnom od CO,
za dobijanje koji se po prečišćavanju od prašine
sirovog uduvava natrag u donji deo peći
gvožđa:  Regulisanjem napona električne
1)Ognjište struje moguće je dobiti
2)Jama odgovarajuću vrstu sirovog
gvožđa vrlo dobrog kvaliteta
3)Elektrode
 VRSTE SIROVOG GVOŽĐA
• Iz visoke peći može se dobiti
- belo sirovo gvožđe i
- sivo sirovo gvožđe
u zavisnosti od sastava sirovine, temperature u peći i brzine hlađenja
ispuštenog sirovog gvožđa
• Za dobijanje belog sirovog gvožđa potrebno je da sirovina sadrži
dovoljno Mn, koji pospešuje sjedinjavanje C sa Fe, stvarajući Fe3C
• Za dobijanje sivog sirovog gvožđa potrebno je da sirovina sadrži
dovoljno silicijuma (2-3%Si) i da u peći vlada povišena temperatura, da
bi se ugljenik izdvojio u obliku grafita, što se olakšava sporim
hlađenjem ispuštenog sirovog gvožđa u peščanim kalupima
 Posebne vrste sirovog gvožđa su
- ferosilicijum sa povećanim sadržajem silcijuma (8-10%Si)
- sjajno sirovo gvožđe sa povećanim sadržajem mangana (6-22%Mn) i
- feromangan sa znatnim sadržajem mangana (60-80%Mn)
 Sivo sirovo gvožđe koristi se za dalju preradu u liveno gvožđe
 Belo sirovo gvožđe uglavnom se koristi za dalju preradu u čelik
Postrojenja za dobijanje sirovog gvožđa kod nas u železari Smederevo
 LIVENA GVOŽĐA

• Osobine i primena livenih gvožđa zavise od oblika C u strukturi Fe

U livenom gvožđu ugljenik se može nalaziti u dva oblika:
- kao slobodan ugljenik–grafit i
- kao karbid gvožđa Fe3C

• Razlikujemo više vrsta livenih gvožđa :

- Bela livena gvožđa
- Siva livena gvožđa
- Legirana livena gvožđa
- Modificirana siva livena gvožđa
- Temper livena gvožđa
 Bela livena gvožđa - Sivo liveno gvožđe

• Kod belih livenih gvožđa ugljenik se uglavnom nalazi u vezanom obliku

kao karbid gvožđa Fe3C - cementit ili karbid ugljenika sa drugim
elementima - Cr, Mo, W, V itd
• BLG su vrlo tvrda (HB=30006000MPa), otporna na habanje, visoke
temperature i koroziju. Ne mogu se obrađivati rezanjem i plastičnom
deformacijom, najčešće se obrađuju brušenjem. Koriste se u livenom
stanju.
• BLG mogu biti
- legirana i
- nelegirana
Legirana bela livena gvožđa odlikuju se izuzetno velikom tvrdoćom
(HB=8000MPa), otpornošću na koroziju, toplotu i kiseline.
• BLG se manje koriste od SLG. Najčešće se upotrebljavaju kao
materijal za preradu u čelik i temper livena gvožđa
• U rudarstvu se belo liveno gvožđe koristi za izradu: kugli za
mlinove, za mlevenje rude u PMSu, čeljusti drobilica i dr
 Sivo liveno gvožđe
je pretopljeno sivo sirovo gvožđe uz dodatak starog liva
• Sive je boje
• Odlikuje se znatnom čvrstoćom pri pritisku i srazmerno malom zateznom
čvrstoćom, kao i umerenom tvrdoćom
• Nije kovno, ali se odlikuje vrlo dobrom livkošću
• Topi se na 1200-13000C
• Gustina mu je oko 7,25g/cm3
• Veliki nedostatak SLG je vrlo niska žilavost - vrlo krt materijal
• Ugljenik je u sivim livenim gvožđima izdvojen u vidu tri alotropske
modifikacije: u obliku lamela, rozeta i kuglica (nodula).
• Nodularni sivi liv - Sfero liv je vrsta sivog liva velike čvrstoće
Noduliranjem se povećava zatezna čvrstoća za oko 4 puta (do 600MPa),
liv dobija znatnu žilavost i postaje kovan
• Razlikuje se više vrsta sivog livenog gvožđa: obični sivi liv, sivi liv
srednje čvrstoće i sivi liv velike čvrstoće.
• Primena: Koristi se za izradu postolja, blokova motora, cilindara
lokomotiva i dizel motora, menjačkih kutija, kućišta pumpi, doboša
kočnica, kanalizacionih cevi, slivnika, grejnih tela itd
Legirana livena gvožđa - Modificirana siva livena gvožđa
Legirana livena gvožđa u svom sastavu imaju i manju količinu Cr, Ni,
Ni-Cr, Ti, Mo, Cu i Al
• Legirajući elementi omogućuju stvaranje sitnozrnastijeg i ravnomernije
raspoređenog grafita
• Prema sadržaju legirajućih elemenata livena gvožđa delimo na:
- nisko legirana - sa sadržajem legirajućih elemenata do 5%
- srednje legirana - sa sadržajem legirajućih elemenata od 5 do10% i
- visoko legirana - sa sadržajem legirajućih elemenata preko 10%

 Modificirana siva livena gvožđa dobijaju se dodavanjem

specijalnih materija - modifikatora livenom gvožđu pred izlivanje
 Kao modifikator najčešće se koristi Si koji se dodaje rastopljenom
sivom livenom gvožđu u obliku ferosilicijuma ili silikokalcijuma
Količina modifikatora iznosi 0,2 do 0,3% mase rastopljenog gvožđa za
izlivanje
 Od modificiranih livova izrađuju se odgovorni mašinski delovi kao što
su: kolenasta vratila, valjaonička vratila i dr.
 Temper liveno gvožđe - kvalitetno liveno gvožđe
• Dobija se od belog sirovog gvožđa dugotrajnim žarenjem (60-100 h) na
povišenim temperaturama (900-10000C) radi razlaganja cementita
• Prema hemijskom sastavu, načinu dobijanja, strukturi i osobinama
razlikujemo:
- beli - evropski temper liv i
- crni - američki temper liv
 Kod belog temper liva procesom temperovanja ugljenik je najvećim delom
ostranjen iz perifernog dela odlivka do izvesne dubine
Izgled preseka belog temper liva perlitne osnove i oksidiranog ugljenika ima
svetliju boju usled manje količine grafita.
 Kod crnog temper liva višak ugljenika, nastao raspadanjem cementita,
ostaje u perifernoj zoni u obliku zrnaca amorfnog ugljenika
Presek odlivka crnog temper liva ima tamnu boju, jer na feritnoj osnovi imamo
veliku količinu uključaka temper ugljenika
Shematski prikaz
Primena: Koriste se za strukture
izradu delova mašina za temperovanog liva:
domaćinstvo, doboše a) crni temer liv
kočnica, lanaca, malih b) beli temper liv
točkova, ključeva, raznih f-ferit; C-ugljenik;
okvira u građevinarstvu ... p-perlit
 DOBIJANJE ČELIKA
• Čelik se dobija iz belog sirovog gvožđa oksidacijom suvišnih
primesa: C, Si, Mn, P, S, koje se izdvajaju u obliku zgure i gasova.
• Oksidacija primesa pri dobijanju čelika iz belog sirovog gvožđa
nastaje indirektno preko oksidula gvožđa FeO, koji se najpre
obrazuje i posreduje oksidaciji prvo Si, a zatim Mn, C, P i S
C + FeO = CO + Fe
Si + 2FeO = SiO + 2Fe
Mn + FeO = MnO + Fe
2P + 5FeO = P2O5 + 5Fe
S + 2FeO = SO2 + 2Fe (delimično), i
FeS + Mn = MnS + Fe (većinom)

 U savremenoj metalurgiji najrašireniji postupci dobijanja čelika su:

- Konvertorski (Besemerov i Tomasov) postupak
- Simens-Martenov postupak i
- Dobijanje čelika u elektropećima
 KONVERTORSKI POSTUPAK
• Potrebna količina toplote za konvertorski postupak obezbeđuje se
hemijskim reakcijama kojima se čelik prečišćava, prvenstveno
oksidacijom pomoću kiseonika pod pritiskom
• Kroz rastopljeno belo sirovo gvožđe uduvava vazduh ili čist kiseonik,
pod nad pritiskom od 1,5 do 2,5bara. Kiseonik služi za oksidaciju, tj
sagorevanje primesa Si, P, Mn i C usled čega se razvija određena
toplota, potrebna za obavljanje procesa konvertovanja
Konvertori za čelik su uređaji u obliku velikog vertikalnog suda sa vatrostalnom
oblogom odgovarajućeg sastava
U zavisnosti od sastava belog sirovog gvožđa koje se prerađuje, razlikuju se dva
osnovna konvertorska postupka:
 Besemerov postupak za belo sirovo gvožđe
- sa velikim sadržajem silicijuma (do 2,4% Si) i
- malim sadržajem fosfora (ispod 1%P)
Konvertor Besemera je obložen vatrostalnom kiselom oblogom - kvarcne opeke
 Tomasov postupak za belo sirovo gvožđe
- sa velikim sadržajem fosfora (do 2,5%) i
- malim sadržajem silicijuma (ispod 0,5%)
Obloga Tomasovog konvertora je bazična - dolomit
Proces oksidacije - sagorevanja Si, Mn, P i C teče vrlo burno i traje do 20 minuta
 Konvertori za čelik

a) Konvertor za čelik – konstrukcija sa rešetkastim dnom

1) vatrostalna obloga; 2) rešetkasto dno; 3) dovod vazduha za produvavanje
4) hidraulični mehanizam za naginjanje suda
b) Konvertor za čelik - konstrukcija sa duvaljkom
1) obloga; 2) duvaljka za kiseonik sa vodenim hlađenjem; 3) voda;
4) kiseonik; 5) kanal za gasove
Na kraju procesa konvertovanja rastopljenom čeliku dodaje se feromangan,
ferosilicijum ili aluminijum u cilju dezoksidacije, degazifikacije i regulisanja sadržaja
ugljenika u čeliku
Kvalitet čelika dobijen konvertovanjem je nešto lošiji od kvaliteta čelika
dobijenog u Simens-Martenovoj peći
 SIMENS - MARTENOV POSTUPAK
• Mogu se preraditi znatne količine starog gvožđa, tj. čeličnog otpada i
do 80% (staro gvožđe oko 80% + BSG 20-30%)
• Simens-Martenova peć je vrsta plamene peći, koja se sastoji od
- zasvođenog koritastog ognjišta za topljenje sirovine i
- komora - rekuperatora za prethodno predgrevanje
generatorskog gasa i vazduha za loženje peći na 1000 do 12000C
• Time se omogućava povećanje temperature u prostoru za
topljenje na oko 17000C, koja je potrebna za postupak u ovoj peći.

Simens-Martenova peć
1) ognjište
2) rekuperatori
3) vrata za sirovinu
4) uređaj za dostavljanje
sirovine
5) otvor za ispuštanje čelika
6) predgrejani generatorski
gas
7) predgrejani vazduh
 Simens - Martenov postupak
• Proces prečišćavanja u Simens-Martenovim pećima sastoji se u sagorevanju P,
Mn, C i Si kiseonikom iz plamena generatorskog gasa
• Kod Simens-Martenovog postupka u zavisnosti od sadržaja sirovine koja se
prečišćava razlikuje se kiseli i bazni postupak

 Kod baznog - Simensovog postupka obloga peći je magnezitska i služi za

prečišćavanje belog sirovog gvožđa, uklanjanjem uglavnom fosfora (P). Za bazni
proces kao sirovina pored sirovog gvožđa dodaje se 10 do 15% čeličnog otpada uz
dodatak hematita 20 do 30%
Bazičnim postupkom dobijaju se uglavnom meki čelici, pogodni za temičku
obradu i duboko izvlačenje. Imaju veću žilavost. Upotrebljavaju se za dinamički
opterećene delove i bolji su od konvertorskih čelika.
 Kod kiselog - Martenovog postupka obloga je od kvarcnih opeka radi sigurnijeg
uklanjanja silicujuma (Si) iz sirovine. Sirovina za kiseli postupak je pored belog
sirovog gvožđa (20-40%) i staro gvožđe (čelični i gvozdeni lom) 60 do 80%
Kiselim postupkom proizvode se tvrđi čelici i čelici za livenje
Bolji su od čelika bazičnog postupka, ali je proces nešto skuplji

 Kompletan proces dobijanja čelika traje 4 do 6 sati

 U Simens-Martenovim pećima mogu se proizvoditi i legirani čelici,
tako što se u rastop dodaju legirajući elementi Cr, Mo, V, Ni i dr
 DOBIJANJE ČELIKA U ELEKTROPEĆIMA
• Postupak je mnogo savršeniji nego konvertorski i Simens-Martenog
postupak, ali je mnogo skuplji zbog velikog utroška električne
energije za topljenje sirovine

• Ovaj postupak primenjuje se kod čelika namenjenih izradi alata i

drugih proizvoda sa većim zahtevom u pogledu čistoće

• Za proizvodnju čelika imamo dve vrste električnih peći

- elektro lučne peći i
- indukcione peći
 Elektro lučne peći
• Elektro lučne peći se rade u dve varijante
– električni luk se stvara između dveju elektroda i metalne mase
– električni luk se stvara između jedne elektrode, a kao druga
elektroda služi metalno dno peći
• Najpoznatija elektro lučna peć je Erulova (Heroult) peć kod koje se
toplota za pretapanje čelika 25000C proizvodi električnim lukom između
dve elektrode nad ognjištem peći,
 U zavisnosti od karaktera sirovina
proces u elektro pećima može biti
kiseli ili bazni
 Pri pretapanju čelika dodaju se
razni dodaci (kreč, fluor, kvarcni
pesak) u cilju odstranjivanja primesa
u čeliku, a dezoksidacija se vrši
dodatkom feromangana
 Trajanje procesa topljenja zavisi
od kapaciteta peći i elektro opreme i
traje 3 - 4 sata
Elektro lučna peć za čelik
1)obloga; 2) krov; 3) elektrode; 4) hidraulični
cilindar; 5) dovod struje;6) šema rada peći
 Indukcione peći
• Rade na principu obrazovanja indukovane električne struje pri
prolazu kroz čelik, usled čega se on zagreva i topi
• Indukcione peći mogu biti nisko frekfentne i visoko frekfentne sa
učestalošću od 500 do 10000Hz

Indukciona
električna peć za
čelik
1)lonac
2)namotaji
3) rukavac
4) kanal za izlivanje
5) dovod struje

 Ove peći su podesne za preradu već rastopljenog čelika

 Čelik dobijen u elektro pećima ističe se boljim osobinama,
postojanim hemijskim sastavom, većom čistoćom, manjim sadržajem
sumpora, vodonika i azota (za alatne i brzorezne čelike)
 Uporedne karakteristike čelika dobijenog
različitim postupcima proizvodnje

Odstranjuje se u Poredak
Sadržaj u %,
Način toku
(ne više)
proizvodnje procesa
kvalitetu ceni
S P S P O
S.Martenov baz.
0,06 0,05 delimično da ne 3 2

S.Matrenov kis.
0,07 0,05 ne ne da 2 3
Besemerov 0,09 0,09 ne ne ne 4 1
Elektropećima 0,03 0,03 da da ne 1 4
 UMIRENI I NEUMIRENI ČELICI
• U procesu dobijanja i izlivanja čelik veoma lako rastvara gasove - O2,
N2, H2, CO2 i CO, koji izazivaju poroznost i nehomogenost strukture –
loše za mehaničke osobine
• Prema količini i rasporedu zaostalih gasova u toku očvršćavanja,
čelici se dele na neumirene, poluumirene i umirene
 Neumireni čelici sadrže do 0,3%C i oko 0,02%Si i nepotpuno su
dezoksidisani sa Mn i Al (dezoksidatori)
Odlikuju se prisustvom gasnih pora duž spoljašnje strane ingota, što
obezbeđuje mekši površinski sloj, a time i lakšu obradu deformisanjem na
hladno
Koriste se za izradu limova i šipki. Pore prisutne u neumirenim čelicima utiču
na smanjenje žilavosti, dinamičke čvrstoće i sposobnosti za zavarivanje
 Umireni čelici sadrže više od 0,3%C i 0,15-0,6%Si
Nastali oksidi se dezoksidacijom ne udaljavaju, već stvaraju suspenziju u
rastopu i ostaju u očvrslom čeliku
U umirenim čelicima nema gasnih mehurova, ali se na vrhu ingota formira
lunker-šupljina, koja se otklanja odsecanjem
Umireni čelici imaju homogenu strukturu bez šupljina i pogodni su za rad na
niskim temperaturama
 Umireni i neumireni čelici
• Poluumireni čelici sadrže 0,3-0,9%C i oko 0,15%Si, a
dezoksidisani su u većoj meri nego neumireni
Osim Mn i Al, kao dezoksidator deluje i Si
Pore su koncentrisane na gornjem delu odlivka
Primenjuju se za izradu profila i debljih limova

Poprečni presek
ingota
a) neumireni
b) umireni
c) poluumireni
čelik