Sadržaj

Sadržaj i

Struktura kristala 1
1 Formule 3

2 Zadaci 7
2.1 Rešeni zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
2.2 Zadaci za vežbanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

3 Pitalice 19

Difrakcija X-zračenja na kristalima 21

4 Zadaci 23
4.1 Rešeni zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
4.2 Zadaci za vežbanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

Svojstva kristalnih materijala 31

5 Zadaci 33
5.1 Rešeni zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
5.2 Zadaci za vežbanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
Struktura kristala
 Formule 1
Zapremina tela koje formiraju tri vektora: Ako su tri nekoplanarna
vektora izražena preko jediničnih vektora, tada se zapremina
geometrijskog tela koje obrazuju ta tri vektora računa na
sledeći način:
 
a
 x ay az 

V = a · b × c =  bx by bz 
 
 
 cx cy cz 

Atomski faktor pakovanja:

Z · Va
AFP =
Vjc

Z - broj atoma po jediničnoj ćeliji, Va - zapremina atoma pod

pretpostavkom da je sfera, jc - zapremina jedinične ćelije

Teorijska gustina kristala:

Z · M · amu Z·M
ρ= =
Vjc Vjc · Na

Z - broj atoma po jediničnoj ćeliji, M - relativna atomska masa,

amu - atomska jedinica mase (1,66 × 10−27 kg), Vjc - zapremi-
na jedinične ćelije, Na - Avogadrov broj (6,022 × 1023 mol−1 )

Molarna zapremina kristala

Na
Vm = · Vjc
Z
Z - broj atoma po jediničnoj ćeliji, Na - Avogadrov broj
(6,022 × 1023 mol−1 ), Vjc - zapremina jedinične ćelije

Zavisnost međuravanskog rastojanja (d) od Milerovih indeksa (hkl)

i parametara ćelije (a,b,c) za odabrane sisteme:

Kubni sistem:
1 h2 + k2 + l2
2
=
d a2
4 1 Formule

Tetragonalni sistem:

1 h2 + k2 l2
2
= 2
+ 2
d a c
Heksagonalni sistem:

h2 + hk + k2 l2
 
1 4
2
= +
d 3 a2 c2

Ortorombični sistem:

1 h2 k2 l2
= + +
d2 a2 b2 c2

Zapremina jediničnih ćelija u odabranim sistemima:

Kubni sistem:
V = a3

Tetragonlni sistem:
V = a2 c

Heksagonalni sistem:
√ 2
3a c
V=
2
Ortorombični sistem:

V = abc

Monoklinični sistem:

V = abc sin β

Oznake Brave-ovih rešetki

Sistem P C I F
Kubni (c) cP cI cF
Tetragonalni (t) tP tI
Heksagonalni (h) hP
Trigonalni (r) hR (rP)
Ortorombični (o) oP oC oI oF
Monoklinični (m) mP mC
Triklinični (a) aP
5
 Zadaci 2
2.1 Rešeni zadaci

Primer 2.1.1 Barijum-titanat je jedinjenje koje je značajno zbog

svojih feroelektričnih svojstava i puno se koristi u industriji
multislojne keramike.

Njegova kubna jedinična ćelija prikazana je na slici. Za svaki

od atoma napišite frakcione koordinate, odredite sastav jedi-
nične ćelije i koordinacioni broj za jon titanijuma. Koordinatni
sistem radi lakše orjentacije postavljen je u centar atoma Ba4.

Atomi Ba se nalaze u rogljevima jedinične ćelije. Četiri atoma

Ba imaju c koordinatu nula, dok preostala četiri imaju c
koordinatu jedan. Tako možemo pročitati i ostale koordinate,
pa dobijamo:

Ba1 Ba2 Ba3 Ba4

(1, 0, 0) (1, 1, 0) (0, 1, 0) (0, 0, 0)
Ba5 Ba6 Ba7 Ba8
(1, 0, 1) (1, 1, 1) (0, 1, 1) (0, 0, 1)

Atom Ti se nalazi u centru same jedinične ćelije, što znači da

su njegove koordinate ( 12 , 12 , 12 ). Još je preostalo da se odrede
koordinate za atome kiseonika koji se nalaze u središtu
stranica kocke.
O1 O2 O3
( 12 , 21 , 0) (1, 12 , 12 ) ( 12 , 1, 12 )
hline O4 O5 O6
(0, 21 , 12 ) ( 12 , 0, 12 ) ( 12 , 12 , 1)

Atom Ti nalazi se u centru ćelije i njegovi najbliži susedi

su atomi kiseonika. NJih ima ukupno šest, i to znači da je
koordinacioni broj titanijuma u ovom jedinjenju šest, dok
je koordinacioni poliedar oblika oktaedar. Sastav jedinične
ćelije možemo odrediti na sledeći način: atomi Ba nalaze se
u rogljevima i njih međusobno deli osam jediničnih ćelija,
atom Ti nalazi se unutar jedinične ćelije dok se atomi O
nalaze na sredini stranica i dele se između dve jedinične ćelije.
Dobijamo:

Ba Ti O
1 1
8· 8 =1 1 6· 2 =3
8 2 Zadaci

Dakle, sastav jedinične ćelije je BaTiO3 .

Primer 2.1.2 Primitivni vektori kristala α-Hg su (u Å):

a1 = 2.93i + 0.48j + 0.48k

a2 = 0.48i + 2.93j + 0.48k
a3 = 0.48i + 0.48j + 2.93k

M(Hg)=200, 1 amu=1,66 × 10−27 kg

1. Odredite zapreminu jedinične ćelije.

2. Odredite gustinu kristala.
3. Ako znate da su svi uglovi jednaki i manji od 90° i da se
atomi nalaze samo u rogljevima, odredite tip Braveove
rešetke.

1. Zapremina jedinične ćelije je u najopštijem slučaju

zapremina paralelopipeda koji obrazuju primitivni
vektori a1 , a2 i a3 . Njegova zapremina može se iz-
računati korišćenjem mešovitog proizvoda vektora
V = a1 · (a2 × a3 ).

V = a1 · (a2 × a3 ) =
 
 i j k 

= (2.93i + 0.48j + 0.48k) 0.48 2.93 0.48 =
 
 
0.48 0.48 2.93
= (2.93i + 0.48j + 0.48k)((2.93 ∗ 2.93 − 0.48 ∗ 0.48)i−
−(0.48 ∗ 2.93 − 0.48 ∗ 0.48)j + (0.48 ∗ 0.48 − 0.48 ∗ 2.93)k) =
= (2.93i + 0.48j + 0.48k)(8.3545i − 1.176j − 1.176k) =
24.4786 − 0.56448 − 0.56448

3
V = 23,37 Å

2. Zapremina ćelije koja je izračunata u tački a) je zapre-

mina primitivne ćelije, pa je u tom slučaju Z (broj atoma
po jednoj ćeliji)=1. Tada je:

m Z · M · amu 200 · 1,66 × 10−27 kg

ρ= = =
V V 23,37 × 10−30 m3

ρ = 14 206 kg/m3

3. Sva tri primitivna vektora imaju isti intenzitet, i svi

uglovi su jednaki i manji od 90°, pa je u pitanju rombo-
edarska Braveova rešetka.
 2.1 Rešeni zadaci 9

Primer 2.1.3 Odredite indekse crvenog i plavog pravca pri-

kazanih na kubnoj ćeliji.

Kada se određuju indeksi pravca, prvo je potrebno proveriti

da li se koordinatni početak nalazi u početnoj tački post-
matranog vektora pravca. Ukoliko se ne nalazi, potrebno je
translirati koordinatni sistem, a ukoliko se nalazi kao što je
to slučaj ovde, nastavljamo dalje. Odsečci koje vrh vektora
pravca odseca na koordinatnim osama su: 0a, 1a i 1a. Kada
se podele ovi odsečci sa ivicom ćelije, dobija se 0,1,1 i to
su indeksi pravca [0 1 1]. Vrh plavog pravca odseca sledeće
odsečke: 1a, 13 a i 0a. Deljenjem sa ivicom ćelije dobijamo:
1, 13 i 0. Ovde se javlja broj koji nije ceo, pa se svaki indeks
množi imeniocem i dobijaju se indeksi pravca [3 1 0].

Primer 2.1.4 Odredite Milerove indekse za ravan koja preseca

kristalografske ose na mestima a, 3b i -c.

Prema algoritmu za određivanje Milerovih indeksa, odsečke

podelimo sa ivicama jedinične ćelije i nađemo recipročne
vrednosti:
1 1 1
(1a, 3b, −c) → (1, 3, −1) → ( , , )
1 3 −1

Sada se indeksi prevedu u cele brojeve tako što se najmanjim

zajedničkim sadržaocem za imenioce pomnože indeksi: (3 1 3)

Primer 2.1.5 Izračunajte međuravansko rastojanje za ravni

{1 2 1}, {2 2 1} i {2 4 4} u kristalu koji ima kubnu jediničnu ćeliju
ivice a = 5,23 Å.

Za izračunavanje se koristi poznata relacija koja povezuje

ivicu jedinične ćelije, međuravansko rastojanje i Milerove
10 2 Zadaci

indekse ravni. Konkretno za kubni sistem, ona ima oblik:

a
√ =d
h2 + k2 + l2

{1 2 1}:

5,23 Å 5,23 Å
d121 = √ = √ = 2,14 Å
12 + 22 + 12 6

{2 2 1}:

5,23 Å 5,23 Å
d221 = √ = √ = 1,74 Å
2 2
2 +2 +1 2 9

{2 4 4}:

5,23 Å 5,23 Å
d244 = √ = √ = 0,87 Å
2 2
2 +4 +4 2 36

Obratite pažnju da je d221 = 2d244

Primer 2.1.6 Da li se javlja povećanje ili smanjenje jedinične

ćelije ako se dešava fazna transformacija u kojoj se rešetka
menja iz cF u cI? Radijus atoma u cF rešetki 126 pm dok je u
cI rešetki jednak 120 pm.

Promenu na jediničnoj ćeliji možemo uočiti posmatranjem

promene zapremine prilikom fazne transformacije. Ipak ne
može se uzeti u obzir samo zapremina ćelije, već se ona mora
normirati na broj atoma koji su prisutni u jediničnoj ćeliji.
Jedinična ćelija koja u osnovi ima cI rešetki je pakovana tako
da se atomi dodiruju preko glavne dijagonale i tu je ZI =2, dok
se kod cF ćelije atomi dodiruju preko dijagonale stranice i
kod nje je ZF =4. Na osnovu tih informacija povezaćemo ivicu
jedinične ćelije sa atomskim radijusima, a onda i zapremine
ćelija.

1 3 1 4r
√I 3
√ !3 √ !3
VI ZI aI ZI ( 3 ) ZF rI 2 120 pm 2
= 1 3
= 1 4r
= √ =2 √
VF ZF aF
√F 3
ZF ( 2 )
ZI rF 3 126 pm 3

VI
VF = 0.94 Očigledno je da se pri prelazu cF u cI događa
kontrakcija rešetke, jer se vrši smanjenje zapremine.

Primer 2.1.7 Odredite energiju rešetke kristala LiF(s) ako su

dati sledeći podaci:

1. Prva energija jonizacije za Li(g) : 520 kJ/mol

 2.1 Rešeni zadaci 11

2. Energija sublimacije za Li(s) : 155 kJ/mol

3. Afinitet prema elektronu za F(g) : −328 kJ/mol
4. Energija disocijacije veze 21 F2(g) −−→ F(g) : 75 kJ/mol
5. Standardna entalpija formiranja LiF(s) : −594 kJ/mol

Ovo je standardan problem u čvrstom stanju, jer je energija

rešetke veličina koja nije dostupna merenju. Zato se pribegava
korišćenju Hess-ovog zakona koji se u teoriji čvrstog stanja
naziva i Born-Haber-ov ciklus. Energija rešetke je energija
koja se oslobađa prilikom formiranja jednog mola jonskog
kristala iz jona u gasovitom stanju. Možemo napisati:

Li+(g) + F(g)
–
−−→ LiF(s) + ELat

Iz datih podataka potrebno je da napišemo seriju reakcija

koje će nam pomoći da izračunamo traženu energiju. Ako
počnemo od jona Li+(g) , znamo da je u strandardnom stanju
litijum u čvrstom obliku. To znači da litijum prvo mora da
sublimuje, a potom i da se jonizuje. Imamo:

Li(s) −−→ Li(g) + Esub

Li(g) −−→ Li+(g) + e – + Ejon

1
2 F2(g) −−→ F(g) + Edis

F(g) + e – −−→ F(g)

–
+ Eaf .

I još dodatno znamo da se standardna molarna toplota for-

miranja dobija iz reakcije:
1
Li(s) + 2 F(g) −−→ LiF(s) + ∆Hf .

Poslednju reakciju dobićemo i ukoliko saberemo prethodnih

pet reakcija, pa se dobija:

∆Hf = ELat + Esub + Ejon + Edis + Eaf

I odavde je lako pronaći energiju rešetke:

ELat = ∆Hf – Esub – Ejon – Edis – Eaf = −1016 kJ/mol

Primer 2.1.8 Na slici je nacrtana jedinična ćelija koja pripada

kristalu NaCl. Neka je crvenom bojom obeležen jon Na+ dok
je crnom bojom obeležen jon Cl – . Dužina ivice jedinične
ćelije je 5,63 Å. Atomske mase su M(Na)=23 i M(Cl)=35,5
i 1 amu=1,66 × 10−27 kg. Odredite broj jona Na+ i Cl – koji
pripadaju jediničnoj ćeliji kao i gustinu kristala.
 12 2 Zadaci

Jone Na+ imamo u rogljevima 8 · 18 i na stranicama ćelije

6 · 12 i to je ukupno 1 + 3 = 4 jona Na+ . Joni Cl – nalaze se po
sredini ivica jedinične ćelije i jedan jon se istovremeno deli sa
četiri različite ćelije, plus još jedan jon koji se nalazi u centru
kocke i pripada samo toj jednoj jediničnoj ćeliji. Ivica imamo
ukupno 12, tako da jona Cl – po jednoj jediničnoj ćeliji imamo
12 · 41 + 1 = 3 + 1 = 4.

m Z · M · amu 4(23 + 35.5)1,66 × 10−27 kg

ρ= = =
V a3 (5,63 × 10−10 m)3

Jedinična ćelija NaCl je u stvari
splet dve cF ćelije od kojih jednu
čine Na joni dok drugu čine Cl
joni.
ρ=2177 kg/m3
Primer 2.1.9 Na slici je prikazana konvencionalna jedinična
ćelija kristala cink-blende ili sfalerita (ZnS). U pitanju je ćelija
koja ima sve stranice iste i sve uglove iste i jednake 90°.
Atomi sumpora su u rogljevima i na stranicama, dok su atomi
cinka unutar ćelije. Obratite pažnju da postoji velika sličnost
između ove rešetke i dijamantske rešetke.

1. Koliko atoma od svake vrste imamo u konvencionalnoj

jediničnoj ćeliji?
2. Koji je ovo tip Braveove rešetke?
3. Dajte koordinate vektora (a1 , a2 , a3 ) kojima je moguće
definisati primitivnu rešetku za ovu rešetku. Koliko
atoma imamo u primitivnoj ćeliji?

1. Atomi S nalaze se u rogljevima i na stranicama ćelije

i ima ih ukupno 8 · 18 + 6 · 16 = 4. Atomi Zn nalaze se
unutar jedinične ćelije i sva 4 pripadaju samo toj ćeliji.
Ovde je potrebno naglasiti da se atomi Zn nalaze u
položajima tetraedarskih vakancija koje formiraju joni S.
Kada se pogledaju samo joni S, po četiri jona formiraju
tetraedar i u strukturi ih ima ukupno osam (pronađite
ih). Međutim samo četiri od njih osam su ispunjena
jonima Zn, dok su ostala četiri prazna.
2. Na osnovu položaja S atoma koji se nalaze na rogljevim
i na stranicama prepoznajemo da je u pitanju cF rešetka.
3. Kada smo identifikovali da je u pitanju cF rešetka,
znamo da su vektori odgovarajuće primitivne rešetke
takvi da spajaju jedan rogalj i centre tri stranica koje
a2
a1 čine taj rogalj. Centri stranica su tačke sa koordinatama
(0, 12 , 12 ),( 21 , 0, 21 ) i ( 12 , 21 , 0). Ako smo koordinatni poče-
a3 tak postavili u tačku O, onda su vektori odgovarajući
vektori: a1 = 21 j + 12 k, a2 = 12 i + 12 k i a3 = 12 i + 12 j
O
 2.2 Zadaci za vežbanje 13

Pošto je u pitanju definisanje primitivne rešetke, imamo jedan

atom sumpora i jedan atom cinka po ćeliji.

2.2 Zadaci za vežbanje

Zadatak 2.2.1 Mangan-aluminat je jedinjenje sa izraženim

feromagnetnim svojstvima. Njegova kubna jedinična ćelija
prikazana je na slici. Za svaki od atoma napišite frakcione
koordinate i odredite sastav jedinične ćelije. Koordinatni
sistem radi lakše orjentacije postavljen je u centar atoma Mn4.

Mn1 Mn2 Mn3 Mn4

(1, 0, 0) (1, 1, 0) (0, 1, 0) (0, 0, 0)
Mn5 Mn6 Mn7 Mn8
(1, 0, 1) (1, 1, 1) (0, 1, 1) (0, 0, 1)

Al: ( 21 , 12 , 21 ).

O1 O2 O3 O4 O5 O6
(1, 12 , 0) ( 12 , 1, 0) (0, 12 , 0) ( 12 , 0, 0) (1, 1, 12 ) (0, 1, 12 )
O7 O8 O9 O10 O11 O12
(0, 0, 12 ) (1, 0, 12 ) (1, 12 , 1) ( 12 , 1, 1) (0, 12 , 1) ( 12 , 0, 1)
Sastav jedinične ćelije : MnAlO3 .

Zadatak 2.2.2 Da li se javlja povećanje ili smanjenje jedinične

ćelije ako se dešava fazna transformacija u kojoj se rešetka
menja iz hP u cI? Atomski radijus kada je prisutna hP rešetka
je 126 pm dok je u cI rešetki jednak 120 pm. Podsećanje: hP
rešetka u osnovi ima dva jednakostranična q trougla ivice a,
c 8
dok je visina c, i u idealnom slučaju a = 3 .

VI
VH = 0.94 → Dolazi do kontrakcije ćelije, odnosno do sma-
njenja zapremine.

Zadatak 2.2.3 Koliko iznosi koordinacioni broj aluminijuma

ukoliko je poznato da je njegova rešetka površinski centrirana
kubna (cF)?

KB je 12.

Zadatak 2.2.4 Odredite parametar jedinične ćelije metalnog

gvožđa (α-Fe) i poluprečnik atoma ako je poznato da kristališe
u cI formi i da je gustina jednaka 7,86 g/cm3 .

a=2,87 Å i R=0,127 nm
14 2 Zadaci

Zadatak 2.2.5 Metalni litijum ima gustinu 0,53 g/cm3 i kri-

stališe u kubnoj kristalnoj rešetki. Odredite tačan tip rešetke
ukoliko je poznato da je međuravansko rastojanje između
ravni (1 0 0) jednako 0,35 nm.

Z=2, tip je zapreminski centrirana kubna rešetka

Zadatak 2.2.6 Ako metal I ima kristalnu strukturu tipa cF i

parametar ćelije 3,65 Å i metal II ima kristalnu strukturu tipa
cI i parametar ćelije 2,90 Å, odredite odnos njihovih gustina.

ρI MI aII 3 MI
=2 ( ) = 1,85
ρII MII aI MII

Zadatak 2.2.7 Kristal polonijuma ima cP Braveovu rešetku

i dužinu ivice jedinične ćelije a=3,359 Å. Izračunati broj je-
diničnih ćelija u 100 g polonijuma ako znate da je gustina
polonijuma ρ=9,23 g/cm3

N=2,86 × 1023

Zadatak 2.2.8 Parametar jedinične ćelije paladijuma je 0,389 nm

i poluprečnik atoma je 0,1376 nm. Koji tip kubne Braveove
rešetke je prisutan kod paladijuma?

Površinski centrirana kubna rešetka.

Zadatak 2.2.9 Na primeru kubne rešetke prikazati ravni

(1 0 0), (1 1 0) i (2 1 0).

(2 1 0)

(1 0 0) (1 1 0)
 2.2 Zadaci za vežbanje 15

Zadatak 2.2.10 Na primeru tetragonalne rešetke prikazati

ravni (1 1 1) i (1 0 2).

(1 0 2)

(1 1 1)

Zadatak 2.2.11 Za kubnu rešetku nacrtajte ravan (1 2 0) i

pravac [1 2 0].

z x

y y

Zadatak 2.2.12 Pročitajte indekse pravca koji su nacrtani na

slici.
16 2 Zadaci

Crveni pravac: [1 1 0], narandžasti pravac: [1 1 1], plavi pravac

[0 2 1].

Zadatak 2.2.13 Odredite energiju rešetke kristala CsCl(s) ako

su dati sledeći podaci:
1. Prva energija jonizacije za Cs(g) : 375 kJ/mol
2. Energija sublimacije za Cs(s) : 79 kJ/mol
3. Afinitet prema elektronu za Cl(g) : −349 kJ/mol
4. Energija disocijacije veze 21 Cl2(g) −−→ Cl(g) : 121 kJ/mol
5. Standardna entalpija formiranja CsCl(s) : −433 kJ/mol

Zadatak 2.2.14 Odredite energiju rešetke kristala CaCl2(s)

ako su dati sledeći podaci:
1. Prva energija jonizacije za Ca(g) : 590 kJ/mol
2. Druga energija jonizacije za Ca(g) : 1145 kJ/mol
3. Energija sublimacije za Ca(s) : 178 kJ/mol
4. Afinitet prema elektronu za Cl(g) : −349 kJ/mol
5. Energija disocijacije veze 21 Cl2(g) −−→ Cl(g) : 122 kJ/mol
6. Standardna entalpija formiranja CaCl2(s) : −795 kJ/mol

Zadatak 2.2.15 Ortorombična jedinična ćelija jedinjenja či-

ja je molarna masa 135,01 g/mol ima dimenzije a=589 pm,
b=822 pm i c=798 pm. Gustina je procenjena na 2,9 g/cm3 .
Odredite broj formulskih jedinki u kristalu po jediničnoj
ćeliji.

Z=5

Zadatak 2.2.16 Kristalna struktura litijum-oksida može se

opisati tako da su anjoni spakovani u formi kubnog gustog
pakovanja, a da se katjoni nalaze u svim tetraedarskim koor-
dinisanim položajima. Odredite formulu litijum-oksida.

Li2 O
 2.2 Zadaci za vežbanje 17

Zadatak 2.2.17 Neka je data jedinična ćelija koja ima ivice

dužine a, b i c. Odredite Milerove indekse ravni koja:
1. seče z-osu u tački -c, i paralelna je ravni xy
2. seče ose x, y i z u tačkama -2a, 3b i c, redom
3. seče ose x, y i z u tačkama a, b2 i ∞, redom

Zadatak 2.2.18 Talijum(I)-jodid kristališe u istom tipu struk-

ture kao i CsCl. Ivica jedinične ćelije talijum-jodida je 4,2 Å.
Odrediti jonski radijus jona Tl+ , ako je poznato da je jonski
radijus jodida 2,16 Å.

Zadatak 2.2.19 Kubna jedinična ćelija ima jone mangana

u rogljevima i jone fluora u centru svake ivice. Izračunajte
empirijsku formulu ovog jedinjenja i odredite koordinacioni
broj jona mangana. Izračunajte gustinu jedinjenja ako je jonski
radijus jona mangana 0,65 Å, dok je jonski radijus jona fluora
jednak 1,36 Å.

Zadatak 2.2.20 Rastojanje između (1 0 0) ravni u jednom mo-

noatomskom kristalu čija je rešetka zapreminski centrirana
kubna je 0,232 nm. Odredite ivicu jedinične ćelije i polupreč-
nik atoma.
 Pitalice 3
1. Kristalna rešetka je:
a) trodimenzionalni uređeni niz tačaka ( X )
b) trodimenzionalni uređeni niz atoma
c) trodimnezionalna jedinična ćelija
2. Kristalna struktura je:
a) trodimenzionalni uređeni niz tačaka
b) trodimenzionalni uređeni niz atoma ( X )
c) trodimnezionalna jedinična ćelija
3. Miler-Brave-ovi indeksi se koriste specifično u:
a) kubnom sistemu
b) trikliničnom sistemu
c) heksagonalnom sistemu ( X )
4. Mogu li Miler-ovi indeksi da se koriste u heksagonal-
nom sistemu?
a) ne
b) da ( X )
5. Ravan sa oznakom (0 1 0):
a) paralelna je sa y-osom
b) seče y-osu ( X )
c) seče sve tri koordinatne ose
6. Jedan određeni pravac u kristalima obeležićemo kori-
šćenjem kojih zagrada?
a) ()
b) [] ( X )
c) {}
7. Bazisni vektori u jediničnoj ćeliji definišu:
a) Kristalnu strukturu
b) Koordinate atoma
c) Jediničnu ćeliju ( X )
8. Trodimenzionalnih Brave-ovih rešetki ima ukupno:
a) 12
b) 13
c) 14 ( X )
9. Primitivnih dvodimenzionalnih Brave-ovih rešetki ima
ukupno:
a) 7
20 3 Pitalice

b) 5
c) 4 ( X )
10. Atomska gustina pakovanja u kristalima je:
a) <1 ( X )
b) >1
c) 6 1
11. Oktaedar je koordinacioni poliedar koji odgovara koor-
dinacionom broju:
a) 4
b) 6 ( X )
c) 8
12. Najveći koordinacioni broj u kristalima iznosi:
a) 10
b) 12 ( X )
c) 15
13. U kubnom gustom pakovanju, niz koji predstavlja način
pakovanja slojeva je:
a) ....AAAAAA.....
b) ....ABCABC..... ( X )
c) ....ABABAB.....
14. Jedini metal koji kristališe u primitivnoj kubnoj rešetki
je:
a) Magnezijum
b) Polonijum ( X )
c) Mnogi metali kristališu primitivnoj kubnoj rešetki
15. Primitivna kubna rešetka ima u jediničnoj ćeliji:
a) jedan nezavisan položaj ( X )
b) dva nezavisna položaja
c) četiri nezavisna položaja
16. U jediničnoj ćeliji NaCl postoji:
a) četiri atoma
b) četiri formulske jedinke NaCl ( X )
c) nemoguće je izračunati jer ćelija nije Brave-ova
Difrakcija X-zračenja na
kristalima
 Zadaci 4
4.1 Rešeni zadaci

Primer 4.1.1 Ugao pod kojim se difraktuju X zraci sa niza

kristalnih ravni koje se nalaze na međuravanskom rastojanju
od 99,3 pm je 20,85°. Izračunajte talasnu dužinu korišćenog
X zračenja.

Bragov zakon direktno daje: nλ = 2d sin θ. Uzimamo da je

n=1 i razmislimo da li je ugao koji je dat zapravo θ, ili je to 2θ.
Tekst zadatka kaže da je to ugao između ravni sa koje se vrši
refleksija i difraktovanog zraka, pa je to ugao θ. Zamenom
brojnih vrednosti dobijamo:

λ = 2d sin θ = 2 · 99,3 pm · sin(20,85°)

λ= 70,7 pm

Primer 4.1.2 Koje su vrednosti ugla (2θ) za prve tri refleksije

koje se javljaju na difraktogramu gvožđa. Radijus atoma
gvožđa je 126 pm, talasna dužina korišćenog X zračenja je
58 pm, a tip rešetke kristala gvožđa je cI.

λ
Na osnovu Bragovog zakona imamo zavisnost sin θ = 2d .
Treba naći d vrednosti za tražene refleksije. Dato je u zadatku
da je tip rešetke cI, tu znamo da refleksije koje se pojavljuju
moraju da ispunjavaju uslov da je zbir Milerovih indeksa
paran broj. Taj zahtev prve ispunjavaju refleksije {1 1 0}, {2 0 0}
i {2 1 1}. Takođe na osnovu tipa rešetke cI, znamo da se atomi
gvožđa dodiruju preko prostorne
√
dijagonale kocke. U tom
4r
slučaju važi da je 4r = a 3. Odavde je a = √ 3
= 291 pm.
Sada za svaku od refleksija možemo iskoristiti formulu
a
√ =d
h2 + k2 + l2

{h k l} d/pm sin θ θ/° 2θ/°

{1 1 0} 205.77 0.141 8.13 16.26
{2 0 0} 145.5 0.199 11.5 23
{2 1 1} 118.8 0.244 14.13 28.26
24 4 Zadaci

Primer 4.1.3 Sniman je difraktogram za uzorak volframa.

Refleksije koje su se pojavile pripisane su sledećim ravni-
ma: {1 1 0}, {2 0 0}, {2 1 1}, {2 2 0}, {3 1 0}, {2 2 2},{3 2 1}, {4 0 0}...
Identifikujte tip Braveove ćelije.

Na osnovu vrednosti hkl indeksa vidimo da je zbir indeksa

paran broj, to znači da volfram ima jediničnu ćeliju cI.

Potrebno je znati dozvoljene vrednosti indeksa hkl za kubne

rešetke - prostu, zapreminski centriranu, površinski centrira-
nu i dijamantsku rešetku.

Primer 4.1.4 Neka supstanca za koju je utvrđeno da ima

kubnu jediničnu ćeliju daje refleksije na sledećim vrednostima
uglova: 2θ=10,7°,13,6°,17,7° i 20,9°. Utvrđeno je da refleksija
na 17,7° pripada {1 1 1} ravni. Indeksirajte ostale refleksije ako
je talasna dužina korišćenog X zračenja 137 pm.

Na osnovu informacije da na difraktogramu postoji {1 1 1}

refeksija, odmah možemo odbaciti mogućnost cI rešetke, jer
zbir Milerovih indeksa kod nje mora biti paran broj. Takođe
na osnovu uglova, vidimo da je ta refleksija treća po redu, i
zaključujemo da je u pitanju cP rešetka jer bi kod cF rešetke
{1 1 1} refleksija bila prva koja se javlja na difraktogramu. Sada
još samo da potvrdimo zaključke. Bragov zakon direktno
θ = d. Za refleksiju koja se javlja na 17,7°, dobija se
λ
daje: 2 sin
da je d = 225,3 pm. Iz jednačine √ koja povezuje d, a i Milerove
indekse ravni imamo: a = d h2 + k2 + l2 = 390 pm. Sada
za ostale refleksije možemo da potražimo d na isti način:

θ/° sin θ d/pm (h2 + k2 + l2 )2 {h k l}

10.7 0.1857 368.94 1.1 {1 0 0}
13.6 0.2351 291.31 1.8 {1 1 0}
17.7 0.3040 225.30 3 {1 1 1}
20.9 0.3567 192.08 4.1 {2 0 0}

Primer 4.1.5 Ortorombična jedinična ćelija jedinjenja SbCl3

ima sledeće dimenzije: a=812 pm, b=947 pm i c=637 pm. Izra-
čunajte međuravanska rastojanja za ravni {4 1 1}.

Veza između d vrednosti, ivica jedinične ćelije i hkl vrednosti

za ortorombičnu ćeliju ima komplikovaniji oblik u odnosu
na kubnu ćeliju i glasi:

1 h2 k2 l2
2
= 2 + 2 + 2
d a b c
 4.1 Rešeni zadaci 25

Jednostavnom zamenom brojnih vrednosti dobija se:

1 42 12 12
2
= 2
+ 2
+
d 812 pm 947 pm 637 pm2

d2 = 279 367 pm2 → d = 528 pm

Primer 4.1.6 Kα linija zračenja sa bakarne anode sastoji se

iz dve linije talasnih dužina 154,051 pm i 154,433 pm. Difrak-
togram se prikazuje tako da se na x-osi prikazuje ugao 2θ.
Odredite rastojanje između refleksija koje se javljaju od obe
komponente na difraktogramu kristala polonijuma za ravni
sa Milerovim indeksima {1 0 0} i {3 2 1}. Jedinična ćelija kristala
polonijuma je cP i ima a=335,9 pm.
√
Iz jednačine a = d h2 + k2 + l2 odredi se d vrednost za
svaku od refleksija. Za ravni {1 0 0} d100 =335,9 pm i za ravni
{3 2 1} d321 =89,78 pm. Sada za svaku refleksiju i za svaku
talasnu dužinu korišćenjem Bragovog zakona izračunamo
vrednost sin θ i nakon toga vrednost 2θ.

d/pm sin θ 2θ/°

{1 0 0}
λ1 335.9 0.2293 26.512
λ2 335.9 0.2298 26.58
{3 2 1}
λ1 89.78 0.8580 118.19
λ2 89.78 0.8601 118.67

Dalje iz ovih podataka računamo razlike ∆2θ100 =0,068° i

∆2θ321 =0,48°. Ovde vidimo da je razdvajanje izraženije na
velikim vrednostima uglova 2θ.

Primer 4.1.7 Izračunajte vrednost strukturnog faktora za re-

fleksiju {1 1 1}. Poznato je da je u pitanju cI rešetka i da su svi
atomi iste vrste.

Formula na osnovu koje se računa vrednost sturkturnog

faktora je:
X

Fhkl = fj exp i2π(hxj + kyj + lzj )
j

U tekstu zadatka data je konkretna refleksija, odnosno kon-

kretna vrednost hkl indeksa. Svi atomi su iste vrste tako da
atomski faktor rasejanja ima istu vrednost za svaki od atoma.
26 4 Zadaci

Preostalo je da pronađemo još odgovarajuće koordinate ato-

ma. U pitanju je cI rešetka, što znači da postoji atom u centru
kocke i u svakom od rogljeva kocke. Položaj atoma u centru
kocke je 12 , 12 , 21 i taj atom pripada samo jednoj jediničnoj ćeliji.
Što se ostalih atoma tiče, znamo da se svaki od njih deli sa 8
susednih jediničnih ćelija. Taj problem možemo rešiti na dva
načina:

1. Uračunati koordinate svakog od osam atoma, ali u tom

slučaju atomski faktor rasejanja moramo podeliti sa 8
2. Računamo samo jedan od atoma npr. (0,0,0) i tada se
atomski faktor rasejanja uzima ceo.

Očigledno je jednostavnija druga mogućnost. Dakle:

X

F111 = f exp i2π(xj + yj + zj ) =
= f exp(i2π(0 + 0 + 0)) + f exp(i2π(1/2 + 1/2 + 1/2))
F111 = f exp(0) + f exp(i3π) = f − f = 0

Refleksije sa neparnim zbirom indeksa se NE javljaju kod

zapreminski centrirane kubne rešetke.

Primer 4.1.8 Jedinična ćelija KIO4 ima četiri atoma I raspo-

ređena u sledećim položajima: (0, 0, 0), (0, 12 , 21 ), ( 21 , 12 , 12 ), i
( 21 , 0, 34 ). Pokažite da joni I ne doprinose refleksiji {1 1 4}.
X

Fhkl = fj exp i2π(hxj + kyj + lzj )
j

Ukupno u strukturnom faktoru za refleksiju svaku refleksiju,

pa i za {1 1 4} učestvuju atomi K, I i O. Izdvojićemo iz izraza
 4.1 Rešeni zadaci 27

samo deo koji potiče od atoma joda i dobija se:

exp i2π(1xj + 1yj + 4zj ) =
= fI exp(i2π(1 · 0 + 1 · 0 + 4 · 0))+
+fI exp(i2π(1 · 0 + 1 · 0.5 + 4 · 0.5))+
+fI exp(i2π(1 · 0.5 + 1 · 0.5 + 4 · 0.5))+
+fI exp(i2π(1 · 0.5 + 1 · 0 + 4 · 0.75))
 
5
F114I = fI exp(i2π · 0) + fI exp i2π +
2
+fI exp(i2π · 3)+
 
7
+fI exp i2π
2
F114I = fI exp(i2π · 0) + fI exp(iπ · 5) + fI exp(iπ · 6) + fI exp(iπ · 7)
F114I = fI (1) + fI (−1)5 + fI (−1)6 + fI (−1)7
F114I = fI − fI + fI − fI = 0

Na osnovu toga zaključujemo da nema doprinosa intentzitetu

refleksije {1 1 4} od strane atoma I.
einπ = e(iπ)n = (−1)n

Primer 4.1.9 Primitivni vektori kristala α-Hg su (u Å):

a1 = 2.93i + 0.48j + 0.48k

a2 = 0.48i + 2.93j + 0.48k
a3 = 0.48i + 0.48j + 2.93k

Odredite vektore recipročne rešetke ako je poznato da je

3
zapremina ove jedinične ćelije jednaka V=23,37 Å .

Na osnovu formula za izračunavanje vektora recipročne

rešetke imamo:
 
 i j k 
2π 2π 

 2
b1 = (a2 × a3 ) = 0.48 2.93 0.48 Å =
V V  
0.48 0.48 2.93
2π 2
= 3
(8.3545i − 1.176j − 1.176k)Å
23,37 Å
−1
b1 = (2.245i − 0.316j − 0.316k)Å
28 4 Zadaci

 
 i j k 
2π 2π   2
b2 = (a3 × a1 ) = 0.48 0.48 2.93 Å =
V V  
2.93 0.48 0.48
2π 2
= 3
(−1.176i + 8.3545j − 1.176k)Å
23,37 Å
−1
b2 = (−0.316i + 2.245j − 0.316k)Å

 
 i j k 
2π 2π   2
b3 = (a1 × a2 ) = 2.93 0.48 0.48 Å =
V V  
0.48 2.93 0.48
2π 2
= 3
(−1.176i − 1.176j + 8.3545k)Å
23,37 Å
−1
b3 = (−0.316i − 0.316j + 2.245k)Å

4.2 Zadaci za vežbanje

Zadatak 4.2.1 Međuravansko rastojanje u nekom kristalu je

1,2 Å i ugao Bragove refleksije prvog reda je 30°. Odredite
energiju snopa X zračenja u eV.

Zadatak 4.2.2 Monohromatsko X zračenje talasne dužine

1,540 56 Å difraktuje se na tetragonalnom kristalu koji ima
konstantu rešetke a=6,0654 Å. Refleksija sa ravni (2 1 1) javlja
se na uglu 2θ=37,867°. Odredite konstantu rešetke c.

Zadatak 4.2.3 Kristal iridijuma analiziran je uz pomoć di-

frakcije rendgenskog zračenja talasne dužine λ=1,540 56 Å.
Odredite Bragov ugao (θ) za prve dve refleksije koje se poja-
vljuju na difraktogramu ukoliko znate da je jedinična ćelija
ovog kristala cF i da je ivica ćelije 3,84 Å.

Zadatak 4.2.4 X zraci talasne dužine 1,54 Å difraktuju se

sa ravni (1 1 0) kubnog kristala čija je jedinična ćelija 6 Å.
Odredite ugao θza prvih pet redova refleksije.

Zadatak 4.2.5 Ukoliko je poznato da ispitivani materijal ima

kubnu simetriju, da li se refleksija sa ravni (111) javlja pre ili
posle refleksije sa ravni (110)?

Refleksija (111) se javlja posle refelksije (110).

 4.2 Zadaci za vežbanje 29

Zadatak 4.2.6 Izrazite vrednost sturkturnog faktora za (hkl)

refleksiju sa kristala CsCl. Jedinična ćelija ovog kristala je
takva da se joni jedne vrste nalaze u rogljevima kocke, dok
se jon druge vrste nalazi u centru jedinične ćelije.

Zadatak 4.2.7 Koja se od sledećih refleksija neće pojaviti

u difraktogramu koji pripada kristalu sa cI tipom rešetke
(zapreminski centrirana kubna rešetka) i jednim atomom u
motivu: (100), (110), (111), (200), (210), (220), (211)?

Zadatak 4.2.8 Koja se od sledećih refleksija neće pojaviti

u difraktogramu koji pripada kristalu sa cF tipom rešetke
(površinski centrirana kubna rešetka) i jednim atomom u
motivu: (100), (110), (111), (200), (210), (220), (211)?

Zadatak 4.2.9 Zlato ima površinski centriranu kubnu rešetku.

Refleksija drugog reda (n=2) X zračenja sa ravni koje čine
naspramne stranice u jediničnoj ćeliji javlja se na θ=22,2°.
Talasna dužina korišćenog zračenja je λ=1,54 Å. Odredite
gustinu zlata.
Svojstva kristalnih materijala
 Zadaci 5
5.1 Rešeni zadaci

Primer 5.1.1 Vrednost zabranjene zone u čistom silicijumu

iznosi 1,12 eV . Odredite minimalnu frekfenciju elektormag-
netnog zračenja koja će moći da izbaci elektron iz valentne u
provodnu zonu.

Foton elektromagnetnog zračenja mora imati energiju koja je

minimalno jednaka vrednosti energetskog procepa.

Eg 1,12 eV · 1,6 × 10−19 J eV −1

Eg = hνmin → νmin = =
h 6,62 × 10−34 J s

νmin =2,71 × 1014 Hz

Primer 5.1.2 Poznato je da se u nekom materijalu gusti-

na elektrona može izraziti na sledeći način: g(E) = c · E,
gde je c=5,12 × 1028 eV −2 m−3 . Izračunajte energiju Fermije-
vog nivoa ako znate da je koncentracija elektrona jednaka
ne =5 × 1028 m−3 .

Broj elektrona u materijalu se računa preko integrala gustine

elektrona i integracija se vrši do energije Fermijevog nivoa.
Dakle:
Ef
Ef Ef 1 2 
ne = 0 g(E)dE = 0 c · EdE = c E 
2 
0
r
2ne
Ef = = 1,4 eV
c

Primer 5.1.3 1. Izračunajte odnos provodljivosti krista-

la silicijuma (čistog, bez primesa) na temperaturama
T=350 K i T=300 K ako je energetski procep Eg =1,114 eV .
2. Izračunati iznos koncentracije elektrona u provodnoj
traci na temperaturi T=300 K, ako je efektivna masa
elektrona m∗e = 0.26me i efektivna masa šupljine m∗h =
0.49me , gde je me masa elektrona.
34 5 Zadaci

U sopstvenom poluprovodniku koncentracija elektrona u

provodnoj zoni, odnosno šupljina u valentnoj zoni data je
sledećim izrazom:
3  
(2πkB T ) 2 ∗ ∗ 3 Eg
N(T ) = 2 (me mh ) exp −
4
h3 2kB T

kB =1,38 × 10−23 J/K, 1 eV =1,6 × 10−19 J, h=6,62 × 10−34 J s,

me =9,11 × 10−31 kg.

1. Provodljivost u poluprovodnicima potiče od elektrona

i od šupljina i to na sledeći način: σ = eNe µe + eNh µh .
Kada imamo soptveni poluprovodnik, broj elektrona
i šupljina je jednak, pa je tada: σ = eN(µe + µh ). Iz
ove relacije jasno je da je provodljivost srazmerna broju
elektrona, odnosno šupljina. Znači da je:
3  
(2πkB T2 ) 2 3
∗ m∗ ) 4 Eg
σ(2) N(2) 2 h 3 (m e h exp − 2k T
B 2
= = 3
σ(1) N(1) (2πkB T1 ) 2 ∗ 3

E

2 h3
(m∗e mh ) 4 exp − 2kBgT1
 
σ(2) T2 3 Eg 1 1
= ( ) 2 exp ( − )
σ(1) T1 2kB T1 T2
1,114 eV · 1,6 × 10−19 J
 
σ(2) 350 K 3 1 1
=( ) 2 exp ( − )
σ(1) 300 K 21,38 × 10−23 J/K 300 K 350 K
σ(2)
= 27,28
σ(1)

2. Koncentracija elektrona u provodnoj traci računa se

vrlo jednostavno na osnovu date formule:
3  
(2πkB T ) 2 ∗ ∗ 3 Eg
N(T ) = 2 (me mh ) exp −
4
h3 2kB T

N(300) = 2,39 × 1015 m−3

Primer 5.1.4 Neka je energija elektrona koji vibrira u pseudo

jednodimenzionom metalu jednaka: E(k) = (2J1 + 2J2 ) −
2J1 cos(ak)−2J2 cos(2ak). Konstante su: J1 =0,5 eV , J2 =0,25 eV
i a=2,5 Å.

1. Odredite minimalni i maksimalni talasni vektor.

2. Odredite minimalnu i maksimalnu energiju zone.
3. Odredite efektivnu masu elektrona na dnu i na vrhu
zone.
4. Odredite efektivnu efektivnu masu elektrona na kraju
Briluenove zone.
 5.1 Rešeni zadaci 35

1 eV =1,6 × 10−19 J, h=1,055 × 10−34 J s, me =9,11 × 10−31 kg

1. Minimalni i maksimalni talasni vektor (k) možemo

odrediti nalaženjem ekstremnih vrednosti zavisnosti
energije od talasnog vektora, a do njih dolazimo izjed-
načavanjem prvog izvoda sa nulom. Dakle:

dE d((2J1 + 2J2 ) − 2J1 cos(ak) − 2J2 cos(2ak))

= =0
dk dk
−2J1 (− sin(ak))a − 2J2 (− sin(2ak))2a = 0
J1 sin(ak) + 2J2 sin(2ak) = 0
J1 sin(ak) + 2J2 (2 sin(ak) cos(ak)) = 0
sin(ak)(J1 + 4J2 cos(ak)) = 0
sin(ak) = 0 ∨ J1 + 4J2 cos(ak) = 0
J1 0,5 eV
k = 0 ∨ cos(ak) = − =−
4J2 40,25 eV
k = 0 ∨ cos(ak) = −0,5
2π
k = 0 ∨ ak =
3
2π 1
k=0∨k=
3 a
2π −1
kmin = 0 ∨ kmax = 0,4 Å
3
2.

E(kmin ) = (2J1 + 2J2 ) − 2J1 cos(0) − 2J2 cos(0)∨

 
2π 2π
E(kmax ) = (2J1 + 2J2 ) − 2J1 cos − 2J2 cos(2 ))
3 3
E(kmin ) = (2J1 + 2J2 ) − 2J1 − 2J2 ∨
1 1
E(kmax ) = (2J1 + 2J2 ) − 2J1 (− ) − 2J2 cos(− )
2 2
E(kmin ) = 0 ∨ E(kmax ) = (2J1 + 2J2 ) + J1 + J2
E(kmin ) = 0 ∨ E(kmax ) = 3J1 + 3J2
E(kmin ) = 0 ∨ E(kmax ) = 2,25 eV

3. Efektivna masa povezana je sa drugim izvodom ener-

gije po talasnom vektoru na sledeći način:

1
m∗ = h 2 d2 E
dk2
36 5 Zadaci

dE
= −2J1 (− sin(ak))a − 2J2 (− sin(2ak))2a
dk
d2 E
= 2J1 cos(ak)a2 + 2J2 cos(2ak)4a2
dk 2
h2
m∗ =
2a2 (J1 cos(ak) + 4J2 cos(2ak))

Za k = 0 imamo

h2
m∗ = =
2a2 (J1 + 4J2 )
(1,055 × 10−34 J s)2 1
= −10
·
2 · (2,5 × 10 m) (1,5 eV) · 1,6 × 10−19 J eV −1
2

m∗ = 3,7 × 10−31 kg

Kada izračunatu masu podelimo sa masom elektrona

dobićemo i ovako: m∗ = 0.41me
4. Za k = 2π 1
3 a imamo :

h2 −h2
m∗ = 2π

4π

= 2
2a2 (J1 cos 3 + 4J2 cos 3 ) a (J1 + 4J2 )
−(1,055 × 10−34
J s)2
m∗ =
(2,5 × 10−10 m)2 · (1,5 eV) · 1,6 × 10−19 J eV −1
m∗ = −7,4 × 10−31 kg = −0.81me

π
5. Kraj Briluenove zone se nalazi na k = a i imamo:

h2
m∗ = =
2a2 (J1 cos(π) + 4J2 cos(2π))
h2 h2
= =
2a2 (J1 (−1) + 4J2 (1)) 2a2 (−J1 + 4J2 )
(1,055 × 10−34 J s)2
m∗ =
(22,5 × 10−10 m)2 · (0,5 eV) · 1,6 × 10−19 J eV −1
m∗ = 11,12 × 10−31 kg = 1.22me

Primer 5.1.5 Bakarna žica dužine L=1 m i dijametra 0,2 mm,

ima masu 0,28 g i otpor R=0,54 Ω.

1. Odredite specifičnu električnu provodljivost bakra.

2. Odredite broj atoma bakra u 1 m3 ako je M(Cu)=63,5
3. Ako su koncentacije elektrona i bakarnih jona iste, odre-
diti relaksacijsko vreme τ koristeći Drude-ov model
2τ
provodljivosti u metalima (σ = Neme ).

1.
L 1 L 1 L
R=ρ = →σ=
S σ π(d/2)2 R π(d/2)2
 5.1 Rešeni zadaci 37

1 1m
σ=
0,54 Ω π(1 × 10−4 m)2

σ = 5,88 × 107 S m−1

2. Zapremina provodnika je V = π(d/2)2 ·L. Sada možemo

pronaći i gustinu:
m m
ρ= =
V Lπ(d/2)2

0,28 × 10−3 kg
ρ=
1 m · 3.14 · (1 × 10−4 m)2
ρ = 8,9 × 103 kg/m3

Brojčanu koncentraciju bakarnih jona dobićemo kada

gustinu podelimo masom jednog mola:

ρ 8,9 × 103 kg/m3

N= =
M · amu 63.5 · 1,66 × 10−27 kg

N = 8,46 × 1028 m−3

3. Drudeov model provodljivosti kod metala daje:

Ne2 τ me σ
σ= →τ=
me Ne2

9,1 × 10−31 kg · 5,88 × 107 S m−1

τ=
(1,6 × 10−19 C)2 · 8,46 × 1028 m−3
τ = 2,47 × 10−14 s

Primer 5.1.6 Kada se bakar izloži magnetnom polju jači-

ne 2 × 104 A/m, može se izmeriti magnetizacija koja iznosi
−0,025 A/m.

1. Odredite magnetni momenat po jednom atomu bakra

znajući da bakar ima cF rešetku konstante 3,6 Å
2. Izračunajte magnetnu susceptibilnost bakra.
3. Na osnovu dobijenih rezultata, u koju grupu magnetnih
materijala biste svrstali bakar?

1. Magnetizacija (M) materijala je ukupan magnetni mo-

ment po jedinici zapremine. U jediničnoj ćeliji zapre-
mine a3 imamo 4 atoma Cu (jer je cF rešetka) i ako
pretpostavimo da svaki atom ima isti magnetni moment
38 5 Zadaci

m, dobićemo:

4m M · a3
M= 3
→m= →
a 4

−0,025 A/m · (3,6 × 10−10 m)3

m=
4
m = −2,9 × 10−31 Am2

2. Magnetizacija materijala proporcionalna je primenje-

nom magnetnom polju, pa imamo:

|M| −0,025 A/m

M = χH → χ = =
|H| 2 × 104 A/m

χ = −1,25 × 10−5

3. Kako je magnetna susceptibilnost manja od nule, za-

ključujemo da je u pitanju dijamagnetni materijal.

Primer 5.1.7 Kirijeva temperatura za elementarno Fe iznosi

1043 K. Znamo da je intenzitet magetnog momenta atoma
Fe jednak 2µB i da Fe kristališe u cI rešetki sa konstantom
a=2,85 Å. Odrediti:

1. saturacionu magnetizaciju
2. Kirijevu konstantu
3. konstantu Wajsovog molekularnog polja

µB =9,27 × 10−24 Am2 , kB =1,38 × 10−23 J K−1

1. Saturaciona magnetizacija se javlja kada se svi mag-

netni momenti orjentišu u istom pravcu i smeru, i to
je maksimalna magnetizacija. Kako je tip rešetke cI,
to znači da imamo dva atoma Fe po jediničnoj ćeliji.
Magnetizacija je tada

Zm Zm 2 · 2µB
M = Nm = = 3 = =
V a (2,85 × 10−10 m)3

4 · 9,27 × 10−24 Am2

=
(2,85 × 10−10 m)3
M = 1,6 × 106 A/m

2. Kirijeva konstanta može se naći na osnovu korišćenja

Kirijevog zakona i znamo da je

Nµ0 m2
C= .
3kB
 5.1 Rešeni zadaci 39

Ovde je N broj atoma po jednici zapremine, u našem slu-

čaju N = aZ3 , µ0 je magnetna permeabilnost vakuuma
(4π × 10−7 H/m), dok je m magnetni moment atoma.
Imamo da je:
Zµ0 (2µB )2
C= =
a3 · 3kB
2 · 4π × 10−7 H m−1 · (2 · 9,27 × 10−24 Am2 )2
3 · 1,38 × 10−23 J K−1 (2,86 × 10−10 m)3
C = 0,9 K

3. Konstanta Wajsovog polja povezana je sa kritičnom

(Kirijevom) temperaturom na sledeći način:

Nµ0 m2 TC
TC = γ =γ·C→γ=
3kB C

1043 K
γ= = 1159
0,9 K

Primer 5.1.8 Na slici je prikazana zavisnost B=f(H) za neku

čeličnu leguru. Odredite vrednosti: saturacione magnetne
indukcije, saturacione magnetizacije, vrednost remanentne
magnetne indukcije i vrednost koercitivnog polja.

Sa slike možemo pročitati vrednost saturacione magnetine

indukcije i to je Bs = 1,3 T . Magnetizacija i magnetna induk-
cija su povezane preko sledeće jednačine: B = µ0 M, pa je
onda:
Bs 1,3 T
Ms = = = 1,03 × 106 A/m
µ0 4π × 10−7 H/m
40 5 Zadaci

Vrednost remanentne indukcije se očitava sa grafika kada ne-

ma primenjenog polja, i to je oko Br =0,8 T . Takođe, vrednost
koercitivnog polja se čita sa grafika i to je polje kada je vred-
nost indukcije jednaka nuli, što je negde oko Hc =80 A/m.

Obratite pažnju da smo napisali da je Hc =80 A/m, bez pred-

znaka minus, jer je to samo suprotna orjentacija polja. Jedini-
ce:
T Wb/m2
[Ms ] = −1
= = A m−1
Hm Wb m−1 A−1

Primer 5.1.9 Sopstvena specifična električna otpornost Ge

na T=300 K je ρ=0,47 Ω m. Pokretljivost elektrona i šuplji-
na kod germanijuma zavisi od temperature na sledeći način:
µn =3,5 × 103 T −1 m2 /Vs za elektrone i µp =9,1 × 104 T −2 m2 /Vs
za šupljine. Izračunati sopstvenu koncentraciju nosilaca nae-
lektrisanja.

Znamo da je formula koja povezuje specifičnu električnu pro-

vodljivost i pokretljivost nosilaca naelektrisanja jednaka:

1 1
σ= = ne(µn + µp ) → n =
ρ ρe(µn + µp )

µn = 3,5 × 103 · 300−1 m2 /Vs = 11,67 m2 /Vs

µp = 9,1 × 104 · 300−2 m2 /Vs = 1,01 m2 /Vs

1
n= =
ρe(µn + µp )
1
0,47 Ω m · 1,6 × 10−19 C(11,67 m2 /Vs + 1,01 m2 /Vs)
n = 1,05 × 1018 m−3
m2 −1
[n] = (Ω m C ) =
Vs
Primer 5.1.10 Izračunati vrednost Holovog koeficijenta u Ca
300 K ako znate da on kristališe u cF sistemu sa konstantom
V m2 −1
=( mAs ) = m−3 rešetke a=0,558 nm. (e=1,6 × 10−19 C)
A Vs

Kalcijum je dvovalentni metal, i svaki njegov atom daje dva

elektrona. Što znači da je Hall-ov koeficijent jednak:

1
RH = −
2ne
Z 4 4
n= = 3 = = 2,3 × 1028 m−3
V a (0,558 nm)3
1
RH = −
2 · 2,3 × 1028 m−3 · 1,6 × 10−19 C
 5.2 Zadaci za vežbanje 41

RH = −1,36 × 10−10 m3 /C

5.2 Zadaci za vežbanje

Zadatak 5.2.1 Odredite maksimalnu vrednost energetskog

procepa (u eV ) takvu da foton talasne dužine 500 nm još uvek
može da izbaci elektron iz valentne u provodnu zonu.

Egmax =2,48 eV

Zadatak 5.2.2 Izračunati molarnu susceptibilnost benzena

ako njegova zapreminska susceptibilnost iznosi χ=−7,2 × 10−7
i ako gustina iznosi ρ=0,879 g/cm3 na 25 °C. Kojoj vrsti mag-
netnih materijala pripada benzen?

Zadatak 5.2.3 Spoljašnje magnetno polje jačine 2000 A m−1

u komadu metala indukuje magnetno polje indukcije 8π T .
Izračunajte relativnu permeabilnost metala.

Zadatak 5.2.4 Imamo dva materijala koji se magnetišu u

spoljašnjem polju jačine 1000 A m−1 . U prvom se javlja mag-
netizacija od 500 A m−1 dok se u drugom javlja magnetizacija
od 2000 A m−1 . Koji od ova dva materijala se lakše magnetiše?

Zadatak 5.2.5 Imamo komad mangana mase 200 g čija je

ukupna magnetizacija jednaka 8000 A m−1 . Odrediti magnet-
ni moment po atomu, ako je gustina mangana oko 8 g/cm3 .
Ar(Mn)=55 g mol−1

Zadatak 5.2.6 Merena je vrednost Hall-ovog napona u za-

visnosti od promenljivo magnetnog polja i rezultati su pri-
kazani na slici. Struja kroz uzorak je bila konstantna i iz-
nosila je 3 mA. Uzorak je debljine 1 mm. Odrediti Hall-
ovu konstantu, dominantan tip i broj nosica naelektrisanja.
42 5 Zadaci

Zadatak 5.2.7 Uzorak nekog materijala koji provodi električ-

nu struju iskorišćen je za određivanje Hall-ove konstante.
Uzorak je debljine 0,05 cm i otpora 10 Ω cm. Pri jačini spolja-
šnjeg polja od 1 T i struji od 8 mA, može se izmeriti vrednost
Hall-ovog napona od 53 mV . Odredite pokretljivost nosilaca
naelektrisanja.

Zadatak 5.2.8 Eksperimentalno je utvrđeno da se vrednost

energetskog procepa menja sa temperaturom i to tako što za
uzorak silicijuma na 190 K iznosi 1,145 eV , dok na 460 K izno-
si 1,075 eV . Ako pretpostavite linearnu zavisnost, odredite
kolika bi bila vrednost energetskog procepa na 0 K.

Zadatak 5.2.9 Za metalni bakar je poznato da on ima gustinu

od 8960 kg/m3 i da mu je relativna atomska masa jednaka
63,5 g mol−1 . Svaki atom bakra doprinosi provodljivosti sa
jednim elektronom i na sobnoj temperaturi je njegov otpor
jdnak 1,68 × 10−8 Ω m. Izračunajte vreme između dva rase-
janja elektrona koristeći Drude-ovu teoriju provodljivosti i
zanemarujući minus koji se javlja u formuli.