/ 5ЈЈ1~ " •г џ

:••-
~0М}-\ )
&И
?чЧЛ

Р‘ј';л-:4 . !&з
*; Iш 87 СРПСКА КМЖЕВНА ЗАДРУГА 87 |Ш
Ш:^т|^Вгг' Ј|&#'И
| ј!Ш1 ВАС1РС ДР1АВЕ1111
I !Ш1 ДОЖИПКО-ИСТОР0ЈС1А ШДдЈА •
•
>*
М ,^В
I о ПРВОМ СРПСКОМ УСТЛНКУ Ш
;! |!Ж!» {$ђ**3
II® 1804-184б !р
ШшШ нлпххсло

СТОЈЛН ИОБЛКОБНЂ.
ј!ш

№
чШ
I«
1
1 |ал

1(1^!
; ј'4^!
л
мнч

^ м>

Пажња! Пажња!
КЊИГА НАО МОЛИ.
Молим Вас, људи и децо, не дирајте ме
прљавим рукама. Биће ме стид, ако ме после :
тога узму други читаоци. Не' подвлачите моје
редове мастилом или оловком — го ми убија
лепоту. Када читате, не наслањајте се лакто-
вима на мене, и не остављајте1 ме отворену
на сто тако, да ми лице буде доле. И Вама
лично то се неби допадало, кад би се тако
с Вама поступало. Међу моје стран^е.,не-ме^Ј> •
ћите нити оловку нити што дебел'67 Ако сте^
завршили читање, а бојите се дб^.4&т.еги-з^у >г>.
бити место где сте стали, неморе гележити
ноктом, него метните листић хартије, да бих
се могла одмарати мирно. Обавијте ме харти-
јом, ако ме будете носили кад је влажно вре-
ме, јер ми оно наноси штете. Не заборављајте,
да Вас морам послужити многим другим чи- :
таоцима. Дакле, помозите ми да останем све-
жа и чиста, а јаћу Вама са захвалношћу по-
моћи, да будете просвећени и срећни.
МЗ БИБЛИОТЕКЕ
»ВЕСЕЛИНОКИ Т&«
БЕОГРАД — Теразије
ТЈЕЛ. 25-807.
 'ЈШ
Сигнатура п:
Презиме и име.пиа
/

. НАСЛОВ ДЕЛА

Место и год« издањ« /

Број карте Датум Број*чкарте Датум

Примедба читаоца враћања
чнтаоца враћ^ња

/IР %Ч! .
55Ј П ■/<
■/

/ 7
ј
4/\
'

л
V.

Бшогров
 1

:'х

(
\

**

.*
/
I

-V .. I

/
 . :
Vг •" /4 I
, кНзИЖАРА* а/ Ј
Ч^|новкћ^^
г

>
I

!
!
!
Л

••
-
 }Ч-

*
4

(
V ^ 'ч- - • -

5
 •• •. • • иИдИГУЈ

87 ОРПОКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 87

ПОЛИТИМКО-ИСТОРИЈСКА СТУДИЈА
0 ПРБОМ 0РП0К0М УСТАНКУ
1804-1813 ,0^

11АННСЛ0
к\^
јТоВАКО^Ћ^ч^*. 0,0^
Р ТОЈАН

< '
ДРУГО ПОПУЊЕНО И ПОПРАВЉЕНО 143ДАЊЕ

Ш
(Оаа јс ин.ига шггЈшПсии и.г фоида цок. ЈЗој>1}<1С,
Т5<>р^в1/^[.
,^-љ.фЂ< !
3
1П X / Ри
'ч-
О
Л“Г ' Ј
уЛ<1 &:< *4 о
о
О. Ј\с

БЕОГРАД о
ШТЛМИЛНО У ДГЖАВНОЈ ШТЛМИАРИЈН КГА.ЂКВИНЕ СГВИЈЕ
1904.
 ПРЕГЛЕД ОАДРЖАЈА:
СТРАНА
Пристуц .......................................................................... 1
I Узроци устаика на дахије. Аустријско-руска освајап.
и војне реФорме у Турској/ РеФорме у Београдско
Пашалуку нротпв јан.нчара и њпхов пеуспох • • 3
II Успеваљо срнског устапка. Бећнр-нашино мирсње
Гушанац-Алија. Посредоваље влашкнх киезова. Идеј
ослобођења............................................ .................. 22
III Деиутацнја српска у Дарнграду. ХаФИС-нашииа н Ибра
хпм-иашс Бушатлије мнснја за угугаељо устанка.
Ичкови нреговори. баузсће Београда н нредаја НЈапца 35
IV Руско-турскн рат н Срби руски савезиици. Мир Тнл-
знтски (1807), руско-Фраицускп савез и обуставара-
товаља бсз нримнрја за Србе................................. 01
Лг Настојавање Турске 1807 н 1808 око исносредна нз-
миреља са срнским устаннцима............................. 80
УГНово груписање спла наснрам савоза руско-Фралцу-
скога. Руски предлозн о Србијн из 1808—0. Песу-
гласице српскнх старсшина и рускнх чнновиика.
Прекид нрсговора у Јашу 1800 ................................. 92
VII Песрећио ратоваљс 1809. Ориски корацн код Аустрнје
н код Францускс. Аустријска иолнтнка протпв ру-
ског утицаја у СрОији................................................ 110
VIII Основиа уређсља у Србијн 1б1>1—1813. Уређеље од
1811 год. • • * ............................................................ 131
IX Аустрнја н Србпја 181)8—1810. Војоваљо 1810. Руска
радља у Аустријн иа обиопљољу'руско-аустрнјског
савсза .......................................................................... 152
X Паиолеопона најезда иа Ргснју и Букурешки Мир • • 109
XI КатастроФа 1813 ••.•’•••••.......................... 191 •
Завршотак....................................................................... 219
Прилог: Аптопомна нрава архнпелпшких остриа • • • 223
Кључ.................................................................................. 230

-► М ----------------------
'
‘

:
 с: ■

Иокољење зл пјесну створеио!

Виле ће се грабпт’ у вјскове,
Да пам в'јепде достојие саидету.
//. Л. Његош.

Ретко бивају догађаји који отварају и

затварају еиохе, који завршују низ непо-
вољних а почињу низ повољних 1’одина. који
крај и племе једно истичу на висину дотле
нови1)еног представништва свеколике лозе
народне, који први заигравају коло новог
времена, пуног последица, а дају пример
па који се угледају, у читавоме једном крају
света, и родни и туђини!
0 тога су годишљице таких догађаја
самс ио себи свечаиост најсјајнија и нај-
милија. Ако ће се та свечаност и у тишини
провести, љен је утицај благотворан. Она
укрепљава и соколи номоном великих дела;
она теши беднс што су у несрећи; она
зблиЈкава растурене и раздвојене; она но-
зива мисаоне и забринуте, да на ново пре-
гледајупосаонародни, да размотре погрешке
прошлости, да боље разрачунају задатке
будућности, да се опашу крепошКу повољ-
ПАОКГС ДГЖАИК СГИСКЕ 1
•> ВЛСКРС ДВЖАВК свпскк

них. установа и успомонама својих „бољих

и старијих". те да без страха стунају дал.е
путовима судбине народне. Народ је што
и ишв створ: самоодржање му је први закон;
у том је закону провиђење народно.
И срнски народ навршује ове године
сто година од славнога устаика на дахије
1804 године. Прследице су тога устанка
неизмерне у српском народу. у Лугословон-
ству и на Балканском Полуострву. 0 тим
је сриским устанком у вези новија политичка
и нросветна историја свих иокрајина срп-
ских и југословенских. Од несреКнога обрта
у XIV веку у корист Турака. који је оборио
низ брдо све послове хришћанске на Бал-
канском Полуострву, није всћ било обрта
тако знатна као што је био овај на освитку
века XIX, јер је он неоспорио кренуо на-
пред све послове хришКанског национализма
на Балканском Полуострву.
Зауставимо се, дакле, при њему при-
ликом његове стогодшшвице: склшимо капу
нрсд номеном његовим; мспитајмо шта га
је изазвало и довело. У иознању иеторије
тога • устанка прави је корен како нашим
тежњама тако и свеколикој сувременој по-
литици нашој.
 I
Узроци устанка на дахије. Аустријско-руска осва-
јања и војне реоорме у Турској. РеФорме у Бео-
градском Пашалуку против јањичара и њихов
неуспех.
Обнчио се узима да су узроцн српскога
ослобођеља у почетку XIX века у оиоме опа-
дању Турске, којс сс започело у другој поли,
нарочито пак с крајем XVII века, а проду-
жило без прекнда кроз цео XVIII век. Гра-
ннца турска, искада далеко више српских
земаља (још 1665 псиод Коморана), сиустпла
се беше на ново у земље где Србп жпве.
II не само то, псго се у току сто година, од
1688—1788, бројс равно трн аустрпјске оку-
пацијс српскнх крајева па јужиој страни Саве
п Дупава, у којпма сс готово увек налазио
Београдски Пашалук. Те су окупацијс биле:
1688—1690, 1718 — 1739 и 1788—91 године.
Али овако схватаље иитп је тачио нити
исцрпио.
Мије тачно, јер бн се по тој иретходној
псторији имало очекивати не да Београдски
Пашалук постане зачедакнове државе српске
— иего аустријска област. То се у Србнјп
још 1791 пред Свнштовски Мир држало као
1*
4 ВАСКРС ДРЖАВЕ СРНСКЕ

утврђена ствар; на то су миоги мислили и

кад се започео устанак српски од 1804. Као
што ни српскн хајдуцп ни српски устаници
од 1804—1815 нису узрок ослабљењу турском,
тако му не могу бити ни носледица.
А ннје поменуто схватање ни исцрпног
пошто су устанак изазвалн и покрет упутили
к васкроу државе српске са свим другоја-
чији узроцн. Ма колнко да је бно малеи сам
по себн тај устанак српски, ои је, опет, не
само никао из осталих оновремеипх буриих
догађаја европских, него се и сам у њих уплео.
II ма да устанак нпје утицао на те догађаје,
оип јесу иа њ, п то веома снлно, за целог
трајаља његова. Док ие нроучнмо и ие ухва-
тимо помеиуту везу, мп не можемо никад
појмнтп зашто су догађаји српског покрета
1804—1815 дали резултат којн је пред нама.
Прнступићемо, дакле, к нсиитивању и
објашњавању тих узрока.
Њих има више, н ево који су:
1. Јањичарско незадовољство и узбуиа
(1793) нротив султана Селима III због уво-
1>ења војничке и грађаиске реФорме у Турској,
која је нокренута, да бп се васпоставила ма-
лаксала снага Турског Царства.
2. Извесна киежииска автономија, иосре-
довањем Аустрије после Свиштовског Мира
(1791) прпмењеиа у Београдском Пашалуку,
и нарочиго искључење јагвичара из тога
пашалука, у ком су се они ире последње
аустријско-турске војие били утврдили.
. .1111«

УЗГОЦИ УСТЛНКЛ ГГЛ ДЛХГГЈЕ 5

3. Тежље Аустрије и Руонје да шире

своја царства или свој утицај на рачун Турске;
аустријско-руски споразумн или аустријско-
руска суревноваља и антагогшзам услед тога.
4. Утицај Француске Револуције на радњу
Аустрпје и Русије иа Истоку и тим начином
посредно и на послове српске, и непосредни
утицај Фраицуске експедицпје у Егнпат (1798)
на Портину акцнју против јаљичарског не-
реда у Видииу и у околини, а тиме и на по-
ложај у Београдском Пашалуку.1
Прнстугшмо и к ближем објашљељу ових
узрока.
1 Француска јс Реводуцпја увукла у вртлог еироиске по-
литпке Балканско Иолуострво још 1706*године нта-шјапском
експеднцијом Наиолеона Бопаиарте. СреКним љеговим операци-
јама Лустрпјаици буду пршсуђеии да траже мпр, иошто се у то
време Иаиолсоповом акцијом саломпла и Млетачка Републнка
(1707). На миру у КампоФОрмију (5/17 октобра 1797) закључи се
иогодбамеђу Француском н Аусгријом, но којој се Лустрпјп уступе
Млеци с Истријом, Далмацнјом н Боком Которском. а Фраицуској
• — Белгија, Ломбарднја п другн крајсвн. Јонска Острпа са Пре-
везом и Бутринтом на арбанаској обалн, дотадашња државнна
млстачка, ирииадну Француској. Рускога консула из Кр*а Фран-
цузи одвсду као заробл.сиика. Наполеон 1798 удари на Егииат
и на Снрнју. Руснја ступи у савез с Турском и с Еиглсском,
и 1798 руска и турска ч»лота и војска отму Лонска Острва Фран-
цузнма п установе иародну автономиу унраву у њима. На Кр«х*у
останс руска посада н Флота. Тако је изгледа.10 као да су се
Јонска Острва нод руском заштнтом ослободила, и глас о томе
деловао је нообнчио силно мсђу сиима балкаискнм хрншћаипма. Још
1801 помнљс се то нолнтнчко дсло у нозиатом мсмоару мнтро-
цо.шта Ст. Стратнмировића. Срнскн изаслаиици у Русији у ио-
четку зпмо 1801 трахпли су у Нотрограду за Србију иоименце
оио што је дато Јонским Оетрвнма. Кад су Аустријанци Ножун-
ским Миром на крају 1805 устуннли Фраицузнма Нстрију, Дал-
мацнју и Боку, руска јс нолитика на ново нотресеиа опнм ути-
цаљем Француске у балкаиска ннтан.а. Јонска Острва је цар
Ллоксапдар у Тнлзиту 1807 оиет усгупио Французима, а од њих.
су пх узсли Еиглези с крајсм 1811, иоглавито да ис би како год
оиот нрииала Русима н да би, ради задовољен.а енглоских иогледа,
епглеска војска н Флота ближе билс грчким зсмл.ама н Царнграду.
6 ВАСКРС ДРЖЛНЕ СРНСКЕ

Већ се око половине XVIII века у Тур-

ској опазнло да је главни узрок опадаљу
царства у опиггем переду и кварежу дру-
штвеном и иолитичком. Тај општи квареж
јеодјаљпчарске, иекадатако поуздане, војске
начниио гомнлу самовољннка п изслица, који
су у себичиим намерама иравили нереде, буне
и насиља, а за одбрапу су царства постали
са свпм неиодобни. Ме1)у тим су Лустрија и
Русија својом пзучеиом регуларном војском
постале просто неодољиве, и последице су
се виделе гхосле сваког рата у сталиом она-
даљу Турске н снажељу Руснје п Аустрије
на љеп рачун.
Рат руско-турски од 1768 —1774 п та-
даш1ве силио иапредоваље Русије узбуиили
су н Турску п суссдне јој земље. Да би за-
уставили наиредоваље Руспје н помнрнли је
с Турском, Аустрија п Пруска иредложе Ру-
сији поделу Пољске (1772и у којој су и љпх
обадве могле учествовати п спречити да се
Русија на страни Турске сама сувише не ко-
рнсти. Русија се доиста номнри с Турском
(9/21 јула 1774). Али се ииак тнм уговором
осиовала потоља иадмоћност Русије у Турској,
и он остаје мајзнатнији н по Русију мајпо-
вољнији од свпх руско-турских уговора. Тим
су уговором: 1-о Одвојплп се од Турске и
прогласили се за самосталне пространи кра-
јеви Крнма, Кубана, Буџака (иа Дољем Ду-
наву), Једисаиа, нтд.; 2-го Градовп Крч, Јеии-
кале, којима се осигуравао излазак из Азов-
ског Мора, п Азов прииали су Руоији; 3-е
 УЗРОЦИ УСТАНКА НА ДАХШК 7

Кммбури (ушће Дизепра) м обе Кабардије (иа

источмој страим Цриога Мора, северно од
Кавказа) припали су Руспји; 4-о Влашка и
Молдавија добмле су автоиомију, а Руснја
ираво да се за њих може иа ГГорти заузимати;
5-0 Русија је добила араво иа зашгиту вере
иравослав)1е у целој Турској. Свмма су тим
тачкама отвореиа врата п створеме подлоге
за даља осваја1ва. Аустрија, радн одбране
својпх иитереса, уговором од 1775, ишчуиа
од Турске Буковину. У Цариграду се пак
почне мислмтм на реФорме у војсци, еда би
се коиачио оиадање царства како год мре-
кратило. У то време иадају реФсрме барона
Тота, пореклом Маџара, афраицуског васгшта-
ника, којс нмсу остале без свакнх иоследпца.1
Ма да је иодењена Пољска, да бм се само
спречнло да 1774 Русија у Турској своје
иитересе сувише далеко ме уиамрсди, изпесе
се одмах затпм отворепо иа расправу и подела
Турске међу Аустријом н Русијом. II у Пе-
трограду и у Бечу стаму се тражмти начнип
како да се у томе Русија п Аустрија иогоде
н удруже, место да сурсвмовшвем једна другој
сметају. Још ранмје су, 1735—1739, те две
силе заједиичкн ударале наТурску, само игго
1 Запимл.шп! су мсмоари бароиа Тота: Мсиннгсз с!и 1)агои
(1с Тои 8иг 1сз Тигсз еч зиг 1сз ТагГагсз. I с1 II. Атз1егЦат
1784, у којпма су драгоцсиа саонштсња капо о тим рсФормама
тако п у онштс о стаљу Турске тога прсмсил. Још раинјс, одмах
иосдо Иожарсиачког Мнра (1718), нада иокушај рсФормс Француза
граФа 1Јоипа.1а, јсдпога од ОФИцира Ки1>. (Јапојског, којн сс но-
турчио и Турцима, иал.ада нрон, открио нрнп средстиа хри-
шКаискс надмоКности и н.ихоие одбранс. Алн јс тај нокушај остао
без пкаквнх нослоднца.
8 ВАСКТС ДРЖАВЕ СРПСКЕ

им је тада рат испао несрећно. Догађаји рата

од 1768—1774 н зближење у иодели Пољске,
којим се у тај мах Аустрија иајвише кори-
стила, потискивали су на ново иапред заје-
дничку акцију Руснје и Аустрије. Иа томе је
нарочнто радио знаменитн аустријски држав-
ник Кауниц. После смрти Марије Терезпје
(17/29 нов. 1780) цар Јосиф II 1781 закључн
с Катарином II уговор о пријатељству и о
одбрани, поглавнто с погледом иа акцију у
Турској. Преписком између цара ЈоснФа II
п Катарине II утврднло се да се за случај
срећног рата с Турском Влашка, Молдавија
и Бесарабија образују као автомомне државе
с кнезом хрншћанином; да се у Цариграду
васпостави Царство Грчко иод Катаринииим
унуком, великим кнезом Константином, али
да то царство никада не може бити састав-
љено с Царством Руским.1 Цар Јосиф II је
тражпо за Аустрију Хотин град и округ му,
Малу Влашку (до Олте), Никопољ, Видии,
Оршаву, Београд, итд. ОдМлетачкеРепублнке
љему бн се уступиле Мстрија п Далмацнја
упромену за Морсју, Крит, Кипар и друга
острва. Још је Аустрија тражила да јој ушћа
дуиавска остаму слободна за трговиму. Кад
царица Катарина 1784 заузме п са својим
царством споји Крим, а 1783 прими у заштиту

1 С овим јс у вези нознаги мсмоар митрополита Ст. Стра-

тимировиКа од 1801 год., у ком сс доказујс цару Алсксандру I
да јс у нитересу Русијс да васиоставл.а нс грико иого сриско
цорстао. У вози с горс помеиутим нлановпма уиуку јо царицс
Катаринс иаденуто имс последљсга цариградског цара н набав-
љеие су му и дадиље Гркии.с.
 ЛУСТРИЈСКО-РУСКА ОСВАЈАЊА 9

Грузију и њеног цара Ираклија, н кад 1787

у друштву с аустријским царем Јоснфом II
свечано пропутује Крим — Турска Русији
објави рат на иово, у који, као савезнпца
руска, по горе поменутом уговору, одмах при-
стаие и Аустрија. Тако се почео рат 1787 —
1791 ме1)у Турском н поменутим силама, с ве-
ликим иамерама, ну с веома различптом сре-
ћом. Аустрпја је п у том рату заузела Бео-
градски Пашалук по трећи пут. Усномене о
учешћу српских добровољаца у томе рату
обележавају се у иародмоме памћењу пмеиом
Кочине Крајине.
У току тога рата ие само што је у Фран-
цуској букнула нозната револуција, него су
п Пруска, Енглеска н Шведска почеле ра-
дити да оба зараћена царства доведу ме1>у
дво ватре. Шведска занста заратп с Русијом
(1788—1790). Пруска почне замршивати по-
ложај у Пољској п замешпвати иову ноделу
п рат у Пољској, у коме је та стара држава
словеиска н ишчезла. ТуркоФилске агнтацнје
нз Берлпиа грдно су сметале Аустрији, и кад
у почетку 1790 умре Јосиф II, брат му н на-
следник Леополд II чнњаше све што је могао
да се умнрп с Турском п одвојн од савеза
с Русијом у тој војии. Заплети с Француском,
заметенп рсволуцпјом, моралп су н Аустрпју
и Пруску обрнути пословнма н рату на за-
падпим граипцама. Нз тпх свпју узрока 7/19
септ. 1790 закључи се међу Аустрпјом н Тур-
ском у гБур1)сву дугачко примирје, које се
(4 авг. 1791 по иовом) завршп Свиштовским
10 ВЛСКРС ДРЖАВЕ СРПСКЕ

Мнром. Русија остаие у рату с Турском јоиг

неко време, али и она (9 јан. 1792 по новом)
закључм с Турском мир у Јашу.
Тако се, поред свпх великих пзглсда,
рат свршп, а не васпоставп се никакво царство,
и Турска остане као што јс и била. Пољска
и оиет платн трошкове тнх загглета, ишче-
знувши са свим из реда држава. Турска и
Аустрнја помнре се искреиије но икада дотле,
п Турска се стаие труднтп да потпуио за-
довољи суседио царство. Као да се п у Ца-
рнграду п у Бечу јасио слутнло да ишчезава
време за поделу Турске међу Руснјом и међу
Аустрнјом, о чему су Јосиф II и Катарииа II
толнко сањалн, н да се па хоризонту пома-
л>ају другп задатцн н друге невоље!
Глас о аустријско-турском умирењу нигде
ннје примљеи тако рђаво као у Београдском
Пашалуку, где пзгледа да се бпло утврдило
мишљење како се тај пашалук неће више
ин враћатн под турску власт.1 Кад се у по-
четку 1791 чуло у Београдском Пашалуку
да ће се у њему опет повратнти турска власт,
отвори се агитацнја да се за Србе миром
уговорс барем автономна права, као што пх
нма Влашкз, тс да се Србнја сама собом
нзабраним својим старешииом управља н да
се одреди колико ће одсеком султаиу давати,
а Турцнма да се нопосредпа управа иад Ср-
1 Осим ологл што јс о томо иозиато из моје студијс у
Гдаспику XX »Прилог к ериској исторнји око 1790* и из Ме-
.мо.чра иротс М. НснадоииКа, могу сс к томс додаги још н ие-
колики заниси из II кн.иге Љ. Стојапоппћа »Стари срнскн заииси
и натниси".
 Уо'л-’
. л' **?«>
е''; .
Н0Ј11К РКФОРМЕ У ТУР

бијом више ие враћа.1 Место тога с'4* чланом

1-нм Свиштовског Мира изрече оншта амне-
стија за становиике Црие Горе, Босие, Србије,
Влашке и Молдавије који су у рату ма игга
чишјли иротиву свога старог господара, а
чланом 10-им пстога уговора нарочнто се
утврди дро1сап>е реда ио граиицама и кажња-
вање оних који 6и иротив тога грешили. 0 ја-
њичарима или о каквој автоиоммји у Србији
у тексту се Свиштовског Уговора не помиње
ништа. Пепгго је ипак учпњеио другнм ди-
пломатским средствпма или инмцијативом
турске средпшне власти која је смпшњала
општу реФорму. Јер повп туроки паша у Бео-
граду почне своју управу изиенадиим погу-
бљењем Дели-Ахмста, пређашњега јањичар-
ског старешнне у Београдском Нашалуку.
Растсранши обезглављеие јањичаре који су
спремни били да се такође у Београдски Г1а-
шалук враћају, он објави да се у тај пашалук
јањнчарп више враћати не могу, ма да се
по последицама види како та мера иије нот-
пуио извршена. Прота М. Ненадовић бележн
како су кнезови из Београдског Пашалука
»извадили хатишернФ да у Београдском На-
})шалуку ие буде чнтлук-сајбнја ии ага (го-
„сподара)'2 шгги њиховпх десетака пего да
»се даје само сиахијско и царскос(.3 Истн ха-
1 Гласпш; XX, 00.
2 То би били ирапп пдаспици земл.е насуирот сиахијама
који су, као коњицн иојиицн, нмалп само уживање одрођеин.х.
дажбниа. ХатшпернФ би тај, но томе, значно да јо н.име зсмља
остављсиа у власииштво самим држаоцнма — Орбима.
3 Мемоари, стр. 19. Па стр. 14—45 иомнн.е се онет ха^
тишерцф с тнм да је у љему била уцисана 1џм«ра иореаа н да.
12 ВЛСКРС ДРЖЛВЕ СРИСКЕ

тишериФ од 1793 иомиње се и у захтевима

српским од 1804 године, иарочито по циФри
данка и по праву обиављања цркава и ма-
настпра које је у њему било занисано. Оче-
видио је да је бнло издато некакво засебио,
по хрншћане поволпшје уре1>ење Београд-
скога Пашалука, нама сад у иојединостима
непознато. II доиста под управом Лбу-Бећнр-
паше (1792 —1794) и нарочито под управом
Хаџн-МустаФа-паше (1795—1801) уведе се у
Београдском Пашалуку новн потпуно авто-
номни ред под српским кнежинским старе-
шинама, нека врста нове кнежииске автоио-
мије, под врховмом турском влашћу. Ради
одбраие од јањичарских папада, који су се
редовно понављали, установила се, касиије,
под Хаџп-МустаФа-пашом, још н права иа-
родна војска, у којој су Србп били старешиие.
При свем том није се мислило да је што
постигао руско-аустрнјски рат од 1787 —1792,
јер су то све биле голе ситнице нрема опоме
што се ратом постићи намеравало. Аустрија
није бнла рада да уздиже автономни дух ме!)у
Србима, и ово сс чипило тек да се бол>е
осПгура ред на граници п да се Аустрнја
откупи од својих ранијих обећања, када су
јој српскн устаиици требалп. Алн ма да су
Аустријаици изашли празппх руку из тога
рата п ма да је Турска ирошла са свим јев-
је био на чуиан.у у београдскога мптронолита. У исиисима М.
М. ВукиКссића из петроградско архииеМннистарства Пиостраиих
Дела има иисмо срнских старешина од •» маја 1801, пнсаио из
Остружницс, руском иосланпку у Царнграду, где со номин.е харач
но <х*ормапу иаданом 1793 годиие.
 ’ .* > * ’■ ; :

ВОЈНЕ ВЕФОРМЕ У ТУРСКОЈ . 7^ * ‘ 43

* Ч

тино, — сами Турци узму озбиљно онасност

из које су их у тај мах европски заплети.
случајно избавили.
У свих бољих људи у Турској завлада
уверење да ће царство пропасти, ако се не
укине јаљичарска војска и ако се место*
ње не установи редовна, учеиа и дисциплино-
вана војска но тадашњем европском иачину.
Султан Селим III (1789—1808) стави се на
чело тога покрета још 1792, чим је рат с Ру-
сијом и Аустријом престао. Уза њ прнстану
најбољи л>уди царства. Још од времеиа по-
следњег руског рата у том су правцу упу-
ћивалн Турке и савети нз Берлпна, где се
одржање Турске, због Аустрије и Русије,
желело свима силама. Велнки везнр Коџа-
ЈусуФ-паша, искрени ноборник реФорме, био
је султаиу на руцн. II у првој ноловини 1793
излазе већ поједиие султаиске наредбе о ре-
ФОрмн војске, иизамњ-џедид илп пови ред~
Исти се одмах почие оствариватн, и њега
ради се установе н иове дажбнне. У псти мах
се дигне и оиознција. Свс живо скочи на
тај иови ред н прозове га ђаур-талими —
иеверипчки ексерцир. И јањичарима се на-
реди да уче ексерцнр, н они, огледавши до-
некле, пс пристану.
Покрет, започет у Царпграду против
војне реФорме, рашпри се брзо у уиутраш-
њост, п нарочито на!)е одзпва у пашалуцима
Београдском п Впдинском, као пашалуцима
граничпим, који су тога радп што су на гра-
ници претендовали иа већа права у државини
н ВЛСКРС ДРЖЛВЕ СРНСКЕ

зсмље. Тнм су дошли у сукоб и са спахи-

јама (коњичком војском), који иису радо где-
дади те нове тражбнне, осеИајући да им извор
прихода слабн. Лдај-бег и муда у Београду
умореии су 30-ог јуда 1793 димом и смрадом
у Небојпш кули, а на пашу се иапададо. Ади
је све то одбијено.1 С већим успехсм се
отвори отпор у Видину, где се на чедо по-
крету стави човек даровит, умешан и срећан,
Осмаи Пасван-огду. Око Божића 1794 он за-
узме Впдпи град, огдаси се као отворепи
протнвник рсФорме, пстера судтаиске људо
из Видпна, оправн град и снреми се на одбрану,
говорећн, наравно, да буна љегова није про-
тив судтаиа иего против љсговпх саветника.
Тога ради сс 1795 отворп око Впдина, против
Пасвам-огла, читав рат, у комс Пасваи-огду
одржи превагу над свпма судтаиским војво-
дама. Порти иије остадо ннигга друго до да
се иаравиава с љимс. У Београду је, такође,
сдедбеиик Ебу-Бећир-паше Шашпт-иаша на
ново покушао да у пашллуку васиостави ја-
1БИчарскп рсд, ади га је Порта одмах зба-
.цила, поставивши иа љегово место (у јесен
1795) Хаци-МустаФа-пашу, одсудног против-
ника јаљичара а пријатеља реФорме. Пасван-
огду се одмах спремио да иападие Београдски
Пагпадук и да збаци Хаџи-МустаФа-пашу п
васностави у Београдском ГЈашалуку јаљи-
чаре. У томс је времену Хаџи-МустаФа-иаша
организовао сриску народиу војску. Зими

Љ. (Јтојаноннћ, Заинсн, 11, 291.

 ВОЈНК ГКФОГ.МЕ У ТУГСКОЈ 15

1797 — 1798 годмис Пасван-огловевојсксударе

на Београдскн Пашалук (ударивши о већим
планом н па другс крајсве), али усиети не
могну. Тада се српска народна војска добро
иокаже у одбраии пашалука, алм до крајности
раздражн турске Фанатике против сриоких
автоиомних нрава, ма да су била всома ма-
леиа. Годние 1798 удари иа Пасван-огла и
иа 13идин силна султанова војска. У љој су
билс п чете из Бсоградског Пашалука н пз
Босне. Али успеха иије бнло, и у јесеи 1798
београдска п босанска војска вратпше се
кућама.
У то време сс отворно п рат с Фраи-
цуском (1798—1801) изнеиадинм н једва иој-
мљивнм упадом Боиаиартпиим у Егииат, којн
је Порту веома збуино н узиемирио. Међу
осталнм мерама којс јс пзазвао оваЈ заплст
с Француском било је поиуштаље наспрам
Пасвап-огла н паспрам иезадоволпшка јањн-
чарскмх. Порта пздаФермам како је муфтпја,
по закоиу, нашао за право н како султан
доиушта јањнчарима да се могу слободпо
вратити иа своју очевнну у Бсоградском Па:
шалуку. Хаци-МустаФа-паша се уздао да ће
ипак одржати ред, н то му ио!)е за руком
у пролеће 1800, кад у Шапцу јањичарн са-
мовољно убију киеза Ранка Лазаревнћа из
Свилсухс. Али ири крају 1801 јањичарн
дигну у Београду буиу иа Хаци-МустаФа-
иашу, затворе га у град, и најпосле 15 де-
ксмбра 1801 убпју, за тим поубијају по Бео-
гр&ду још вшне Турака којс су сматрали за
16 ПАСКРС ДРЖАПЕ СРПСКЕ

прнјатеље реда и мротивнике самовољства

и иасиља, а по том пашалук разделе међу
собом на четири дахије, устаиовивши у њему
јањичарски и насилиички ред, какав управо
није бпо никада. Пошто с главним вођем
ове онозицпје, видинским Пасван-оглом, није
могла нипЈта да учинн, Порта прими објаш-
његва каква су јој Форме ради дана од ја-
њичарских буптовиика у Ееограду, поставн
(истом да се Форма нспуни) на место уби-
јеног Хаци-МустаФа-паше за везира Ага-
Хасан-нашу, пусту сенку, старца без вол:>е,.
којн је раније бпо јањичарски старешина,
а јањичарскнм дахијама оставп да чине нгго
су започелн, рачунајуГш, као што је у таким
приликама обичај на Портн, да ће други пут,
згоднпјом прнликом, мир п ред васпоставитм
п злочинце казиитн.
Тако Порта у Београдском Пашалуку
напусти самовољи насилмичкој без икакве
одбране не само Србе него п Турке спахије
и миоге поштеие људе којп су били за ред
н законнтост. Пасиљима дахнјским одмах су
с почетка нодлегли и пзвам Београда миоги
добри Турци у пашалуЈ;у. Србпма је груба
иасилиичка дахијска управа у пашалуку вра-
тила се иакон пуинх 12—13 годпна реда и
полу-автономије (почпњућн од 1788, кад је
власт аустријска турску застуннла).
Ни једни пи другп мису били вољни ни-
мало расположенн да драговољно трпе отми-
чарско иасиље.
 ' 1‘КФОРМЕ У БЕОГРЛДСКОМ ПАШАЛУКУ 17

Још 1802 спахије нокушају да буном

узбнју дахмје и да поврате закоииту сул-
танску влас/г. Један нм покушај у Пожаревцу
буде у крви угушен. Они наставе своје сиреме
за устанак против дахија, придобијајући људе
и спремајући муиицију, н стаиу преко својих
људи на Порти радити против незаконитог
стања у Београдском Пашалуку.
У јесен године 1803 Хаџи-МустаФа-па-
шини пријатељи отворе веома жмву агита-
цију да на устанак спреме Србе из пашалука.
Нарочиту су радњу били развили преко
Алексе Неиадовића у Ваљевском Округу и
преко Кара1)ор1>а у Шумадпји. Дахије су
осећале сву ту радњу још пред јесен 1803.
Алн кад око Божнћа 1803 сазнаду да се оз-
биљнија нреписка води између Хацн-МустаФа-
пашиних пријатеља н српских старешина 'и
да се све руководн из суседмих крајева Ау-
стрије, дахије, страхујући може бити највнше
да се буиа иротнв њнх не извргне у ау-
стријску окупацпју или освојење, смисле
план да побију све анагније Србе, у памери
да тиме хришћаие у пашалуку обезглаве и
поплаше и таквим начином устаиак оиемо-
гуће.1 Овај паклени иасилпички илан дахије

1 Маја 3-ег 1801 ериске су старешине нисале из Остру-

жиицс рускомс иосланику у Цариграду: како су се дахпјо ноирх
спега зла договорнлс биле да иобију спо кнезоие, кметове и ста-
рошине и оснм н.пх све мушкарце старијо од пст година, и како
су у један дан — месеца јануара — иобнлн на 150 кпезова п
других одличиих .т»удн. Како се народ спасавао бегством у гору
и у шуму, много га јо изгннуло н од зда времена. М. М.*Вуки-
ћсвића Псииси нз иетроградске архлве.
влскгс дгшлвг. сгискк 2
18 ВАСКРС ДРЖАВЕ СРИСКК

стану извршпвати иоследње јануарске пе-

деље 1804. Дахпја Мехмед-Ага Фочић 23
јануара 1804 погуби у Ваљеву Алексу Не-
надовића и Илију Бирчанина (за које се ми-
слило да би посталп вођи устанка), окрив-
љујући их да су радили да у Турско Царство
доведу Аустријанце и буну против својих
господара да дигну. Истих даиа дахијски
људп исеку по пашалуку још гомилу ногла-
витих људи, где су кога дохватити могли, али
у псти мах узбуне цео парод. Многи' им знатни
л>удн измакиу и одметну се отворено про-
тив љих.
Такав случај бпо је с Карађорђем Пе-
тровнћем нз Тополе, на којега су били ггошли
да га убију у љеговој кући у Тополи, по-
следљих дана јаиуара 1804. Карађорђе и
Станоје Главаш с осталим пријатељима пз
Шумадије, поглавнто из Јасеннце, шума-
дијског средишта, ставе се на чело правом
устанку српском, без обзира на раније спре-
ман н посао с Хаџи-МустаФа-пашиним Турцмма.
Та два човека, Карађорђе и Станоје
Главаш, истакли су се самим приликама као
представиици и вођи народпога оружаног
отпура.
Пе принадајућп ни кнезовпма, нн бо-
гаташима, ни свештенству, Карађорђе јс био
као сточни трговац и домаћми у тесној вези
с љнма свима по самом патриЈархалном на-
чину оидашљега сеоскога живота. Као стари
војиик н човек веома енергичаи и одлучан,
по томе иарочито познат у иароду, Кара-
 РЕФОРМК У ВЕОГРАДСКОМ ПЛ1ПЛ.1УКУ 19

ђорђе јс снојом одлуком, својом личношћу

и положајем представљао средњи, енергични
и многобројни, лако иокретљиви сеоски ста-
леж српскога народа, ону масу која више
није могла подноснтп, »снротињу рају* Виш-
њићеве несме. Како ннје био ни међу кне-
зовима ни међу богаташнма, каошто рекосмо,
нити су какви год лнчни интереси имали да
га склањају на мнрољубиву политику, Кара-
ђорђу се, гго њсгоним нојиичким навикама,
лакше ио икоме другом бпло одлучити да
новеде напред свс који нпше нису хтели да
трпе п да подиосе. Атако је у тај мах осећао
цео народ. Станоје Главаш, чувен хајдучки
харамбаша, познат на сне стране по Шума-
дији, оличавао је хајдуке, које је иародна
неноља тада у први ред иотицала. С тога
се, но тим особпнама, с пристанком н нај-
мирољубивијих људн, првих дана Фебруара
1804 истакну у први ред та два човека,
објавивши, с пиштољем у руци, прави отно-
рен чисто српскн устаиак против Турака,
пуштајући о љему глас на све стране и
делом и порукама.
Пошто је сва земља насиљем већ била
до крајње мере и огорчена и раздражена
— устанак се заиста одмах распламти скоро
у свима крајевима Београдског Пашалука.
Око 14—21 Фебруара 1804 збор шумадиј-
ских четовођа и одличнијих људи у Орашцу
(на граници Београдскога и Крагујевачкога
Округа) избере устанку за нрховног вођа
— Карађорђа Петровпћа из Тополе.
2*
20 НЛСКГС ДРЖАВЕ СРИСКК

Кад се, дакле, све једно на друго узме7

јасно ће се видети како српски устанак 1804
нпје постао ннти због опадаља Турског
Царства, нити због руско-аустријског рата
1788—91, него због турске међусобие распре
н из последнца целокупног оидашњег поло-
жајаи грозничавог расположења целе Европе,.
које је догшрало и до Балканског Полу-
острва.
Очевпдно је како устанак српски ие бн
имао прплике даплапе, да суревњивост европ-
ских сила сирам евентуалнпх добнтака Ау-
стрије н Русије и Француска Револуција својом
са свим новом политичком струјом нису на-
гнале Аустрију и Русију да напусте освајања.
и да се сТурском измире. Осим тога српСкЛ
устанак не би имао иовода да букне, да>ре
у Србпји могло одржатн стање киежгГнске
автоиомнје и искњучења јањичарског реда
из ње, које се основало 1792 с повратком
турске власти у Београдском Пашалуку.
РсФорма у Турској , започета 1793;
отпор који су јој подигли јањичари; енер-
гнчио истицање и буна видинскога наметника
наше Пасван-огла против султаиа — узроци
су што се у целој Турској заталасао ре-
Формни и антиреФОрмни покрет у војсцн,
који се сукобљавао с целмм традицпоиалним
средње-вековним поретком у царству. И док
се тај покрет ломио у Царнграду и по обла-
стима, делећи и старо и младо иа две страие,
на страиу царску или реФормну и на страиу
јањичарску или бунтовпичку, 'Иасван-оглу је
 1’КФОРМ*; у БКОГРЛДСКОМ 1ГАШЛЛУКУ 21

јунаштвом и својом политичком вештином

постизавао усиехе чудновате, покушавајући
непрестаио да у свој покрет увуче и Бео-
градски Пашалук. Султан и Порта дуго су
•се бранили од ове нанасти; чинили су што
су год могли, да не упусте погранични с Ау-
стријом Београдскм Пашалук самовољнпм и
насилиичким пријатељима старо-турске Па-
сван-оглове странке. Паполеонов изненадни
упад у Египат од годиие .1798 нагнао је
Порту да Пасван-оглу 1799 попусти и да
тргне натраг дотле тврдо држаиу забраиу
Бергр^дског Пашалука јањичарима.
у ~Шз свих ових узрока заједно иачинило
(|е;гу БеограЈском Пашалуку стаље скроз
ш^тивно^хи^шћанскпм повластицама од го-
А ' Отпор томе иасилном новра-
ћањрТЗ^Грога турског самовољног реда иза-
звао је у почетку 1804 пламен онштега
устанка п отворпо огорчеиу борбу ме!)у Ср-
бима и јањичарнма у првом реду.
Може бити да бн све то окреиуло дру-
гим путем, даје АустријаСвпштовским Мнром
уговорила за Београдскп Пашалук — Србпју
— автоиомнју као у Влашкој, о чем је тро-
ношки архимандрит Стеван Јоваиовнћ толико
настојавао. Мећемо ии да се упуштамо у на-
гађања зашто се то нпје учииило; — алн је
веома иоучно како иоловне мере, иредузете
као у накнаду за оно што се тада није учи-
иило, нису могле нзлечггги зло којему су
наменшваие, и како се автономнја српска
22 ВЛСКРС ДРЖАВЕ С1’ПСКЕ

у Београдском Пашалуку ипак образовала

и сазрела, и то путем од Аустрије незави-
сним, и против воље њене. Тако су донели
даљи догађаји и чудновата игра европске по-
литпке међу 1807—1812 годином
■

Г>*<А с;?л
ШЈШ у
' Шско

II
Успевање српског устанка. БеЂир-пашино мирење
и Гушанац-Алија. Посредовање влашких кнезова.
Идеја ослобођења.
Као основица устанка утврдила се одмах
у почетку међу српским устаипцпма борба
иротив султанових одметника. Формулисала
се и девиза за васпостављеље отмичарски
погажених полу-автономннх и личних права
и за обезбеђеље љихово од сваке насилне
и самовољне промене.
Ма да су насилним дахијским иападом
Хаци-МустаФа-пашини прнјатељш нли —како
се онда у краће звало — султански, царски
или добри Турци изгубили вођење устанка,
које су ради били да задрже, опет онн остану
у пријатељству са Србнма, јер су налазили
да иови програм српски такође одговара сул-
тановим мислима. С тога су онп знатно пот-
помагали устапак у Цариграду, у околних
паша, иа чак н лнчним учешћем у четама,
соколећи тиме народ да радпје пристаје за
четовођама. ^
И заиста, борба се развијала међу да-
хијама и четовођама сриским као некакав
двобој, без икаквога учешћа и службепога
24 ВАСК1’С ДГЖЛВЕ СРПСКК

меша^ћа шгги од стране Порте нити од странс

околннх паша. Хаџп-МустаФа-пашинн прија-
тел>и чинплн су н на Порти кораке у корист
устаника, како лпчно од своје стране, тако
и од стране устаиика као неки њиховп пу-
номоћнпци. Вук С/г. Караџић прпповеда како
су такве кораке на Портн чинили : Хасан-бег,
бнвшн за Хаџн-МустаФа-паше тевтер-ћехаја
у Србпјц; Вели-еФекдија, бивши ћехаја-бег,
и Ибрахнм-бег Видајић из Зворпнка, узевшп
у своје друштво, као од стране Срба, старо-
влашкога кнеза Јоваиа Рашковпћа.
Миого знатнпјн су од тога кораци ва-
њевских устанпка, иоимеице проте Матије
Неиадовнћа, да се изради помоћ Аустријскога
Двора. У иочетку марта 1804 прота се од
страие устаника за номоћ н носредовање
обратно преко граничарске Војне Комаиде
и нреко карловачког српског митрополита
СтеФана Стратимировића. Услед тих корака
аустријска власт пз Беча наредп 1)еиералу
бароиу Ценејиу, славонско-сремском граии-
чарском комаиданту, да позове и сриске уста-
ничке старешнне и београдске турске по-
главаре и во1)е, те да покуша да их измнри.
Ђенерал Џеиејн изврши то 28 априла 1804,
позвавши у Земун п једие и другс. Покушај
је остао бесилодаи, јер Турци ннсу хтели да
примо сриске захтеве који.ма се дахијска пла-
давина нарочито пмала уииштити и казиама
жигосати. Тога радн обе стране учиие ко-
раке у Цариграду. Дахпје п њихова страика
пошљу у Цариград на Порту пређашњег му-
 УСПКВАЊК СРПСКОГ УСТЛНКЛ кС^*г'-
^®5?^03
хасила Сулејман-агу и везирова ћвех^а-оега
Ибрахпм-бега, да ма Порти објасме нгга се
ради у Београдском Пашалуку. Чувши за то
Србм, одлуче и они у Остружницн да пре-
дузму такође кораке у Царнграду. Једно је
бнло писмо ммтрополита Леоитпја цариград-
ском патријарху од страие целога народа, да
молбу мародну глава цркве достави султаму.
Истога тога дана старешнме су се обратнле
другом молбом (3 маја 1804) руском посла-
* мику у Цариграду, да им тако1>е момогне.
Рускм мослампк је ту молбу послао миии-
старству у Петроград.1 Пе знамо за сад мгга
је у тај мах чинио Двор Руски, али је Аустрмј-
ски Двор заиста издао иалог своме мослаимку
у Цармграду да се за Србе заузмс у смислу
лоправке љихова стања. Пошто су оба та
двора била још од 1780 у савезу, у лето су
1804 измељане мислм ме1)у кабмметмма бечким
л петроградскпм о српском устаику у Бео-
градском Нашалуку.
Устаиак је, међу тим, ишао иамред.
Марта 6 (ма Беле Покладе) Срби узму Рудинк
и ГЗаљево н очисте готово сва села н ве!ш
део паланака у пашалуку, севсрно од Мораве.
Одмах за тмм ночне се оисада Шапца (П-ог
марта), Београда, Смедсрева и Пожаревца.
Око иоловмие анрила свршн се са Шамцем
и с Јагодииом, и војска се сатих места сгане
прибирати к Београду. У мају сс н с поче-
тком јуна сврши и с Пожаревцсм н са Сме-

М. М. Вукнћсц.н1|, Псинси из иотроградскнх архива.

26 НЛСКГС ДГЖЛВЕ СГПСКЕ

деревом, н ова се устаничка војска прибере

к Бсограду, на коме почие редовна опсадаг
колпко се могло без топова (јер су у Срба.
тада бнла само два мала топа). Има траг да
је Кара1)ор1>с иешто позније био уговорио
с Гушанац-Алијиним крџалијамада заједннчки
ударе на дахије у Београду и да од љих
Београд очпсте. Карађорђе је тражио новаца
да се за тај план снабде муиицијом. Али
изасланнк Портин ггресече тај посао већ у
извршењу, јер су Карађорђе и Гушанац један
другом п таоце били дали.1
У тај мах, јуна 1804, објави се и срп-
ским устаницима и Турцима јањичарима у
Београду да од боја престану. Султаи је, услед
свију обавештења која су се дотле била при-
купила на Порти о заплету у Београдском
Пашалуку, био одредио босанског везира Бе-
ћнр-пашу (као што се у једној земунској за-
пнсци помиње, онога истог који је 1792 из-
вршио искључење јањпчара и увођење полу-
автономинх реФорама у Београдском Паша-
луку), наложпвши му да те переде утиша.
Упутства, дата Бећир-паши том приликом,
нама су данас непозиата. Задовољнп срећиим
ратовањем и држећи готово цео пашалук
иод својом ногпуном влашћу, Срби се овоме
нису много обрадовали — али огхет зато учине
све што је искао турски ред, дочекају Бећир-
пашу како треба, и стану се показмвати како
су вол>ни да његове паредбе послушају.

1 М. М. ВукиКеви1|, Исписи из нстроградских архива.

 * *3 Ј Ј , • (. ;

БЕЋИГ-ПАШИНО МИГЕН.В 27 ■
—
I? /•, ' ј

Око 20-га јула Бећир-паша стигне на

Беле Воде код Жаркова позади српске опсадне
линије око Београда. Дахије одмах утеку из
Београда ииз Дунав. Горе поменути Кара-
ђорђев договор с Гушанцем љима је такође
био позиат. Али Бећир-паша иареди те Срби
у Адакалу дахије стигну и потуку. То је из-
вршено 25 јула 1804 у вече. Бећир-паша по
том уђе у град Београд. Место Ага-Хасан-паше,
који је за дахија био сенка од везира, по-
ставн се иови везнр, у лицу лређашљег му-
хасила (највишег чиновника Финансијског у
вилајету) Сулејмаи-паше (ксјега су дахије
после земунских преговора биле нослале у
Цариград), а Бећир-паша се стане мнрити са
Орбима на основнци оних истпх полу-авто-
номиих реФорама које је сам бпо увео у Бео-
градском Пашалуку, иошто су 1792 изашли
иг љега Аустријанци. Пред Бећнр-пашом су
била тада два задатка, — једап: да погу-
бљељем дахнја за^маже очи српскпм старешн-
нама и да гледа да се Београдски Пашалук
врати у ред који је бно од 1792 —1801, на-
рочито под везнром Хаџи-МустаФа-пашом, у
коме су Србн били веома задово.внп, а Турцн
су опет све имали у својнм рукама, и д]ууги:
да упупггеиу државну власт у самом Београду
међу Турцпма опет узме у султанске руке.
Видећемо како му нп једно нн друго ннје
понјло за руком.
Не одмичућп се од старнх обичаја тур-
ских државника, Бећир-паша почие одмах
обећавати да ће израдити у Цариграду све
•28 ВАСКГС дгжлпк огпске

што Србп желе (осим странога јемства за

рвФорме које су Срби такође веома живо
тражнлн), а међу тнм стане одмах повраћатн
стари ред, уздајући се да најлак, тнм путем,
нослове уведе у љихов пређашњи колосек.
Опсадна лннија око Београда распусти со,
п у Београд се стане ићи као и пређе, као
да бп мнр бно потпуно повраћен. Како Бећпр-
пашп, као цареву изаслаипку, тако и бео-
градском везнру и Гушанцу-Алнји, као вој-
нпчком зановедннку, Срби стану огхет давати
у прнродн и у новцу што пм јо ирнпадало
као султанским чиновнпцима. Турцн опет
изашљу муселиме у све иахије, да заједно са
Србнма суде. Спахије стану опет излазити
у своје земл>е и почиу куппти уобнчајене
десетке. Срби пзберу двадесет нових кнезова
који ће у народу порез купитп, и Бећпр-иаша
нх прими и (по турском реду, у име потврде)
каФтаннма огрие. И мећу српскнм стареши-
нама и свуд у околинн мислило се да се после
ногубљења дахија Србија умирује. Влашки
кнез К. Ипсиланти, који се с иатриотичне
грчке тачке јако иитересовао за оолобођење
хришћаиа, и патријарх из Царнграда послали
су своје пзаслаимке, да Србима честнтају
усиех. Остала су ипак неизвршеиадвазахтева
српска: једаи о јемству аустријском (или
друге које снле) да ће се та ирава занста
држати, за који Бећир-паша ннје хтео да
чује, и други о постављсњу једног врховиог
сриског кнеза, који бн мсђу везиром у Бео-
граду и среским илм окружним кнезовима
 ИОСГКДОВЛЊЕ ВЛАШКИХ КНКЗОВА 29’

посредипком био и у ком бн се оличавала

автономија и јединство целе области.
У Београду пак Бећир-паша не могне
сачувати нн углед ни слободу пред Гушанац-
Алијом, заповедником крцалнја. који је ио-
вукао за собом све Турке и пред којим су
ишчезли и султаиски изасланик и београдски
везир. Имајући силу у рукама, Гушанац-Алија
тражаше неисплаћеие му награде, о којнма се
с дахијама био погодио, н Бећир-пашу не пу-
шташе пз руку, докле му се дуг ис нсплати.
Тако иеред н иепослушиост ме!>у Тур-
цима у граду београдском, који им је у па-
шалуку био ностао последње уточиште, по-
магаше на пово Србнма да се ни омп потпуно
не умире и да власт над земљом п народом,
стечену с оружјем у руци, ни по што не
упуштају. Фсрман илн хатишериф, за који
Бећир-иаша говорашс да га очекује из Ца-
риграда, не долажаше никако, и иико не
знађаше шта јс унраво Бећир-паша јављао
илипредлагаоПортн у Цариграду. Бећир-паша
сам 16 октобра отпутује иатраг у Боспу с
малом пратњом, иошто су га Срби готово
откупили од Гушаица. На скоро но том, 21
октобра 1804, оставно је Београд и иређашњи
везир Ага-Хасан-паша. Остали су, дакле, у
Београду Гушаиац, који се сам сад иачинио
оно што су пређе бнле дахијс, н Сулејман-
паша, којн је услед тога у свему и свачему
застуипо Ага-Хасаи-пашу. Иити Фермана пз
Царнграда, нити старешина у Веограду који
бп га поштовалп п извршнли. Према томе н
30 влскгс дгжлш«: сгискк

Срби стаиу добро чувати оно што им со у

рукама затекло.
Српска со основица са свим измени успе-
опма, током борбе, немоћу турском да ново
стаље ствари уведу у живот, онштим нередом
у Турском Царству и утицајем других иолп-
тичких идеја.
Пз покрста који је изазван изиеиадио,
иростим очајаљем, у иамери да се само живот
н личнн опстанак сиасу, кад је сре1шим током
борбе нспадо да је од 13 округа пашалука
10 бпло оспм Београда са свим чисто од
Турака, развнје се само собом помишљање
на право ослобо!)еље н на васпостављаље
старе државе српске. Свештеници н остали
школовани људи, којп се почеше кугшти под
новоподигиутнм заставама, први почеше мп-
слити па тс узвпшеније иародне жеље. Ја-
љичари ншчезаваху, а место љих се исти-
цаше турска сила п турски општи неред цели
целцатп, оиакп како их је бнластворнла мутна
прошлост, пуиа наспља п самовоље. Кљи-
жевни н школовани људи стадоше мислити
на Русију, тако сродну по језику н по верн,
п на начине како да се за ослобођеље српско
љена ломо1'1 потражи. На то се помишљало
још јула 1804 у оисадноме стаиу око Бео-
града. М. М. Вукићеви!* је нашао у нетро-
градској архиви молбу цару руоком, коју су
српске старешине нотиисале 15-ог јула 1804
у логору код Тоичмдера, где моле за ломо11
код султатга, да бн се само васноставио ред,
и где говоре да им султап обрмче омропггеље
 ИДЕЈЛ ООЛОЈЈСЛЈЕГБА 31

девет година нореза, а онп би ради бнлп само

да буду мирнп од султанових одметннка. Из
тога се видн колико се држало ме1)у Србнма
на страно јемство п колико су дубоко не-
поверење нмали и у најповољнија турска
обећања. С тога, кад БеИир-паша оштро одбије
тражено инострано Јемство Аустрпје за нову
погодбу међу Портом и Србима пз Београд-
ског Пашадука п пошто п Аустрнја са своје
стране, желећи да спрам Турске остане ко-
ректна до краја, одбпје свако непосредио
учешће у овпм српско-турскнм преговорпма'
— Србп упуте у Руснју 1 септембра 1801
депутацнју, у к.ојој су били ирота М. Неиа-
довнћ, Јов. Протпћ (из ГЈожаревца), Петар
Новаковпћ Чардаклпја (пз Призренско-Охрид-
скага краја), бнвшп аустријскн ОФицпр, ожс-
њеи Рускињом. И у које је време Бећир-паша
полазпо из Београда натраг у Босиу, готово
усам.вен, у то је вре.ме и ова депутација бпла
већ приспела у Петроград.
На Портн су се једпако ломили шта да
раде с Београдским Пашалуком н са српским
устанком у њему. Ма да су једно време бпли
расположеин да, по саветима Бећир-пашнним,
потврде 1 пто је он налазио да би требало
учиннтн Србима у том пашалуку, на нослетку
надвлада миш.вење да се још прнчека, пошто
су се бојалн иових захтева у том правцу пз
других хришћаиских области. Пајиовијн из-
1 У том су смнсду сриски изасданици 3 новембра 1804
изјаснили се кнсзу Л. 11а|)торпском, мвнистру пиостраних деда
у Нетрограду. Исниси М. М. ВукићевпКа из иетрогр;искнхархива.
32 КЛСКГС ДГЈКЛНК сгпскк

вештаји које је Порта 1804 добијала о стању

етвари у Београдском Пашалуку нису били
веома утешнн. На Портм се осећало да је
покрет у Београдском Пашалуку само букнуо
против дахија, али да се ом всома брзо искре-
нуо против турске владавине у опште, и да
је то љегова права тежља. Захтеви нностра-
нога јемства н врховиога кнеза у томе су
Порту само утвр[)ивали. С тога се у јесен
1804 одлучи иа Порти да се кнезови влашки
н молдавски К. Ннспланти п Мурузн нозову
да преко својих људп утпшају побуњене Србе
и на миран нх живот склоие. Уздаље Пор-
тнно у те л>уде иије било са свим оправдано.
К. Нпснланти инје желсо да се устанак у
Србијп смнрп, иего да изазове нову руско-
турску војну и да послужи новодом нли нрн-
мером п к ослобо!)ељу Грчке, омоме баш од
чега се иа Портп иајвнше страховало. Кнез
Мурузи је внше рад бпо да ГЈорти еавесно
нослужп. Али га јс К. Инсилантп одлагаљем
п развлачењем (зимн 1804-— 1805) вештачки
изнграо, тако да су љпховп изаслаинци са
својпм оиомепама помолбамаПор гиинм стнгли
у Београд у априлу 1805, читава три месеца
иосле повратка горе поменуте сриске депу-
тације из Русије, онда баш кад су се српске
старешиие, по саветима нетроградским, до-
говарале како да иошљу деиутацију у Ца-
риград и како да тамо траже ирава још већа
од оиих што су 1804 тражена од Портс и
од Бећир-иаше. К. Пнснлаитијево и Мурузи-
јево мосредовање у корис/г Порте остало је,
 ........ ;40.„ У %
ИДКЈЛ ОСЛОПОЂВ 1а^' : љ:'';;?д,зд..' ■;
т тт
дакле, гола Форма. К. Ипснланти је те Птхтео, •*•
да бм му само код Порте права клетва бпла.
У добрим везама с руским министарством,
жолећи сам заплете и нов рат, а о свему добро
изввштен, ои је знао куда су се упутпле
стварн. И тај љихов правац бно је са свим
погодан даљим његовим рачунима.

.*

ЛЕСНОВАЦ

НАСКГС ДГЖАПК СГПСКК 8

 III
Српска депутација у Петрограду и по том у Цари-
граду. ХаФИС-пашина и по том Ибрахим-паше Бу-
шатлије мисија за угушење устанка у Београдском
Пашалуку. Ичкови преговори. ЗаузеЂе Београда и
предаја Шапца.
Впдели смо у претходном члаику како су
српски послови у Београдском Пашалуку
ушлиузнму 1804 у стаљу нотнуио иерасправ-
љеном, попгго је и Бећир-паша отпутовао у
Босну. Л Србп н Турци (бсз разлнке) осталн
су с оним што се коме затекло у рукама.
Међу тнм је српска денутација с крајем
новембра стигла у Петроград. Руско је ми-
нисгарство имало ранијих извештаја о устанку
п из Беча, у саопштељима аустрнјског ми-
нистарства, и из Царнграда, и нз раније
посланнх представака српских устаника. Ра-
није српске представке бмле су, више или
маље, молбе за посредоваље и за помоћ
у опште. Представка српских мзасланика у
Петрограду већ је имала опширнији и одре-
ђеннји значај. Обраћајући се 3-ег новембра
1804 миинстру иностраних дела, кнезу А.
Чарториском, српски су изасланици тражили
 Г**ЛДСКА ЛИОТЕН*
СРПСКА ДКПУТАЦИЈА У ПЕТРО вШг* ј' ‘:'85 -ј*"'
-----Џ&0Н015
помоћи у муницији и у војсци, у искусним
војиим л>удима и у новцу. Изасланици су у
свом акту, поднесеном поменутог дана, пред-
ставл^али руском министру да би се с таком
помоћу од Русије дело српског ослобођења
свршило много брже но што се очскује, и
за треиутак би турски јарам стресле све
турске области у којима Срби живе. Иначе
се признаје султаиово врховно право на
умерен данак. Руководећи се поиосом што
су они својом властитом снагом, без ичије
помоћи, савладали дахије, Срби нуде да у
њихове дужностн султану, осим плаћања
данка, уђе још и нова дулшост: да свагда
војују иа султанове одметнпке, где бп год то
затребало. Идеја иностране гараитпје за оно
што бп оин погодбом од Турака задобили,
једнако их је тиштала, и понгго им се Ау-
стрија на таке молбе и поиуде није ничим
одазвала, српски изаслаиици моле Русију,
као сродму по вери и по језпку, да иорадн
те да се у Србији установн самостална срп-
ска управа на прилику оне на Јонскпм Остр-
вима, иод непосредном руском заштитом, и
моле да се што пре иошље у Србију руски
консул, којн бп имао да послужи као ио-
средник н јемац мира међу Србима и међу
»добрим« Турцпма.
Тим је првн пут са свим јасно н искрено,
министру нравославиога цара, исказаи про-
грам српских устаника. Русија се у тај мах
ннје налазила у положају да би могла упо-
требити своју снагу за остварење помену-
3*
36 ПЛСКТС Д1»ЖЛВК СРИСКЕ

тога програма, алн је програм у главноме

примила с отвореном опмпатнјом. Кмез А.
Чарториски, тадашњи мпмистар имостраиих
дела у цара Александра I, предложио је
цару: да се српски устанак у неколико ио-
могие новцем, како би истрајао докле Порта
ие пристане да у Србији ред васпостави за-
дово.Бе1вем народних захтева; да се руоки
посланик у Царпграду нзвестп, те да и сам
на Порти ради у томе иравцу. Још је мн-
нистар предложио цару да се двојнца деиу-
тата врате у Србпју, те да одиесу народу
извештај како је на Портн паре1)ено посре-
довање руског посланпка н како онн треба
до дање наредбе из Петрограда да остаиу
под оружјем, утврђујући се колико могу, али
да иа Порту пошљу преко депутације или
иначе молбу, у којој бп се иагласило како
они желе п дање остатн вернн султапу п
како ће данак псправио плаћати, али да
моле за право да се могу управљати својим
властитим чнновницпма и да се из њихове
земље изведу свп турски војници. Оии бп
се, међу тим, обавезалн не само да сами
свој крај бране од буитовника, него би вољни
били да то чине н у околним областима где
би год затребало, прнмајући дужиост да на
случај рата држе спремних до 5000 војипка,
који бн са својим вођама ишли иа иојиу ио
заповести Портииој, куд би се год наредило,
осим на једноверну Русију. Додавало се да
се за уговор у таквом смислу, ако би иа њ
 СРНСГСЛ ДГСПУТАЦИЈЛ У ПКТРОГРЛДУ 37

Порта прмстала, израдм и јемотво Русије и

Аустрије.1
Тако је о Србијп предлагаио цару Але-
ксамдру I с крајем иовембра 1804. Поигго
је 28 иовембра 1804 издата мииистарству
Фииаисија иаредба да за ове иослове и за
потребу српских изасланика стави на распо-
ложење 3000 дуката, види се да је цар Але-
ксандар у целиии примио предлог кнеза А.
Чарториског. Од српскпх изасланнка кре-
нули су се иатраг у Србију, по горе наве-
демој наредби, 14 декембра 1804, прота М.
Ненадовић и Јован Протић; П. II. Чарда-
клија је с Божом Грујовићем остао још иеко
време у Петрограду, па је отишао у Буку-
решт, да оиде чека изаслаиике за Цариград,
а Божа се тим путем вратно у Србију.
Докле је оваким иачииом српски посао
у Петрограду учпнио огромаи корак напред,
иа дому јс, као нгго смо горе већ назначили,
све остало по староме. Али већ то што се
с турскс стране ништа није чинило — иза-
знвало је промене и на једној и на другој
страни, које су носле слулшле само као по-
моћ ономе што се нз Петрограда смншљало
н поручивало.
По своме старом обичају, Турци сс ии-
мало нису користили временом. Љихово ко-
лебање да Србима првашље умерене захтеве
призиаду, као што су иред јесен 1804 у
изглед стављали, у толико је мање бпло

М. М. Вукићсвић, Испнси нз петроградскнх архнва.

I.
38 ВЛСКРС ДРЖЛВЕ СРПСКЕ

оправдано, у колико се у Београду живље

показала љихова немоћ да ме1)у самим Тур-
цима васпоставе ред и да наредбама цен-
тралне власти прибаве потпуну послушност
н твр1)у бар међу својим најближим људима.
Узалуд су Турцц желелм да у Београдском
Пашалуку поврате стари ред и да хришћане
оклевањем и лепим начином потчиие, кад
су хришћани виделп и њнхову неискреност,
сувише провидну, и њнхову слабост и рђаву
вол>у да што чпне протпв иеобузданих <*>а-
иатика своје вере. Срби су добро видели да
се старинско самовољно и пусто турковање
ппак више цени у срцима Турака, и оиих
што су тобоже одани правди и умерености,
него признање каквих било права хришћа-
нима, јер им је то до краја било и непо-
вољно п одвратно.
Србн су, међу тим, као организована
целина снажили се већ тим што су толико
време држали десет округа Београдскога
Пашалука у потпуној својој власти, и што
је временом, из дана у даи, расло њихово
самопоуздање. После одласка Бећир-пашииа,
стварии господар Београда, Гушаиац-Ллија,
крџалијски старешнна, нобрати се и измења
поклоне с Карађорђем, с Јаковом Иенадо-
4 вићем и с Јанком Катићем, п тако се н
међу љима иачини неко иримирје, које је
трајало све до у лето 1805, готово до су-
коба с ХаФис-пашом. Давнашња жеља српска
да им сс у сеоски живот Турци ие мешају
беше постала дело. Како за градове они пп
 СРГГСКА ДЕПУТА1ЏГ.ТЛ У ПЕТГОГРЛДУ 39

онако нису марили, Јер су готово све ста-

решине били сел>аци, а у градовима су махом
становали Турци, — срнске су тадашље жеље
биле извршене у оном што су у рукама ималп.
И у толико им се теже то из руку испу-
штало, што им је слађе било. На ту осио-
вицу лако је било прионути жељама и идејама
школованих л>уди о васпостављаљу државе
и слободе српске. Нешколоваие старешиие
знале су то такође из иародних традиција
и песама и осећајући по инстинкту да љи-
хову послу нешто недостаје, лако су при-
стајали на сваку нову мисао, која би тражила
да ое продужи и утврди што они беху тако
срећно започели и што им се тако било
осладило. Сласт пупе независпе власти над
земљом и иародом и понос да се то стекло
оружаном рукОхМ вршнли су своју привлачну
и запосну снагу иад овим даровитим сино-
вима патријархалие словенске нрироде.
Спремајући се у пролеће 1805 да по
саветима из Петрограда иошљу у Цариград
депутацнју, која би тамо, корпстећи се по-
моћу и посредоваљем рускога посланика,
изложила захтеве народне, српске се ста-
решиие у априлу састану на скупштини у
Пећанима више Остружнице, где су хватани
рачуни потраживаља сриског од Порте за
трошкове у борбн против султанових од-
метника дахија п где се већало шта да се
преко депутацпје тражи као захтев иародии
од Порте п од султана. Нпко тада још није
мислио да одриче ии султанску врховну власт
40 ВАСКРС ДРЖАВГС СРПСКЕ

нн нлаћање султанских дажбина. Прота М.

Иенадовић прпча како су баш на тој скуп-
штини у Пећанима расправљани харачки и
порескн рачунн иашалука н како су новци
предаваии с одбптком трошкова на узбијање
дахпја н на одбрану од насиља њихова. При-
стајали су Срби и на врховну власт султа-
иову н на дапак, с једпном погодбом да с тур-
ским чиновнпцима и службеницима никаква
посла иемају.
Тако су на тој скупштинп 1-ог маја
1805 потписана пуномоћства изаслаиицпма
за Царнград: проти Алекси Лазаревићу из
Шопнћа, СтеФаиу Жнвковнћу и П. Н. Чар-
даклији, који их је очекивао у Букурешту.
Истога дана потписана је на истој скупштини
велика адреса захвалностн цару руском за
свеколпко добро које је Србији учињено.1
II нзаслаинци се преко Румуиије одмах крену
за Царнград.
Свн тп узроци заЈедно, а нарочито по-
вољан одговор из Русије, којега се значење
у тај мах у Србији преувелнчавало, учинилн
су да је са свим сазрела и потнупо се Фор-
мулисала српска же.ва за ослобођење. Срби
су тада рачунали готово у тврдо да ће до-
бити тражеиа права, кад им је заузимање
у Царнграду из Петрограда обећано. С тога
почну мислити да цео Београдски Пашалук
заузму. Узело се као новод што су се у трм
још неочишћеиа округа, у Ужичком, По-
*. М. М. ВукићевиК, Исннси из нетроградских архива.
 СРНСКА /УЕПУТЛЦИЈЛ У царигЛХЈЈј^* 41 V5
-----------------------------
'X. V;'

жешком и Сокоском, бнли нагомилали ја-

њичари из суседммх ослобођеиих округа. Њп-
хова се претња и јеткост показнвала овде
онде иа југозападиим граиицама ослобођених
округа. С тога сриске старешиие, пославши
изаслаиике у Цармград и захвалну адресу
цару руском, смисле да н те округе очнсте,
те да цео пашалук, оснм Београда, саставе
под сриску иародну власт. Негде око тога
времеиа без сумње сс прекппула и она турска
управа, која се, по земуиским извештајима,
после смрти дахија бнла васпоставила у Ср-
бијп по варошима и по паланкама.
А последнца је свнх Тих корака, који
ни Турцима ннсу остали сакрнвенн, била што
је п Порта, у пролеКе 1805, ночела већ да
српскн устаиак у Београдском Пашалуку
ценн много оштријс ио ирошле годмие. Иа
Портп се брзо опазило да се српскн уста-
иицн нс боре пп иротив оултанских одмет-
иика ии протпв насилиика толико колико
протпв турске власти у општс. НајвеКи доказ
за то бпло је тражење ппостраиог јемства
п шиљање депутацпје у Петроград. Поред
свеколиког кријења Портп је ово последње
позмато бнло. А још се ие зиа којега су
времеиа пздаие наредбе ХаФис-паши у Нпшу,
да с војском пође у Београдскп Пашалук н
да у њему рсд васпостави. ХаФис-паша је
био смислио коицеитрнчаи нанад иа Србију,
из Ниша, пз Ужнца, нз Смедерева, а може
бити н нз Караиовца. Тога радн су Ужице
и Смедерево зарана покварилн иређе уго-
 I
42 ВЛСКРС ДРЖАВЕ СРПСКЕ

ворени споразум са Србима, а у Ужице су

.дошле јањичарске чете. Срби почну у јуну,
нападаљем на Караиовац, који 29 јуна узму.
И напад на Ужице сврши се 20-ог јула но-
вољио 110 Србе. Последица ових војничких
дела било је потпуно ослобођење Ужичког,
Пожешког и Сокоског Округа. Тако је тада,
јула 1805, у српску власт дошао цео Бео-
градски Иашалук.
Пошто се очекивао и главин напад од
Ннша, преко-моравска војска, иод коман-
дом Миленка Стојковића и Петра Добрљца,
утврди се на Иванковцу, иа десној страни
Мораве, недалеко од Ћуприје. Карађорђе
се смести с већом војском на Гиљу код
Јагодине. Хаа>ис-паша удари с главном си-
лом од Параћнна, с намером да устанак
смрвн н Београдски Пашалук поврати у ред.
То су бнли први војнички кораци саме Порте
против устаника, и у њима се видело како
је Порта мислила о устаику и зими и у про-
леће 1805. Кад 6-ог августа 1805 ХаФис-паша
ударп на Иванковац, Карађорђе иређе Мо-
раву и ХаФис-паша се са свим сломи и раз-
бије иа Иванковцу и на Параћиму б-ог и 7-ог
августа, тако да се одмах повукао натраг
к Нишу. У скоро ио том Србп се користс
неком свађом с Турцпма Смедеревцима и у
почетку новембра истерају Турке из Смеде-
рева п усслс се у тај град.
Док се тако радмло у Србији, иза-
сланици у ЈДарпграду, иаравно, нису моглн
ништа свршити. Они су у министарству у
 ХАФИОГШИИНА МИСИЈЛ 43

Петрограду (7-ог декембра 1805) казивалн

како су тшали палог: да у Цариграду траже
да се Србима у руке преда цела уирава
земље (заједно с градовима), тако да се
Турци ни у што не мешају; да се из Ср-
бије истребе немирни Турци, а трговцм н
остали мирни Турци да могу и даље у Ср-
•бији становати; да султаи код Аустрпје из-
ради да се обуставом давања хране нагнају
Турци у Београду и у Шапцу да се такође
покоре. За горе поменута права, говорили
су изасланицн у Петрограду, онн г.у нмали
налог да данак и повеЈгају с којом хпљадом
гроша и да прпме обавезу да по султановој
заповести Србија војује у Европи против
његових буитовника. Изасланици су саои-
штили да су у овом смислу молбу за сул-
тана предали 1-ога јуиа 1805.1 С других
страна знамо да је та молба предусретнута
рђаво, јер је само потврдпла што су Турцн
знали с других страна. У оно исто време
кад су Срби више Ћуирије разбили ХаФнс-
пашу, знало се у руском послаиству да је
време да се спасавају срнски нзасланнцп,
те се оии 11-ог августа укрцају на руску
ла1)у и отплове у Одесу, одакле су 13-ог
октобра 1805 у Петроград приспели. Оип су
се одатле вратили у Србију тек у пролеће
1806 годиие.
Може се мислити какав су утнсак гла-
сови о несрећи ХаФис-пашнној учинили у

1 М. М. Вукаћевић, Псинси из иетроградских архнва.

44 ВЛСКРС ДРЖЛ13Е СРНСКЕ

Царнграду. Порта одмах нарсди румелијском

валији Ибрахим-пашн од Скадра и босанском
везнру да дигну свуколику војску од Румс-
лнје п од Босне, иа да устанак у Београд-
ском Пашалуку угуше. Тога радм је Турска
и од Аустрнје моралну помоћ тражнла. За-
повести о новом војевању издане су одмах
у јесен 1805, с тим да се још те зиме стане
снрематн све што треба, па да се на Бео-
градскн Нашалук удари рано с иролећа. Ка-
рађорће је још 30-ог иовембра 1805 са ста-
решннама јав.вао цару Александру како се
султан на Србе расрдио и како се против
Србије кугш безбројпа турска војска по Бу-
гарској н по Босни. Турцн у градовима у
Србпјп, који су готово сви начпнили били
као неке прнвремене уготзоре с устаиицима
да на миру жпве, повуку се натраг и покажу
да настаје иово стање, по коме су српски
устаници у сукобу пе внше с одметиицима
п дахијама него с целим Турским Царством.
И београдски мир с Гушаицем Алијом, кр-
цалнјским зановедником, који је трајао више
од године дана, ирекине се, а тако и онај
са Турцима Шапчаппма. Обе стране заузму
положај пажње п неповерења. Опсада Сме-
дерева, која је одмах те јесеии настала, ио-
служила је згодиом прмликом за међусобно
чешће договарање српских старешина и за
гдекоје заједиичке кораке.
Договори су узели за предмет н дипло-
матске и војпичке кораке. Уза све јунапггво
срлске су старешине увек зиале да је њи-
■
нлнгадонлњк устлиикл , »* $К'- '&■*
”гт>:пЖ>
хова воЈИИчка снага иедовољна И д$вдд у
њу за све случајеве поуздати ие могу. С тога
се увек много полагало на помоћ великих
држава које су Турској могле законе лро-
иисивати. Руснја и Аустрија су бнле те др-
жаве за које се мислило да једпие могу
номоћм.
Још ваљда испод Смедерева, у јесен
1805, Карађорђе се обраћао за дипломатску
номоћ влашком кнезу К. Ипсилантију Овај
је 3-ег иовембра Ј805 пзвештавао рускога
министра ннострапих дела, кнеза Чарторн-
ског, напомињући му како је уиутио Кара-
1)ор1)а да се обрати Италииском, руско.м гхо-
слаиику у Царнграду. И то је пзвршено, али
је Италински о томе само известио свога ми-
ннстра, тражећи упутства. Мало позније, 30
нов. 1805, сриске су со старешине (Кара-
1)орђе м прота М. Неиадовић) молили царе-
вима аустријском и руском да номогну Ср-
бији. У почетку јануара израђеиа је на скуп-
пггини иова представка (од 12 јануара 1806)
о правима, и упућеиа је царевима но наро-
читим изасланицима, који су у иоловпнн Фе-
бруара 1806 у Бечу саслушанп. Услед тога
су од стране Русије и Аустрије чпњенн иа-
рочитн кораци у Царпграду. Цар Фрања се
и личмнм нисмом обраћао султаиу. Али ти
корацн иису нмали успеха. С крајем 1805,
после Наполеонових иобеда иа Аустерлицу
иад Аустријанцима и Руспма и носле ау-
стријског пожуиског уговора о Нанолеонову
заузнмању иекадашње млетачке Далмације,
 ■

4(3 ВАСКГС ДРЖАВЕ СРПСКЕ

ноложај се у Цариграду са свим промени.

Утицај Француске у толико се већма снажио,.
што се она према Аустрији и Русији сил-
ннја показнвала. Турцп су се тада још много
уздали у тај политички појав.
Много већу вредиост од ових дипломат-
скпх корака имали су у практици корацн
војничкн, које су српске војводе смпслиле у
нсто време, п ако су се, може бити, у њих
мање уздале.
Тада је смншљен начпн одбране, славан
п достојан хвале у сваком погледу. Српске
старешние одлуче да радп одбраме од новог
иапада којп је на њих ГЈорта спремала пођу
сами нападу на сусрет што нре и изнснада,.
зими, кад Турци обнчно не ратују, и да
тпм уЈедно рашире своју област, нарочнто
с источне и јужне стране, откуда су се п
нмали надати најсилнијем иападу. Тако се-
истом тада, пред крај 1805, када се Турска
спремала да устанак коначио смрви, почело
ломитн с Београдскпм Пашалуком и поми-
шљати иа ширу српску отацбииу. РТзгледа.
да је Богојављење 1806 бпло одређено 1чао
рок за почетак ове нове акцпје. И Кара-
1)°рђе је тада спшао к Београду, а н Бош-
н»аци су почели да крстаре по Мачвм и да.
народ у покорност султану повраћају.
На истоку јс излетање српско било иро-
ираћено потпуном срећо.м. II. Добрњац одмах
заузме Параћин, Ражањ и дођс нод Алек-
сииац, а Младсн Миловаповнћ заузме Кру-
Јиевац и очисти Крушевачкн Округ. — Ми-
 НЛПРВДОВЛЊЕ УСТЛНИКЛ 47

ленко Стрјковић, вештим ноћним препадом,

заузме Пореч и крене ка Кладову н к Ие-
готину, не могавши, до душе, заузети та два.
места, али раширивши ипак српску власт
на источну страну Ммроча. Чувени Пасван-
оглу пође с најодабранијом својом војском
да покуша срећу с устаиицима с јужне стране
његове области, како би их у љнхову глав-
номе кретању помео. Али Петар Добрњац
п Паул> Матејић из Мељнице дочекају га на
некаквим урвинама, северно од Соко-Бање,
и разбију тако, да му је војска прсла без
трага на све стране. То је бнло Фебруара
1806. Капетан Раднч Петровнћ пошао је
к НовохМ Пазару. С почетка срећна, његова.
је експеднцнја обрнула по том несрећно, јер
су иа Цвети, 25 марта 1806, Турци запалили
Студеницу, разбнвши пре тога српску војску.
Рудипчкн војвода Милан Обреновпћ бпо је
бољс среће, рашнрпвшп тада српску област
до Впшеграда и до Мокре Горе. Приликом
овога похода мзабрао је место за Делиград.
капетан Вуча Жнкпћ, родом пз Маврова у
Македонији, аустријскп оФицир, који је одмах
прешао к браћи својој у Србију.
Ма да је главнп иапад турски смишљен
бно с нстока, војска босанска живо почие
наваљнвати још раио у пролеће, заузевшп
западне крајеве. Један је бој с Бошњацима
био 3-сг априла иа Чучугама блпзу Уба.
По том се иепгго мпровало ради руско-ау-
стријске дипломатске акције у Цариграду,.
али се ме!)у тим живо спремао на Србе главни
48 ВЛСКРС ДРЖЛВБ СРПСКЕ

напад и из Босне и од Ииша у јулу. И ако

су још новембра почели се обраћати за по-
моћ силама заштптиицама, Русији и Аустрији,
примившп поруку пз Петрограда да опет
пошљу депутацију у Царнград, Срби су то
п учнинлп, одредпвшп за изаслаиике Петра
Ичка, кнеза Милпћа и Жнвка Параћинца.
Оии су отишли у Цариград одмах н тре-
бало је да се корпсте посредоваљем Руснје
п Аустрнје. По пнсму Карађорђеву од 29
маја 1806 као да је за то п иеке наде било.
Међу тим је та нада била варљива, и кад
је посредовање руско-аустријско одбијено —
п П. Ичко се, како изгледа, вратно у Ср-
бију пред рат (ујуиу) радп нових договора,
ношто се тек гада нмао почети прави напад
на Србију (у иочетку јула 1806), онај што
се још од прошле зи.ме спремао. Тада су
Карађорђе п Младен Мпловановић писали п
руском посланику Италииском, да саветима
помогие главноме српскоме нзасланику Г1.
Ичку. Око половине јула П. Пчко је прошао
кроз Букурешт. На руске људс, ни на киеза
влашког К. Ииснлантпја, ии на коисула Л.
Кирика, ни на посланика Италииског у Ца-
риграду, II. Ичко није учииио веома иовол:>аи
утисак. Чинио им се чак и сумњив.1 Међу
1 Др. 31их. Гавриловић, Срн. Кљпж. Гласник IX. 109 до
114. Могло би се нримити да је Ичко па иово долазно иа до-
говор на крају јуна, и но том ио другн пут, с ночстком јула,
ипЈао у Цариград са мекшим погодбама, али мучно да је ои тада
први нут нолазио у Цариград ио миснји одре1;еној муујануару.
Осим Вука, ниди се с иише страпа да је Ичко нре јула био у
Цариграду. Мс1,у лриима је нисмо Карађорђово од 29 маја 1806,
у Л. Ваталаке, Историја стр. 235 штамиапо. ТрандаФИЛ Дука
 »ЧКОВИ ПРЕГОВОРН 49

тим утнцај је руски у то време у Цариграду

све већма слабео, и Србима су у тај мах
могли помоћи само Французи. То су и Руси
знали, и с тога су били хладнији према ми-
рољубивијим Србима.
Али као год што ни у почетку 1806 није
Србима помогла дипломатска акција, тако
је било и у јулу 1806. Внше је вредило што
је акција војнпчка свуда вршена са срећом,
преко сваког очекивања. Још 3-ег анрнла
подринске војводе су разбиле у Тамнавн на
Чучугама Осмаиа Џору; прота Милутпн из
Гуче из Драгачева разбије 22 маја сарајевску
војску под Орд-агом недалеко од Пожеге 1;
Карађорђе са шумадијским војводама раз-
бије 20-ог јула 1806 Хаци-бега Сребрничког
на Братачпћу, западио од Ваљева, а главну
босаиску војску нстога даиа узбију иа Кр-
њићу и на Месарцима Јанко Катић (плативши
и сам главом ту победу) и иодрпнске вој-
воде. Пошто су тако Бошњаци узбијени на
целој линији Карађорђе пође иапред
к Шапцу, н на Мишару им, 1-ог августа
1806, да главиу битку, у којој их разбије
тако силио да су Срби о те стране могли
јасно говори у еиојој Псторнји да јс Ичко отншао ире рата
1800 у јулу започетога. Прота М. Непадовпћ је оио иоловине
јуна 1800 босаискоме веанру иа Дринн такође говорпо како су
устаннци »султану молбу (мазаре) н трн кисза посдали н молнли
»да нм ношл.е једиога везира и војскс, да крџалнје нз Београда
»истерају* (Мемоарн, 195). Изречне белошке која би овако схва-
тање тврднла, истина, за сада нсма, али с.о оио јсдино логички
слазке с везом догађаја п осгалим белешкама, а нма и своју
потврду.
1 Тај напад иомиље К-арађорђе у иисму од 29 маја 1806.
нлскгс државк сгиокк 4
бО ВАСКРС ДРЖЛВК С1Ч1СКЕ

те годнне бити иећ оа сиим на мнру. Гра-

ннце се одмах по том поврате по старом.
Не маље је бида срећна и борба на Мо-
рави око Дедиграда. Тада је Делиград за-
служио велико пме својс. Шест иедеља су
српски шанчеви одбијали бомбардање и силне
нападе мпогобројне војске румелијског валнје
Ибрахим-паше, нод славном командом Петра
Добрњца. У почетку августа Срби под Ста-
нојем Главашем изврше врло успешну ди-
версију на Прокупње. Нешто то, нешто уиу-
трашње недаће у турској војсцп, нешто велики
Кара1)ор1>ев успех иа Мишару склоне Ибра-
хим-пашу те одступи позадп Алексинца. Срби
пођу за њим, и ту се 22— 23 августа сукобе
с њим на иово, разбпју га и узбпју коначно
к Нпшу. С тнм се и свршнло велико н зна-
менито војевање 1806 годиие, са славним и
значајннм успехом српским. Тиме је управо,
оружјем на бојном пол>у, постала садашња
Србија као целина државна.
Овп догађајн и све веће преоблађивање
Француског утицаја у Царнграду са свим су
п р о м е нил и п олити ч к и по л о жај. Дав наш њ и
руско-аустријски и иарочнто потоњи руско-
турски савез (обновњеи још у септембру
1805) клонили су се крају. Све је то било
последица победе Фраицуске над аустријском
војском и Француске окупације Далмације,
уступњеие Французнма Иожунским Миром на
крају 1805. Руси су свима. тим догађајима
били иарочито лотресени. Руска иосада у
 ИЧКОВИ ПРЕГОВОРИ 51

КрФу запала је свима тим променама у веома

незгодаи положај.
Још од пролећа 1806 руска се војска
почела скупљатн на тадашњој руско-турској
граиици. У Петрограду се од почетка те го-
дине почела обраћати већа пажња Србијн
и Црној Гори, и ночело се мислити да се
руска Флота на Јадранском Мору (која се
налазила тамо ради Јоиских Острва) са Ср-
бима стави у зајединцу против Француског
утврђивања у Далмацији. Руски главни ко-
манданат с турске границе, ђенерал Михељсои,
тражно је непосредне везе с Карађорђем.
Устанак српски нривлачио је пажњу обе
стране, п неуспех турских војвода у летњем
војевању 1806 добивао је ваиредно зиачење.
Пошто јс Иаполеон, и носле пожунског по-
мирења с дотадашњим руским савезником
Аустријом, остао п даље у рату с Русијом н
спремао се да Русе нападне из Иољске —
требало му је да Турска Русију нападие
с југа, тс да му номогме. С почетком ав-
густа 1806, у Цариград је стнгао нови ио-
сланнк Фраицуски, ђенерал Себастијани, са
нарочитим задатком да Турску увуче у рат
с Руснјом. Чим се на томе почело радитн
у августу 1806 — српско је пнтање, после
сјајних победа у јулу и августу, искочпло
иа првн ред. За рат с Руснјом побу1вена је
Србнја бпла Турцима само једна оиасност
више. Пошто војводе турске нису могле да
Србију покоре, иеопходно је бпло миритп
се с устаиицима. Турски државници се тада
4*
52 ВАСКРС ДРЖЛВК СРПСКК

вешто користе присуством Петра Ичка п

српских изасланнка у Цариграду, за које се
до скора мало марило. Преговорн се одмах
почну, и у скоро, с крајем августа, сврше.
Преговарало се на основу српских захтева
од 1805 п 1806 (12-ог јаиуара). Турци прнме
п српску автономију и устаиовљење врхов-
нога киеза и плаћање одсеком свнју дажбина.
Одреде ио жељи српској мухасила (врховног
Финансијског чиновиика) п наименују па то
место некаквог царинског вншег чпновника
Хасан-бега, који је боравпо у Нпшу и ко-
јег су Срби знали као добра човека.1 По
нашпм версијама Турци су присталн и да
градове уступе на чување Србима заједпо
с турском регуларном војском. Турске вер-
снје пак гласе о томе другојачпје. У села
Турчин, па ни спахнја, по том уговору није
смео пзлазпти. Спахијама се пмало пла1јати
одсеком што им је по старинским правима
прнпадало.2 То су билп главни осиовн. Опн
су П. Ичку одмах саопштени иа ппсмеио, у

1 Тр. Дука, Чогорја, 76; др. М. ГаврилоииК, Срн. Кн.иж.

Гдаспик, IX, стр. Пб.
1 Глас С. К. Л. СХУГ, стр. 105 но саонштењу српскога
савета.
Допуне у Сри. Кљи;к. Гласнику IX 119 и д. Ион јо до сад
непознат извод Ичкова пријатеља ТрпјапдаФила Дуке. Он бе-
дежи: да се Србија (тнм Фсрманом) остављала у свему слободна,
с тим да Турди никако не могу становати но наланкама; да са
сви доходци од царина и скела и многи други устунају Србима;
да Срби засведају султану данак; да градови, Всоград, Шабад
и Смедерево, остаиу сдободни (разуме се, и за Турке) п у љима
да комап/ујо наша. У граду да станује обор-кнез, бнран од на-
рода, који ће имати власт да свуда н на сваком месту суди.
Само с.мртну казну неће моћи изрндатп. '/огор/л гЈу
 ИЧКОВИ ПРКГОВОРИ 53

службеној обавезиој ФОрми. Једна је тачка

недостајала, као и у преговорима с Бећир-
пашом, тачка најзначајнија — јемство за
сталност и трајање! Порта је, ради тобожњег
достојанства, пзбегавала да у то уђе. На
Србима је било да се за то старају, али из-
гледа да се у тај мах они за то много ста-
рали нису.
Чпм су се на Порти тако били погодилн
с П. Ичком, изиесе се предмет пред Днван
заједно с предлозима румелијског валије
Ибрахим-паше, којему је било поверено уми-
рење Србнје. Ибрахим-паша је тражио иову
војску и повећање средстава. Днваи одлучи
да се Србији даду тражене повластнце, п иа
основу тога се напише Фермаи о томе п упути
Ибрахим-паши, румелпјском валији у Ннш,
да га он, као пуномоћиик, објави и изврши.1
Пошто су те одлуке бнле противне жељама
и предлозима Ибрахим-пашиним, а он је о
тој одлуцн раннје пзвештен бпо, он прнми
наредбе Портиме, обустави ратовање, али
се уклони у Битољ под неким незначајннм
изговором, као да је тамо букпула некаква

ХерЈоу. 1/еогг, 1807 стр. 75. Штсга је што тај изиод није ои*
шириији, јер нма јачпх разлнка, које се у наишм иерсијама не
иомнљу. Псказ Сулејмаиа Сконљак-иаше одјаиуара 1807 ирнли-
ком нредаје Шаица иоклаиа се с опом Дукниом нерснјом. Скопљак-
иаша је казао: »да сис скслс н сиаколнка дадија остају рајн, а
уОни да дару дају дарепу мирпју н уле«у (данак), али у каме-
»ннтом граду да остане градскн турскн иојиода, дпздар, каднја
,и онолпко Турака Шаичана (домородада) колнко Србн за добре
избсру* (Голубнда, V, 287—292).
1 По турским обнчајпма главин војнн заиоведник носн н
луномоКотпа за угоиараљо нрнмнрја н мира.
54 ЛЛСКРП ДРгКАВЕ СРПСКЕ

буна. Пошто се он уклонио, стигне у Ниш П.

Ичко, као главнн пуномоћник српски, с цар-
ским татарнном. Он је носио Портино писмо
Ибрахим-паши, којим му се налаже да се
управља по Ферману, да мир и опропггај, по
султанској наредби. објавн целој Србији; да
Хасан-агу, некадатпљег царинара, постави
као мухасила (највишег Финансијског чииов-
ника) за већила, т. ј. заступиика царског у
извршељу тога посла. Оспм тога је П. Ичко
носио хрпсовуљу (ваљада хатн-шериФ) од суд-
тана српском Савету. Како Ибрахим-паше
није било у Нишу, тај је посао наншао на
прву сметњу, јер не беше одређеног и опу-
номоћеног чиновника да пзвршеље нареди.
П. Ичко му пише по нарочитом писмоиоши
у Витољ, замолпвиш га да одлукама Дивана
ову сметљу на пут не ставља. Ибрахнм-паша
као да је тражио иоваца, н ие могући мишта
друго, нађе да тај посао не прнпада ље-
гову делокругу већ делокругу босаискога ве-
зира. Видећи П. Ичко да ту сметљу не може
савладати, склони мухасила. Хасан-агу дапо1>е
с њим; из Србије му се пошљу двадесет и
четири сјајно одевена одабрана пратиоца,
с којима, негде на крају септембра, стигне
у Смедерево, сјајио дочекан од Карађорђа
и од Савета. 1
Српске су старешине у Смедереву добро
примиле ове одлуке. Пошто су ггрсд њима
била два несвршена посла, узеће Београда.

1 Тр. Дука, /сгор/а, стр. 78—80.

 ПЛУЗЕТхЕ БЕОГРЛДА 55

и Шапца, и с тиме потпуно очишћеље Србије

од Турака, они уоче као главни свој ннтерес,
да се мухасиловим пуиомоћствима користе,
те да очисте Београд и Шабац.
Опсада је Београда по други пут зано-
чета баш на Спасов дан, 10 маја 1806 го-
дине,1 али се коиачно није могло ништа
започети, јер је војска имала посла по гра-
ницама. У Београду је сва власт билау рукама
Гушанца-Алије, војног заповедника. Прави
старешина, Сулејман-паша, везир, нпје смео
преко Гушанчеве воље ништа чинити. Муха-
сил, као већил, објави и градовима Београду
и Шапцу, да по највншој одлуцн рат престаје
на све стране. У Београду се, по жељи Гу-
шанчевој и Сулејман-пашиној, уговори четр-
наесто-диевно примнрје. Београђанима сетада
допусти да се могу снабдети дрвима. Међу
градском унравом п Србима почне упориа
борба око мухасила. Знајући како се 1804
Бећир-паша одмах променио, чнм је ушао у
град, Срби иису хтели да између себе пусте
мухасила, иего су му стан наместили на Вра-
чару, између једне н друге војске, код ие-
каква моста. Одатле мухасил нзвести везпра
и позове га да понкпе застушшке свога двора
да чују Фсрмаи и наредбс Днвана. Из града
одговоре по изасланнцима да то није у реду,
јер се Фсрмани никада ипсу читали на Вра-
чару но у Београду, п ако се тако ночне
како сад хоће мухаснл, биће срамота за цело

Тр. Дука, 'Јогор/а, стр. 81.

56 ВЛСКРС ДРЖЛВЕ СРПСКЕ

турско племе. Опомињали су мухасила да ои

то н сам зна, и одричући да следују позиву
да саопштење Фермана саслушају наВрачару,
изјавњивали су готовост да то изврше у Бео-
граду. Пошто на то мухасил није хтсо прн-
стати, заишту коппју тога Фермана. Кад им
се то по вољи учини, стану говорити како
је све то непријатељском обманом ФалсиФи-
ковано. Тако су оми у граду радили, очеку-
јући да се ипак неће одржати одлуке које
је П. Ичко из Царнграда доиео и да ће се
времеиом све некако промеиити.1
Српске се старешние затеку на ново у
положају још горем но што је био онај у
јесен 1804 са Бећир-пашом. У овај мах им
је јављено да имају и одобрење, и султаиско
и дпванско, за тражеие повластице, али нити
се томе хтеде покорити главни извршник,
румелијски валија Ибрахим-паша Бушатлија,
нити градске београдске старешиие. Једини
што је Диван и султана слушао био је му-
хасил и већил Хасаи-ага, за којега се лако
могло мислити да то чини ио својим личиим
интересима, и којега се радња, лишена нрет-
ходме старешинске наредбе за извршење,
могла лако опорећи као иеправилиа.
Изгубивши у овом преговарању октобар
1806, Срби смисле да П. Ичка пошљу на ново
у Цариград, да се иа то жали коме треба.
Али уверивши се да с Турцима најбоље свр-
шава који сам сврши што му треба, па после
•;
ј Тр. Дука, Гос')(п'а, стр. 8-1—87.
 ЗЛУЗЕТхК БЕОГГЛДЛ 57

иреговара, почну под Београд прибпрати вој-

оку и стезати опсаду. Кад им пред крај но-
вембра 1806 пребегне Копда, хришћанин из
Епира, дотле као крџалија у служби Гушаи-
чевој у Београду, смисли се план да се узме
београдска варош, што се изврши 30-ог но-
вембра. Глас о тој сјајиој победи пукне на
ове страие. Она осоколи Србе да се ни на
томе не зауставе ио да пођу даље. Знајући
да Београд живи храном из Земуна, Кара-
ђорђе заузме острв спрам ушћа Саве у Дунав
н пресече и тај довоз. Видећи да да&>е ие
може ништа учинити, Гушанац 10/22 декем-
бра понуди предају, но којој је с крџалијама
17/29 декембра нмао изаћи и отпловити низ
Дунав к Видину. Митрополит Леомтије п му-
хасил водпли су ове преговоре од стране Срба.
Али тек што се Србн обрадују да ће град
добити у своје руке, везир бсоградски, 'Су-
лејман-наша, затвори на иово врата градска
п објави Србима да су онн уговаралн с чо-
веком који није имао ннкаквих права над
градом и да је граду господар ом, као царскн
политички чиновник. Паша им нонуди н прп-
мирјезапреговараље.Србпто прнмирје прнме,
али стану н опет мотрити иа згодну прилику
да се докопају града, и тако да делом сврше
у своју корист што има да се преговара.
Лицем трећи даи Божнћа, 27 декембра 1806,
српски бећари уграбе овлаш затворену водену
капију на Савп, заузму дољи град, и тако
Сулејмаи-иашу склоие иа предају. Српске
старешине уговоре да наша н Турци могу
58 ПАСКТГ ДГЈКЛПЕ СРПСКЕ

остати и даље у Београду, но да оружја не

носе и да се у горњи град не мешају. Су-
лејман-паши Кара1)ор1)е обећа да ће га иснра-
тити у Цариград.
Ме1)у тим Срби су због нензвршења Фер-
мана н због неиокорностп коју су му пока-
зали београдскп Турци иредузели и дипло-
матске кораке још пре енергичних мера
оружаном руком. Мухаснл се обраћао аустриј-
ским властима да Гушаицу, као одметнику
султанову, храну не дају. Кара1)ор1)е се 3/15
новембра 1806 из Смедерева обраћао непо-
средно цару у Беч, молећи га да опсађеном
Београду прер;рати давање хране из Земуна.
А јошпре свршетка октобра, по Митрову-днег
буду упућени у Царнград иа ново И. Ичко
и још двојпца, да на Порти, због неизвршења
Фермана, нзјаве да се договор квари п да
се ни Срби држати Фермана више не могу,
осим а?;о би нове заиовестн изашле и све
се поправило. 1
Пошто се чишћење београдског града.
свршило у току декембра 1806 српским ору-
жјем, и предмет се те жалбе сам собом ра-
справно. В. Ст. Карацић је забележио како
је после заузећа Београда Карађорђе послао
Стевана Јевтића, свога иисара, у Цариград,
да јави како је Београд очишћеи од крџа-
лија, пего сад султаи да пошље у њега своје
људе. А бележи се како је у исти мах Ка-
рађорђе наређивао да сс по Бсограду норуше

Тр. Дука, ' [огор/а, стр. 88.

 ЗЛУЗРЛ1Е БЕОГРАДЛ .. 59

све џаммје осим Шарене, која је остала за

богомољу још заосталим Турцима. Рат је Ру-
сији у то време био већ објављеп; руска је
војска ушла била у Влашку и у Молдавију.
Више но икада дотле, Порти је било до тога
да Србн остану иа миру и да се десно крило-
руске војске не ширн до Дрине и до граница
босанских. Фраицускн днпломатски извештаји
из Цариграда јављали су у Паризкако српски
изасланици »дају уверења да неће ступати
у савез с Русима« и »да су српски пуиомоћ-
ници обећали да ће предатн Београд и тоиове«.
У тој тачци, о градовнма, поглавито се и ра-
зилазе наша и турска версија о Ичкову Миру.
С тим су се српски изасланици креиули из
Царнграда пут Ниша и Београда око 19 ја-
нуара 1807. Међу тим на Шапцу се, после
одласка Ичкова у Цариград, поиовило исто
непонгговање Фермаиа које је било и на Бео-
граду.
После разбоја на Мишару задржали су
се у Шапцу босански команданти, којнма је
пут за повратак бно пресечен, с неким бројем
својих људи. Ушавшп на скоро по том у
преговоре и у мнрење с Турском, Срби ии
против Шапца нису внше ништа предузимали.
Кад у Смедерево приспе мухасил Хасан-ага.
као извршннк погодбе коју је II. Ичко уго-
ворно у Цариграду, н кад не буде иослушан
од Гушаица и Сулејман-паше у Београду —
Кара.1)ор1>е, упутпвпш тога ради П. Ичка иа
иово у Царпград, нокуша исту оиерацпју
мпрења п на Шапцу. Шабачки босаиски ко-
 ■

60 ВАСКРС ДРЈКЛВЕ СРПСКЕ

манданти изјаве да они града предати не могу

докле им љихов врховнн заповедник, везир
босанскп из Травника, то не одобри. Везир
је пз Травника био послао такву наредбу,
али усмено, н пошто ое тим иису хтели да
задовол>е команданти шабачки, добављеиа је,
на послетку, н нисана наредба, по којој су
26 јануара 1807 Бошњаци из Шапца изашли,
предавшн град Карађорђу, који га је тога
дана, с добошима и свирком, српском војском
свечано заузео. Тако су, иа послетку, и Турци
почели призиаватн, може бнти по накнадним
заповестнма цариградским, Ичкову погодбу.
У исто време је П. Ичко с одре1>еним повим чп-
новннцима путовао из Царнграда за Београд.
Тим су начином с крајем јануара 1807
Србп добили у своје руке п градове Београд
и Шабац, а с љима и цео Београдски Па-
шалук, осим градова Ужица и Сокола, у ко-
јима су се још находили Турци. Граиице су
пашалука, међу тим, биле раширспе и у Вн-
дински н у Нишки Пашалук, а Београдски
се Пашалук већ бпо претворио у иову Србију.
 IV
Руско-турски рат и Срби руски савезници. Мир Тил-
зитски (1807), руско-оранцуски савез и обустава
ратовања без примирја за Србе.
Онако као и Турци, њихови тадашњи
учитељн и противници, Карађорђе и српске
старешиие служиле су се методом који нро-
писује да су увек спремиа два гвожђа на
ватри. И оии су неирестаио и бпли се и но-
гађали се; старали се за помоћ и у Цариграду
и у Петрограду. или Бечу, обртали се н по-
годби и борбн, и деспо и лево, с једином
намером и тежњом да тешко задобивену сло-
боду што бол>е утврде и обезбеде.
Као што су 1804 и 1805 тражили помоћи
у Руснје, као у царства једиовернога и сро-
дног по језпку, тако се иа Русију помншљало
и 1806, кад је нзгледало да се Србнји прнмнче
коначни смак. Међу тим Иожунски Мпр
Аустрије с Наполеоном, од декембра 1805,
без измирења с Русијом; уступање Далмације
Фраицузима; даље војевање Наполеоново с
Пруском; примпцаље с крајем 1806 (декембра
у Познању) к руским границама у Пољокој
и продужеии панори у Царпграду да се за-
вади Турска с РуснјОхЧ, те да се Русија и с
<32 ВЛСКРС ДРЖЛВЕ СРПСКЕ

југа нападне, нагнали су и Русе да српском

покрету внше пажње поклоне. Руски министар
иностраних дела кнез А. Чарторнски пред-
лагао је још 11-ог јануара 1806 цару Алексан-
дру: да се српски захтеви у Цариграду топло
потномогиу; да се устаиак у Србији подржи
иовцем; да се спречн уплетање Француске
у српско-турски спор и да се преко консу-
лата у Јашу и кнеза К. Ипсилантија, великог
руског повереника, утврди сталиа веза са
Србијом.1 Пошто у Русији министарства
каткад раде као засебне државе (јер је је-
дннство власти само у цару), главни комаи-
данат руске војске иа тадашњој руско-турској
граници па Дњестру, ђен. Мнхењсон, ступи
још у лето 1806 у отворене везс с Кара1>орђем
преко иарочнтог изасланнка Угричића-Тре-
бињског (Илнје Новокрштеног), пореклом од
Срба пресељенпх у Русију око 1750, који се
њ с Турцпма тукао у борбама око Београда.
У то време је у српске послове уведен и
нарочпти чиновиик К. К. Родофиникнн, који
је као руски агеиат у Влашкој нзвештавао
се о ономе што је требало за будућу војну.
Карађорђе је слао к руским л^удпма у Влашкој
и II. II. Чардаклију, а по захтевању К. К.
РодоФиникииа да му се упути какав повере-
ник за обавештења, слат је у Влашку у јесен
1806 Доситије Обрадовић, позиати српски
философ. Ови су људи слати у Влашку к Ру-
сима у исто време кад се с мухасилом радило

1 Сриски Кљ. Гласннк, IX, стр. 110.

 1‘УСКО-ТЛ’СКН РЛТ 63

у Смедереву, под Београа,ом и преко Г1. Ичка

у Цариграду. С почетком 1807 ђенерал Ми-
-хељсон се иисмом од 11 јануара обраКао
Кара1)Ор1)у, извештавајући га о објави рата
и распитујући шта треба као савезнику Ср-
бији за рат послати. Само што су се пра-
ктичне жеље одмах разилазиле. Кара1)ор1)е је
очекивао уСрбији руску помоћ, е да би зе.мљу
лакше очистио, раширио и обезбедио; руска
Војна Команда, опет, без икаква обзира на
српске домаће потребе, одре1)нваше српској
снази задатке просте кооперацнје у одређеиим
руским онерацнјама и изреком тражаше да
јој се пошл>е четири пет хиљада Срба у Кра-
љево у Влашку, за потребу руског десног
крила !
Ме1)у тим објава руско-турскога рата и
тога ради ожпвљеме српско-руске везе нзвр-
шиле су силаи утицај иа духове у Србијп,
што је све внше заоштравало и цеиало ра-
сположења. Док су умерепији п смисленпји
људн и тада мислили да се потпуно осло-
бо!)ење још ие може очекивати, иего да ће
се ваљати задовољнтн умереннјим турскнм
концесијама, велика је већпна иочела мислити
да ће се руско-турским ратом српско пптање
свршити са свим, и да би бнло малодушно
мислити другојачнје. Нико иије сумњао да
ће у будућој руско-турској војнп Руснја остати
победилац. На случај томе протпваи није нико
ни номишљао, нити се рачунало са заплетима
у Еврогш, онда тако иеобичнпм и бурним.
С тога стаие све већма бујатн мншљење да
64 ЛАСКРС ДРЖЛВЕ СРПСКЕ

Ичкову погодбу треба бацити на страну, па

нродужити војевање у везн с Русима. Ко-
ристи те погодбе српске су старешине већ
биле извукле, на нме: заузеће градова Бео-
града и Шапца, од којих је последњи заузет
поглавито снагОхМ Ичкове погодбе.
Мешовита управа, која се после 27 де-
кембра 1806 установила у Београду, није могла
да иде без мећусобног трвења, у онај мах
врло разумњнвог. Најпосле Сулејман-паша
смисли да по!>е у Царнград и да изведе оста-
так Турака, заосталих у служби и у војсцњ
Оин се крену нз Београда 23-ег Фебруара
пут Ниша. Алн их одмах иза Београда, код.
Пашине Чесме, предсретну одре1)еин л>уди,
нападну их и поубнјају. Ту је и Сулејман-
иаша погннуо. Он и неколико 1вегових чи-
новнпка билн су једпнп с оружјем; осталима
је оружје одузето још прн предајм Београда
27 декембра 1806. У исти мах букме у Бео-
граду са свих страиа напад и на тамо заостале
турске иородице и стаиовнике. Исто је тако
постуиљено и с Турцима у Шапцу, по поруци
из Београда. Знајући да је Г1. Ичко у тај
мах већ у Нишу, Карађорђе му је једнако
поручивао да се отуда жури што пре.
Каиетану Жикићу, који је био старешина
на Алексинцу иа граници, додато је појске,
да би био на свашта готов, и поручено му
је да никога не нушта ни у Ниш ии из Ниша,
докле отуда не измакне Г1. Ичко. То се за-
иста и случило, јер је П. Ичко, ма да се
Ш '7-

0Б1‘Т СРПСКЕ ПОЛИТИКЕ 65

неколмко дана нстога времена бавио у Нишу,

. нзмакао на време, пре но што је стигао тамо
глас о београдском покољу.1 Ово је могло
бити с крајем Фебруара или првпх дана марта
1807. Покољем Турака у Београду н у Шапцу
Срби су хтели да на зиање даду да на по-
годбе Ичкове они више не мисле и да су
наумнли да с Русима даље војују на Турке.
С Царнградом су н с Портом сриски уста-
ници тек тада коначно разломили.
По једном писму митрополнта Леонтија
кнезу Ипснлантију овај је знаменити обрт
у српској политпцн закључен на Народној
Скупштини после београдског п шабачког
покоља. Прва последнца тога обрта упући-
вала је Србнју на ширење к нстоку, радн
•гражења везе с Русима п радп међусобне
помоКп. Мнтрополит Леонтпје, бележећн како
је то једиодушно одлучено, јавља још кнезу
Ипсилантију како је војвода Миленко Стој-
ковић нзабран да нде у Пореч п по том да
заузме Неготпн н Кладово. Главнн, дакле,
наиад те године нмао се нзвршнтп у том
правцуЛ Турци су нз Босне послали помоћ
Ужпцу п задржалн су се на Дрнни.
Чнм је настало пролеће, борба је опет
отворена, у свпма правцпма, онако исто као
н у иочетку 1806, али с главном сплом пут
1 Тр. Дука, ‘/огор/а, стр. 121—124.
2 Сиомспик XXXVII, стр. 136. Грчкн ппсапо нпсмо под
4 априла 1807 сачуваио јс у архпви киеза К. Ппсплантпја. 0
скушптпии 1807 (ио новратку Карађорђеву са Шапца) причаоје
и П. ЈокиК 1841 у казиваљујош нештамианом. Својпм проппсом
иослужно ме је М. М. Вукпћевић.
ВАСКРС ДРЖАВК СРПСКК 5
00 ИЛСКРГ ДРЖЛНЕ СРПСКК

нстока н Влашке, где је ваљало тражитн везу

с Руспма. Само што у овај мах борба није
ишла онако уснешно као прошасте године.
Из Впдина се бележе иападп српскп око ушћа
Тнмока још у првој половпни марта.1 Вп-
дииски паша се бпо утврдпо на левој страни
Дупава, у Малој Влашкој. У Видипу се на-
ходио Француски војпи агеиат Меријаж, човек
п спреман и вешт, којн је Турке упућивао
да свнма сплама спречавају оствареље сталне
везе међу српском п руском војском иа Ду-
наву. Напад Хајдук-Вељков иа Црпу Реку,
којим је Вел>ко првп пут на глас изашао,
пада такође у ово време и у овај гглаи, и
ппје случајаи опако како га Вук представља
у позиатој Вељковој бнограФнјн. II. Јокнћ је
1841 казивао како су с Вељком билн упућепп
јоште Петар Џода за дољу Цриу Реку и кнез
Мплисав црноречки, за којега се и с другпх
страна зиа да је радио на ослобођељу своје
домовпис; Ивана бимбашу за Ваљску Нахију,
Крсту бпмбашу за Сврљишку Нахију, Тому
бимбашу п кнеза Ннпу за Гургусовачку Па-
хнју. РБпма је став.вено у задатак да рашире
власт српску у Црну Реку, у Нахнју Гургу-
совачку, у Баљу и у Сврљиг. Петар Добрљац,
који је командовао иаспрам Пиша, добно је
задатак да удари с југозападнс стране Ви-
дннског Пашалука. По страиим оновременим
новинама гласало се као да је на Пиш био
пошао Карађорђе, па да је разбпјен. Оба-

1 А. Ј. Ос1о1}С8ги, Посши. ЗпрЈ)!. 1, \о1. II, стј). 408.

 ВОЈКВЛЊБ У КРАЈИНИ жг.с.к\т}&&
вештенији извори ништа о томе не змају.
II. Јокић је казивао 1841 како су Петар
Отреља, Петар Џода и Момпр Прокупачкн
пошли на Снћево и начинили иа друму шанац,
али да им је ту окоро сва војска изгинула.
Хајдук-Вељко је, по нстоме казпваљу, очи-
стио Црну Реку до Бање и онде се састао
с Петром Добрљцем који је дошао с Делн-
града, те су Баљу узели и раширили српску
власт и у Сврљиг. Ударилн су по том и на
Гургусовац (Кљажевац), узелн су варош, алн
града узети нису могли, јер је Турцнма стигла
помоћ. Тако се тада Петар Добрљац вратио
у Делнград, а Вељко је остао чувајућн коликб
је могао ослобо!>ене по ономе крају земље. На
дољој страин у Крајпнм око иоловнне априла
пут мс!)у Видпном н Оршавом није већ био
са свим слободан од српских чета. У Кладову
је, пстина, командовао велики српски непри-
јатељ Гушаиац-Алпја (у страним изворпма
Хурсанли-Алн), али су Србп били смпслнлн
да везу с Русима постигну на Велнком Острву,
ниже Брзе Палаике, где је пајкраћа веза
с Поречком Рском и с планинама које воде
у унутрашљист Србијс. Старајући се једнако
да држи слободиу везу* Внднпа с Оршавом,
десном страиом Дунава, Мула-паша потисие
с Дунава Мпленка око 25 апрнла, и Ми-
леико се повуче на Шгубик, н ту се укоиа.
Мула-паша, Гушанац п Кадри-паша опколе
Миленка ту са свнм 13/25 маја. Од ирнлнке
у исто време почиу се н Руси примицатп
к левој обалп Дуиава, и заузму 15/27 маја
0
 ПЛСКРС ДРЖЛПК СРПСКЕ

Извор (спрам Радујевца), а 5/17 јуиа и Острв,

који је Миленко био заузео још раније, па
пзгубио. Пошто Је Ммленко био на Штубику
затворен, тако да ннје могао мрднути, стане
поручивати за помоћ и Карађорђу и Русима .
у Влашку. Карађорђе је још пре краја маја
бно п сам са шумадијском војском приспео
у Крајину, али Миленка ннје могао ослобо-
дити.1 Најпосле п руска помоћ пређе 17—18
јуиа 1807 на Острву. Руси и Срби заједно
ударе 19 јуна на турске шаичеве око Шту-
бика, и Турке коначно разбију. Борба се по
том наставила иа Неготниу, докле је није
прекинуло примирје у Тилзиту међу Русима
и Французпма и за Турску закључено.
На другим странама није бпло у 1807
много иосла. Србп су, изгледа, били прешли
Дрину с почетком маја и у првп мах су бнли
потисли Турке, али су касније Турци потисли
љнх, па су се морали вратптп у положаје
на десној страни Дрине. Има трагова да су
тада Турцп били негде и Дрину превалилн
и заузели нека места на десној страни. Ипак
је тога времепа српска власт раширена над
Јадром п Рађевином, који су дотле живели
по иекој автоиомној погодби са зворничким
спахијом Видајнћем, уживајућм извесне ола-
ктице. Тада су пак коначно и ти срезовн
1 М. 'Б. Милићеви)., Кнсах. Србија, стр. 971, иаиодн ипсмо
Карађорђеио од 21 маја 1803 недалеко од Штубиг.а, нз Плане. Воћ
је тада очекивао Русе да на Остриу иЈЈсђу. Да бн се јапио у
Крајинп са гаго већом војском, Карађорђе је у то време дигао
Л. Јокића из оисаде Ужица и одвео га с осталом гаумадијском
војском у Крајину.
 ВЕЗА С РУСКО-ФРЛНЦУСКОМ во.тном 69

оастављени са Србијом, и власт је српска

раширена до Дрине. Борбе око Ужица, које
су Турци још у почетку за отпор пригото-
вили, биле су на тој страни најзначајније.
Ужице је било пред крај јуна од српске
опсаде под командом Милоја Петровића глађу
•притерано да се преда, а из Босне је по-
кушаио да му се хране дода, али су Срби
ту војску босанску разбили и храну наме-
њену Ужичанима преотели. И Ужичани су
се по том са свим предали последњих дана
јуна нли у почетку јула 1807. Очекивало се
да ће се тако предати и Соко, који је та-
ко!)с бно опкољен, али се он одржао.
Како је у овој годпии борба српска по-
стала део борбе међу Француском и Руснјом,
коју су у Пољској предводили цареви Иа-
полеон н Алексаидар, п иа Балканском По-
луострву Србп су н Цриогорцп сада иападанн
већ као руски савезннци, а Турска се сма-
трала као савезник Фраицуске. Значај .и
положај борбе бно је са свим промењен,
као што јој се н правац промеиио. С тога
се размишљало да Фраицуска пружн номоћ
Турској, као што је Руспја пружила српскнм
устаницима. Француски царнградскн послаштк
1)еи. Себастијанп пнсао је 11/23 маја 1807
министарству у Парпз, да бн Порта вољиа
бнла да потражи од Наполеона војске, која
бн из Далмације преко Босие заузела Ша-
бац и Београд н уништила српски устанак.1
1 А. Ј. ОЈоВезси, Оосиш. 8ирр1.1, \о1. II, стр. 422. уиор.
и стр. 41о.
70 ВЛСКРС ДРЖЛВЕ СРПСКБ

Неке су чете Француске тада бнле доиста

послане у Босну. И с руске се страие тада
прво помишљало на напад Француза у Дал-
мацији, преко Србије и Босне, п има беле-
жака да је капетан Радич Петровић слаи
да прегледа путове к Јадраиском Приморју,
којнма би се та војска провела. Миипстар
нностраних дела Будберг гшсао је 21 маја
1807 из Тилзита ђеи. Михел>сону, да се нреко
Карађорђа и Србије стави у везу с руском
војском у Котору и на Јонским Острвнма.
Посебнце ради тих послова послаи је био у~
Србију и нарочнтн изасланик и пуномоћник,
маркиз Паулучн, о коме ћемо говоритп мало
после. Али су практичпом извршењу тога
нлана увек сметале преиреке које је немо-
гућно било отклонити. Међу првима био јо
општи турскн неред, којега радн се за тур-
ске областп ннје могао саставити никакав
плаи ии предрачуи. И док се о томе мн-
слило на руској страни, букну у Цариграду
опет јаљичарски нередн, показавши у тако
озбиЈБним околностима с пова ту живу рану
царства. С крајем маја 1807 јањнчари с по-
моћу шеих - ул - ислама збаце султана Се-
лима III и на његово место прогласе Му-
стафу IV. Таква радња усред рата могла је
само да убије и иоследњу трунку поверења
у турско стање.
У тим приликама ирпродпо је било да
се стално и нгго чвршће установе везе међу
Руснјом и међу иовом сриском државом, која
се подизала из доскорашњега ^Београдскога
 К К. 1'ОДОФИНИКИН 71

Пашалука. Кад се већ дошло до коначног

прекида српских устаиика с Портом, с кра-
јем Фебруара 1807, м кад је мирење с Пор-
том бачено на страну, већ су се у исто време
у Букурешту очекивали изасланици српски
за утврђење веза с Русијом. Кнез Влашке
1{. Ипсиланти очекивао је да ће се уз Бе-
сарабију, Молдавију н Влашку придружнти
и Србнја, н да ће он све те области саста-
вити нод својсм руком.1 Ђенерал Михељсон
је прнмио денутате срнске 24 апрнла 1807.
Тада је уговореио да се у Србију пошље
нарочити рускн чиновник. 0 нстоме су н
Срби и Руси различггго мислили. Једни су
држали да ће тај чнновннк битн као пред-
ставннк Русије, другнма је пак он имао бити
главми саветодавац и руковођа свих држав-
них послова у Србији. Налазило се у Србнји
људи којн су, из личних разлога, мнслнлн
да ће тај човек бнтн готово као старешина
и самом Карађорђу. Послови сусрпски заиста
одмах придати, као послови дсснога крила
руске Дуиавске Војске, главноме командаиту,
ђенералу Михељсоиу, п све се ночело вршнти
преко њега. И када ђеи. Михељсон предложп
царскомеминистру нностраппх дела Будбергу
да се на место рускога агеита у Србпјн по-
стави К. К. Родофиникии, који је дотле служио
као динломатскп чииовнпк п агенат у Вла-
шкој п Молдавијп, чнм се војна почела при-
мпцати, одговореио му буде 21 маја нз Тил-

1 А. Ј. 0(1о1)С8си. 1ос. сН. 38*2—383.

72 ВЛСКРС ДРЖЛВЕ СРПСКК

зита, да министарство ншита нема против

наименоваља нато место К. К. РодоФиникина,
ако је то главном командаиту по вољи. гБе-
нера.1 Михељсон је 16 јуна 1807 пнсао срп-
скоме Савету и Карађорђу, извештавајући
нх о томе наименовању. Има зиачења и треба
да се узме на ум да је К. К. Родофиникина
поставно главни војнн команданат, као у земл>п
војском заузетој, о којој још нема никакве
уговорне нн међународне одредбе о њеном по-
ложају. То значп да је све још виснло о
срећн ратној. Награде српским старешннама
н поклони каси народној у новцу и у оружју
запечатпше почетак ових иових веза. Само
што су српске старешине н значење и за-
машај тих веза у тај мах узимале далеко
више њнхове стварне вредности.
Путем преко Трста (где се нарочито нз-
вештавао о Дадмацнји) с писмом Будберговим
Карађорђу од 11 маја 1807 стигао је у Ср-
бију п пуковннк Паулучи с врло опшпрним
пуиомоћствпма. Он се јавио Карађорђу у
стану под Штубиком, н све с погледом па
напад на Французе у Далмацији, иотнисао
је с њнм у стану под Неготином конвенцију
од 28 јуна 1807, значајну у ммогом погледу.
Том конвеицијом, на којој су потписаии Ка-
рађорђе, Милемко Стојковић и Јеремија Га-
гић, тражн се од цара руског да се прими
заштите (протектората) над Србијом п да
Србији постави иамесника илн управника,
којн ће јој уредбе прописати. За градове сс
у Србији траже рускп гарнизони; тражи се
 г-.
КОНВКНЦИЈЛ ИАУЛУЧИЈЛ Ј^ЈбвКтЗВАЦ

3000 руске регуларне војске, два ескадрона

кавал>ерије и један пук козака, с којима ће
Србп на своју псточну гранпцу избацнти
20.000 људи, а нсто толнко се тражи за рад
у правцу Црие Горе и Далмације, на коју
су страиу Србн примнли да пзбаце 15000
л>уди. Чување границе иаспрам Босне Срби
су узелп са свнм на се. В. Ст. Караџић је
забележно како Кара1>ор1)е није бно задо-
вол>ан с ирвом тачком те конвенцнје, о усту-
пању Србије под руску врховну власт. Ка-
рађорђе је схватно да се тим насрће на ње-
гову лпчну власт, коју је рад био сачувати,
н тога ради није ставно на тај докуменат
свога печата; инје га, унраво, хтео потпн-
сати. Међу тим нн цар Александар, нз својнх
особеннх разлога, нијс одобрио ту тачку.
Цар Александар у начелу иије хтео да се
руске областн шпре на десну обалу Дунава
и иалазио је да тамо треба само чувати
одаиост једновериога и сроднога иарода срп-
ског. Оиака је пак тачка ушла у конвенцију
нешто поводом домаћих српских ннтрига,
иешто ревношћу рускога пуномоћника, који
је могао мпслити да ће га то препоручитн
код старешпиа његовпх п код цара. Нз тпх
разлога и нема та тачка ону вредност, која
бп јој се иначе могла прнппсивати.
Међу тим у тај истн мах дошле су и
друге непријатности и меприлнке с велпкнм
политичкпм изненађењима, која су одиошаје
целе Европе обриула са свпм другојачпјим
путем. У томе је узрок те је конвеицпја Пау-
74 ВЛСКРС ДРЖЛВК СРПСКВ

лучијева са сриским старешинама остало и без

нредмета и без примене, јер се Француско-
руско непријатељство, темељ конвенције,
нретворнло у Француско-руски савез.
Носле боја на Фридлаиду 2|14 јуиа 1807
Паполеоп и цар Алексаидар састаиу се најнре
на једном силаву иа Њемену, а после внше
иута у Тилзиту. Пошто је Аустрија бпла
раиије (1805) тучена, пошто је по том 1806
у јесен смлаћепа н Пруска, остале су од -
држава европскпх Русија п Енглеска против
Иаполеона, а Турска и Шведска уза њ. На-
полеопу је требало да променп ситуацију
ради своје мржље на Енглеску и радн по-
литичких потреба у Шпаннји; цар Алексан-
дар је бпо такође незадовољан својпм та-
дашљим савезпицима Енглезпма због љи-
хове себичиости. Наполеон је умотрно да се
положај може са свим изврнути иа основицп:
да се Русији помогне да дође до Финлан-
дије н до Влашке, Молдавије и Бесарабије,
а Француској да се олакша положај у сред-
љој Европн и да јој се призиаду љена осво-
јеља и нове творевинс Наполеонове. Напо-
леоиу су остајале одрешепс руке за Шиаиију
н по том за Немачку, Аустрију и Италију,
а Енглеска би остала усамљена, изложепа
целој снази Иаполеоиовој; цару Алексаидру
су се, опет, дрешиле руке за Турску, с којом
јс мпслпо да ће лакше бнти готов помоћу
Иаполеоионом и путем преговора, п ио том
за Финлаидију, где је шведска граннца била
столицн царства сувише близу. Мнр у Тил-
 тилзптски миг 75

зиту потписаи је 7 јула гг. н. (25 јуна по ст.).

Њиме на једаипут Еиглеска у Русији а Швед-
ска и Турска у Фраицуској изгубе своје са-
везнике. Положај се Европе променн с врха
до дна, иа изнена))ење свега света, какво у
оно време нико ни у сну снити иије могао.
Цар Александар је још 15 јуна 1807
писао 1)еи. Михељсону да обустави војевање.
Нарочити Француски изасланик Гиљемино
приспео је у главмп стан руски у месту
гГурбат 13 јула 1807, а 14 јула је оти-
шао к великом везпру у Браилу. Кад се
приступило к преговорима, ђен. Михељсон
је одмах предлагао да се у уговор уведу п
Срби, алп Турцн одмах иису хтели о томе
ни да чују, тврдећи да Срби нису ништа
друго до бунтовинцп Царства Турскога и да
они као такви у уговор о примнрју међу Ру-
сијом н Турском уведеин бнти не могу. Руски
преговорач Лошкарев, некакав Јермеиии, иије
био на висинн задатка; ђен. Михељсон се,
међу тим, у самом току тих преговора на
смрт разболи и 18|30 августа умре. У при-
мирје, закључено у Слобозијн код Ђурђева
12/24 августа 1807, Србн се ие уиесу ннкако,
већ сс само у додатку напомене да иепри-
јатељства ирестаиу и у околнни Видина н
Кладова (Фет-ислама), где је еојсна руска са
сриском иомешапа. То је свеколико што је
о Србнјп и о Србнма ушло у уговор о нрн-
мирју. Турцн се још стаиу отворсно спре-
матн да ратовање против Срба наставе. При-
мирје како га је закључио Лошкарев ие би
76 ПЛСКРС ДРЖЛПБ СРИСКК

било одобреио за ратификовање, да је послано

било мннистру н цару Алексаидру. Али смрћу
ђен. Михељсоиа у незгодно време, његов за-
ступник ђен. МајендорФ не само што при-
мирје, по иезнању, одмах ратиФикује, него га
одмах почие нзвршивати, иовлачећи војску
руску. И како су чете на Дуиаву око Острва
и у Србији биле крајње на западу, ои иочне
повлачење управо с њнма. Турцп одмах за-
узму Острв н пут од Видина к Оршави, н
веза Србнје с руском војском, лепа и ску-
поцена тековина руско-српскога ратовања у
1807 годпни, пресече се тако рећи у ономе
пстом тренутку када је Турска иа иово по-
чела претпти да Србију нападпе. Све је то
било н протпв уговора, у ком је наређено
било да нико не може пре мира заузиматн
напуштеие од војске положаје, протнв на-
редаба цара Александра, који је желео да
се свуда оклева с пзвршењем тачака које
би могле бити Русијн ма најмање неновољие.
Али се све то, на велпко незадовољство н
упрепашћење иових савезника Срба, у стварп
нзвршпло, н мало је ко могао знати н ве-
роватн шта о томе мислп цар Александар!
Непосредие руске всзе са Србијом преко
акредмтованог заступннка К. К. РодоФииикииа
ступиле су у жмвот у оваким неповољннм
приликама. К. Родофиникин, пореклом Грк,
пријате.в влашкога киеза К. Ипсилаитија, нп
иначе нпје могао у Срба поверењс изазвати,
и ако је био веома уман човек. Онсејавно
Карађорђу у стану под Неготином још јула,
 С1Т.И БЕЗ ПРИМИРЈА > • : . : :77-

а у Београд је стигао 2 августа 1807. У

писму од 7 авг. 1807, гшсаном владици цр-
ногорском Петру, Карађорђе јавља о доласку
К. К. РодоФиникина и жали се што се на.
Србију спремају Турци са свих страна, осо-
бнто из Босне, молећи владнку да он од онуд
удари, да би Србнји помогао. Гласови су се
почели разиосити и да се око Ниша прп-
кугква велика турска војска, с намером да
унадне у Србију. Карађорђе је наређпвао
да се креће све што може пушку носити,
а сви су се у тај мах н прн такпм прпли-
кама кајали што су одбацили Ичкову но-
годбу и упустили се с Русима у савез који
се показнвао овако иеиоуздан. У једном
своме писму од 30-ог августа 1807 К. К.
Родофгшикии овако црта тадашње стање у
Србији: »Међу Руснјом и Портом закњучено
примирје; у Србијп седи руски чиновник; а
војна се међу Србнјом п Турском не нре-
кида. . . Свак мора закључивати да се на
мир пскрено ме мислп. Укломити се одавде
не могу, јер ме у садашњем стању послова
Срби ни иа који иачпи пустплп не бн«.1
Срећом војска се нспод Ниша разишла
без напада, може бити по обнчном нереду
турском. Али од Босие почне збиља с крајем
септембра нападати турска војска. Код Лн-
полиста п ман. Петковпце ударнли су били
на нроту М. Иеиадовића п Јакова, али су
нх Срби разбилн, тако да су се многн п у

1 В. .БогншпК, Газборг соч. II. А. Иопоиа, стр. Г29.

 78 ВЛСКРО ДРЖЛВЕ ОРПСКЕ

Дринн иодавили. За тим оу Срби 3-ег октобра

прелазили у Восну, вративши се отуда с мио-
гим пленом. Сутра дан но том, 4-ог октобра,
в друга турска војска пређе Дрину на Сики-
рићу п опколн Србе. Са српском војском
ио1)е, но жељп српској, на ту страпу каиетан
Илнја Новокрштеии (Угричић Требињски)
који је у лето 1800 дошао к Србима као
изасланнк главпога команданта ђен. Михељ-
соиа. Каиетаи Илпја раздели сриску војску
на три колоне. Једиу упутп да пређе Дрину
инже Сокола п до по Босии стане палити
села. Другој нореди да удари с- бока, чим се
спазп дим од запаљених села иа опој страии
Дрпне. С трећом ударп оп сам на средшлте
турске силе. Распоред се изврши тачно. Чим
се с оне стране Дрпне почне дизати днм од
запаљених села, Турцн иагиу натраг, да спа-
савају својс куће н имања. Србн нх оида
нападну са свп.м, претерају нх иреко Дрипе,
многе нобију п отму им зиатан нлен.'
Иије сс мање од Карађорђа срдио ми
цар Александар, кад је чуо шта је урађено
у Влашкој. Кажљенн су н ђен. МајсидорФ,
заступппк командапта, штојебез овлашћоња
примирје Лошкарева ратпФиковао, и Лошка-
рев сам. Цар иапмепује за главног командаита
кнеза А. А. Прозоровског, којп је 18-ог сеп-
тсмбра комаиду примно, објавивши одмах
турски.м иуномоћницима да је прнмпрјс ио-
грешио ратиФиковаио. Турци су се, међу

1 А. 1Г. Пстртн., Воини сг Турцкм!, II, 10.

 НАРЛВНЛЊК ЗА СРБИЈУ 70

тим, држали докумеита који су нмалн у ру-

кама, и ако су, околишмим путем, чинили
све да Русе, чак н у Србији, задовоље. Тако
се за руску љубав иападање ћутке и про-
тив Србије обустави, мимо сву хвалу турску,
али се у иачелу не попусти, и Турци ФОр-
мално никада иису хтели да одустану ни од
једне тачке примирја закљученог у Слобо-
зијп, и иикада ннсу хтелп Србе да призиаду
као учеснпке корнстн којима бн се као са-
везник ратничке странке пмали да користе.
Дубоко иитернационално значење такога нрп-
знања ннје било сакривено дннломатима и
д р ж а в н и ц и м а т у р ск и м.
•о
:,и «1

------
 V
Настојавање Турске 1807 и 1808 за непосредно
измирење са српским устаницима.
Порадн реФОрменог питања у војсци
стање је у Царнграду једнако било веома
ровито. То се показало с крајем маја 1807
збачењем султана Селнма III (где победише
протнвници рвФОрМО), по том узбуном Му-
стаФе Барјактара у јулу за повратакСелима III
на иресто, штојеСелпма главе стало, и про-
глашењем Махмуда II за султана (јула 1808),
па на послетку ујесен исте годиие узбуном
нротнв самог МустаФе Барјактара. Али опет
зато турска је полптика била ванредно по-
стојаиа н јогунаста у две ствари. Једна је
што ннкако нпје хтела попустити жељама
Русије да се променн ногрешком ђен. Ма-
јендорФа, као заступника главног команданта
у Влашкој, без царског одобрен>а ратиФи-
ковано примирје од 12/24 августа 1807, и што
пикако ннје хтела прнстатп па уступање
ЈЈлашке н Молдавије Русијн п на померање
руске границе с Дњестра на Дунав од Ђер-
дапа на ииже; — а друга је, што Србс из
Београдскога Пашалука никако није хгела
да прими као правие, иризнате учесиике
 мгвговлглљк с иогтом 81

руско-турокога прпмирја 12/24 августа 1807.

Порга сс, истииа, склоипла и да Србе не
иаиада, и чиимла јс, иа иослетку, на велико
наваљивање Русијс п Фраицуске, свс тако
као да су онн заиста учссници тога ири-
мирја — али нрпзиања свога ва то нпје
хтсла датп пикада п пп у каквој Форми!
Двоје јс иа пгго јс Турска том полпти-
ком ударала.
Ирвојс веза Срба с Руспјом, пгго Порта
иијс хтела ипкако да отворено, актом призна,
а друго признаље ориске автономпје у вези
с Руспјом, што је Турска тако!)е свпма сп-
лама мзбегавала. С тога су се Турцп всшто
и спергичио корпстили ногрешком 1>ен. Ма-
јспдорфа, кад је напустпо Острв, да га одмах
на ново заузму и тако пресеку барем не-
посредиу везу Срба с Русима. Кад се у ав-
густу 1807 К. К. Родофиникнн обратио у
корпст примнрја са Србнма с пнсмом комаи-
даиту војоке код 11нша, Хуршнд-паши, истп
јо одговорио: да су српскп нословн ирсдмет
за себе, којп с руско-турским нрпмпрјем
никаквс всзс нема; да Порта једина нма
права да расправл>а иословс са Србима, н
он ће, ио заповести коју јс добно, наставптн
војну нротнв Срба. »Ако лп Срби, — на-
став.ва Хуршид-паша, — желе да замолс
»Иорту о чсм бнло што се њиховс земље тиче,
»рсд јс да се оии самн њему сбрате, па ако сс
»њихова молба буде с.шгала с намерама п
»расположсњпма Високс Порте, он Ке — Хур-
»шид-паша — са својс странс склоинти сс
нлскгс дгжлик сгиокк «;
 .

82 ИЛСКГС ДГЖЛ1Ш сгнскк

ода јс иотпомогие, што мо.ш да се саопштм н

„отарепшпама поменутпх Срба®.1 А на рекла-
мације у корнст Србије иовога главног ко-
мандаита киеза А. А. Прфоровског велики
везир је у октобру одговорио из Дреиопоља:
})А што ое Срба тиче, оин су подаиици Пор-
»тиип, п Порта је власва да им опростп нли
„да их казни. Нема конвеицнје нитн чега
фугог нгго бн Русијн давало права да се у
))Српске послове меша. Ако би се пошло но
»разлозпма у Вашем писму изложеним, свака
»бн држава нашла нута, да се другој у њене
»послове меша. II у Руснјн пма чптавпх иа-
»рода мусломанске вере, па сс Порта, опет
»зато, у послове њихове инкада нс меша®.*
У томе се потпуно јасно показује становнште
које је Турска тада у српским пословима
држала.
Тога ради напади турске војске у јесси'
1807 са. стране Боспс п диверсија од страпе
Ппша у то исто време нпсу пмалп пикакву
другу задаћу до да Србе одврате од Русије
и да их узбпју на тачку, иа којој су билп
у врс.ме Мчкових преговора у почетку 1807
годнне. Пошто се пак Србп ипак ипсу далп
иавратнти на тај пут, Портиии дипломатп
ирнбегну другом једном средотву.
Цариградска патрпјаршија се иа1)е у
поолу да сс обратп Кара1)орђу, београдскрм
митроиолиту Леоптију и народу (нлн Савету)

1 И. Дуброшш, Русскш ВЈхтнш;/. 1803, Х1ЛЧ, стр. 131

2 Л. П. Истров!., Воини с/ј. Турцјси 180(1 1812. И,стр. 0.
 МИСПЈЛ МИТГОИО.ШТЛ ЛКСК11ТХ1ЈЛ 8:*

о ммрољубивим посредовањем. Пио.ма сс

упуте по ћустеидплском ммтропо.шту Аксен-
гију.1 Пмсмо Кара1)ор1)у м ммтромолмту иот-
ммсао јс сам матрнјарх, а последње је уза м>
мотммсао и велмкм логотст Караџа. Ом мо-
иеде са собо.м мекога Нмколу Поновпћа, ро-
дом Вмдммца, којега је м Пасван-оглу умо-
требл»анао у дмпломатскмм мословмма, м којм
јс осмм српскога м грчкога знао п. немачкп.
Ммтромолмт Аксемтмјс стмгме у Београд 13
мовембра 1807 у всче. Осмм усмених аорука,
митромолмт с Порте ммшта друго домео ммје.
Патријархово пмсмо унућивало јс ма повратак
у мокормост Портм с амме.стијом м с мовмм
ммлостмма. У главиоме се змало да бм мо-
следња иогодба Ичкова омет послужмла за
осмовмцу, јер је ммтромолмт Аксентмјс усмемо
говормо да ће се Србмма као знак султамске
ммлостм датм уре!)еље какво омм самм желе.*
По духовнпчком рсду ммтромолмт јс
Аксемтијс одсео у Бсограду код ммтромо-
1 Мнтроиолит Аксеитијс ио цариградеким еин -коинми ли-
уннмио јс столнцу Кустсндилеку од 18«>7 до 1800.
- Иеииси М. М. ВукиЈимшћи нн иетрогридеких ирхиии.
Ношто иутснтичнн руекн пзпсштпји номињу ислпког логотети
Кириџу, користнлн смо се добротом г. К. ГрупчсниКи у Цири-
грнду ди расннти лнилн со игго о н.ему. Сидииш.и нелики лого-
тот, учени Ст. Арнстпркн-беј, одгонорнојс, ио својим заииег.ими,
ди је .1. 'В. Кирими (од 29 иигуети 1812 кнсз Влашкс) био по-
стлнл»ен ла оеликог ,Ц)игом(1на Лисоке Лорте 19 октобра 1807.
У Вуторнеаном нелнком грчко.м историјско-геогрифском рочнпку
белсши се то пето с годином 1808. А ио знп сс да је какин
Кириџи бно ос.тки логотст Патрнјаршијс, ннтн ее за еад о томо
могло што наћи у еамој Питријиршпјн. II тико остијо отпорсно
зпичијно интии.с ди лн је горе иомсиуто иатрнјархоио иисмо
нотипсао још п челики логотст (патрнјаршијски) илн аелики
лрагомип (Мортпп иисок чинотшк).
В*
$4 плскге дгжлш; егискк

лита Леонтија. Пошто је митроиолнт Леои-

тпје 1зс1» бпо у иајпнтимнпјнм вс:зама о ру-
опим агентом К. К. Родофнникпном, онај јо
одмах бпо пзвештен о свему до ситница, и
ои јс одмах увео цео посао у својс рукс,
иамеотпвпш митрополита Аксентијатако рећм
иод овоју отражу. Секретару митроиолитову
Ипко.ш Поновпћу он обећа руоку службу, да
би гасамобоље нскушао. Русн оу од.мах веома
тачпо бнлп пзвештеин о свему, п ако сс пу-
стп.10 да ое пословп воде као да ое за њих
ипко не питересује. После договора н пре-
говора са орпоким старешниама, Срби одго-
воре мптрополиту Аксоитпју п патрнјарху:
како оу оип вољнп да прнме пону!)ене и.м
повластице, само моле да им се ради мо-
гућих ненрмлпка дода јемство цара рускога,
као владаоца једиоверпог Србима, п цара
Францускога, који иосредује иа помпрењу
Русије и Турске. С тога се предлажс да
парод сриоки од своје отране иошље депу-
тате у Цариград ј: Фраицускоме ноолаипку,
1)енералу Себастијапу, п у Пукурешт руокоме
в[)Ховиоме комапдаиту, киезу А. А. Прозоров-
скому. Ово је свршено око 19 декембра 1807.
Пошто је Иорта ове ово н чннила у на.мерп да
разбије везе српокс о Руонма п страно јемстао
— одговором је ти.м, пз пера оамога К. К. Ро-
доФпникпиа, н расквареп оав овај турскп плаи.
Злоорећпо примирјс закл>учепо 12|24 ав-
густа 1807, којо је орноко-рускс везе одмах
у почетку заоејало иелонерењем п непрп-
јатноотима, пмало је рок до ‘21 марта (8
 руско ПОСРКДОИ.МНК :и игимшмк 85

аирииа) 1808. Међу осталим, на Оојкппте у

Влашкој и у Србији оио јс имало иезгоду,
што Русм још нису били пп Нлангку очгк-
стили, јер су у турскпм рукама остали гра-
дови Исмаил, Праила п Ђур1)ево. И веза је
са Србпјом била иеутврђена п необезбеђена,
јер су у рукама турскнм остали п Кладово
п Неготин, а погрешком рускпх ђенерала
враћено им је и Острво, место па ком се
стварна веза ме1)у Србима п Руснма извр-
гпила. Турци су у ствари мрпмешивали при-
мнрје н иа Србију, и ако за то нпсу хтелп
дати Формалног признања пз горе иаведеиих
разлога. Преговори о миру међу Русијом п
Турском пмалп су се водптп у Паризу, п ма
да су оба пуиомоћника бпла тамо, иису се
мицали с места. Кад се рок примирја нрн-
макао, оба су двора, и царпградскп и пе-
троградски, радо пристала да се примпрје
продужи до зањкучка мира, а свакојако још
на годппу дама. У нашим изворима се сно-
миње ппсмо кнеза А. А. Прозоровског од 8
марта 1808, упућсно из Јаша Кара1)ор1)у н
Савету, у ком се јавл>а како су н Србн »при-
мл>еини у прпмирјс с Портом до коначиог
закључка мпра ме1^у Русијом н Турском. У
том се писму Србима дају уверења, да цар
иеће Србе оставпти без особите своје пажн>е
и старап>а у обезбс1)ен>у њпхове будуће срећс,
а препоручује и.м се да остану иа миру н
да се договарају с Родофпипкпном о свпма
нословпма којп сс тпчу благостаи>а пли но-
треба парода српоког п да његовпм саветпма
80 ВЛОКРС ДГЖЛПК СП1СКК

следују. Мс1)у тим јс п ово мрпмање у при-

мпрје учпњеио арико треЛега, овде преко
Рус-а. У отвари су 'Гурцп о Србима једнако
држалм стаиовипггс које смо горс обележпли.
С крајем 1807 годиие осећала су сс иа
граппцама турска крстања, иарочито у Нишу
и у Брзој Палаицп, где се ппак непрестаио
с оружјом у рукама држала веза мсђу Ср-
бима п руском војском. 11а том јо крају
земљпште остало у неку руку пеутралпо:
час су Турцп држалп околпну Дуиава п везу
међу Пеготпном, Кладовом п Оршавом;-час
гу Срби око Брзе Палаике (на Голош н Ми-
хаиловац) пронраћали траиспорте које су
нмалн из Мале Влашке. Села су па том зе-
мљишту сва опустсла. Стотниак Гурака др -
;калп су Острв, иа ком је ђенерал Исајев
пзвршпо везу са Србнма.1 У томе крају По-
дупав.ка сва су се месга почсла утврђпватн,
као да ће се на ново војна отворитп. Тога
ради је око Божнћа 1807 држан војии савет
у присуству 1\. К. РодоФиипкииа, а нод пред-
седништвом Карађорђевим. Алн сс за тада
и опет све сврши са свпм на мпру, и ако
су Србг. непрестано били раздражени што
је њихов иоложај тако неодређен. У истшги
све су то биле турске маневре којима се
тежило да.се Србима дајс иа знан>е њпхов
иезгодан иоложај п да се како год иагнају
иа непосредип сноразум с 'Гурском, којн бн
их од Русијс отргао.
I В. Вогиши!), Г.т.:бор,г> I-*0, раиорт мајора ГрамГизрга о.»
26 јуна 1808.
 С111’К М Л ЊЕ М УСТЛФЛ■-IIЛ111III10 87

Кад се у ју.1у 1808 изпршп у Цариграду

нова промена мападом МустаФе Барјактара
п за султаиа буде нроглашеи Махмуд II, по-
ложај се знатно иромемно узвшиењем тога
турског војсковође, о коме се зпало да вшпе
теглн Русима него Фраицузима. Овај турски
паша мнслио је да би се Русија с Турском
пре иомирпла, кад бп се отворили ме1)у плтма
иепосредии иреговори. Те су мисли његовс
биле познате у руској Главној Командп. Алн
о главној ствари, о рапшрењу руске граннце
с 1њестра иа Дуиав до Ђердапа, МустаФа-
паша је мнслно још снергичпнје но његовн
иретходници, пошто њему, као заступннку
пепопуларне војничке рсФорме п противинку
јањичара, није бпло могућно да нопушта у
питањнма која су со тпцала целиие царства
н раипјих тековнна. Што се Србнје тиче, о
њој је МустаФа Барјактар такође мислио што
н његови претходници, да се, на пме, Ср-
бија ипкако ие може мешатн с руско-тур-
ским спором. С тога сс већ с иочетком ав-
густа 1808 јавњало у руску Главиу Комаиду
да МустаФа-паша сирема 30.000 људн и 16
паша да удари на Србију. МусгаФа-иаша је
рачуиао да иападом иа Србнју са страие
Видииа привуче ка Горп>ем Дуиаву руску
силу, а ои да је на Доњем Дуиаву иаиадне,
па да јој повратну лпинју прссече.1
Али нити су Руси моглп да прекндају
прнмпрје, нмти јс МустаФа-иаша доспео да

А. II. Потроог, Ваиим Рос.С1П ст. Турцјсн, 11, 87—88.

83 пшч: дгл;л11К сгнскк

се на војеиањс баци. Што се Србије тиче,

Норта је иод МустаФа-машо.ч нродужила нре-
ђашње иастојавање да с њом у 1>е у непо-
средне нреговоре н иогодбе, макар и нри-
премсно. 'Гај посао се оставио пограничним
п војнпчкпм властпма, што се и дотле овда
онда практнковало. Трговачке су потребе
парочито нзискпвале да се редовно отвори
иу г од Нпша к Београду. Л. А. Баталака бе-
лежп да сс још од пролећа 1808 нут кров
Орбију ва трговачке караване Гшо отворпо
пут и да се за Србпју царина иа робу нанлаГкИ-
вала у Параћнну. Аустрпјске белешке внају
такође како је у почстку августа (по старом)
уговорсно ирпмирјс на два месеца касннје
продужено па неодређено време, и како су
н Срби и Турци од граиицо одступилп II
редован се саобраОај отворпо. Кара1)ор1>е је
то, по аустрпјским белешкама, уговорио како
с пашом ив Ишна тако п с пашом из Трав-
ника.1 У једиом земунском допнсу Фрапцу-
гкоме МопНеиг 1ЈпЈусгзе1 саомштен је п текст
уговора ме1)у Карађорђем н турским војпнм
комаидантом Сулејмаи-пашом од 5ј 17 августа
1808, којн су зак.иучили у ПараОипу плтховп
иуиомоГшици, ппшки ајан Емнр-ага н левачкп
војвода Стеваи Јаковл>евн1|.2 Главно је у том
1 Летокнс 1827, I, 42. Лсдна Оелешка но нам1»оч,у стараца
у Гласнику 75, стр. 240.
2 Текст је тај саопгатен у б|>. 278 МопНенг-а од 4 окт.
1808. Донис је и:» Земуна, нисан 8 сеитсмбра. Иошто је главно
у уговору безбсдан саобраКај нншко-Г|Соградским иутсм, нродмет
је, норадн борбе с еиглсским морским саобраКајем, ииао инте-
реса у Иаризу.
 НОСРЕДОВЛЊЕ МИТГОПОЛНТЛ ДИОНИСИЈЛ 80

уговору повлачење војске п иовраћањс ре-

довног стана иа гранпцпма и мо том повраћај
редовног саобраћаја на путу Ниш — Неоград.
Срби су јемчпли за безбедност проласка п
обоћали да ће па ново подићи магазинс и
караван-сараје, порушеие за време устанка,
а Турци су далп реч да неће чииитн сметње
иаплаћнвап>у царпна но одредбп срнскога
Савета, еда бн се трошкови ималп откуд
нодмириватп. Ова поправка одношаја међу
Србнма п Турском путем непосредног пре-
говарања, која је започета још пре доласка
МустаФе Варјактара у Царпград, отвор11ла
јс пут повнм покушајима да се Србп одвоје
од Руснје и да се Порта с њпма непосредно
пзмири.
Радњо о томе иочпе се у овај мах пз
Видииа. Видински мнтрополит Дионнсије 1
обрати сс београдском митрополнту Леои-
тпју писмом нз Кладова од 17 септембра
1808, молећи га да сс састану онштега добра
ради п да ои, мнтрополпт Леоитије, назначп
дан н место где да се састаиу, н да поведе
са собом двојицу тројицу одабранпх л>удп,
вештих нолитичким нословнма. Разуме сс
да је митрополит Леоитнје о овоме нрво из-
вестио К. К. РодоФиникииа, па по том Ка-
рађорђа н Савет, алн посао остане у рукама
К. К. РодоФнннкииа. Митронолит Леоитије
одговори своме другу, впдинском митроио-
1 По службеним царнградским снисковима Днониснје је
имабраи за иидииског митропо.шта марта 1807, а остаојс иа тој
столнци до 1814.
90 НЛОКРС ДРЖЛНН СРПСКП

литу Днонисију, да се за место састанка

означава село Голубиље близу Мореча, а за
време — нрви дан месеца октобра. К. К.
Родофиннкпи смисли да собом пође на тај
састанак преобучен као српскн старешина,
из очевндне жеље да нд остави Србе да
преговарају сами. С мптрополитом м К. К.
Родофииикином пође и секретар саветсглг
СтвФам В. Живковић. На састаику у Голу-
бињу мнтрополпт Дноиисије п људп Мула-иа-
шини саопште српским изаслаиицпма: како су
вепгпшом новога великог везира, МустаФа-
паше Барјактара, у Турском Царству мресе-
чене све међусобне задевнце; како се уређује
нова регулариа војска и како се хришћапп
користе свуда спокојством н добрнм пона-
шањем, на су предложилн посредовање Мула-
паше да Србију и Иорту измнри, уверавајућп
како Срби за то неће иматп иикада тако
згодпе прилике као што је у тај мах. Порта
ће, говорили су онн, без посредовања стра-
них држава, радије пристатм да Србији не-
носредно уступи ммого више, но што би усту-
пила по страиом иосредовању. Срби су до
сад тражили јемца, и оин се надају да ће
Порту склонити да и на то пристане, али
ће бити иемогуГшо склонити јс на јемство
две државе, и може бити да бп бнло нај-
бол>е да Срби оставе Порти да међу Русијом
и Фраицуском избере једиу коју бн хтела.
За тим су видински изасланици стали објаш-
њавати српскима, да греше нгго се уздају
У руску искрсиост, и помспули су шта је
 Г РЛДС- ч * >. »• •. г

НВ1Ј0С1>КД1!0 1НМОГОИЛГЛЉК С ПОГГО.М '

бпло с Морејом (1771!, са Јоискпм Острвнма

(који су у Тилзиту устуиљсни Француској),
с Влашком, с Моидавмјом, са Шведском. У
свему је впдпнским пвасланицима одговореио
што треба, а што се тиче главпог предмета,
објављено им је да се мора подмети Савету
и Кара1)Ор1)у н да ће се у Видин немииовно
јавити оно што буде одлучено. У исти мах
нм је напоменуто да ће народ српскн мучно
пристати да положм оружје данас, кад бројн
80.000 бораца иод оружјем, све док не осло-
боди целу своју стару државу с градовима
Соколом, Скопљем и осталима. Један вндин-
ски изасланик напомеиуо је на то, да бп се
све 'го могло ставити у захтеве, а и српски
су изаслаиици напоменули, да би се и српскп
парод сад мучно склоипо да прими јемство
само једме државе, јер бн Србнја остала без
јемства, ако би се Турска с том државом
заратила.
Кад је о свему овоме извештен киез А.
А. Прозоровскп, ои је у свом одговору па-
гласио како Срби, без одобрења свога за-
иЈтитника, руског цара, не бп моглн у1ш у
преговоре с Турцима, н опомемуо је како
ос иа Порти мислн да оин н нису дужни
држати уговоре и дата обећања према својпм
властнтим иоданицима, те даје утоме стварнн
узрок што Србн нс могу нншта сврпштн
с Турском без јемства рускок п Фраицуског,
јер бп нх Турцп, иосле, ако таквог јемства

1 В. Погиип|1|У Галборц 165—106.

92 нлекго дгжлпк сммгеиг

бпло нс бп, просто бвЗ МИ.10С|)1)а мсеклп.

V том су смпсЈу 30 октобра 1808 Карађор1)е
и Савет и одговорп.ш Мула-нашм у Видпп
који пм јс 22 нов. 1808 отппсао да од свега
ие може нпмгга бпти, пошто Турци задржа-
вају познато нлјхово гледшнтс.
Тако се са свпм сврше за тај мах турскн
покушаји да Србе од Русије одвоје, и Србп
но тад остану за Руспју п за њене прего-
воре с Турском везаин чвргпће но пкада до
тад. Одбившн са свим предлоге Портинс о
непосредпом умпрењу, Орби су се ослонили
комлчио иа оно што буду Руси о љима уго-
ворпли. Таквим су нутем српски послови
преко Руса дошлн у потпуну зависиоот од
стан.а које су руски нословп нмалн у та-
дашњој евромској полптицп.
 УГ
Ново групксање сила наспрам савеза руско-орак-
цускога. Руски предлози о Србији из 1808—9. Не-
сугласице српских старешина и руских чиновника.
Прекид преговора у Јашу 1809.
Јсдна од иајгдавиијих посиеднца Тил-
ситскога Мпра за сриске послове налази се
у положају којп је но иовоме груписању
сила принао Лустрији.
Оиај савез од времепа цара ЈосиФа ГГ
мо!)у Аустрнјом и Русмјом, под којим сс
водио рат с Турском 1788—91 н којн сс
продужавао преко годппа, сахранлпзао
сс не само миром у Тнлзнту него и свс
ЖИВЛЛ1М рускнм унељама да се с Руснјом
саставе румуиске кнежевиие п да се гра-
Јшца пружи к западу Дунавом до 'Бердапа.
Па овај добптак, без пакпаде за њу саму,
Аустрпја је гледала веома суревп.пвнм оком.
У самосталиој Србпјн глсдала ее опет Ру-
снјн одама област, па сс узимало као да со
граиица Руснје Лустрпји с југа пружа чак
до ушћа Дрпие. Мпелпло се да нн ио што
не подиоси да п то буде без пкакве иакнаде.
II иначо је Аустрнја раскндом с Руспјом
лншавала се свога. главпог п пајпоуздапнјег
савезииг.а. Паполсопу су сс тнме наепрам
94 илскго дгжлик сгпокк

Ауотрнјс са свим дрешило руко, и то су у

Нечу зналн всома добро. Остав.веиа сама
себи, Аустрија сс кроз целу 1807 н 1808
годииу жнво снремала, под неуморним ста-
рањем ерцхерцега Карла, да се војиички
реорганпзујс н ирнготови, што је, опет, узнс-
мпривало њеиог доскорашњег савезника, Ру-
сију. Мнннстар гра<1> Стаднон казао је једиом
(2/14 јула 18081, да бп се у олучају р‘.шп-
рсња Руснје к западу Аустрнји дала барем
Мала Влашка до Олте. Ујесеп 1807 управипк
границе ерцхсрцсг Лудвнк иаређнвао је да
сс добро пази на српокога карловочког мн-
троиолпта Стратимировпћа.1 Мсто иеповс-
рење се само. по себн иружало н на српскс
устаинке, код којих се иаходио акредитоваип
застунипк Русије. А ири свем том ии Русија
ни Аустрпја не могаху сс ннкако одбранити
од слутњс, да ће пм се једном обема ваљатп
браппти од Наполеона као заједничкога ие-
прпјател>а.
Међу снлама самнм, чим су се всзале
Русија п Француска, оиога часа су се почелс
јсднадругој примицати н везати Аустрнја, Еп-
глеска п Турска, саставпвши псФормулисанп
савез, но простнм симнатијама нли по за-
једиицм интереса, којн се после, готово кроз
цео XIX вск, осећао стално и каткада всома
силио. Оавез сс тај често ионашао врло не-
прпјател.скп према југословеиском иацио-
налнзму. којн је устанком српским од 1804
I Ј)г. Кголеа, Ј. V. Жп|1)8с])еи, \УЈеи 1УУ0. стр. 88.
 г»аас;;а биг;лиотек>
Ј101Ш ГГУ1П1СЛЊЕ СИЛЛ .А'-'
иајмре показао свој живот и снагу. Ми смо
горе већ забележилп да су Турци свс од
1807, од како су се Француска и Русија нзми-
риле. у Тилзиту, показивали кроз све своје
иеприлике и промене ваиредио уиораи и ио-
стојан отнор рускоме захтеву да се границе
с Дњестра иомере па Дуиав до Ђердапа.
Овде можемо додати да у томе држаљу
Турске миого треба ирииисати саветпма Ау-
стрпје и Енглеске.
Наиолеои, који јс Турску п иатеитао па
рат с Руснјом баш на том питању, н којп
јо сада, ради других својнх бујних плаиова,
тако изнемада превеслао на руску страиу н
примпо се још да руске захтево потпомаже,
зиао је сво ово миого. бол>е од других. II
њогови чпиовиицн, од којих се многи иикад
нпсу могли ни измирити с овом његовом по-
литпком, знали су то, па су, као стари ис-
пзлечивп руски противницп, иотпомагали иа
своју руку радњу противну јавној иолитицн
свога влаотптог госнодара. У томе н јесте
узрок што се преговори о коиачном миру
ме')у Русијом н Турском, за које се иаре-
дпло да се иод иосредииштвом Францускпм
у Парпзу воде, нпсу нн с места мпцалн. Јер
Русија иикако иије желела мнр, ако јој се
граница не би иомакла до Дунава н Ђер-
дапа, а Фраицуска је само гледала н окле-
вала, чекајућп да јој што ма откуд у иомоћ
придо1)е, те да Русима ту жел>у изврпш, алц
помоћн те инјс било ппоткуд.
<и> нлгкгг дг;клнг. ггпгкк

У томо је очокииан.у и окленању ирошло

гкоро годнну дапа, кад у Цариграду нону
револуцију нвирши МуотаФа-наша Ва[)јактар,
нз Рушчука, нознат по снојим оимпатијама
па Русе. Његона је идоја била да бп сс с Ру-
снма бен посредппка лакше било споразу-
метп. Само јс МустаФа-паша поставл>ао као
оснонпцу нреговорима дотадашње границо
мс1,у Русијом и Турском у Нвропи, т.ј. ио
,Дњест[»у а но по Дунаву. Али, ако би Руси
таку осиовицу иримили, он бп пм, у накиаду,
пристао да уступи сне што би хтели за
Влашку, Молданнју н Босарабију, п .прнстао
бп да п Србпјп да потпуиу антономпју, што
су тада н Руси узнмалп у сне својо про-
јокто. Руспма им оно пнје ишло у рачун,
мпслсћи без престанка да 1>с пм прилпко
номоћи да изврше снојс пране памсро. Иа-
нолеои је, такође, пмао потробс да ради
раздражспе Лустрпје, ради сиојих страспих
планова против Енглеске п ради иеда^а у
Шианпјн п даљо пође са снојпм устуикама
у Турској, само да би Русију увукао да му
иротпи Аустрије помогпе. С тога се утнрди
састанак цара Нанолеона п цара Ллексаидра
У ЕрФурту на дан 30 септомбра (12 октобра)
1808. Члаиом 8-им угоиора, закључеиог том
прнликом, цар Алексаидар ирнстаиода призна
целокупност Турског Царстна с грапицама
ирема Руспјп ловом страио.м Дуиава, тако
да цела Вссарабија, Молдаипја п ГЗлашка
Русијп прпнадиу. Паполоои прпстаие на то
поно рапграничеи.о. п ,1>ранцуска се члаиом
 ГУСГСО-ФРАНЦУСКИ ОАВГСЗ 97

9-им истога. уговора одрече свога посредо-

нања за мир ме1>у Турском и Русијом којо је
пзречено било Тилзитским Уговором. Пошто
јо то желео и велики везир МустаФа-иаша,
недостајало је још да ои пристаие п на иову
граиицу, па да се иа Балканском Полуострву
васностави мир. На случај да Порта не хтедио
иристати на ову уступку и да се тога радн
мс1)у п,ом п Русијом настави рат, Наполеон јо
обоћао да се у тај рат неће мешати ничим, ман,
добрим саветмма у корист Русије код Порте.
Али ако бн уз Порту пристала Аустрија или
која год сила (чл. 10), Наполеои сс прпмао
да изађе као савезммк у иомоћ протпв те
спле, а Русија се опет нримала да иомогно
Наполеону н да зарати с Аустријом, ако би
ова отворила рат против Францускс, као што
јо (у лето 1809) заиста н било. Оба цара со
(чланом 10) зареку да ћс оспм номеиуте иро-
моие у иомнцању турске граипце на Дунав,
у све.му осталом поштоватн целииу Турскс
п браинтм је од свакога.
Да нису Енглеска п Аустрија протпв
овога радпле у Цариграду, може битп јонг
да бн се тада до слпчнога илн до тако
смпшљенога мираи дошло. Осим тога, н звезда
Паполеонова, у врсме Тплзптскога Мнра па
само.м вршку, већ јс у време Ерфуртскога
Мира бнла мало ударпла ипз брдо, п то су
осећалн како добро обавештенп полнтпчари,
тако п обадва цара.
При свем том се услод орФуртских до-
говора отворила у јессн п у зиму 1808—9
НАСКГО ДГЖАИК СГ11СКК 7
98 ПЛСКТС ДГЛ1ЛИК сгнскк

жива радња, иарочпто у руском Главном

Стану у Јашу п у Београду. Очекивало со
да ће се у седшиту руске Главие Командс
у Јашу започети преговори о миру међу Ру-
спјом и Турском. Па ма да се поснгурно
слутнло да тп преговори неће донетп же-
.кенога свршетка, опет су се сви спремали
шта да траже преговарајући о миру и
како да своје захтевс заштићавају. Тадашњи
главнн комаидаиат руске војске, кпез А. А.
Прозоровскп, чнм је добно извсштаје о ер-
Фуртскнм иогодбама, упутио је К. К. Родо-
Фпипкпну у Београд налоге да му поднесе
предлоге о свему што би миром требало
тражпти за Србнју н на што бн ваљало
пазитн ради обзира иа потребе и користи
руске. У томе је налогу било и питање о
гранпцама Србије, о њенпм везама с другпм
државама, о даику Порти, о уставу и о уну-
трашњој управп сриској, нтд. Кнез А. Л. Про-
зоровски је имао на та питања одговоре К.
К. РодоФпникина већ 9 повембра 1808.1
У својој загшсци К. К. Родофииикин је
мислио да новнм миром Србији греба датн
њеие старе границе, и то: од страие Босне
реком Дрнном, те бн, по томе, Србпма имао
да остапе град Соко, јор је с десие странс
Дрпие; од стрине Арбаипје требало би да
Орбима остане Скопљс као пограпичпи град,
п но том и Новн Пазар, којисе уиутра налази.*
1 В. Погишик, 1*а:50ор I., стр. 17Г» и д. Ирсдлог К. Родофи-
пикииа и у Л. А. Ваталакс, стр. 177 п д.
- Очопидпо јо да го(1ГраФСКИ иолож.чј тих мсста нијс био
I«'. К. Родомшикилу мотнуно јлс.чп.
 г. ' • . -
'
ИГОЈИКАТ К. К. ГОДОФИНИКИНЛ .....................................

,
Са страие Македоније стара је гра!ница џдила
горским врхопима (Шар-планином);-
т[)ебало васноставити; Мнш и околина свс
до СоФије пргшадали су Старој Србијп, гс
бп требало да н у иову Србију уђу. Са страпе
Видииа гранпца би се могла иовућп Тимоком,
ако се жели да тај град и цела Бугарска
п дал>е под Турцима остаиу. За Адакале и
Вслико Острво у Дунаву К. К. Родофииикпн
је мислио да би требало да сс оставе Влашкој
(с којом би Русији прииалн), јер би сс из
тих места Србп бо.ве држали у рукама.
Што се тнче трговние, К. К. Родофн-
ппкнн је мислио да Турцима у Србпјн он-
стаика нема, и да би се пзбсгао сваки повод
жалбама, да је иеопходио да се мусломаиима
приступ у Србију са свнм забрани, аза срнскс
подаипке да треба уговорнтп да у Турској
ужпвају оиа права која ужпвају п поданнци
рускп, да се могу користити заштитом ру-
скога послаиства н консулата н да им сс
на царниама наплаћује оно што п поданмцима
рускпм. Уз то је К. К. Родофипикпи пред-
лагао за Србију право да свој новац може
коватн.
Што се тпче веза с другпм државама
К. К. Родофпппкпн бележп дадотада (октобра
1808) у Србпјп ппје бнло ипкаквпх заступ-
ипка другпх страипх држава и да бп же-
лети би.10 да ни у напредак не буде днпло-
матских представиика који бп ималн право
да се дружс с главним зе.мал>скпм управником
и осталпм старсшннама. Бојатп (',е бнло —
7*
1(>0 НЛСКРС ДРЗКЛПК СРИСКК

МИС.1110 јс К. К. Родофинпкин — дн би Ау-

стрпја могла радити протнвно тежњама ру-
ским. IIри том напомињс К. К. Родофшшкин
како је за Русе баш у погледу на Аустрију
згодно да пмају положај у Србији, која ое
граинчн с Бооном, с Арбанијом, с Македо-
нпјом н с Бугарском, и из које се у Турској
може где се год хсће изазвати какав нов
Карађор1)е и учинпти што се хоће, а да нико
нема разлога да се жали. Тога ради мисли
да бн се за сад Аустрији могле очн зама-
зитп чим другим, на прилику предајом њеипх
бегунаца нз Србпје, ма да би то тешко иало
Србима н на једпој и на другој страни.
Што се тиче управе, признаје да землш
треба кнез н да ваља да буде наследстнен,
јер бн ипаче било и сувише уиутрашњега
раздора, ношто у Србији (у то врсме) жпвот
човечјп нијс вредио ништа. Бележи како
би се кнежевско достојанство у тадашњмм
прн.шкама могло одржатн једиио у Кара-
1>ор1)а, и ако страхује да то не би што сме-
тало руским намсрама које бп могло познмјо
нскочити.
За законе К. К. Родофиникии бслсжи
да се тада судило гш обичајима и да би пај-
бо.ве било увести у Србији од руских за-
кона онс који су најпотребнији.
За данак К К. Родофнникин белсжи да би
011.10 желети да но прсвазмђе оуму од сто
хињада гроша. Кад се узму у рачуи трошковп
око градова, Иорта никада те новце инје
дотле од Србије видсла, а Срби су нрома
 ПРОЈККАТ К. К. РОДОФШШКИИЛ 101

илаћаљу данка тако осетљиви, да К. К. Родо-

финикии саветује да се за саонилтеље ове
тачке у Главну Команду у Јаш позове сам
Карађорђе, јер се ииаче може расрдмти итога
ради чудеса починити. Стога је К. К. Родофп-
иикии преиоручнвао да се у Главној Ко-
манди Карађорђу лично објасни како се то
не плаћа за Србијанце иего за Бошљаке п
Бугаре који су се у Србнју после ослобо-
ђеља населили.
Овако је К. К. Родофиникин тада (2 нов.
1808) предлагао границе п уређеље иове
автономне кнежевине Србијс кнезу А. А.
Прозоровскоме, главноме команданту руокс
војске у Јашу. Кнез А. А. Прозоровски, ша-
љући те предмете вишој властн на одобреље,
није усвојио свеколнко, и сам бојећн се да
онако опширне иовластице за Србе чпм бнло
ие оштете тежљу цареву, да граипце руске
рашпри до Дунава. Киез А. А. Прозоровски
је бпо затешље граипце с градовнма, колико
се у преговараљу могне очупатн. Кнез А. А.
Прозоровскн је много држао иато да градовн
остану у српским рукама н да их чувају регу-
ларнн гарннзопи, јер ие бп пристале ип Ау-
стрија ми Француска да со градовп иоворе ру-
ским гарнизоиима. И кнез А. А. Прозоровоки
јо мислио да је иеопходио да со киежевско до-
стојаиство, п то одмах п иаследствемо, утврди
у Карађорђевој нороднцп, јер бн, нначе,
Порта. првом угодном прилшчом, гледала да
па то место иротури каквога Грка Фанариота,
а Аустрија кога другога. Кнез А. А. Про-
102 ПЛСКГС ДГЖЛПЕ сгпскк

зоровски је налазио да јо рускп интерес да

се кнежевско достојаиство одмах утврди у
Карађор1)Свој породицп наследствено, и по
том да се деца Карађорђова васпитају у
руском духу.
Овпм мислпма дао је главио одобреље
н цар Александар. Заступиик министра пно-
страних дсла, гроФ А М. Салтпков, пнсао је
кнезу А. А. Прозоровском, да цар Александар
одобрава овај нлан, али с извесним иаио-
менама. Где год је утнцају или мешању
руском даван сувише велики мах, цар Але-
ксандар јс излазио у корист српске само-
сталиости, желећи да Срби траже и л>убе
заиггпту руску вшпе по својој драгој вољи
пего лн по притиску. За све установе цар
Александар је желео да се од сриских ста-
решпиа добнје драговољаи иристанак. Цар
пзреком захтева да се пмгде пе вређа само-
љубље пародио и да се не изазнв.ну суседие
државе. Жеља је царева била да се Србијн
да автономпја под руско.м заштмтом, а та
заштпта да се јавл>а више као прнјатсл> п
саветник мего дп као старалац н иолу-го-
сиодар.
1игез А. А. Нрозоровски, у осталом, брп-
иућп се о ономе што ће се уписатп за Ор-
бију у коиачни мирсТурском, пнје сс огра-
иичио само иа то да саслуша о томе К. К.
РодоФиппкпна, исго јејош 22 октобра 1808
наредио К. К. РодоФиникпиу да му изберо п
1 Н. Дубромш, Русскп! ВЈјстник!. пл 180*3, т. 10, стр.
'.-1*2 В. Пигнши1|, ГлнОојгц стј». 201 п д.
 иксугллсшџ: сриских стлгкигинл 103

иошље од стране сриских стареишна де-

путате који ће доћи у Главну Комаиду, да
ствар и тамо усмено објасне.
И на овој се прилици показало зло
стање што се дотадашњим током дога1)аја
н личним међусобицама наврзло било п ме1>у
сриским старешинама иа дому н ме!;у њнма
п руским заступииком К. К. Родофиникином.
Орпске старешиие су једнако вукле сваки
на своју страну. Идеја заједнице п државе
н врховних дужности према њој мало је ула-
знла у главу тим људима, ма да су н та за-
једница н држава бнле властити створ њих
самих п труда п пожртвовања љнхова. У
ствари је и именом, и снагом иарода, п за-
слугама нред свима бно Кара1)ор1;е, као
представник средишњега н најјачега краја,
Шумадије. Алп су п Ненадовнћн онамо у
Колубари и у Подрнњу, и Мпленко Стојко-
вић п 11. Добрњац преко Мораве у Брани-
чеву и у Ресави нерадо иристајали под то
старешинство. Свп су, оспм частољубква,
жуделп, са свом страшћу своје даровите
алп иеобделане природе, да чнне свак у
свом крају шта пм се кад хоће. Руску по-
моћ и утпцај сваки је рад бпо да употрсбп
само за се и протнв свога супарника; свп
су пак иастојавали да је како год употребе
протпв Кара1)ор1)а, као врховнога н средпш-
њега поглавара, макар да јо то пшло како
протнв општих интереса иеносредно, тако н
протнв њпхових лпчпих интереса посебице. 11о
својој иростотп ово друго онп нпсу бпли у
101 НАСКТС ДРЖЛИК СРНСКК

стаљу нидаспазе. Карађорђе, опет, видећи да

Русн нешто раде да би оргаиизовали власт
у Србнјп, а знајућп мисли својих земљака
н сувременика, помишљао је да руска радља
нде само против љега лично, а у корист
отвореиих иротивнпка љеговнх. И тога ради
се ои бојао н Руса и љихових посредннка,
јер му се чинпло да онп раде само лнчно
нротив љега. У ствари пак, као што сад
сведоче актн, онда непознати, варале су се
у томе, у главноме, обе стране српских ста-
решпна, показујући у политичкој личној
борбп иоред иеумесиостп својих жел>а. само
своју ватреиост и неумереност.
Руски чиповиицп били су онда што су
п данас: у љих је погрешке н претераност
у оценама или у захтевима изазивала само
оувпшиа рсвност да се покажу са што већим
успесима нред својим иретностав.венима. К.
К. Родофнникин се одмах у иочетку ставпо
у рђав положај с Кара1>орђем п с осталима,
што је ушао у сувише интимие везе с мп-
трополнтом Леонтијем, којега Србп ипсу во-
лели не само што је био Грк него пгго је
био иеиоуздан и рђан човек у опште. И К.
К. РодоФииикипу је, ма да је бно рускн за-
ступнпк, миого сметало у очима пеобразо-
ваиих старешина с којима је иосла имао
јлто се знало да је био Грк. Свс се то још
више увеличавало тиме што су се око љега
заиста радо купили они који су што ималп
протпв Кара1)Ор1)а. Таје врстаљудп мислпла
дасу Русијаи љеп заступник старији од Кара-
 ОДИОСН ИЗМКТЗУ КЛ1,Л'1>01>Т.Л II 1-ОДОФ1Ш11КН11Л 105

ђорђа и да овоме могу досадити, иин га скдо-

ннти да другојачије ради, што он иначе не
бн ни по чијом савету иопстао. Кад је у
јесен 1808 К. К. Родофпникин одвсо на са-
станак с вдадиком видинским Дпонпспјем
митрополита Леонтнја н Отевана Н. Живко-
впКа, секретара саветоког, — ночело се по
Србијн много којешта говорптн протпв К.
К. РодоФинпкпна. У околини Кара1)ор1;евој
зиало се и како ое ново уре1>еље Србнје спрема
у Јашу, н сумље п илашње распалиле су се
на све стране, заједио с иајлешпим иадама
у осигурану будућност, ма да је све било
још у иајвеКој непзвесностп, што се такође
зиало. Раздраженост која је услед свега
тога пастала ме!;у Кара1)орђем п љеговнм
пријатељнма, н међу К. К. Родофпиикпном
п љеговима, покаже се на крају 1808 у јачим
постунцнма. Још о Кара1)Ор1)евој славн (“Зо
нов. 1808) у 'Гонолн закључеио је да народ
иешто учини у корист Карађор1)а, што бп
п Русима пмпоновало.1 У Бсограду се 14
декембра 1808, по том договору, сазовс 11а-
родна Окупштина, која огласн Кара1)ор1^а п
љегово закоио иотомство за ирвог п врхов-
иог сриоког иредводптеља, којему Г»е се сви
поко])аватп.2 К'ара1;ор1)е је <;а својс сграно
дао реч да Г»е припозпавати Оавет као вр-
хониу земал.ску власт. Обезбедпвшн сс овако

1 Л. А. Ваталака, Нгторцја гри. уотанка, 171—173.

- 'Гскг.т у Орп. Лст. 18С»3, ки„ II. стр М‘«, у Ваталлкс п
у .1. ХаџиКа Оглсдалу Орнском, I, 1 Ги».
10(5 ВЛОКРС ДГЈКЛНГ. СРПСКК

с те сгране, Карађорђе не хтедне нн улазити

с К. К. Родофиникнном у рс1зговор о избору
нзаслаиика које је ваљало послати као гхред-
ставннке иарода у Главиу Комаиду у Јаш,
да тамо објасне жеље народнс при ирего-
ворпма о мнру. К. К. Родофииикии је за то
бно одредио свога оданог човека Стевана В.
Живковића, секретара Савета, којп га је и
у Голубнње пратио, и Жпвковпћ је, по томе,
био већ и уннФорму за се наручно. Алм Ка-
рађорђе нађе да у Јаш треба да пођу н>е-
гови иоуздано му одани њудп. Ои избере за
ту мисију Ивана Југовића, Павла Поповића
и Јанпћија Ђурића, а Стеваиа Живковпћа
истера из службе. Ммена својих изасланика
он само иа знање саопшти К. К. Родофини-
кнму, и оии се крену за Јаш 10 декембра
1808. У раздраженом сумњнчељу, које смо
горе напомепули, Карађорђе н његови при-
јатељи нису моглн да схватс како то да свп
њнховп иослови иду преко К. К. Родофпнп-
кина н Главие Команде, и наложили су сво-
јим пзасланицима да нду к самоме цару
Алекоандру. И изасланицп су то, доиста, п
тражпли од кпеза А. А. Нрозоровског, п
услед дужих разговора о будућњм правима
сриским захтсвали су од кнеза да нм на
нисмено саоишти омо што Руспја мисли за
Орбију тражити у преговорима о миру. За-
довол>енп поменутим саоиштењем, које им
је носле малог затезања дапо, пзасланпцп
су иристалн да пе иду к цару но да чекају
турске прсговараче у Јашу, п повереп.о се
 ПРЕГОВОРШ’ ЗЛ МИ У ЈЛШУ 107

почоло опет позраћати ме1)у Русима и Ка-

ра1)ор!)ем, пошто се, мање више, разјасиило
да оу зебње Карађор1)еве биле без јачмх
каквих разлога.
После дугога нутовања турски пуно-
хмоћници иа мослетку стигну у Јаш 24 фс-
бруара 1809. Из разлога горе маведених
сваки је знао да су изгледи за мир веома
слаби. Јер као што је 1807 Француска иа-
пустила Турску, иа нрешла к Руснји, тако
у току 1808 Еиглеска, непомирљивн На-
иолеонов неиријатељ, напусти Русију, иа
пређе к Аустрпји и к Турској. Баш 5 ја-
нуара 1809 (по мовом) закључен је, с ве-
ликим иастојавањем Аустрнје, турско-енгле-
скн мир у Дарданелима, којим се Турској
гараитовао интегритет п>ених дотадашњих
земаља. У Русији се то жпво н с извсснпм
раздражењем осетило, јер се слутило да је
ту и Аустрија п да се с тим освојењу Влашке
н Молдавије истнчу несавладљиве сметње.
Мало нре доласка турских иуномоћиика била
је стпгла у Главну Комаиду у Јаш заповест
цара Алексаидра, да се од 'Гурске тражн да
одмах отпратн нз Цариграда епглескога по-
сланика. Киез А. А. Прозоровски јс још 20
Фсбруара послао био пнсмо п ултнмат у томе
смислу у Царпград, п чекао је повратак иза-
сланнка и ресултат, па да преговоре о мпру
отпочне. Тек 22 марта 1809 стигао јс у
Глаипу Команду пзвсштај да сс Порта не
склања да отпратн енглеског иослапика. По-
што се за прсговоре о мпру по свему томе
103 ПЛСКРС ДГЖЛПЕ СРНСКЕ

знало иапред да се иикаквоме свршетку изве-

стн не могу, преговарање се 22 марта 1809
прекине, идн — боље рећи — заврши. Ратно
стап>е, прекинуто још у дето 1807, иастаие
сад на ново готово на целој лпиији, и само
сс чекало згодно време, на да се у иепрп-
јатељства уђе. Сви се изасланнци из Јаша
рази1)у свак на своју страну, с уздањем да
1|в срећа оружја расправнтн оно о чем се
мирним путем иије могло доћи пп до каква
споразума.
У ириправњеном руоком пројекту уго-
вора о миру тачка о Србији обухватала је са
свим нречпшћене иовластице Ичкова Мира,
с тим што су Србпма остајали на чисто гра-
дови и што им се уз потнуну автономију
с маленим данком (100.000 гроша) обезбеђи-
вала заштита Царства Руског. У тој тачци
је било исказаио релативпо најновољније
обезбе1)ење орпских жеља које се онда могло
довести у склад с осталим оноиременим ири-
л мкама.1

1 У иројекту је члан V о Србијн гласио опако:

»Нрсвнсока Отоманска Иорт.ч обеКапа санршеиу амнестнју
„и оироштај сне.му народу срнском зн све што је до сад било.
. Ма кога стаи.а нли ааниман.а био, нико со од тога народа не1|С
»казиитл, нити Ке иотиасти нод какву год одговорност или на-
,киаду за учешЈ.с које је имао у срнској буни или у овом ]>ату
„у ПОЈЛОИИМа војничким и нолитичким.
,Да би одала ношту учсшЈ.у које за тај народ као за свој
»једноверни има Н.егово Воличанство Цар Гуски и да би што
>ве)|иа посведочнла своју одаиост к миру, Норта даје Србима
„иотиуну слободу да уреде како сами жеде своју унутрашњу
»уираву, с том ногодбом да од сада у ианредак иикада иикаква
»турска војска нн иод каквим изговором нс може упутра у (!р-
 НОКУШЛЈИ ХУРШИД-ИЛШК 100

С турске страис се такође осе1)аио да

се нримиче прелом. Стогајоутом моменту
ишики Хуршид-паша покушавао да Србе и
сад још, као у носледи>ем треиутку, одвоји
од Руса н да их иавсде на засебне ирего-
воре. Има једно његово ннсмо Кара!)ор1)у
од 13 Фебруара 1809, из кога се ово јасио
видн. Али је у тај мах и за то већ бнло
касно. Србп су осталп при одлуцп од 1807,
да се с Турцима вишс нс иогађају, но да
војују с Руснма и да се поуздају у њих п
у срећу њихову!

«<5ију улазптп, и турска сс плада нн на какав начнк не може

„мстати у унутрашн»е послоне срнске.
»Нрапе грШ1ин.е пзмеђу Србпјс н осталих области Ото-
»манскс Нортс олначнКс сс нреко особитих комиспја, које Вс
Једна и друга страна нменовати, а којима Ке сс нридружити
Један иосредннк од страис 1ћогопа Величанстпа Цара Руеког.
,Да бп со срнски народ обсзбедио у овим нравпма која
,му се дарују, прнма на сс јсмство н заштнту над српским на-
»родом Његово Велнчанстио Цар Рускн.
»А да би са своје странс одговорио овој доброти Пренн-
»соке Порте, српски народ ирнма на со илаћањо годншњега
»данка у ето хил.ада гроша, који Кс сс нлаћатн сваке годнне од
»дана када овај мнр мођу Руским Царством и Прсвнсоком Иор-
»том у живот стуии. Влада ћс сриска тај данак елати у Вндин
»н нла]»ати ономс комо Порта одреди.*
У уиутствнма која су надата нуномоћннцима нааиачсио
јо да су у томс иетом чланку ,симо о.ткшицс п иовластице
„хојсјс арс тога Иорта сама Орбима иредлагала, осим једние
»ааштитс господара цара, за коју се иадамо да ћо је турскп пу-
;Ј1омо1»ници без устезан.а иримнти*. Тојс всаа с Формулама које
.јо П. Ичко уговорпо био. II. Дуброшш, Военшн Сборншп., томћ
 VII
Несрећно ратовање 1809. Српски кораци код Ау-
стрије и код Француске. Аустријска политика против
руског утицаја у Србији.
Тако се с крајом марта 1809 отворо
оиет непријатељства на целој лгшији.
Ваљало је да руска војска груне како
ваља напред и да однесе одсудну победу,
па бп се захтевн руски неизоставио примилн.
Положај је за то бпо да пе може бити
поволлшји. Аустрија н Фраицуска само су
сс иа скоро по том заратиле. Мало бп што
могло сметати победиој руској војсци да из-
врши што би хтела. Али Руси, на жалост,
нити су имали те војске, ни ђенерала иред
војском на Дунаву који би такав задатак
умео како вал>а извршити. Врховни коман-
даиат Дунавске Војске, киез А. А. Прозо-
ровски, биоје веома смотреи и веома стар.
Тога ради се више бавио о политици ио о
војсвању. Ни војске није имао колико би
за тај задатак требало, јер у целомс рато-
вању 1806—1812 с Турском, ради буриоТа
времена и ратовања на све стране, Руси ии-
када нису наДунав избацили силу размерпу
вслпчипи задатака којп су на том крају по-
 110ЧКТЛК рлтонлљл у 1800 годинм 111

отавл>ени били. А како још уз то у пјјвим

ратмим продузоћима ии срећа не хтедне да
иослужн руско оружје. кнез А. А. Прозо-
ровски се оа свим укочи и укопа у ио-
литичко комбииације које љегов задатак
биле нису.
Пошто су од војевања у 1807 остала
бмла у турским рукама три града на левој
страии Дунава, Ђурђеио, Враила и Исмаил,
одлучеио буде да се пре свега ти градопн
узму п са сиим очисти лева страна Дунава.
Ђенерал Милорадовић ударп 24 марта на
Ђур1>сво, али буде с велпком штетом од-
бијеи. Сам киез А. А. Прозоровски удари
20 априла на Браплу и про1>е још несрећ-
иије од Милорадовнћа. Како јс ио Францу-
ско-руском савезу и Русија морала судело-
ватн против Аустрије, киез А. А. Прозо-
роиски, и не зиајући да је цар Алексаидар
дао на зиаље аустријском цару да ће га
наиастн само ФОрме ради, стане и то узп-
матн као пзговор да оклева с даљом акци-
јом иротшз Турске, бојећи се тобоже ау-
отрмјскога кретаља у леђа илн у бок руској
војсцп на Дунаву. Други изговор је бно ваи-
рсдаи мзлнв Дунава, који је доиста сметао
иреласку руоке војске Требала су оштра
ппсма цара Александра да киеза нстерају
пз тс забуно. Једва сс 31 јула почнс радитп,
иа п то иа дољем Дунаву. Јула 31 заузмс
се Исакча, августа 1 Тулча, а августа 2
Ваба-даг. Ово опернсаље на најдољем Ду-
паву правдало сс претноотавком да бп иови
 '
111! НЛСКТО ДРЖЛИК 01М1СКМ

савезници турски, Енглези, могли с Црпога

Мора напастп повратну линију руске војско.
Па скоро по том н сам кнез А. А. Прозо-
ровскн умре 9 21 августа и у командп га
заступн кнез Багратион.
Мпого другојачије је радио турски главии
командаиат, вс.шки везир ЈусуФ-паша. Има-
јући гако1)С омало војске (имао јс око по-
ловине маја 1809 око 40.000), ои се држао
у Шум.ш, иуштајући киеза А. А. Прозоров-
да. се ломн око дупавскпх градова. Ме1>у
тим нишкоме п босанскоме папш нареди да
ударе свом снагом на Србнју, те да је сломе
п тпме десио крило руске војске ослабе и
Руспма с бока за1>у.
Срнска војиа 1809 иочола сс с врло вн-
сокнм иадама, али срећа инје пратила пп
њу. 11ма трагова да јс руски агепат у Ср-
бији К. К. Родофииикпи тада норучивао Гр-
цима Моројцима да се и опи дижу. У Бео-
граду је К. К. Родофшшкии саветовао п.члет
к Јадраиском Мору, на сусрет Црпој Горп.
'Гу лииију узме сам Кара1)ор1;е.
11а Пиш су одре1)ени били Милоје 11с-
тровић Трпавац, као главии комапдапат, п
11етар , 1,обрњац. 11росланл>енп дотадаипвм
командаиат тога положаја Петар Добрњац
осетио се уврс1)си нанменовањом Мплојевим,
у комо јс гледао само агента граблшвости
Младена Миловановића, и чипило му се да
му се отима богата Јквачка која бп Србима
ирииала с освојоњом Ншиа. 'Гако је расцен
сувише раио ушао ме1;у војводо тога краја.
 глтоилљк у 1809 годијш 113

Војска се, међу тим, била примакла к Нишу

п заузела иоложаје. Турска нак Врхоина
Комаида иареди општн напад иа Србнју, јер
је Турже иаиредни разлиз Дуиава са свпм
бранио од руских намада. Војска турска ма-
грие великим бројем к Ипшу и к српској
гранпцп. Руски извештајп бележе да су срп-
ску опсадну војску код Ншна напалн Турцн
и од иекуд с бока, претећи одстугшицн, и
са Фроита од Нпша. То јс било 19/31 маја.
После неколико одбијеипх напада, Турцп иај-
иосле ударе на Србе, тако да пх поломе са
свим на Камеинци. Ту је смрћу јуначког са-
моирегорења себе н свој иарод прославио
ресавски војвода Стеваи Сииђелпћ, који је
у томе шанцу командовао. Кад остали впде
шта бн са шанцем на Каменицп, нагну сви
натраг к Делиграду, н тим се напад иа Ниш
несрећно окопча, оставившп за собом читаву
гомилу жучних сумња н јетких окрнвњеља,
којпма су се дотадашње ме1>усобице међу
старешинама грдно распалпле, на штету свп
јавнпх послова.
Мнленко Стојковпћ, којн је бпо ношао
к Видину, вратп се и оиседне Кладово. У
почетку јула пређе му руски ђеиерал Исајев,
п 4 јула почну опсаду Кладова. Нападну па
град 9/21 јула да га узму јуришем, алп буду
узбијени с велпком штегом. II тако се н та
малена руска војска, која је тооојкс била
одређена да Србпма помогне, вратп натраг.
Већег броја 1)еи. Исајев пије ип сам нмао,
а с малнм се нпшта иије могло учппптн.
ВАСКРО ДРЖАВВ ОРПСКВ 8
 ' -

114 ил<,1,тс дрислак »тискк

Тако се ђен. Исајев вратно у Илашку, где

оу Турцп и пре тога иокушавали нападе од
Нпднна иут Кра.вева, у очевидној иамери да
ослабе или иресеку српско-руске везе које
су се тим нутем вршиле. Хајдук-Вељко, који
је у почетку војевања пошао бпо иа Бел-
граџик, такође нпје имао среће, иего сс
вратно у Бању. После иеуспеха на Кладову
п Мнлеико се са својом војском повукао
к црноречко-моравском путу, одакле се још
држала веза с две пстакиуте позиције на
тој отрами, с Бањом и Делпградом.
Једннп Кара1)ор1)е, којн јс, како рекосмо,
узео линпју југозаиадну ’ пут Црнс Горе, де-
ловао је у овом војевању с потпуним н сјај-
нпм успехом. •
Са овојом шумадпјском војском Кара-
1;Ор1>е изађе у апрплу к Сеницп, пустпшни
другу војску уз Нбар под комамдом Анто-
нпја ИњакпГада пападие Мови Иазар. У исти
мах Кара1)ор1)е око'1.>у|)ђева-диа узме Сеницу.1
По том се другим ратинм пословмма врати
иа кратко време у Тополу, али стнгие 24
маја натраг к војсци, ништа не зиају1ш шта
се учинило нред Пишем, док је он од 'Го-
поле к војсци на Ссиици иутовао. Чим је
стигао к Сеиицп, ваљало је одбијатн нанад
Сулејмаиа Скопљак-паше, који је, потиснушии
Србе на Дрпни и ослободншип Соко опсадс,
похитао к Мријеиол>у, да одатле удари па
Карађор1;еве иоложаје на Сепици. Кара1)0р1;а
ииомо А. 11л.акп 1<у у Сномс1111ку XVII, 0.
 РЛТ01ШБЕ У 1800 години 115

ноолужм срећа, те Сулејмаиа Скоил^ак-иашу

доб[)0 разбије па Сеипцп, и обрне се одмах
к југу, те тако исто разбије 27-ог маја по1ј-
скога Нуман-пашу иа Суходолу. Свршивши
тако с босаиском и пе1)Ском турском војском,
Карађорђе се крене к Новом Лазару, гдс
стнгне 3-ег јуна. Бојсвн иочиу одмах, н вој-
ска Карађорђева 6-ога јуна већ зауз.ме по-
вопазарску варош. У који су се мах снре-
мали да и с градом сврше, ухвати се турско
иисмо којнм се ја»л>а у Новом Лазару опсед-
мутим Турцпма да сс држе, јер ће им со
скоро помоћ послати, пошто су Орбп пред
Лишем разбмјени. Тек у тај мах стигне Ка-
ра!;ор1)у п српски извештај о песрећиом боју
на Каменици. И ом, обустављајућп свако дал>е
нападаље, дигие 10-ога јуна опсаду Ловог
Лазара и креие се иатраг низ Ибар у старе
I раннце.
Ллп ни Турцп нпсу у пастуиању после
н>ихова успеха иа Каменпцп показалн енер-
гију која се могла очекиватп, јер скоро ме-
сец дана после боја иа Каменицн започие
турско настуиање. Турску је војску у овај
мах водио окретин н вешти војвода Хуршид-
иаша, којп је 1812 за заслуге у овом воје-
вању постављен за великог везира. Оп јс
ступао иапред тихо и оирезно, утврђујућп
се на сваком месту. Иојска је иошла у два
крмла, главиим к Делиграду, где је 26-ог
1 Даии и (•лсдопан.с догађаја утпрђснч су ио кааииан.у Лнто
НротиКа, којн јо са.м у тој нојсци бпо, Сиомсннк XIX, Гг> н д.
и п*» рускн.м ианоштајима у Пс.трона. Вонни II, ‘Ј7п п д
110 • плскгс дгжлнк сгискк

јуиа заузела старе оикопе, а другим к Соко-

Бањи. Кара1)ор1)е се веК бно вратио из Старе
Србнје, п одмах је наредио да се вој«-ка из
источис Србпје прпбира к Ћуприји. Главни
је напад турскн окомпо сс па Соко-Бању,
доклс су и Делпград одмах узели под то-
повску ватру. Сакупивши се повелика сила
српска спрам Соко-Бање, иокушају 7 јула
да разбију Турке, да Бању ослободе н тиме
и Делнграду да олакшају. Алн срећа ие по-
служн српско оружје, н 8 јула Срби напусте
и Соко-Бању и положаје око ње. Услед тога
'Гурни обухвате Делиград п са северозападне
стране, заузевши Сталаћ (око 28 јула), пошто
на то бојно по.ве стпгие и Исмаил-паша сс-
рескп са још 18.000 Турака. Делиград је у
тај мах имао везу са својом основицом само
околишпим иутем кроз шанчеве на Љубешу,
иа левој страип Мораве, и кроз Крушевачкп
Округ. У Љубешу је заповсдао Мнленко Стој-
ковић. Око 1 августа набралосеоко Делиграда
на 50.000 Турака. С тога се Делнград није мо-
гао ппкако вишо држати. Августа 3 Срби на-
пусте и Делиград, н повуку се лсвом страном
Мораве гтреко Крушевца и Јасике. Ин у Ћу-
прији се ме могну Срби одржати, него 7
августа и њу иапусте, више из непажње млп
по малаксалости иего по правој иеволш. Ав-
густа 1 1 Гушаиац Алија, који је заиочео
паступање опсадом Соко-Бање, заузме и По-
жаревац, а 13 августа војска турска (како
се мислило око 6000) заузме п Јагодину.
Тако се веза с Руси.ма готово са свпм пре-
 ГАТОВАЊК У 1809 години 1 17

пинв, V држао ју је стешком муком још само

Ммленко Стојкови1| својом позицијом у По-
речу. Колома турска, што је 13 августа за-
узела Јагодиму, упутн сеједмим крилом к Вео-
граду, а другим ка Крагујевцу. Бојевмма ма
Лимару и на Црном Врху 16 августа 1809
Срби узбију оба та крила, и тако се бојиа
линија утврдм левом м десмом обалом Мораве.
Истих даиа, 15 п 16 августа, настане
право бегство из Београда, чим пукне глас
да су Турцп већ у Јагодммм и ма ушћу Мо-
раве, ме!)у Смедеревом и Пожаревцем. Вика
ма Русе, као на изазиваче овога војевања,
у коме Србима ммсу моглм ни помоћи мо-
слати, расла је страховито с дивлшм страхом,
који је 15августа бмо обузео Београд. Рускм
агенат К. К Родофимикии, славми војвода
II. Добрњац, незадовољни држањем (домста
бедним) Младена Ммловановића (пријател>а
Кара1)Орђева), уз то још раздражеми мекмм
лмчммм мретњама и омштим мередом којм се
бмо мачмммо, прс1)у те иоћи (међу 15 п 16
августом) у Аустрмју, у Памчево. Карађорђе,
захваљујућм мушким саветмма Мвама Југо-
вића, мокаже се ма мотмумој висими поло-
жаја. Ма да је око 15 августа 1809 мзгле-
дало да је Србија са свим промала, турска
сс мајезда имак заустави.
У скоро по том и моследицом разних
рекримимација због оних истих догађаја,
ирмјателз Петра Добрњца Милемко Стојко-
вић објави такође услед ових догађаја да
мсћс вшме да зиа за Карађорђа м за н>е-
118 ПЛСКГО ДГЖЛВК ОРПСКК

гово отарештво, п одметие ое у Иоречу, ио-

ручујуКи свима шта је наумпо п купе!ш око
оебе пајамнике. пандуре п бећаре. Кара1)Ор1;С
н ту нзбере добар начин, пустнвши Милеика
да се истутњп. Впдећи да га нико не на-
пада, н кад му се досади плаћати готовином
иајамнике, Мплеико сам раопусти ту своју
војску, п пошто се п разболн, изммри се о Ка-
ра1)ор!)ем. гГпм ое оврше зле нооледице 1809
године, само што Турци осгану и дал>с у
Тнмочкој н у Исготипској Крајиии, у којима
су крајевима пре рата заповедалн махом
Србн. Турци оу добро разумевали овој нн-
терес да српоке и руске области раздвајају
колико могу јаче.
Докле ое све то радило у Србији, руска
је војска, по старачкнм комбинацијама киеза
А. А. Прозоровског, иоплашенога првим не-
уснесима, скоро са свнм мировала, сммшл»а-
ју 1 (и да главне нанаде улути с иајдољег Ду-
нава, радп оигуриоотп повратие линије. Из-
вестивиЈи се да Русп тога ради немају много
војске у ВукуреиЈту, Турцм 2б августа па
Ђурђеву пре1)у Дунав, алп их 29 августа (10
сслтембра) сусретне на Фрачими код гБур-
1>ева 1;енерал Ланжерон, и разбије их нот-
пунцо. И војска руска од дои>ег Дунава стане
под заповестпма кнеза Кагратиоиа, ноолс
смрти кнеза А. А. Прозоровског, још бољс
наиредовати. Сентембра I \ предао ое Исмаил,
а с крајом тога мосеца заночела ое опсада
Силист[>ије. Чим јс велпки везир видео (29
августа) да пе може продрети к Пукурешту,
 1‘ЛТ Ф1*ЛНЦУСК0-АУСТН1ЈСКН 119

изда заиовест војсци у Србпји да уступп

Уступање сс иочело заврпшвати тек прве
иедељс месеца октобра. И тако се, за тај
мах, Србија опет спасе. Последпце иак не-
срећне војие од 1809 иоказале су дубок и
иесрсћан т]>аг н у спољној и у унутрашњој
политицн, п иа границама земље, које су
тада наисточној страни силно оштећене, јер
су се Турци повукли понајвише па ота])е
границе Београдског Пашалука, а у својим
оу рукама задржалп велики дсо српских
освојења последњих годнна од Видинског,
Пшпког п Лесковачког Пашалука.
Док се овако ратовало у Србији по мо-
равској долини н иа доњем Дунаву, други
је, већп рат букпуо ме!>у Фраицуском и Ау-
стријом, у ком је н Руснја но ЕрФуртском
Уговору морала учествоватп. Последњих дана
марта (по старом) 1809 Аустријапци пређу
гранпцу; Иаиолеои со 1 аирила (по отаро.ч)
крене из Парнза; 8—11 априла (по старом)
Панолеои однесс прве значајис иобеде над
Аустрпјаицпма. У скоро Французи до!)у у
околииу Печа. Бојеви на Асперну (10/22 маја)
п иа Ваграму (с крајем јуна) ирнпудилн су
Аустрнју да моли за примирје, нз којега је
нзашао Шепбрунски Мнр од 2| 14 октобра
1809. Фраицуској је Аустрнја тада уступнла
сву земл.у иа десној страмп Саве до ушћа
Уне у Саву, штојс Француску граннцу с Тур-
ском још више увеличало. Онда суодДалма-
ције н осталнх југословснских области обра-
зоваие познате Плпрске Облас! п Фраицускога
 нлскгс дг;клш: сгискк

Царства, које су бмле потчињене Краљевини

Пталмји. Заиадиа Га.шција (са 1,500.000 ста-
новника) уступ.веиа је новој иољској држави,
Не.шкој Војводинн Варшавској, коју је обра-
вовао Наполеон 1807 Мпром Тилзитскнм, по-
пајвише од пруског дела старе Пољске. Ве-
лика Војводниа Варшавска, која је у почетку
бројала 2,300.000 становинка, порасла је тиме
готово на четпри милнона. Русима то васпо-
(ггављање По.вске гшје могло бнтн особито
пово.Био. Још мање им је бпло повољио што
се, мало по том, настојавањем Метерииха, н
иоглавито због рашпрења Русије у Балкаи-
ском Подуиављу, начиипо правп савез ме1>у
Француском и Аустријом и мгго је цар ау-
стрпјски пристао да му кћи Марија Луиза
по!;е за Маполеопа. Савез међу Русијом и
Фраицуском, склопљен у Тилзиту 1807, а
утврђен у Ерфурту \ 1808), ломио се све вишс.
II ако протнвност међу Енглеском п Фран-
цуском иије попуштала, Фраицуска се по-
чела н оиет враћати на своју стару политнку
ирема Турској радм Аустрије, и попгго је у
брзо постало очевндно да руско-Француски
савез ишчезава, опазило се брзо да Русија
паспрам Турске за своје раширење на Ду-
наву остаје усамљена п да су против ње не
само Аустрија него и све остале велике
државе.
Чудноват одлазак К. К. 'РодоФииикина
из Београда, ноГ.у између 15—16 августа
1809, обележаза зиатан прелом у руско-срп-
ској полнтицн тога врсмеиа.
 1'ЛСНОЛОЖКЊК 111'ЕМА РУСИМА 121

Ако, може бити, и нијс истина што се

говорило, да Карађорђе плм његови л»удп
хоће да убију К. К. РодоФИникпна, истина
је да је расноложење протнв Руса, нарочито
међу Кара1)ор1>евим људнма, било да горе
бити ие може. И то није бнло без својих
јаких разлога. Као год агго јс Тилзитски
Млр 1807 у самом почетку заједничког ра-
товања с Русима, кад су се Србима најлепши
изгледи отворнли, све изгледе нреврнуо и
још останно српске земље и без осигураног
иримирја с Турцима, изложене турским на-
паднма, тако су и сад несрећан почетак, окле-
вање м плаи киеза А. А. Прозоровског да
војну почие иа крају најдаљем од сриске гра-
пице — изложили Србе главном турском на-
паду. Срби се сами нису моглн одржати, а
Руси нм помоћн нису могли, понгго су н самп,
скоро у целом том ратовању, били непре-
стано с недовољним бројем војске. Кпез А.
А. Прозоровски се жалио што су Србн по-
трчали иа све стране у иаиадање, изгубивши
пз рачуна да би то могло бпти умесио истом
иошто би ои првп с главном руском силом
Дунав прешао и иапад отночео. У Србији
се, у ошите, заједница с Руснма разумевала
готово искључнво у смислу да Руснја Ср-
бима иомогне и одбраии пх по што по то,
без обзпра па околностн н на саме потребе
руске. Тако су онда људи у Србији схватили
савез с Русима. Сјајие српске наде у после-
дице заједничког ратовања с Русима иока-
зале су се већ други иут далеко од оства-
] о.) влскгс дгжлвк сгаскг.

рси.а. Срби су још вређани п радн.ом ЈЈускпх

чпновнпка, којн су прегоннли иегдс ревношКу
а негде иемаром. И што би год који од њнх
радно, Србима се чиннло као да не ради
личио тај и тај (што је бивало врло честоЈ,
него као да ради цар п сва Руснја, ма да
дотпчну радњу цар често није ни зиао, а
мпого је нута инје одобравао, ношто би о
њој бпо извештеи. Српске старешине су се
оида, у иростоти свој, осећале чмсто ирева-
рене, особнто у августу 1809, када су Турци
ирешли Мораву и креиулп к Београду, а од
руске помоћи није још бнло ни трага ии
гласа. Расположења су бпла раздражеиа како
се само номислнти може, п на К. К. Родо-
Финикииа се товарило н опо за што јесте н
оио за што нпје бно крив.
У томе тешком треиутку Карађор1;е и
Савет закњуче да со обрате на све стране,
и Аустрији и Русији, па п Француској, тра-
жећн од свуда мање внше једно исто. Данас
се види да су ти кораци Србнјн више од-
могли по помогли. Више од свега јој је но-
могло оио што је урадпла сама — што је
усиела да задржи Турке на Морави. Пошто
су нешто позније и Руси успели да одбију
Турке код Ђур1)ева и да их добро потисиу
н разбију па доњем Дуиаву, у тај мах се пре-
дунредила коначиа оиасиост, остаиивши лпак
врло дубоке спомене у* старсшииа српских и
врло знатно трагове па све страие. И ма да у
иолитици номажу једипо дела, а молбе оу кат-
кад проста дангуба, опет ћсмо нзгубити неко-
 /•.......... •" 4•

АУСТГИЈЛ II Н1ИРКЊК ГУСКОГА УТИЦ.А/Л >;> Д%;>; ,

лико треиутака, да и о молбама српскпм тога

н р омема где кој е каракте р н ст11 ке у в р ст11 м о
Целмие ради саставили смо овде и оно
што се у том правцу радило 1807 — 8 и оно
што је, по том, ии истих узрока, следовало
1809—10 у још већој мсрп.
Чим су аустријскм политпчари у другој
полп 1807 видели да иада дугогодишљн савеи
с Руспјом и да се Русн почињу да утврђују
пе само у Влашкој и у Молдавијн ниже Ђер-
дапа иего и у Србпјн, почели су да иа све
стране траже средства, да снрече толико
шпрење руског утицаја на доњем Дунаву п
на Балканском Нолуострву. Незадовол>ство
Орба са слобознјским нримнрјем (од ,2Д4 ав-
густа 1807) п у огшггс с обртом њихових веза
с Русима, које су се у почетку те исте 1807
године с оноликим одушевљењем очекпвале,
а које је Тнлзитски Уговор, изпеиада и у
самом ночетку, оставно у неколико без осно-
вице, пружило је аустријокмм агеитима прву
прилику за акцију иротпв Руспје ме!>у Ор-
бима самим. Турцн су томе само посрсдно
помагали, радећп такође са своје страие свнма
средствима, да бп се Орби отрглп од Руса п
склопили ма неиосредио измирење с Турском,
као што сс било започело 1806 нреговорима
Петра Нчка. Кадје 1807 у новембру с такнм
порукама стигао мптрополпт Акоснтије, и
кад су се око половиие декембра, по саве-
тима и ио настојавању К. К. Родофниикнна,
преговорп с тнм цармградскпм пзасланнком
прекинули, Турци стапу ширитп гласове како
124 ПЛСКГС ДРЖЛВК СРИСКВ

мисле да ударе па Србију. Глаоови ти мису

билп потинити, јер су Турци и Русима и
Французима приватно дали бплн реч да ће
и за Србе у ствари прпмењивати нримирје
уговорено с Русима, али је Србе, лако-
всрпе и раздражњиве, без позиавања поли-
тичкнх могућностн н нсмогућности, лако било
навратитп на мисао, да су их Руси са свим
напустили. К томе су ирнноснле и везе К.
К. РодоФиникииа с неомињеним у Срба бео-
градским мптрополнтом Леоитијем. У декем-
бру се 1807 говорило како су К. К. Родо-
финикии п митрополит Лсонтије и довслп
митрополита Аксситија, да Србију продаду.
Лустријски агенти (српски трговци из Зе-
муна, који су се у томе и својим матери-
јалним питереснма руководили), користећи
се свима тим приликама, успеју да навратс
Карађорђа, те се ујануару 1808 обрати пп-
омом ерцхерцегу Карлу, захвал>ујући за ми-
лост и за заштиту дотле указиваиу српској
ствари од Двора Аустријског, молећи да со
то и у наиредак продужп и тражећи да му
се доиусти да може купити барута, олова,
1;улади и бомби. Ерцхерцег је Карло једва
дочекао то иисмо, јер он већ у Фебруару 1808
издаје налоге варадиискому команданту, 1)е-
нералу Симпшеиу, да гледа не бп ли се нашло
начинада Срби Веоград драгом својом вољом
понудс Аустријн. Ђенерал Симпшеи се ста-
рао да како год добави самога Кара1)ор1>а
к.себи, у Земуп. К. К. Родофиникин то по-
квари, наместивши да сс каже Кара1)ор1)у
 ЛУСТП1ЈЛ НРЕА1А ОРВНЈИ 125

»да' њему као владаоцу не пристоји да ау-

»стријском ђенералу иа ноге иде1(, н тако сс
састаиак Карађорђа и ђенерала Симпшеиа
пзпрши на савској обали спрам Београда,
23 марта 1808 по подне. Аустрнјскн се ђене-
рал старао да српске вође задобије искључпо
за Аустрију п да пх одврати од Русије. Ка-
снпје је иреко својих повереника ђен. Симп-
шен покушао и коиачни корак, да од Срба
добије молбу цару аустријском за уступаље •
Србије под аустријску власт, с тим да се у
градоие уведу аустријски гарнизони. Тај по-
сао је поверен био земунском команданту
пуковнику Першу, потпуковнику Станисавље-
виКу, градоиачелиику Хаџићу и трговцу Ми-
лошу Урошевнћу. Са српске стране дошлн
су место Карађорђа: његов секретар Сте-
иан Јевтић и Младен Миловановић. С тим
заједно почне се на границама по Срему
купити аустријска војска. И ерцхерцег Лео-
полд јс у то време обнлазно границу. Ску-
пњањеаустријскевојске п разин гласоин како
се Аустрија, Француска и Порта спремају
да Русију нападиу, веома узбуне и старешпне
н народ у Србији, тако да се Карађорђе са
свим тргне иатраг, п 20 маја 1808 упутн ђе-
пералу Симпшену писмо, којим све прекпне
н захтев земунских пзасланпка са сипм од-
бпје. К. К. Родофнникни је сам написао тај
одговор, показавши у оној прилици пзван-
редиу дппломатску нештииу и прпсебност.1
1 Доло аа 1809, XXI, Л2 и д. II. Дубронин у М. Модако-
ииКа К1М13И Уг.танаксрнскн од 1806—1810 год. II. Сад 1866, стр.77
120 ВЛСКГС ДГЖЛПК СГИГ.КК

ИесреГшо војсваи*е и још мсс])ећнији ие-

споразумм од 1809 годиме обмовили су мо-
менуте рђаве утмске мз годмне 1807 ма срп-
ско-руске везс. 1?ад сс војевам»е како тако
с почетком јесеми свршмло, м ('рбм вмде да
од Руса замста ммсудобплм ммкакве помоћнс
војске омто су мсмрестамо тражмлн м очекм-
валм) као и да м»мх гГурцм моред свеколике
маштмте руске могу да могазе, Карађор1)е
мрм крају те годммс мош.ме своје мзасланмке
аустрмјскоме варадпнском комамдамту (у исто
време када је друге мослао Русмма м Фрам-
цузммај, с мредлозима да Аустрија мрмми
Орбмју. гГе су молбе ионовљепс м од маро-
чмтога Карађорђева мзасланмка I Гвама Ју-
говмћа у марту 1810, мрмлмком честмтања
удаје цареве кћерн за Паполсоиа. 'Гада су
Лустрмји, без сумње у везм с њеппм захте-
вима од 1808 м нз раздражепостн због пе-
довоњие момоћм руске, Формалмо му1)еии срм-
скм градови. Аустрмја мак, у тај мах коначмо
разбмјена од Наполеона, м старају1ш се о
себм самој, тежећм уз то без прекмда да се
ие замерп ии Руспји ип 'Гурској, пмје могла
ппшта чмнити по тој молбм, п ако је оиа,
исте годиие, дошла на расправу н иред
самим Наполеоиом. Прм све.м том, Аустрија
је у самол>убл»у своме вмсоко цопила ову
поиуду, учињепу јој од врховнога во!)а срп-
оког, не обзируЈш се мпого па то, што јс она
учињоиа само нз крајње певол.е и у раздра-
м д., а н:фочито ИГ11ИОП М. М. ВукиЈ|ГИм1.:1 на ш'Т|»ог|1адгк1*
архиие Мии. Пн. Д*ма.
 КЛГЛТ.ОГБК ТРАНШ Ј10М0Т1 ФРАИЦУСКК 127

жености, бе:з свакога дубљег размишљања.

Последице бн, без сумн.е, инак онравдале ту
аустријску оцепу, да се како год могло усиетн
да се први корак извриш. Околиостп су, сре-
1к>м, донеле те се до тога није дошло.
После одласка РодоФпннкинова (15 авг.
18091 пз Београда, Кара1)Ор1)е се на тај ње-
гов постунак одмах жалио рускнм стареши-
нама у Влашкој, како пајближему, 1>еи. Мса-
јеву, команданту руске војске у Малој Влашкој,
тако и главноме командаиту. По јсдан се срп-
ски изаслаипк п до тад увек находио у Глав-
ној Комамдп, али је ради К. К. РодоФиникина
у јесен 1809 иарочпто послаи у Влашку п
архимаидрит Спиридон <1>плнпови1), с налогом
да н са.мог цара нотражи. Пошто се савез
изме1)у Русије и Србнје није могао тако лако
раскинутп, нослови су шплн иапред сами
својом тежином, без обзпра иа поједипе (п
аЈ:о веома честе) личие омашке и иа дела
узбу1јеногатреиутпог [)асположен>а. Ипдоћсмо
мало каспије како су се развплн тп пословп
носле ирпвречене катастроФе у 1809 годппн.
11 Француску је номоО тражпо Кара-
1;ор1)е преко Букурешта. Из Француских Млпр-
ских Области дошла су бпла у Србију два
Србина о Јчојпма мало што блпжс зиамо.
Једио је Раде Вучпни1» (нлп Вученпћ;, адруго
јс Микола СкуљевиИ, обојица из Горњс Кра-
јппе нли нзтамошњег далматинског Мри.морја.
Кад је К. К. Родофиникпп отпшао, прпмљени
су, ме1;у осталим, савети н иредлозн чових
л.уди. Кара1)<>р1)е. 1(>авгусга 1809 упутн једпо
128 ВЛСК1’С ДГЖЛВЕ СГНСКК

писмо Наполеоау, тражсћп од њсга заштиту,

и преда га Раду Вучинићу, да га иомоћу
Францускога комсула у Букурешту Леду (Бе-
с1оих) достави Наполеону. Вучммпћа је Леду
упутпо преко Лавова у Беч. Вучмнић је со-
бом мосмо и предавао Францускпм чимовни-
цима мемоар, у ком су, међу осталим, биле
ове тачке:
а. да се српски марод заједно са својим
мредводитељмма одлучио потражити сре!»у
у заштити великога Намолеома;
б. да ће у име вермости к Француском
моиарху Орбија мримитм у све градове војску
Памолсонову;
в. да ће град Шабац, као најблмжм Фрап-
цуској граиици, први примити војску Иапо-
леонову
Влада Јв Француска издала обичие ре-
зервисане маредбе; задржала је Вучинпћа
иод руком (све до 1814), али радила ипје
ништа, јер Србија мигде иије могла ући у
њене рачуне. У Србмјп се мрп спремању и
шил.ању овмх пуномоћстава сметиуло с ума,
да иије доста понудити, иего да треба и друга
страна да има рачуна да прими.1 Међу тим,
ако се и може казатн да од овнх корака
иије било иозитивне кормсти, једва би се
могло казатн да инје било штете, јср је мо-
верем>е руско у сриске старешиме иомуштало,
једио ради овог улалудног обраћања Фрамцу-
зима и Аустријаицима, а друго због детињске
О. Вои у Отамбшш XIX саоиштио јс свукодику ову
лрсинску.
 мнтишо.шт отилтимигошт 0 гтг.н.ш • 120

нанраситости и иезиаличког свађања српских

старешина и за најмање ствари, који.м су
руским старепЈимама доса1)ипали редовно, иа
штету својих озбиљнпх послова о којима со
чосто мало ко бринуо. И сам митрополит
Сч’. Стратимировић забележио је у ово иромо
врло ОЈитар суд о ради»и српскнх старопЈнна.
„После толикогодипЈн.ег труда њнхопа —
бележи родол.убпви срнски митроиолпт —
„човек којн суди не би пмао ин иајмаи.сг
»узрока да верује да Ке они мало ио мало
„дизати се, изображаватн се, и од своје
,)ота1,Јбиие државу створлти, јер пе могу по-
„казати никаквс устаиове која би к томе во-
})дила. Од како се почео устаиак, па до краја
л 1809 оип нису ни словом иоправнли пп војну,
»ии Фпнаисије, пп правду, нп црквене, нп
мИросветне послове. Пешто п нешто, јнто ј(*
»од Турака застало се, папуштено је и пре-
»пебрегнуто. Глупост војвода, оскудица до-
»брих владика н свештеникаи осталпх врсппх
»и мудрих л.уди показује своје последице на
»све стране".1 Овоме суду од човека и пот-
пуно добро пзвештеиа п компетептна нема
се пЈта додати.
Кад су се Турци услед руских нобеда
иа доњем Дуиаву почели повлачити иатраг
с Мораве п пз источпе Србије, дођу оист па
ред унутраиЈ1М1 послови п старешинскс ме-
ђусобице, минулом народиом песреКом па1ч>р-
чаис и зажучепе как<.> ипкада дотле било ииоу.

1 Гласиик II, 219.

ВАОКРС ДРХАВК ОРИОКК 9
Ј

130 илС1(1'С ДГЖЛИК С1М1СКК

Почело се оа скупштинама. Скупштина,

сазвана по Л. А. Баталаки 29 септембра за
дан 2 октобра 1809 у X. Г1. Паланци, била
је очевпдно са.чо претходна скупштипа самих
Кара1)ор1)евих пријатеља н присталмца.1 'Гу
је углав.вено да. се пош.ве деиутација у руску
Главну Комапду, те да разјасни руску помоћ
п остала шггања, спорна између Србпје и
нзме1)у Русије као заштитнице. Иа тој скуи-
пггипи је углавњеио да као депутати поћу
Милан Обреновић п архимамдрит Мелеитије
СтеФановић, који је у то време застуиао по-
беглога митрополита Леоитија, и да осим
за војнпчку помоћ уложе молбу и да се не
ираћају К. К. Родофинпкип н митрополнт Леон-
тпје, ио да сс за рускога агеита пошље ро-
ђемп Рус. За П. Добрњца н митрополмта
Леоитнја, којн су тада с К. К. Родофиии-
книом Србпју оставпли, одлучено је на томе
састанку да се вппге у Србију вра1'1ати не
могу. 11а мосто митрополита Леоитија таскуп-
штниа одмах мзбсре иедавнаппвег комаиданта
Зворничке Нахије н тадашњег митрополит-
ског заступпика, архимаидрита манастира
Раче, Мелеитија СтеФановпћа. Права скуп-
штииа пак, на којој су сс имале утврдити
ове одлуке, билаје с крајем новембра 1809.2
1 Историја сри. устанка, 713. Д:ш сс утврЈјујс још и јсдиим
ИИО10М Миленки Стојкоиића од о. октобра нисаним Кара1;ор1;у.
М. М. Вуки1|еви1|, Исниг.и из иетр. архина.
- 'Гако тирди иреииска 1«ара1;Ор1р1 н II. ДоГ»рл.и,а. којујо
иадао М. М. ВукиЈ.еви!., Сиоменик XXXVII, 124 п л- -1едно
Фраидуско иисмо иа 1»укур«мита од 3/15 докомбра 130!Ј ме1.о ову
скунштЈшу у иочетак ноиембра, а аустријско јо болошко ме1.у у
 СГИСКЛ ДКПУТЛЦИЈЛ У ГУСК11 ГЛЛВ11И 0ТЛ11 131

Она је потврднла горе помепуте закључке

и изабрала исте депутате за руску Главну
Команду, додавшн још и Милеика Стојковн1|П,
добро цењеиа у Руса и великог руоког ирија-
'ге.ка. Изгледа да се та скупштнна ннје у све.м
сложила с мишљсњсм Кара1)ор1;а п његовпх
иријатеља. С тога су п депутатима нзданл
двострука пуиомо1|Ства и упутства: од скун-
пггиие и од Кара1)ор1)а личио, у којима су
пбследњим сигурио пооштрене извесне тачке
против. РодоФмиикина п митрополита Леон-
тија.1 Кад се депутати креиу у главни стан
и сврате се у Пореч к Миленку, да га са
собом узму, Миленко ис пристаие на таква
пуномоћства п с депутатима се договорн да
они место њсга узму у својс друпггво II.
Добрњца, који се већ палазио у Влашкој.
Пословн су српски још ишли преко К. К.
Родофшшкина, и ои, великн прнјател* Мплен-
ков и Добрњчев, уђс н сам у ту неправилну
модпФикацију депутације п удеси те се све
тако прими н у Главнога Командапта, коме
се представп од страие депутата не баш оио
што су Кара1)ор1)е н скунштпна српских ста-
рСшииа били одлучмлн него нредругојачеп.е
у о.мислу осиажења руског утицаја (или још
ночотак декомбра. Отацбииа XIX 1*11. Лотоикс М. С. 1827, IV,
гтр. 50. По Вуку Ст. КараџкКу иак она јо била о новој години
1810, и тада су изасланици уиуКони у Вукурешт. Ираштм.ст.
Сон1;тт., 31. Али јс то нстачио. Доиутато јо киоз Вагратнои, та-
датн.и глании комаидаит, крнмио 19 декомбра 1809 у Харкону.
• Тирди со болсшком Добрњчсвом у Сиомеинку XXXVII,
125 п руским болсшкама, но којима јо Милаи ОбрсиовиК занста
на само молио гланиог комачданга грат-а Камоиског да нзсриских
иослоии са спим истанн К. К. РодоФиннкииа.
‘,г
132 ИЛОКГС ДГПГЛШС ОПНЧчК

установл.ења праве руске управе у Србијн),

што Карађорђе и његовп ирпјатељи не бн
одобрнлњ вазда страхујући да јачи руски
утицај само њпх лично не потчини њиховим
лпчним нротнвиицнма. За јачу руску номоћ
бнли су искреио и једни и другп, јер је то
бпло јодино јемг/гво за напредак и даљн ток
народног ослобођења. На другу страну су
Карађорђе п његовн прнјатељи, зебу1ш од
турскпх претња (још н пред зиму од ХурппТд-
паше којп је нудио измирењеа претио војном),
а впде!»н одуговлачење с руском стварном
иомоћу (стално још од 1807) чиннли исто
тако пренаг.вене п- претерапе у свом нопу-
штању кораке код Аустрије и у гранмчар-
ској команди п у Бечу. Тако унутрашњи
раздор међу српским старешннама тада отво-
рено узме на се облик русоФилске н аустро-
Филске полптпке. Како је страст најгори са-
ветннк, и једна је и друга страна превиђала
истшшто добро отацбпне, губећи и снагу н
памет у бесилодној умутрашњој борби, пуној
грзавица и несмислених задевица.
Руси су и самп видели да су Срби 1809
нострадалн у ммогоме и њиховом кривицом.
И када се стане примицати пролеће 1810 м
с њим продужење војме, заиста сс нрмступи
к наравиању српских иезгода. Главни Комаи-
дапат, хотећи да угодм Карађорђу, уклоии
К. К. РодоФиникина из послова српских.1 Пп-

1 Ииглида да се то извршпло тек у марту 1810 иододиску

1 ра*К1 Каиеискога, који јо иостлнхеи 2 ФебЈ»у.ч])а 1810. М. М. Вуки-
||0ви!| ип <'«чоп1нт11 дл ј<* Клменски 10 мнрта 1810 био мсК у Јашу.
 ДОБРЊЛД ВО'БЛ 1'УСКО-СТЛСКК ВОЈСКК ш
тање о смеии митронолита узето је озбил>-
није-као питан»с црквеио, које је прмиадало
властн Цариградске Патријаршије. Нрсгоморп
су у тај мах с том редовном нлашћу били
иемогућни због ратнога сталва. Тога ради се
питање митрополита Леонтпја одложн, п иа-
реди сс само да му се столнца премести у
Крагујеиац, да би сс од иолитпчких иослова
нгго вшпе одвојно. За војску се такође изда
иаредба од иређе у Крајину, и одреди ое
изаолаипк Главне Команде, штаиски капетап
Никола Тодоровић, да се о томе са срнском
влашћу споразуме. У алрнлу 1810 с њим
пође п Иетар Добрњац, за којега Главнп
Команданат мол.аше Карађорђа да му опростп.
И Карађорђе у томе понустн п опрости II
Добрњцу, иоставнвши га за главиог коман-
данта српске војске у Крајинн, која је пмала
да заједно с руском војском на том крају
радп и да из Крајмис чнстп Турке, заооталс
од прошлогодншњег војевања. Војска руска
заиста иређе 5-ога јунаиа Острову н састави
се са српском војском нод командом Иетра
Добрнлда. Срећмон славно војевањеове војске
у 1810 позиије ћомо помеиути. Тек тада су
Кладово и Крајина потпуно освојени; тек
тада јс положена граница коју Србнја и сад
има на тој источиој странн!
 VIII
Основна уређења у Србији 1804—1813. Уређење од
1811 године.
11 хајдучка чета, кад со образујо у гори,
нс може оистатп без своје дпсцпплине и без
свога старепшне. Срби из побуњоних у про-
леће 1804 пахија Веоградскога Пашалука
следовали су, у први мах, томе истоме пра-
вилу својих земањских обичаја. У времену
у ком је, у ошите, сила бмла једини главни
извор власти, власт је из снле п извирала,
п докле се ко налазио у сили, дотле је п
власт била у рукама његовим. С тога су у
нрвн мах но свима побуњеиим крајевима
устаннчке војводе (или кнезови) биле и вој-
ничкн, п политички, па, донекле, и судски’ и
Фиианснјски управници.
После ове првобитне власти која је исти-
цала из силе, нрва је власт међу Србима
била власт договора и Скуиштиие.
Лли под Скупштпном Кара1)орђева вре-
меиа не треба ни из далека разумевати оно
што се данас разуме иод Народиом Скуп-
штином. Све војводе и старешине, скупљене
наједно место ради каквога год општег до-
говора, <нтда су сачшвавалс Скупштину. Иа
 екуцштиил етлнЕшпнл

Скуиштини сс обично иретресало и одлучи-

вало оио што се тиче свпју старешииа нли
целе ослобођеие земље. У засебну мласт ио-
јединмх у њиховим окрузима или срозовима
иије се могла мсшатп ии Скуиштина. Толнко
је та засебиа власт, по горе наведеиом по-
реклу своме, била аисолутна п себична.
Прва Скуиштима, којасе држалаод осло-
бођеиих округа Београдскога Пашалука, била
је у Остружиици по Ускрсу 1804 (24—28
априла), иоглавмто ради аустрнјског позпва
да се у Земуиу састаиу с турским старешп-
иама нз Београда, ие бп ли се могло постиОи
мзмирење с дахијама. На тој Скупштинм је
учињеп договор п да се иодрпнска н шума-
дијска војска сакупи под Београд, те да се
почие опсада Београда. Тада су тако псто
учнњене н неке одлуке о једнаком суђењу
п одржавању реда по земљн. Кад се онсада
Бсограда почела, и кад су у опсаду дошле
н војске нз иреко Мораве п испод Смедс-
рева (иосле узеНа Пожаревца и Смедерсва),
Скупштина се могла пмати сваки даи, јер
су у опсадн бнле готово све чете п свс ста-
решине иобуњених округа. Има докуменат
из тога времена, од 15 маја 1804, писан у
Тоичидеру, којим се од Земуиаца мште 50000
гроша у зајам. Иа том су документу, издаиом
V самом ночетку опсаде Београда, потписани
иа челу Карађорђе п Лаков Ненадовић, а по
том представин цп округа ваљевског, шаба-
чког, јагодииског, 1»упријског, пожаревачког,
грочамског, смедеревског, београдског и кра*
1 :И) ИЛСКГС ДГЖЛПК СГ11СКК

гујсмачког.>Кара1чте1)нстпч1го јс што со носис

Кара1;0])1;а још истнче иуиад остаиих старе-
ппша само Јакои, у тај мах једшш подјодиако
ннатаи с Карађорђем. Кара1)ор1)е је у тај мах
бмо, као и остали, само ансолутнп госнодар у
сноме (крагујевачком) округу и на појсци — н
ирнн ме1)у једпакима, ношто је ои нмао иај-
инше ауторнтота и иајннше стварнс силе. У
том је н био идеал нрвога уређен»а Србије,
којему су старешнне најрадије тежиле н којп
нробнја у нрвим и.нховпм иројектнма. Још
о првој горе поменутој Скупштипп у Остру-
жипцп, унрвим захтевмма српскпм, од Порте
се тражп да изабране кнезове везир мора
ирнзпатп, а нзабраин кнсзовн да нмају нраво
да могу пзабратн Врхоинога Киеза, којему
се управо давао задатак да врпш посред-
пичку улогу ме!)у овим изабраиим окружммм
кнезовнма п турском влашНу.
Ирвп образац државног уре1)ења, који
се, по томе, највпше свидео војводама и ста-
решпнама српским, био је у некој Федера-
тпвиој кнсжинској автономијн, као што се у
то псто времс, под врховном турском влаш1'1у,
п у Морејп доиекле практнковало. И Хаџи-
МустаФа-папшиа кнежинска автономнја са
српски.м избориим кнезовима н турским судом
V окружном месту доиекле је личила на овај
средњевековно-турскн самоуправни тии, у
ком је некаква традиција Балканског Полу-
острва. Та кнежимска автономнја, где су по-
једино кнежпне са свим лнчиле на влаоте-
дииства средп.ега вска, у којпми је иаслед-
 ш,лшт:л1»стиуилцШ сон'кгЈ» 1;ј7

иога нластелшт заотупао нојвода, истакиут

оидо сам својом снагом п васлугом, унмајс
у ирактику од почетка ослобо1)ен>а у свакоме
крају Орбије. Општа иотребаодбранс н ошлта
опаспост турскога наиада, и нз градоиа п и:;
нреко границе побуњене зем.ве, била јс је-
дииа Федеративна иеза ме1>у овим господа-
рима. У свому другоме, нарочито где бп којп
лпчно бно иитересован, сваки је радно као
аисолутнн госнодар, н нротнв ноље тога го-
сподара ггомо1ш често није било иикакне.
Кад су 180'§ у јесеи српски изасланици
били у Петрограду, тамо им је иарочнто
саветовано да је иеопходно да ослобо1>ена
земља има сној Правителиствумтш Сов'1}п,
т. ј. држанну општу и заједничку власт, која
би, ако затреба, лмала бнти и иад влаш1»у
нојнодском. Прота М. Пенадовић, комс је то
у Русији п гонорено, п Божо Грујовпћ (Т0Д0|)
Филнповић), образоваи нравннк аустрпјске
школс, Рум.ванип из Срема, којц је деиута-
цију у Пстроград као секретар нратио, почну
то по повратку у Србију говоритп н дру-
гима. Мисао се оСа-нету сви1)ала скоро свима,
јер је Савет био неопходиа потреба, и ако
нмједаи нојвода није рад бно да се установ-
љењем Савета лишн ма колико своје дотле
уобпчајене нласти. Прп свем том Савет сс
установи тек с крајем августа 1805, после
срећиих бојена на Карановцу, на Ужнцу и
на Иванковцу у тој годпнн, кад ое већ отно-
рила борба са самим султаном. Отворннши
своју радњу иајпре у манаотиру Вољавчи, а
138 ВАСКРС ДРЖЛВЕ СРПСКЕ

по том у Ббгова1)и, Оавет се у иовембру 1805

премеоти у Смедерево, кад сс тај град ирсдао
Србима.
У прво својс нреме Савет је вршио п
посдове суда п посдове врховне земал>скс
уираве или владе, а исто тако н послове за-
конодавства У нростом жпвоту првога врс-
мена ннје се ип осећала потреба да сс тп
пословп равдвајају. Много којешта што је
Савет почео радитп војводе самс не би ни
могле радити; најкорисније јс блло што се
влаот Савета шпрпла на целу лемл>у н што
је Савет, тога ради, вршмо м нстраге, н слао
.вуде да по пешто уређују, особмто у при-
ходима и Фпиансијоким пословима. Савет је,
одмах од иочегка, имао влаот у свему што
се не би тпцало војводских ггаквих год личнмх
послова или интереса. У томе је морало
свагда испасти оиако како хо1»е војводс, на-
рочито ако су то биле велике војводе или
госаодари, као Карађорђе, Јаков Меиадовић,
Јаико Катпћ, Милан Обреновнћ, н т. д. А
пошто су ти личпп војводскп иитереси ипак
бплн ограничсни, остајало је изван њих још
миого интања, у којима је Савет могао бити
одлучни госнодар. гЈ'а потреба је и била
главии узрок што јс Савет одмах иримљен
и што сс власт њсгова с времсиом и самим
њсговпм трајањем н павиком ширила и утвр-
Ј)ивала сама собом. У самом почетку савет-
скога рада, кад сс оп настаппо у Смедереву,
иидао је (>авет Јчраткс урсдбс о суђсњу. А
кад се на сврп/етку 1807 прсместио у Бео-
 СЛВКТ II СУДОВИ - 1к<г

град, одредио је п ио целој земљи раснисао

да се у сваком округу постави ирави суд
од три судије. Звало се да те судије бнра
народ као п саветнике; алп је све то у ствари
у сваком месту завпсило од нојводе п вол-»е
њогове. Овоме суду могао је сваки човек
тужити п војводу, п ои је морао доћм на суд
да одговара. Над пресудо.м тога окружмог
суда бпо је суд самога Сааета. Улазећм у
седиицу саветску, сваки је, па и војвода,
морао оставити оружје пред вратнма. Савет
је пздао п уродбу о таксп свештеиицима за
п.пхова чииодејства. На свршетку годиие
1807 Савет јс издао п уредбу о тариФи нов-
чаиој. Нродајом турских имања, кад је на
то ред дошао, тако!)е је Савет унрављао.
Скеле и царине, у опо време знатнн п је-
дшш сталии доходцн државип, тако1>е су
биле у рукама саветским. Исто тако је Савет,
као права влада, не само куппо и чувао до-
хотке колнко пх је било, иего се ои старао
п за иабавку муниције п осталпх војнп-
чких потреба за целу зем.ву. Савету су ста-
репшие земаљске о иовој годннп нредавале
рачуие о различиим трошксвима, иа плату
тобџија, на рањемпке, на уходе, н т. д.
У борби старешина једиога иротнв дру-
гога н у борби некнх од њих против Кара-
1)ор1)а и Јвеговс врховие отарешиискс властп,
која је ио сампм прплнкама расла напоредо
с влашћу савстоком, ма да многи томе нису
радм бнли, гдекојгт су тежили да та врховиа
власт остапе впше иа страпи Савста него лн
140 илскро Д14;клкк сшокј:

па странп Кара1)0р1)а. То се чишио нешто

ш; .П1ЧНИХ пнтереса, иешто пак из завпдлшвс
чаотољубивооти, врло јаке у иашега иарода -
у ошптс. У томс је п Кара1)Ор1;е бпо ие мање
ооетљнв. И како је бпо исоопорио пајјачи,
иикада иије дао пи да му се помене какво
1чм огранпчење влаотп. У почетку оаветокога
рада, кад ое Савет премеотпо у Смедерево,
прота Ненадовн11, Божа Грујовнћ п мптро-
по.пгг Леоитнје били оу склоиилм Кара1>ор1>а
да ое у Смедереву сазове Скупштина, и да
оиа Савет иотврдн и иризиа за нијвеГгу власт
у земљи. То је могло бити нриликом Скуп-
штпие што је држана око половине декембра
1805. Кад Карађорђе ооети да ое тим новим
законом тежп на то да сс власт узме од
Јвега п иреда Савету, нзпђе на пол>е, опколи
окушптипу овојим оружаним момцпма, н тако
прекпне сваки разговор о томе показавши
да не доиупгга да му ое неограмичепо вр-
ховно отарешинство смањује.
Прп свем том Савет је иродужио како
свој дотадашњи рад тако и овоје напредо-
вање п, при свој простоти обичаја и начипа,
образовао се самим током времена као земаљ-
ока влада н врховна старешниска влас'Ј’ у
земл>и лосле Карађорђа. Пеодољива природна
потреба унравл.»ања земл>ом п вршен>а влаоти
створнли су како власт Кара1)ор1)еву, тако и
власт Савета онакве какве су бнле.
Они који су и дал>е радили да Кара-
1)0рђа како год ограниче и да му власт сузе,
уздали су се још у Русе, пошто јс њихов
 РУСН И ЛИЧНЛ Н.1ЛСТ КЛ1\\'Б0ГБКВД 141

ауторитет бмо.највећи у Србији. Протнвннцп

Кара1)ор1)а и врховие му и средишње власти
старали су се свима могућим начмнима, па
п мнтригама, које пису остале без пггете за
општу ствар, да Русе п руске чиновнике,
који су у Србију пЈиљани, уиотребе и но-
мешају у ову борбу око поделе и разгранн-
чења власти у Србији. То је бно узрок што
се Карађорђе ни Русима није онако радовао
као сви другп, јер му се чинило да опи сме-
тају личним жељама његовпм, и да се миого
дају у руке онима за које је ои сматрао да
су му непријатељи, а ои је знао да се Ру-
опма пз хатара свагда нпје могло нзаћн, су
чим су управо и рачунали протнвнпцн ње-
гови. Аустријскм сплеткаши овом су се сла-
бошћу често користили, да Карађорђа пре-
варе п иавуку на могрешне или неоправдаие
кораке. Све су то пак биле ствари тренутне,
које иису могле имати никаква утпцаја па
опште осећаје дубокс одаиостн целога опог
олавног нараштаја свима чистпм народнпм
ииетресима.
Само кад се узме иа ум све што је горе
наведеио, може се појмити како сс од
ирвога руског представника у Београду оче-
кивало ие само да вршп дипломатске везе
међу Русијом н међу ново-ослобођсним срп-
ским областима, исго п да поучм народ
управи н уредбама, по којнма треба власт
у земљн утврдити. С тога се одмах шестн
дан по доласку К. К. РодоФииикина у Бео-
град, 8-ог августа 1807, по његову старању
 1

112 илгктс дижлш: <тпск1:

и савети.ма, нздала Основп аравитељства сри-

ског, коју је тога даиа Карађорђе печатом
утврдио, ма да је било много п знатиијих н
пречих послова у тај мах. То је иека врста
устава, првога којп се у том облпку јавио
у о сл о б о I) е и ој С р б иј п.
Устав је тај склоил»ен у главноме по
руском државном уређењу. ЈКиме се уста-
иов.вава Правителствујушчи Сенат иод пред-
седннштвом Књаза, као врховиа власт у земл>п.
'Го је у ствари веК било у Скунштини и у
лицу Кара1)ор1)а. Устаиов.Бена је Кп>а::у и
титула Светљејши (по руском). И Савет се
утнрђује по оиоме што јс дотле био, с тпм
да остаје до смртп савегиик онај који бп у
трипут узасоб бно у Савет пзабран. А из-
борном мандату саветском утвр1;ујс се рок
у три годипе. Осиова утврђујс власт суда,
а Књазу право мнлости н паграде, једимо у
зе.мљи. Осмова, следујуГш својсму обрасцу
рускому, утврђује п как^ ће сс даватп од-
лпчја благородства п титуле свима онима
који су се одлпковали дотле или који се буду
одликовалп у будућс. У окрузима се уста-
новл>авао губернатор, којп се са још два иза-
брана судије упућнвао да водп бригу не само
о суђељу него и о управи у округу. За до-
хотке се земалдже иарочито иаређивало да
је влас*]’ Сепата (Скупштипе) пад њпма пео-
граничеиа. Сенату се остављало и право да
бира главие војводе п да одлучује све што
бп се тицало рата илп мира. Иа завршетку
 м

■ вРАДСЛ Дк;«:,,
1»0Д0ФИ1111КНН0И ИЛЦ1*Т УСТЛВЛ ЈЛЕСЧДО .* ». •

се тражн иотврда покровгггеља цара Ллек-

сапдра.1
У главиоме Родофџипкпнов Устав утвр-
1)пвао је и на руске облике догонио оно што
се већ дотле само бпло обравовало у Србији,
с пстицаљем Кпеза нли владаоца, што је
дотле било само у пројекту и у ствари, а
овечано није било ниједаипут потврђено. У
томе је морао бити разлог нгго је Осиову
Кара1)6р1)е иримно, јер је ома однесена цару
на нотврду. Мошто иотврда није дошла, зато
што цар Алексаидар нпје хтео да се меша
у пародне послове с десне странс Дунава,
није се, како сс видн, ио овоме уставу нпшта
пп радило, алн је ои првн пут уиео у српскп
живот, по руским обрасцима, пдеје органп-
зоване монархпчне власти. Моиархпчна се
власт разликовала од руске властп, што је
. још у неколико била номешана с пдејама
среске п окружнс автономпје, којпх је било
по разпим крајевпма Валканског Полуострва,
иа којс су се Срби павпкли под владом Хаџи-
МустаФа-наше и којс су црнле иајвсКу пот-
мору из лпчиих н частољубиипх ннтереса ио-
јединих војвода.*

1 Точст у В. БогпшиКа, Разборг 118 и д.

- Антоиомних је жупа, градона и иоКнх обдасти бидо но
'Гурској иуно, и у ралнпм облицим:1. Заслужује иажн.о аптоно-
мија киожииа (жупа) Крајнио п Кл.уча у Србији, кножине Котла
у Вугарској; нродола Мирдита, Кпмернота н других у Арба-
иији; иредола Л1аи*с (клн Маино) у Морејн и скоро свих Архн-
иелашких Острва. Ман.а је ааједио о всКпном Архннслашких
Оотриа бпла нод К,аиудан-наи1ом (турским адмирадом). Иод н.ом ј«»
Гјилн п Ман.а. Пока «:у Лрхииолашка Оотриа бнла иод оултан-
 1
М4 ВЛОКРС ДОЖЛКК 01МКЧСК

Горс омо па спом мссту нспричали борбу

стареншпа ме!;у собом п њихово старање да
рускога нредставнпка увуку свак на своју
страну. Кад сс послс састанка царева. Наио-
лсона н Алсксандра у КрФурту у јесе.н 1808
почело жпвље радитн на миру с Турском,
ночсла сс и у Главној Комаиди у Јашу н у
Агенцпјн Руској у Кеограду велика иренпска
како о граннцама тако п о будућем уређењу
Србпје. Кара1)ор1)е и њему јаче одаие шума-
дијске поглавице зеблп су, да не би њиховп
нротивмпцп с К. К. Родофиникином ту при-
лику употребилп да штогод и протнв Кара-
1>орђа скују. Данас ми пз аката зиамо да су
њпхове зебње биле без оспова и да ауто-
ритет Кара1)ор1)вв заиста ипко нијс ни ми-
слио спорнти. Онда се иак тако мпслило, п
па састанку Кара1)ор1)евнх најближнх ирнја-
тел>а у Тополн, о Кара1)ор1;ену крсноме пмену
св. Кли.менти »25 иовембра 1808), одлучп се
да се сазове Скупштина у Београд, на дап 14
декембра 1808, и да се ту свечано прогласи
наследственост врховних господарских права
у Кара1)Ор1)евој иородици. То је опет била
нека врста устава, која је правилним путем,
гласом народним, замеиила иројектоиани а

ком (као и Крајина и К.т.уч неко оремо). У томе со самом на-

лазило засебно урсђоње с изоесним аотономннм нооластндама
(меЈ/у којима со чосто налазнла иомластида да Турчин у авто-
помној области станооати не може). Архшнмашка Острна имају
т»* соојс иовдастицс још иа сродњих вокова, од крсташкнх ратона.
'ј'урди та острва н«.,||1Шом иису ни оснај;иш, него се нрпанани*
Формалне нрховне власти султаионе утврдило пасебним уго-
корпма.
 г\1'г
1СЛ1'Л'1>ОГ'БКН УСТАН ОД 1808

непотврђени устан РодофиникгКЈов ^’

августа 1807, о ком смо мало више говс^Гнлн.
Тим актом 0'\ 14-ог декембра 1808 свс су
старешпме одлучиле и заклетвом утврднло
да се »за господара прнзиаје Карађорђе Пе-
тровпћ п његово законито потомство<(. Скуи-
штпна обећава тим актом Карађорђу верност
н покорност, а ои се обећава Скупигпшм да
ће )?за сав народ отачаску брпгу носити н Со-
„вјет народии за врховии земл>е суд припо-
»знавати«. Раповестн ће својс Караћорђе пз-
I
даватн »преко Народног Совјетас< и у дого-
вору са „Совјетом Мародннм«. Остало је,
дакле, отворено поље госиодару, »првом п
врховном српском предводнтељу*, да запо-
вестп може издавати п сам и прско Савета.
Г1о том се у другом члапу утврђује »да ће
„се од сад наредбе п заповести пздавати од
„Врховног Господара иреко Совјета Народ-
„њег(<, п да ће се у сваком округу Врховни
Господар обраћатп првом окружпом коман-
даиту, којп ће, опет, са своје стране, до-
с'гављатп заиовест својим млађнм старешп-
иама.1
Овоме уставиом акту дато јс обиародо-
ва 1вс п врсдиост тмме што је као расппс
упућеи свима којих се тпче. Оида у Србнјн
нмјс било пЈтампарнје, н тај начни обпа-

1 Тскот у Лотониеу М. 0. ки». 108 за 1808. II 1*19. Уно-

редн <• тим и у Л. А. Ваталако тскст у Псторнјн сриског
уотанка 17*Ј—17*1. .1. Хаџи1| јс у Оглсдалу (-риоком 1. 150 саои-
штио токот тога устава упуКоп Јакону Нсналовнћу, у ком со он
у иоти мах иостаил.а иа ирпога командаита у Иахији Ва.МЈиској.
влскго ДГЖАПК сгпскк 10
I 1(5 »лситс дгжлик сгиокк

родовања ушао јо у обича.ј као иајпрактич-

нпји прома опдашњпм прилпкама.
Тако се још тада, па- крају 1808, уро-
дпла у Србнјп моиархична иаследствена власт
гласом народним, једпо ради унутрашње по-
трсбе а друго аа свакп случај — да би се
све пгго се тога тпчс нашло установљеио н
утвр1>еио у землш самој.
Годпиа 1809, за коју се мислнло да ћо
донстп мпр н ставнтп на први ред уиутраш-
ље уре1;оње зема.вско, иије оправдала нп
мајмап.е паде што су у њу полагаме. Не ;
само да тада не до1;е до мнра, иего сс отворн
војна крвава, алп још више страховпта по
пеероћи својој. Србија се у н,ој једва одржа,
п зато је пмала да захвали једиио личној
пздржљивостн Кара1)ор1>евој. Унутрашње не-
прилпке нагонпле су Кара1)ор1)а да у тој
војнп сувипЈС попушта својим иривржеии-
цима, иарочито Младеиу Миловаповићу, чо-
веку даровитом алп корнстољубивом, полп-
тпчару часто.вубивом, без савести м без
пЈсаквпх војиичких дарова. Ратиа иесрећа
само је огорчпла п умножила унутрашље
неприлике. Али ма колпко да су во1)п Ка-
ра1;Ор!;еве опозпције, пре1соморавске војводс
Мнленко Стојковић н Нетар Добри.ац, имали
нраво у гдокојим уиутрашн>им споровима,
Кара!;ор1;с је имао неосиорно нраво што је
до краја браипо јсдппство власти и земље,
макар н у везн са својнм личним нптере-
сима. Кара1;ор1>ови лпчнп иптереси у том су
г<* троиутку поклапалп с иитереспма зсмад,-
 (ЈГКДНШЊЛ. ДРЖЛ1ШЛ 1МЛСТ 147

сжим, а Петар Добрљац је изгубио свако

право иа критику, кад јс у најтежем тре-
иутку остапио п земљу п војску, иа се нс-
пред Турака па Морави склоипо с К. К. Ро-
дофииикниом у Панчево п по том у Влашку.
С тога се у иачелу са свпм мора одобритп
Кара1)ор1)у, п бсз обзнра иа људе с којима
је ои то радно, нгго је носао обраие општнх
земалзских интереса од цеиања и оштећавања
(ма оно бнло и иа рачуи автономије) иаста-
впо и после 1809, чим су се прилике толпко
слеглс н стишале, да је на те послове *мо-
гао доћи ред. Пе може се одобритн што се
у томс мало мазило н иа меру и на сред-
ства, алп је то све било у времену самом,
а може бнти н у карактеру народном, којп
се редовно колеба ме!)у крајиостима, у ко-
јима ннти је истииа нити најбољи пут.
Војевањс, несрећно прекииуто 1809, на-
ставило се 1810, чим је пастало лето, али
с много бол^ом срећом. Граиице су оиет по-
враћопе на лнпије, утвр1)ене иролетњим ра-
товап>см од 1806 и 1807, иарочито у Кра-
јннн. Бојеви на Јасицп (?6 августа) и иа
Варварпму (6-ог и 10-ог сеитсмбра), где су
сс борпли Срби п Руси зајсдно, п бој на
Лозипцп (6 октобра 1810), где су п Бошњацп
разбпјеин н нретеранп преко Дрппе, повра-
тнли су старије добро уздан.е у послове иа-
родне. М кад се свршпло ратовање, Младен
Мнловаиовић, који јс једиако мислпо како ће
да како бпло доскочп овојим протпвнпцпма,
иочнс опет смпшњатп и договаратн сс с
10*
148 ВЛСКРС ДРЈКЛВБ СРИСКБ

всштпм људима како да потпуно обезбеди

једииство власти у ослобођсиој Србији, за-
боравшн да уз то није смео шт за час из-
губити из рачуиа да је главиа и једииа
брига морала увек остати, како да се пре
свега потпуно и најсигурније доскочи тур-
ском господству у Србнјн.
С јссени 1810, кад се впдело да заостали
великн господарп или врховие војводе, а по-
пмеицо Јаков Неиадовић, Милеико Стојко-
вмћ, Петар Добрљац, Милош Обреновић (на-
рочпто после смрти брата свог Милаиа, + 10
дскембра 1810 у Букурешту) заиота раде да
власт Карађорђеву барем ограинче, Младеп
Миловановић с Михаилом Грујовићем см11-
сли да ове старије војводс пзведе из иарода
у Београд, а на њихова места да пспостав.ва
мањс п млађе људе, којп ће бити послуш-
ннји. То је била осиовна мисао н права
иамеЈ)а уре!)вња илн уотава од 1811 године.
Осим Скупштиие старешпиа, оповремеис за-
коиодавне власти, која се скупњала редовио
о IГовој Годиии, а ванрсдно кад би се по-
тј еба указала, смислп сс да се устаиовп још
Попечитељство Влада — и Велики Зс-
маљски Суд, и да се у 'ј’о двоје раЗдели до-
тадашњи Савет, који се током песрећне војнс
у 1809 бно сам мо себи расклиматао п сма-
њио, всћ и по том што је ЈфС^СП.О. од 14
дексмб|)а 1808 било всома сузило власт Са-
веча, а ојачало врховну влнст Кара1,ор1;Сву,
нарочито у практи11п са.мој.
 мјлдкнон устлн од 1811 149

По томе повом уређењу установљавало

сс у Београду Чоиечитељство или Нлада. Ми-
леику Стојковићу били су као поиечптељу
одређеии инострани послови; Петру Добрљцу
— правосуђе; Јакову Ненадовићу — упу-
трашњи послови; киезу Сими Марковићу —
мародиа каса, а Младену Миловаиовићу —
ратни послови илп војска. План је био да
се помеиуте чувене п славне војводе прозову
тим иовим именом, и, иошто се могло оче-
кивати да ово иостављење Миленко Стојко-
вић и Петар Добрњац неће хтетп прпмнтп,
даљи план је бпо да се на Скупштини уиа-
пред утврди да се пстера нз земљс ко на
ову уредбу ме би хтео нристати. Све су се
старешине у земљи оглашавале за једиаке,
п све су морале примати заповестп од Ка-
рађорђа нлн Савета, илн онога кога бп Ка-
рађорђе одредио у време војие. Мпсао је-
диога врховпог старештва, изречепа још уред-
бом од 14-ог декембра 1808, нзрицала се
овдс на ново и још пресудније. Од заосталих
члаиова Савета образује се Велики Зема.в-
скп Суд, који је нмао радитн под иродсе-
дппштвом Поиечптеља Правде.
Младеиу се носао много олакнга ти.ме
што главии противнпци н не дођу иа Скуп-
штину, сазвану о иовој годннп 1811. Мплснко
м Петар ппсу радп билн долазити без руске
војске, која се тада у Београду очекпвала,
а. Јаков Пепадовпћ, приблнжпвши се Младоиу
(спн му се ожеипо ћерком Младсновом) н
одмекпувшп у опознцијп, ис дођс, што јс
1Г>0 1ЈАСКГС ДГЖЛКК СГИСКЕ

:шао да Мидеико и Петар доћи иеће. Оотали

прпме пову урсдбу без поговора. Још се Ка-
ра1)ор1>е брипуо да лн доиста руска војска,
која је тпх даиа у Кеоград приспевала, ис
долазн у номоћ овим старепшнама, ношто
се говорило да су онп највећп прпјател® ру-
ски. Кад се нак уверп од рускога коман-
данта лпчпо, да је руска војска дошла у ио-
моћ иароду српском, а нод заповест Врхов-
нога Ио1;а, прпстуии се к извршењу новс
уредбе пли закона. Мпленку и Петру До-
брњцу- иош.ву сс дииломе на њихова нова
места. Пошто нх онп пе приме — пошл»е пм
се пресуда, но којој су се, по закоиу, мо-
рали нселити из земље. То се све свршп
првих дана Фебруара 1811 годние. Мпленко
Стојковпћ и Петар Добрњац отиду у Вла-
шку, па сс већ у Орбију вишо ни враћали
нису. Јаков Пенадовмћ сс прими нове слу-
жбс у Веограду, остали се приммре, и уредба
од 1811 уведе ее са свим у живот.
С том уредбом, а у иеколико и ради њо,
Србија јо и пропала 1813 годиие. У тој се
иовој уредби заборавило оио што је најглав-
иије, да Србија још виси о концу и да у
њој ништа није пи уређепо нм зајемчеио.
Као што увск бива у иасилпим уредбама,
створспим јсдииствсноза обезбе1)вње или мад-
моћство личие власти пли личиих прохтева
и оцона, п тадл се смстнуло с умада још иијс
свршеи задатак оиих иародипх самотворппх
сила које оу Орбпју створиле, и да се, ради
нскључпвпх потреба упутрашње власти, још
 /глдсн; отбк
ОМЛШКК ДРЖЛИНИХ УДЛРЛ
4------------------------ ;----------------------- 'РГг31ГО^А5к
ие смеју извршиватн екснерммонтм којп.ма ее
поменуте самотворме силе пре времеиа укла-
љају са својпх судбином одре1;Сгшх илп стпо-
реиих меота. Бо.бс бп п оида бпло да су се
српске старешине, по мудрмјој м трезвеии-
јој практици мргзмх година, још потрпеле п
почекале, еда бп сс, пре спега, прнпео к свр-
шетку главни посао, ослобо!)еп»е з.емл.с, јер
се то могло извршитн само оинм сплама
које су га н отиочеле, које су му м прве
успехе обезбедиле.
Ми иити стајемо на страиу једпих пм
па страиу других оиовремемих бораца у по-
лнтици српској. Ме одрпчемо да је Младеи
пмао право што је разммшљао о средствнма
којима бп обезбедио врховну Карађор1)еву
власт, али пзричемо да то.ме послу мпје нза-
брао средства која су опдаши.им прплпкама
могла бнтн допуштеиа. У оиодоба иемасуми»с
да је иа нрвом реду било обезбс!>ељс п утвр-
1)еље Србнје. Тек су за тп.м могле доГпг па
ред уредбс о унутрашљој поделп властп.
Иетинптост овс моставке горко се впдела у
тепгким н одсудпнм тремутцпма 1813 године!

, ■«• ■ ■
 IX
Аустрија и Србија 1808—1810. Војевање 1810. Ру-
ска радња у Аустрији на обновљењу руско-аустриј-
ског савеза.
Докле год је трајао аустријско-руски
савез од 1780 —1807, и докле сс тврдо знало
да је руска граиица на Дњестру н да бп
свако померање те граннце повукло сраз-
мерне добпти н иа Аустрнју — Лустрија
ннје бнла противпп српском ослобо1)ен.у, с
иогодбом — на свакн иачип — да српске
вемње остану у сФсрп њенпх нптереса. гГим
сс објашњава шго је све до 1807 Лустрпја
пе мало помо1дм чпимла срнском ослобођењу,
јер је лако разумети да би устанак сам је-
два могао опстатп, ако би му Аустрија бпла
одсудно протпвна.
Али чим се после Тилзитског Мира (јуп
1807) видело да Руси напуштају Лустрију и
да тогле да без иакиаде за Аустрију онп
своју границу рапшре до Дупава и до Ђер-
дапа, и чмм сс видсло да тим тожњама као
члан нсточие нравославно-хрншОанскс заје-
дпице пристуна и новоослобођена Србмја —
Аустрија ое тргиа патраг како од иријател
 АУСТРИЈСКЕ 11ЕВ0ЉЕ 1803—9 153

отва према Русији тако н од симпатичног

расположења ггрема Србији.
Сами у великој невољн; грдпо притп-
снути од Наиолеона са запада н нз Италнје;
у бедном Финансијском стању; са слабим ца-
рем на престолу, Аустријанци су се веома
мучилп за одбрану онога игго су они тада
сматралн за своје интересе на Дуиаву. Глав-
нп разлог њпховс теорпје бпо је да је Ду-
иав главна артерпја свеколикога обрта др-
жавс њпхове и да је за Аустрнју опасиост
ако ма којп део те артерпје изађе са свим
испод њихова утицаја п падне у руке или
јаче од њиховнх илн тако исто јаке као нгго
су и њпхове. Не могући, злпх околности ради?
ништа чпнптп снагом против опога што сс
тада почсмо стварати па доњем Дуиаву, Ау-
стрпја сс удружила одмах с Еиглеском п с
Турском, п помогла је пе мало да Енглеску
п Турску (у тај мах још у ратном стању)
ме1)у собом нзмирп, што јој је и пошло за
руком са сами.м освптком 1809 (Миром Дар-
данелским).
У рсду ових мисди Аустрпја је 1808
жучппје показала нитерес п за Београд и
за Србију, узпемпрепа и|)еко сваке мере уота-
новл*еи,ем рускс ио.штичке агеицпје у Г>ео-
граду. У то време су пздавани налози да се
пазп иа мптрополпта Стратпмироиића; у то
је време ерцхерцег Лудвиг прошао у мнспек-
цпјн граппцо и норсдСрбије; у то време је
ерцхерцег Карло, иајумипји члаи тадашње
Хапсбуршке Куће, пздавао варадниском ко-
151 НЛСКГС ДГЖАИК СГНСКИ

мандаиту 1)еиераду Снмишеиу налоге да се

стара ие бп лп гсако сриске старешине град
Београд драговолшо ноиудпле Аустрнји. У
стварн се тада још штко није дао ирева-
рити, а К. К. Родофиникин је јасно схватио
положај п дао сриским старешппама савете
којп су били са свим како треба.
Алп кад песрећио ратоваље 1809 истера
н онако кратко стрпљење сриских старе-
шпна кроз димњак, једиа страна српских
старепшна на1)е да се вал>а обраћати ие само
Русима, него н Аустријанцима п Францу-
зима, иа шта испадис, нлп — ко пре до!)е,
само да се не враћају Турци. У време лак
кад је у Србнјп под утицајем раздражености
вбог несре1шог војеваи»а 1809 та игра зано-
чета, Аустрија се иалазила у иајве110ј ие-
прилици. Шеибруиски Мир с Панолеоном
(октобар 1809) ноплашпо је, оспм Аустрије,
и Турску п Русију. Аустријн онет ипје било
до тога да кога било дражп. Илирске Обла-
сти Манолеонове изазивале су у Турака плаш-
њу, да се у тајнпм чланцима Шенбрунског
Мпра не налази подела Турске ме!)у Фран-
цуском, Аустријом и Русијом; Русија је у
тим Илирскпм Областима као и у увеличању
Нелпке Војводиис Наршавске вндела тежЈве
њеној државпој задаћи противие, а Аустрија
је, из Немачке н са заиада са свим изба-
чена, видела у Илпрскнм Областима сувншио
за њеис будуће пптерссс бу!)ење југословен-
ског национализма. Ако би нримила Кара-
1;Ор1)Ову понуду, коју је 1808 Аустрија, како
 11КТКГ11ИХ II СГИСКИ ИГОКЛКЛАТ 155

смо вндели, рада бнла изазвати, а сад јој

се сама пудила — раздражила бн Порту;
могла бп раздражити Фраицуску (којој је
грамица бпла ме далеко од Србпје п којој
су сс Срби такође бпли поиуднли), п раз-
дражпла би Руспју, која би се с разлогом
могла жалпти да јој се преотнма утицај.
С тога је Метсриих 1810 смислпо да не чини
иишта, јер се с изгледом на успех а без
иекаквог новог п онасног занлета заиста
ипјс ии могло нншта свршити. А да се не
бп ни у таким прпликама тај посао са свим
па страну оставио, у Бечу се смисли да се
пастанс, нс би ли се како год Србија с Пор-
том ио познатпм ногодбама измирила, н у
'гом смпслу се нздаду иалозн аустриЈСком
посланпку у Царпграду.1 Запста је то била
. иајподсснија Форма, да се Србнја одвојн од
Русије, н њено развпјање да се упутп нрав-
цем на ком би се рускп утнцај могао с ус-
псхом сузбнјатп. Тај посао Је, ме1)у тпм, бпо
узалудан, јер се — носле впшс покушаја —
извело па шсто и у Царнграду и у Бео-
граду, да се Србпја п Турска измпритп нс
могу, доклс се ие бн најпре пзмнрилс Ру-
спја н Турска. Узпемпрсии брпгом да се у
стварању пове сриске државе иаместо ирс-
1;ашњсг Београдског Плшалука ис заметне
пово словепско п православно оредиште н
државио-војмпчки оргаинзам иод руском ру-
ком, у Бечу су палазплн да су нм извештаји

К. V. ПетоШзсћ, МоНепис1|, 137 и д.

150 ИЛСКГС ДМКЛВЕ сгискк

о Србијн пепоуздаим и педовољии. С тога, и

ради непосрсдимје пажње на руску агенцнју,
смпсле да у Београду м онп моставе ком-
сула. Алм се мм та мисао, ма да је м лмце
бнло одре1)ено, ммје у стварм извршила, из
разлога пгго је положај иалагао сувшмму
обазривост, а обазривост и меодлучмост увек
лмче Јсдма на другу или прелазе Једна у
лругу.1
Ме1)у тим мити су се оиле мокидале,
нити су се, при свем том, могле покидати
све везе међу Аустрмјом и иовоослобођеном
Србијом. У иочетку 1810 изврши се н На-
молсомова жемидба аустријском принцезом
Маријом Лунзом. Свадба се сврпш у почетку
априла (ио новомј. Као што је добитак ду-
мавских киежевина бно главпи разлог цару
Александру I да се у Тилзпту мири о На-
иолеоном тако је исти разлог руководио у
обрнутом нравцу кнеза Метерпнха, да савс-
тује своме цару, те да удајом своје кћери
одвојн Намолеона од цара руског.

1 Докле су у 1810 рускн козаци ншли из Г»оја у бој и билн со

од Псготипа до Лознице на Дриии, Аустријанци наимонују 10/28
септехбра за свога консула у Веограду иотпуковиика МаулнКа.
Аустријанци су га хтели нрпјакити сриској иласти иолусду-
жбсно, да но би унредилн Турке. Србима је било всона исзгодпо
да га нриме, да не би раздражили Русс, с којима су со у тај
мах били нотпуно измирили. Сриски Савет, с тога, и но иримп
консула, и ои *јо дужо времсиа остао у Зсмуну, доклс со нијо
видело да од гвсга тога иосла нсма шиита. Глаипн задатак је
аусгријског консула био да Србо одвра1»а од Гуга. Улазак ру-
ских труиа у Вооград, стављен у изглед сриским дслогатпма још
нри крају 1809, а извршсн у ночетку 1811, иресскао јо сне оно
иокушајо. Аустрија со од тада налазила само иа странп одлуч-
них сриских протинн)1ка.
 АУСТРИЈЛ, ДУ1ГЛВ И РУСИЈЛ 157

Овај догађај извршио је у тај мах сп.пш

утнцај на везе ме1>у силама. Цнглези су од-
мах училп Турке да је та веза неиоиолша
по Русе н да Руснма не треба никако по-
пуштати.1 И у Лустрмји се иа иово дизало
уздаље да се могу још сиасти од Руса на
јужнпм својнм границама и па доњем Ду-
паву. Парочито се војинчка партпја иочела
пуштатп у високопарне нланове. У иочетку
марта 1810 писаи је иод утпском ових рас-
положења план ђенерала Радецкога, у ком
сс говорп „како су Аустрији ирнродпе гра-
»нпце: Ип, Чешка, Моравска, Шлезпја, Кар-
»пати, Буковпма — цело Црно Морв, што
»се впше може Јадрау^ско Морв, Мзомцо, гра-
„ттпца Кран>ско н Салцбург. Дупав, од ушОа
. Ппа па до ушОа свога у Црно Море, ве-
„лмка је обртна п жмвотна жила Аустрпје.«
Осећајући да се тада ломи хо1»е лн дунавске
земње к Русији плн к Аустрији н заиесена
страхова1кем да руска акцпја мегдан не од-
песе, дниломатпја се аустријска. тада вншс
ио пкада упшвала да спречи утвр1)пвање
Руса у дупавским киежевинама п да истп-
спе, па ако је. икако могућпо својпм замеми
— рускн утпцај у Орбији.
0 свпма тпм толпко мучипм пптап>пма.
кнез Метернпх јс јула 1810 пмао всома знат-
пих разговора с Наполсоиом у Парпзу. Том
прплпком је Мотерппх свомс цару послао пз
Париза 'мемоар о тадашњем положају Ау-
Нн* Н. Л(1»јг. 'Пк* ш!ДоНа1. Гог 11н* роасо нГ Пн* 1):и
(1;шо11о8. II. 23.
158 МАСКГС дгзклнк сгнскк

стрије у Евроип и о њепим иосебним ннте-

сима. У том се мемоару ноставља аустрнј-
ско начело: да се на десну обалу Дунава
(дакле ни у Србнју) рускп утпцај ннкако
нуштати пе може; да дунавске кнежевине
(па левој обали Дупава) Турци ваља својпм
оружјем да поврате, а да Аустрнја својпм
посредовањем треба да изравна Србе и Порту,
како би сс тнм путем утврдила у Београду.
Та се срсдства пстпчу као нсопходна за Лу-
стрију, а сва је брпга бнла како ће се Норта
склонптп да сс за то не љутп, јер се бојатп
било да бп тада могла прибитп се макар
колико к рускоме сматрању. Метерпих јс
препоручивао још пз Парпза, да сс налозп о
томе попкБу у Дарнград п да се за Србију
издаду упутства аустрпјским повереницнма
у иограиичиим местима. Све се то оснивало
на разговорима с Паполеоиом од У, 28 и 29
јула по ново.м.1 У тпм је разговорима Ф[>ан-
цуски цар говорио са свим друкчије овомс
поверенику аустрпјског цара ио што је то
чиино у разговорима с руским царе.м у Тнл-
знту 1807 п у КрФурту 1808. Паполеон јо тада
казао отвореио Метерипху како је оп стуиао у
договор с царсм Александром, еда би сломпо
инасавез сФранцуском нагнао Аустрију, која
се, из својпх коисервативиих пдоја, сама од-
бијала од правца за и.у природнога и спа-
соносиога. Паиолеон је казао како јс п ње-
гов иитерес да се Руси не утврде на доњем
1 МсКсп11с118 !1ас11^с1;шс110 1Ј;1|М»то, II, ЗС8—,’ИЈП; Мс-
шојгсн <1с МсКсппс1|, II, 37Н, 401).
 ИЛИОЛКОИ 0 01*1211.111 II ЛУСТ1Ч1ЛИ 1ГИ).

Дунаву и како никада имје им доиупггао да

се они пшре па десиу страиу Дунава. Иано-
лсон још иије трзао натраг реч дану у Ер-
Фурту цару Алексапдру, да сс неКе нротивпти
и.огову освојсп»у дунавских киежешша, али
јс вс1» показивао жел>у да сс то згодпим иа-
чнном нзбегме. За Србе је Маполеоц казао
Метерниху: како су оии веГх хтели да се пот-
чинс Аустрији; како је он писао у Иетро*
град да се влади руској јави како Фраицу-
ска ие може трпети иитн руско заузнмање
градова, нпти протекторат рускп у Србијн.
»Србија — рскао јс Наполеон Метернпху
»16/28 јула 1810 — мора једиог дапа при-
»пасти вама. Ако хоКете да заузмете Бсо-
»град, ја се томе противитп нећу. Пеће мм
»бпти крпво да се Порта измпри са Србима
»н да пм да киеза Србнма. Неће мп бнти
»крмво ип да тај киез потпадие нод вашу
»заштмту м иод ваше јемство. Алм пе могу
»трпетм нмтм руску заштмту или јемство,
»нити рускога заштићеннка као кнеза у Бео-
»граду. Ма какво заузимање утвр1>ења па
»десиој обали дуиавској од стране Руса ома-
„траћу као заузимање Цариграда(С. Још јс
Иаполеои саветовао да Аустрпја Београд за-
узме илм каквим иреиадом, нзиенада, илм
драговолшпм уступањем саммх Срба. Прм-
ликом тога разговора Иаполсопу је момеиуо
Мстерпмх, како се може догодитм м да Турци,
мрииу1>епп да се ммрс с Русима, оамм при-
хвате предлог да Србнји одобре мезависноот
под протекторатом рускн.м. Паполеои јо тога
1бо нлскгс дгжлш: сгнскк

ради и оист саветовао да се Аустрија сама

за то стара у Цариграду и да она сама узме -
што ире под своје окрн.-ве измирење Србнје
с Турском, те да тим начниом предупреди
оно чега се бојп од Русије.'
Али је све то требадо урадитп без иза-
зивања Порте, а Аустрпја је, нз својпх да-
љих рачуиа у будуКностн, старада се да то
пзведе и без изазивања Русије, јер се ра-
чуиадо да и Русија једиог дана може затре-
бати. Иа Портн су заиста (15/27 септембра
1810) саопштили Фраицускоме послаиику како
нм је носданнк аустријокп иудпо иосрсдо-
вање у пословпма срискнм иа основнцп ав-
тономних повластпца поје би се Србији дале
аод гараитијом аустријском.1 А.нт на Портп
пису били нпкада вољпп да тако што чпно
кад ие морају — и тако сс тнме све н свр-
шило. Посдовп су се српскп, у остадом, самп
но себи у то време кретали са свпм иро-
тивуиоложеиим правцем.
У Бечу су се, у опште, варали у зпа-
чењу које су нридавали поиудама срнским
што су им, овда оида, свакада у ванредним
нево.вама, чињене. Кад су иекс српоке ста-
решпне (ако су то бнде и од иајглавинјих)
у љутњи на Русе и у оиасности пред тур-
I М«ЈП1ојг<\ч (1о Мсиоп1Јо1|, II, 470; 371—372; 370. Прод-
лози Метсрнихоин у смиолу опих савота Наполеоноиих били су,
ме!/у тим, у Почу тајиим савотои (»дбаченн; Кгоиез, /иг Се.чсћ.
ОозТсггсјсЈјн, 1702 1816. 100.
2 А. .1. 0(]о1|евс1!« 1)осншои1о нирр!. Г, уо1. II, «*тр. 572,
1Сари1/орЈ/0во ннсмо о опии стиарима, ннсано 2 ноиомбра 1800
Милану Обрено1ш1»у у ЈЈукурсмит. Вооннми СГтр1шк1. 186Г», то»м,
II, стр« 262; Медакопи1|, Устаиак србски, стр. 261.
 НСПРЛВКА РУСКО-СРПСКНХ НЕПРИЛИКА 101

ском најездом чнниле у јесен 1809 ноиуду

градова Аустријн п Француској, то је ра-
1)ено, што сс сматрало даје и тако што боље
него најезда турска. Чмм бн нак оиасност п
љутња прешлс, мислнло се у Србијп што п
дотле, или се на то више није ип мислпло.
Ако лп се још догодило (као што јс баш
био случај у лето 1810) да се и руска ак-
цпја показала иолс жпвљс у корпст Срба,
све су друге мислп и жеље саме собом иш-
чезавале.
Руси су, у ооталом, и самп увп1)алн да
су Србп 1809 силно пострадали у многоме
баш руском кривицом. Ннко се нпјс бпо са-
старао да кретаља пду једиа с другпм у
вези. К. К РодоФппикин је из Београда гу-
рао напред по првој заповсстп; од тога што
се кнез А. А. Прозоровскп после био уста-
вио нико рачуна нпје водпо. Тога радп се
пред крај 1809 у Главиом Стану руском, где
јс всГ» било нсколико главчих људн из Ср-
бпје, чннпло свс да сс српске стареишне
мс1)у собом пзмпре п да сс поправи пјто је
прошле годипе грешепо. Пп цар Александар
није бно задовољаи са својим војводама у
Нлашкој. Иосле смрти кпеза А. А. Прозоров-
ског, цар Алексапдар је поставпо Грузппца,
киеза Багратнома; па номгго јс исти у знму
иапустио иоложаје, заузете 1809 у јессн на
дссиој страии Дунава, у иочетку је 1810 цар
сменпо н њега, и поставпо на његово место
граФа Камонског Другог, којп се веома одлп-
ковао у рату са Шведпма у Фпнлаидпјп.
ВАСКСО ДГЖАИП СР11СКК 11
102 НЛСКРС ДГЖАНЕ СГПСКЕ

По старијем плану кнеза Багратиона,

ђеиерал Исајов, који је био одређен за опо-
рацпје у Србијп, нређе на Острву још 12
марта 1810 п очнсти Турке са Зимне п Ми-
јаиловца, где су се бнли добро утврдилп.
Задатак је у тај мах био да се очисти Кра-
јнна, у којој су се Турцн после несрећне
војис у 1809 иа ново бнлм намножмли п утвр-
дилн. Марта 13-ог Мсајев је бпо пред Пра-
ховом, на доњој странп Острва, и јавњао је
да су турска утврђења на сваком кораку и
да му онречавају папредовање к Неготину.
Кад је граФ Каменскп променио план воје-
вања кнеза Багратиоиа и иовукао натраг ђе-
иерала Исајева, ппјс смео н да сву војску
повуче, бојећи се да не узнемири Србе. С тога
јс к Србима иослао ђеиерала граФа Цуката,
а кад се руска војска почела примицати к
Неготииу, с њом су се удружнлн п Срби
под Мнленком Стојковићем. Петар Добр1вац
је са 3000 Срба у то време бпо онсео
Кладово.
Мењање плаиа н кретање једног дела
руске војске назад Карађорђа је опет узнс-
мпрпло, те се на ново обра1»ао Францускоме
коисулу Леду у Букурешту иоради мисије
Иада БучшпОкс, ии пз далека ие слутећн у
каквмм се мислима о Србпји тада Иаполеоп
налазио. М оист сс од Срба дизала жалба у
Главиом Стапу руском, и то је, на послетку,
п опет помогло Када 5-ог јуиа 1810 Муси
опст пређу па Острву нод комапдом грач»а
Цуката, срнска их иојска дочека на десној
 ОСЖШТБЕ КРЛЈИИЕ 163

обали и одмах заједно крену к Брзој Па-

ланци. Јуна 11-ог отворп се иапад иа утвр-
1)еља на Прахову; јуна 24-ог преда се Врза
Паланка. II Карађорђе јс био на иишкој
страни. Он је држао Делиград п Алексинац,
а десиим крилом се хватао Куршумлије до-
пирући, како је у рускнм нзворнма забеле-
жено, чак до Приштине. На крају јуна одбио
је Турке на Баљи. Августа 1 1-ог узето је
Ирахово после љутога боја, у ком је погп-
нуо српски војвода Атанасије Чарагшћ. Ав-
густа 16-ог граФ Орурк се крене уз Тимок
н 22-ог августа узме Баљу. Кладово се, та-
кође, нредало (првн пут) септембра 1-ог 1810,
п остало је у рукама Петра Добрљца, којп
је опсадом н комаидовао. Чим су кладовска
утврђеља узета, Руси су се кренули к Не-
готину, а Турци су га иапустили, одстуипвши
к Брегову. У повратку с Варварнна граФ
Орурк је узсо н Гургусовац (Кљажевац) н
нредао га Вељку и Србима. Тако су тек тада
Срби и Руси са свим очистпли Крајпну н
утврдили своју везу на целој линијн Дунава
од Оршаве до Радујевца. Ток тада се, да-
кле, нотпуно извришло граннчно стално ве-
зиваље руске п српске областн на дољем
Дунаву, на ком се непрестано радило од
1807 годпне. Тек јо тада веза међу Орша-
вом п Видниом потпуно пресечеиа. То јс бно
леи п значајан успех, којему су сс Србп
миого радовали, а којп је опет бацао у бригу
Аустрпјанце.
11*
104 ВАСКГС ДГЖАВВ СРНСКЕ

Нп Турци ннсу моглп гледатп скрште-

них руку ову акцију Србије. Наспрам Ка-
рађорђа је у моравској долнни купио војску
Хуршид-паша, којп је ирошле године Ср-
бпма онолпко јада задао. Алп је сада теже
бнло. Као добар војвода, Хуршид-паша опет
обнђе Делпград и упути се левом страпом
Мораве па Крушевац, који заузме као год
и утврђења близу Јасике. Карађорђе је мо-
лно да му се нз Крајнне ношље руска вој-
ска. И доиста 23-ег августа стигне му у Дс-
лиград граФ Орурк с Руспма. Септембра 0-ог
био је одсудан бој међу Карађорђем и Хур-
шид-пашом на Нарварпну, у ком су Срби н
Руси со свпм разбилп Хуршпд-пашппу вој-
ску п иагналн га да се врати. II Бошњаци
су билн ударили у јесен, ирешавши Дрииу
на Лозипци н Лознпцу добро опсадившп.
Сврншвшп па Варварнпу с Хуршид-пашом,
Карађорђе са шумадијском војском отиде иа
Дрпиу, где се 5 н 0 октобра сукоби с Тур-
цима који су Лозппцу билп опколплн још
око 20-ог сеитембра. И у тнм јс бојевима
учествовало једно одол>ење Козака. Војевп
су исналп потнуио у корист Срба, тако да су
босаиски Турцн не само одбпјенп од Лозпнцс
иего п претеранн нреко Дрнпе. Алн је Ка-
рађорђе, јавл>ају1»п о томс боју Мплаиу Обре-
повпКу, Милсику Стојкови1»у и Петру До-
бри>цу, и онет напомињао: како је сила тур-
ска велика, како јој Срби самн но могу нп-
шта учипитп „ако роспјска војска по дође((.
У јесен 1810 послаип су у руски Главпи
 ГУСКЛ НОСЛДЛ У 13ЕОГГЛДУ 165

Стан, с мисијом да тражс војску, Милеико

Стојковпћ, Мнлан Обреновић и Доситнје Обра-
довнћ.1 Њихова сс мисија свршила повољ-
иом одлуком. А та се година, у опште, но-
казала у ратовању доста срећна и на руској
п па српској страии.
Јаиуара 1811 у Београд је стигао руски
Пејшлотски Пјехотни Пук на стално борав-
љење, п иека су му одељеља изаслаиа у
Шабац п у Делиград. Тако се зебња Ме-
тсрнихова збпла баш од онога кога се нај-
ишпе бојао, као да су у руској Главиој
Комамди нрп крају 1810 годнне од искуд
зиалн шта је те исто године у лето Напо-
леои говорио са Метергшхом о томе нстом
граду Београду!
Ме1>у тим у Петрограду се у брзо по-
чела оссћатн промепа која је настала после
Шсибрунског Мира, а особито с пролећем
1810, кад је удајом ћеркс цара аустријског
за Паиолеоиа најоченпдпнјс објављено да се
савез тплзитскн п ерфургскн с Русијом за-
мењујс савезом с Аустрнјом, ономс првом
скроз протпвмим. Увеличаван>е Вслике Бој-
водннс Варшавскс у Петрограду је одмах
узсто као зиак да Нанолеои мислн иа об-
иављањс Пољскс К'ралзевпне. Стога се упутп
Фрапцуски посланпк Колспкур да руска рас-
положења у том погледу ублажи. Коленкур
у Петрограду отиде даље но што јо трсбало

1 Спомошпс С. К. А. 37, стр. 120.

 - 1
10(1 ПЛ0К1’0 Д10КЛИК 01‘ПСКК

и место да о томе да проста увереља, уиадне

у ираву кдопку, давши пристанак на уго-
вор у ком би се у мрвом чдану од стране
Фраицуске давадо увере1ис како со Краље-
впна Пољска неће иикада васпостављати п
како с-е ни име иољско неће употребнти ни
за ноједиие крајеве што су прнпадали ста-
рој пољској државн Такав уговор Наполе-
оиу нпје било могу1шо ратиФиковати, п то
се зиало већ иа крају јануара (28 јануара
— 6 Фебруара) 1811. Касиије се иа ново по-
кушавало да се то питање расправи, алп
опет без успсха.1 Из тога је постало оче-
видно да Наполеон внше не мисли на савсз
с царем Александром, и у Пстрограду се већ
од тога врсмсна иомншљало иа оно што иоси
будућност. Енглескн политичари су зналп
још нз 1807 за уговор међу Француском и
Иерсијом, где сс Наполеои једном тачком
везивао да Персијм призна пупо нраво на
Грузииске Области (на Кавказу) које јс цар
Александар бпо заузео.2 А да Иаполеои
пнје впше мислио да Руснји помогне утвр-
дпти се у Весарабији, Молдавији и Влашкој
зналп су добро н у Цариграду и у Бечу од-
мах с нролећа 1810 године. Нијс но том чудо,
што се Русија, осећајући да је остављ>а Фран-
цуска, ономенула старога миогогодншњег

1 Е0пј1 у. НагЈеп1)Сге, Венк^ПпНдкеНсп IV, 256 н д.

2 ЈЗ. Пплик. 1п роПНчие ог1еп1и1о Јс Каро16оп 1800—
1808, Гагјв, 1001, стр. 181. Уговор јо тај од 4 маја 1007, ра-
ннјн, дакдс, од састанка у Тидзиту.
 НОКУШАЈИ АУСТГИЈСКО-ГУСКОГ САПКЗЛ 167

савсза аустријско-руског под Екатерином и

Јоснфом II. У почетку лета 1810 послап јо
бмо у Неч иарочити послаипк граФ Шувалов,
да огледа нс би ли сс могла онет иовратнти
добра стара времена аустрпјско-руског са-
веза иа осиовици деобе турских областн.
Метерних је истицао како је жеља руска да
заузме Влашку и Молдавпју не само смстња
сваком споразуму међу Аустрнјом и Руси-
јом, него како под таким погодбама Аустрнја
не би могла радитн ни иа измнрењу Турске
н Русије. У опште се граФ Шувалов јасно
уверио да је Аустрија намнслила да спрам
Русије себи задржи нотпуно одрешене руке.
Једино је повољно бпло игго Аустрпја нп
тада иије рада била да с Руспјом са свнм
ломи и прекида. Кад је граФ Шувалов, веК
у јсссн, још једиом навалмо бно да сс об-
новн стари уговор о савезу, Метернмх му
јо одговорно да се ме1>у Русијом и Аустрн-
јом ие може иншта свршпти, докле се год
Руснја са свим не одрече својнх планова о
ширењу до Дунава. То је исто Метерппх го-
ворио и у јаиуару 1811. Међу тим н цар
Александар се сам нисмом (8 Фебруара 1811)
обрати аустрмјском цару, н, објављујући му
још тада да Паполеон спрема на Руспју рат,
момиње како су намсре Наполеонове да вас-
постави Пољску и да тога радп и Аустрнји
одузме Галнцију. У иакиаду за обнову при-
јатељства цар Александар је нудио цару
Фраицу и Влашку н Молдавију до реке Се-
рста, иа н — Србнју. Али су со тада Ау-
168 ИЛСКТС ДРЈКАПЕ СРПСКЕ

стрпјанци толпко бпли заврзли с Наполео-

ном, да ми оваку ионуду нису хтели да прнме. 1
Тако су Русн јаспо видели да се због
дупавскнх киежевнна, које су они већ то-
лико годниа држалп у рукама, днже на њих
цела Европа. А судбина тога освојеља ру-
ског, којс је толпко желео цар Александар I,
имала је сплан утицај на руске мислн о
уређењу н о правима Србије, па п на ко-
начие одлукс о судбини нове, већ склопљенс
државс српске.

1 Ф. Мартснс1», Соб])*ч1по трактатов*!, С7» Лпстрјои, III

стр. 56—60; 70—76; 78.
 ггаас;'. * г. 1“ •

— -• . ,
и‘~' -'

X
Наполеонова најезда на Русију и Букурешки Мир.
Тако се на хоризоиту, у свој страхоти,
дпзао сукоб руско-Францускп као бураи обдак,
а сукоб ме1)у Руспјом н Портом, који је Фран-
цуска сама 1806 изазвада, још иије био за-
вршеи. Несрећио војевањс кпеза А. Л. Про-
зоровскога на Дуиаву н наше у Србији у
1809 спремадо се да тек тад, у придикама
веома тешким, покаже својс горке пдодове.
Пово.ван мирл међу Русијом и Портом
иије се могао у тај мах добитп нпкаквим
другим средством оспм одсудие војие акцпје,
одсудне иобеде, која би иогодбе мнра неу-
мољпвом руком диктовада под зидииама Дре-
поноља идн Царпграда.
Руски рат од 1806—181? иије се, међу
тнм, никада водпо нн с таквом спдом, ии
с таквмм нодотом, да би се могдо рачунати
на тодики усисх Онога буриог времена во-
јевадо се иа све страие, а на све се страие
стиКн нпјо могдо. По рускнм сдужбеиим по-
датцпма, кад јо 1)оиерад Михељсон удазно
1806 у рат, војска му је бројада јсдва' 60000
170 ПЛСКГС ДГЛЈАПИ огискк

л»уди. Кад је под знму 1806 прешао Дње-

стар н ушао у турске области, учинио јс
то само са 20000 људи, оставнвши 10000 у.
близини, на руској етрани. Касније се број
војске пењао до 80000 људи, алн г"рој од
100000 као да никада ннје нремашао. На
крају рата с Турском руска нојска у са-
дашњој Румунији иије бројала више од
46000 људи. Главни команданти су се сваки
час мењали; рат је два трн пута прекидаи
и опет настављан, и до главпога ратног
плана или се нпкад нпје ин дошло, или се
за нсти никада нису потребна средотва са-
кугшла. Од почетка 1809, па све до краја,
цар Александар једнако је поручнвао својнм
командантима да му рат с Турском свршавају.
Алн се повољан мир мије могао добити, кад
се у недостатку одсудног ударца и у иедо-
статку сиаге за њ са саме границе иепре-
стаио помињао мир. У Царнграду је било
увек иуно саветодаваца који су имали мн-
тереса да поуче Турке, како је у тим при-
лнкама требало држати се. Турци су, међу
тим, и сами веома добро користили сс сваком
приликом да ратовање нрекниу и да у пре-
говоре у!)у, ма да су у преговорима свагда
били чудновато упорни у држању овојих
захтсва. Томе се, у осталом, данас не мо-
жемо чудити нимало, кад видимо како со
још 20 новембра (2 докембра) 1810 јављало
и:ј Цариграда у Парив Фраицуском мини-
старству, како се Турци држо тако унорио
зато, што тврдо држе да 1*е со Француска
 шшклњк 1810 ГОДШ1К 171

и Русија заратитн и да 1јс то љима помоћп

да сзојс отаре грааице одржс.1
Нојенаљс руско у 1810 годиии почсло
се доста раио. Рускајс војска нрЦшла Дунав
на дољсм крају на Хнрсову, пс том су узстн
Туртукај п Пазарџик Снлнстрпја сс ирсдала
29 маја; Разград је заузст 1 јуна. Вндећи
великп везир да граФ Камеискн кренком
руком водп војсваље, ноша.ве свога канпЈдн-
башу да иредложи преговорс о миру. ГраФ
Камепски одговорп да би се ирсговори моглп
започетн, ако Турцн прнмс као осиовнцу
тачкс којнма сс обезбеђивала граиица у
Европм Дупавом до Ђердапа; ново ограни-
чсљс с расправом, ио Русију повољном, јужно-
кавкаскнх сноринх пптаља; грађанска неза-
впсност Србпје. Упутства су за ОрОпју бпла
она пста која су 1809 пзрађена под кнезом
Л. А. Прозоровским, п за Србију су била
вапредно. ловољна. Она су у иашој кљизи
мало "вишс у потиуиости пзнссена. Великп
везнр јс пскао прнмирје, алн га граФ Ка-
менски пнје хтсо одобрпти. Турцн су др-
жалп савете у Царпграду, н одбплп су на
пово руске иогодбе. Војсваље сс по Вугар-
ској паставило. Руска војска сс покажс пред
Варном н прсд Шумлом. Рушчук јс такође
бпо опко.всп н нод љим јс бпло впше бо-
јсва. Пајиосле се Рушчук п Ђурђево пре-
даду 15 септсмбра 1810. У самом почетку
1811, кад јс граФ Каменскп смислно био да

А. Л. 0(1о1лззои, Посит. 8ирр1. I, уо1. 11, стр. 570.

172 ВАСКРС ДРЖАВЕ СГНСКЕ

пређе Балкан и да нанесе Турској одсуднм

удар, дође му царска иаредба од 5 јаиуара
1811, којом се обуставља маступање, а на-
ређује само деФенспвна акцмја. Цслокунна
се нажња већ обраћала западнпм границама
царства, а послови су у Турској већ спу-
штани на други ред. Од девет дивмзија које
оу се налазиле у дунавској војсци, пст сс кре-
тало нз Влашке на западне граиице, а само
су четнрн осталс у Влашкој. Иаређивало се
да се ово иовлачењс војске држи у тајиости,
алн то није било могућно извршити. И граФ
Каменски се разболи п умре 4 маја 1811,
трећи који је на томс месту главнога ко-
мандапта у течају ове војне смрћу свршио.
Иа место главнога командаита постављен
буде М. И. Голенишчев Кутузов, по рсду
пети на томе месту.
Кутузов јс Туркс добро познавао, како
пз нрсђашњих ратова тако и из свсџс ио-
сланичке службе у Цариграду. Алп ол ппјс
пмао више од 50000 војске. Наспрам њсга
је стајао велики везир са 75000. Кутузов
је имао веома тежак задатак: н да остане
у дсФвнсиви и да како год измами п сломп
великога всзира. Теже1'1И са својс страис
да се користо слабијом снагом руском, Турцп
оставе стан у Шумли и пођу к Дунаву. Ку-
тузов их дочека иа четири километра пред
Рушчуком, гдс се отвори сукоб. Русп су
били пзвели само 18000 л>уди н 114 тонова,
а Турци на 60000 војника и 78 тоиова. Вој
ос крвав отвори 22 јуна, п еирши сс тур-
 СРНСКО ВОЈЕВАЉЕ 1811 годипк 178

скнм поразом. Али немајућп колико треба

нојсг.е, пп Кутузов сс гшје смео користмтп
победом, нити је смео поћи иапред к Шумлп
и даље, већ се вратп па леву страну Ду-
пава, а с крајем јупа иаиусти п Рушчук,
спаливши варош п разоривши бедеме градске.
У СрбиЈи се 1811 године такође веома
мало радило. У октобру суТурци билн иренмн
Дрииу, али се акцнја руско-турскнм прн-
мирјем обуставила. Срби су суделовали у
рускнм иападима насирам Впдииа н прсду-
зимали су кретања пут Инша, алн без оз-
бп.внпјс акције. 11. Јокнћ помиње како се
тога лета Кара1)Ор1)е бавио у Вражогрнцу,
а по то.м у Ба.њп н у Делиграду. Војске је
бпло на целој оној лииијн, нарочито у Бањн
н у Делпграду. Кара1)орђе је командовао у
Делпграду, а Младен у Бањн. Коњапици Ка-
ра1)Ор1)еви крстарили су по самој околмип
Ишпа, око Топоннце, Медошевца п Каме-
нпцс. Ппи.ки Хуршпд-паша бно је нзашао
па Грамаду у октобру. Кара1)ор1)С пзда иа-
редбе, те ударе на Хуршид-пашу ои од Але-
кспнца а Младеи од Бање, п потисну га око
10 октобра. Пошто је одмах за тн.м иастало
прпмпрје услед нобеде Кутузов.веве пад велн-
ким везпром код Рушчука, с тим сс ратоинње
ове годинс изакл>учило.1 У Подршву јетако!)С
бпло борбе око Сокола, у којој јс срећа била
па. српској страни. 11 то јо војенање било
позно у јссси, п сврпшло сс око с2б октобраД
1 Голубица V, стр. 178; каиинаи.о II. ЈокнКа од 1811.
1 Голупица V, отр. 221—233,
174 плсктс ДГЖЛИЕ огпскг:

С крајом августа 1811 велпкм вевпр се

одлучи да са 70000 .т>удп пређе Дупав и
да нападне Русе. У псто време прпмакао се
са својом војском н Исмапл-паша к Вндпну.
Ноћу из.међу 27 п 28 августа велпкп везир
почне прелазптп Дунав, мп.ву и по втппе
Рушчука, корпстећп се ново.кппм положајем
десне дупавске обалс. Сам велпкп везир
остане са 30000 л>удн иа десиој обали реке,
тако да му је једна половина војске била
па левој а друга на* десмој страни Дуиава.
Кутузов је Турке пустио тако читав мессц
даиа, заузевиш спрам њих ноложаје. Октобра
2 Кутузов наместн са својс страпе мост
преко Дупава, двадесет километара впше
стаиа турскога, са свим лзнепада, протурп
на десиу страну рске 7500 Руса, п онн на-
глнм н жпви.м прспадом иснретурају тапке
везе иозаднице турске иа десиој страии,
заузму стан, касу п муипцпју велпкога вс-
знра. Извршнвнш то, Кутузов завлада оним
истнм иадмоћипм положајем надссиој страии
Дунава, којим су се месец даиа раппје корн-
стилп Турцп, иа ударп иа Турко на лсвој
обали Дуиава, где се у тај мах палазпо и
велики везир. Одсечеин од своје основс, збу-
њенн п панадиути жестоком карточном ва-
тром, Турци са свнм пзгубе главу. Још тога
нстога всчера велпки везир пош.ве пзасла-
нике да траже мпр; оп сам прсђе на дссну
страну Дупава, кроз оиасиост да га на Дунаву
руске лађе заробе. (Зиа војска гурска па ле-
вој страшг Дуиава падие у руско ропство.
 ИРЕГОИОРИ 0 МИРУ. ГРАПИЦА СКРЕТ 175

Тако се једва једном* створи положај

:за мир, како се оида мислило, јер је у ствари
мир требао впше Русима него Турцпма, п
Турци су то добро знали. Зато су се при-
мирјем и преговорима о миру Турци слу-
жили као средством развлачења, а развла-
чење је у овој прилици могло служити Тур-
цима поуздано на корнст, а Русима само на
чнсту штету. За руски је (као н за српски)
интерес било да се после горе иоменутог
разбоја потера даље до Варне и до Дреио-
пол^а, као што је чиљеио 1829 п 1877 — 78,
па да се диктује мнр — илн бар да се мнр
с мсста закључи. Пп једно нн друго ннје
бмло. Русп нису пмали нн војске ни вре-
меиа да Турке гоне, а Турцн су нашли на-
чина да провуку преговоре кроз читавнх
седам п по месеци.
Чим се већ видело да је рат међу Фрап-
цуском п Руспјом иеизбежан, и чим се у
Петрограду иашло за нотребно да се чине
корацп за обповљење пређашњегааустријско-
рускога савеза, могло се знати да више не
можс бнтп номена о оиој иовој гранпци
о Турском (Дуиавом до Ђердапа). То је сам
цар Александар исказао у своме горе по-
мснутом нисму цару Францу од 28 јануара
(8 Фебруара) 1811, где је управо иудио Ау-
стријн поделу дупавскнх киежевина ио ли-
ппји роке Серета. Тада се најпре с руске
отране напустила дотадашња граница Ду-
павом. Иови прсговорн о миру о Турском
заночетп 1811 октобра 19 у Ђур1)еву, а »о,
170 НЛСКТС ДРЖАВЕ СГНСКЕ

том пастављеип и к свршетку приведени у

Вукурешту, заиочетп су тако!)С на осиовпцп
повога, тада првп пут у овом рату пстакиу-
тог захтева руског, да се иова руско-турска
граница поставп Серетом. Турци ни иа то
пису прпстаја.ш; посдали су на договор пу-
номоГшике без иуномоИстава н старали су сс
да иреговоре развлаче. У Царпграду су п
Аустрија п Француска училс Турке да не
попуштају и да се ис мирс; Кнглсска је та-
кође паставнла своје рапије саветовање, да
се Руспма внше земље не устуна, али јс,
иначс, учила Турску да се мири, јср јој је,
као противнику Паполеоиову, стало бнло
да у будући рат с Француском Русија у!;С
с цслом својом снагом. Турци су мало всро-
валп и <1>ранцуској п Аустрнјн — првој зато
што су зиали да сва тадашп.а Фраицуска по-
литпка виси о Паполеому само.м ндајеПа-
полеон н превртљпв п колсб.ппв, према фпн-
тазнјн која кад и.еговпм ум<»м влада, а Ау-
стрпји сс још ннсу били заборавплп п.енп
доскорашњи освајачки нлаиовп п и.еис по-
жуде спрам разпих земаља 'Гурскога Цар-
ства. С тога се највпшо гледало иа савете
еиглсске, и мир се н;слео, што је рат гГур-
ској с миого страна у опште бпо пепогодап.
Алн су ирсговорп п опет шплп споро.
Турцп су уступалп једаи део Пооарабпје бсп
Подунав.ва, с грапицом по рецм Пруту (пе
доппруПи до уш1»а њена. нн до Дупава). Русн
су тражпли нспрестано Сорст с граппцом
дуж Дунава до уш1»а то роко и оио што су
 ХПТЛЉК С ГУСКО-ТУРСКН.М мигом 177

у Лзмји око Кашсаза би.ш освојили. Па томе

су се, са свршетком 1811, нреговорп оиет
бнлн ирскннули, н Кутузов јс гледао да кре-
тањсм војске ионлаши Турке. Алн се, међу
тнм, ноложај отсзкавао све више, што су и
Турцп веома добро знали. Наполеоиов рат
иротив Русије у велико се снремао. Напо-
леои потпише у годиип 1812 савез против
Руспје с Пруском 24 Фобруара, а с Аустријом
14 марта 1812 по новом. Интегритет Турске
призиавао се н узимао у заштиту тим са-
всзима, н о томе је п Порта нзвеиггена.
Појска се куппла па границама руским у
По.вској с једне н с друге стране. Великн
везнр Ахмед-паша, искрени пријатељ номн-
рс!ва с Руспјом, поручп Кутузову: да не
мнсли да може добнтн Серет, веК да се за-
довол>и с Прутом пли да се спрема за рат.
Цар Александар иншс лично Кутузову п
одобрп границу Прутом, само да бп се дошло
до мпра. И тако сс преговорп, ирекпнутп
31 дек. 1811, наставе 19 априла 1812, тако
да сс 16 маја 1812 мнр потписао. Турцп су
нпак попустилп Руспма што су нм дали гра-
пицу ипз Прут до Дунава. За Азмју угово-
рснс су старе границе од пре рата, алн се
у тајном додатку уговора утврђпвало, да се
Русима на кавкаској странп црноморског
нриморја с јужие стране гора уступп као на
послугу скела међу рском Фазом н градом
Аиакром, ода!чле бп Русп пмалп прнступ
с Црног Мора за своје земл>е па тој страни
К*авказа, У пстоме се тајио.ч уговору утвр-
ндокгс ДГЖЛ1Ж сгискк 12
178 клсктс дгжлнк сгпскк

1)ивала обавеза са стране Русије: да градове

Псмаил н Килију (у бесараиском Подунавл>у)
поруши одмах носле измене ратиФикација.
Чим су, после бојева међу Кутузовом
п великим везиром внше Рушчука, почети
иреговори о мпру, у Србији се такође осе-
тило да је близу крај борбе н да ће се ту
п о судбиии Србије коначио одлучити. С тога
су српске старешнне одрсднле депутацију
самоме цару Алексаидру, да му на срце по-
ложи судбнну Србије. У депутацији су тој
бпли: попсчитељ унутрашњих дела Јаков
Пенадовић; иопечитељ Финансија кнез Сима
Марковић п главии секретар Савета Михаило
Грујовић. Депутација се ова кренула из Бсо-
града 7 декембра 1811, и јавивши се прво
главиоме командаиту Кутузову у Влашкој,
отпутовала је у Петроград. Кутузов ју је
опремно с ирепорукама н дао јој је као сггро-
водинка једнога курира и једиог оФнцпра
пз своје свите, Србина Јакова Радића. У
1 Тетрограду је депутација била прнмљеиа
врло добро. Па аудијенцији рекао је цар
Алексаидар депутатима да ири закључсљу
мира с Портом неће мзгубити из вида ии
срећу српскога иарода. Депутати су билп
одлнковани и ордемима св. Алсксандра Иев-
ског, и они су се вратили у Србију лреко
Румуније опога пстог времеиа, кад је у Бу-
курепггу мир свршаваи, маја 1812. Ме1)у тим
љрша сс из преговора ипјс пишта саопшта-
вало, м онн су п отппмп из Букурошта пишта
пе сазнавшп бд оиога што је 'гада не1» бплр
 .,

ТКГ01Ж СГПСКОГ ПО.10ЖЛЈЛ 1812 179

снршсно :за Србмју. Врхоона Руска Комаида

у Илашкој, ма да се мир закључивао њсзи-
нмм старањем, поставила је била за пранило
да од српскнх старешпна држм у тајностн
омо што је о Србмји у текст мира став.вемо. II
тога су се Русм држалм све готово до нз-
мсие ратмФикацмја (2/14 јула 1812), тако да
су Србмма мрви гласовм о ммру дошлм од
околммх турскмх паша, којм су српске ста-
рсшине мзвемггавалм радм коначног нре-
кмда непријатељстава, мо заповестмма нз Ца-
рмграда.
Међу тачкама у којмма су се делегатм
турскм у Ђур1>еву м у Букурешту 1811 м
1812 цоказпвалн иајуморммјм бмлајем Србмја.
У моложају Србпје двс су тачке са-
стављале основнцу целога ммтања. Једна јс
бмла ммтање о градовнма, а друга мачелно
мптање о автоиоммјм. Нмкада се Турцм нпсу
хтелм одро!ји градова у Србмјм, нн омда кад
бм их околмостм мрмсилфвалс м на мајшире
комцссмје. Чмм со пак иамустмла гранмца
дупавска, м Србмја се од Руспје одвајала
целом Нлашком м Молдавмјом, м пптањс јо
сриско у очмма рускмх меродавммх људм
добијало са свнм ново оснет.нењс. Осмм тога,
колебање м мнтрмге срмскмх старемшма м
мутњо аустрмјске морадм Београда мз 1808
м 1810 годммс улмлм су дубоко неновсреи.с
у руско старошпно, којм су са Србима посла
ммалм. Главмм командамат Кутузов ммсаојо
8 октобра 1811, мре почстка мроговора, ру-
(ч;омо војмом ммммстру 1)оморалу Барклају
12*
 180 ИЛСК1Ч' ДГЈКЛНК сгнскк

де То.ш, да је Србија у то.шко иишс гшло-

жона утнцају ауотријоком, што оо нишо исКс
. сучељаиати с гранпцама рускпм, и тога радп
да неће моћи одржати Београда, иего ћс га,
иајносле, устуиитн Аустријаицима. У писму
унућеном великом везиру за мпр, Кутузои
јо за Србпју тражпо само миран оистанак.
Турскн дслегати су овако расположење јсдва
и чекалн. Кад им је гонороно о градовима
у Србијп п о Бсограду, омн су пзјанилп да
оо и онн боје да Србн Београд пс уступе
Аустрнјаицима. »Ако со градони остане у
„рукама опнх сел>ака п пијаппца — рекли
»су Турци — нпко ие можс јамчити да они
„Београд иеће у скоро продатп за хил^аду
„дуката — а Бсоград је к.пуч иоложаја тур-
„скнх са стране Баната«. Тако се гланпо пн-
таљс, иа које су српске стареншме држало
иајншне, снрпшло одмах у почетку. Куту-
зону се чнпило да је за Србију угодиије да
добпјс нраво иа своју засебну иародиу нладу,
која бн скуп.вала и Портп предавала уго-
норенп даиак, бсз мсшан.а турскпх чииов-
ника. Што со тиче турских гарнпзоиа, којп
би у градоне у Србпји улазили п смен.ивалп
сс, иредвп^ало сс да со то нрши само јодипм
за то одрсђеиим нојпичким путем. Кад јо ио
занонести цара Алексаидра 31 дек. 1811 на
ноио тражена за Србпју незанисност, Турцп
су г-е иозинали иа писмо Кутузова мало пре
сиомсиуто п жалили су со како Руси отс-
жавају закл.учеље мира, тражс1|Ц спо нише
\\ нппЈе. Што ое тичо литономије српско,
 ТУРСКО ИРОТИИЉКИ.!: СРПСКО.Ј ЛНТОПОМН.ЈИ 181

Турци су се противили п њојзн из . иачела

п с меобичном уиориошћу. „Том се антоио-
„мијом тежи — гонорио је оида једном прн-
„ликом турски мииистар пностраних дела,
})да се у европској Турској стнорн чнтана
)}гомила малих хрншћанских држава. 11 кад
„ое то да Србима, који су једне нере с Ру-
,)Сима, снн ће се остали корпстити тим прп-
))Мером, и тражпће оно што је дато Србима,
„зато што су се бунилн и што се нису нп-
„када хтелн нратптп у иослушност*.
Из тих разлога, у тадашњим тешким
прплпкама, једва се извојује иристанак тур-
ских иуномоћинка, да се у осмп члап Ву-
курешкога Мира мсђу Руснјом н Турском
унесу за Србе јемства без којнх пх Русп,
љиховп дотадашЈви савезипци, никако иису
могли оставнти.1

1 На М-ом састанку нуномоКџнка којн су подплн прего-

поре о Пукурошком Мнру, Италински јс (31 дек. 1811) најанно:
како је иеонходно да сс у уговор о миру унесс ,обсзбе1|ен.е за Ср-
»бијанцс. мнран онстанпк иод заштнтом Гусије (ипо ох1$(оисоа
дгаисриИе 8он8 1а ^агаиНо <1о 1а НнзбЈе)’. Кад су. нослс из-
псспог прекпда, ирогоиори наггаил.снн 19 аирила 1812 у Г»уку-
решту, са аадатком да сс коиачпо сиршс, руски су нуиомоКннцн
постаиилп као послсдн.у рсч (ултимат) цара руског чотири тачкс.
мо1)У кбјнма нриа тражп да сс утирди »Ноуздан и мнран он-
9станак Србнјанаца, <• ираиом да самн могу усганонити и воднти
уГрађанску и упутрашн.у унрану спојо асмл.о, бсз икакос иовродс
и штсто аа судтаноиа с.упорсиска ирапа*. Па осиопу тога ушла
је у ирелиминарс мира, иотппсане 5 маја 1812. као члан I ирна
‘родакцнја оиога нстог тскста који (с малим рааликама) пиднмо
у члапу VIII копачпог Нукурешког Уговора.
'Га VIII тачка Пукурсшког Угоиора у цслнни гласп оиако:
»Иремда со но члаиу IV ирелимииара пе нал.а еумљатп
„да Кс Ииеока Норта, ио сиојим оеионнма, џре.ма Србима, као
„ирсма пароду одапно н.ој нодложиом п нлатежиом, благо н ие-
,,.111кодушно постунати, онет ссI је, гчатрајуКи на то што су
182 ВАСКРС ДРЖЛВЕ СРПСКК

Три су главне тачке, нз којнх се са-

ставља тај ос.мп члан Букурешког Угонора
о Србпјн.
Г1рва је у општем м потпумом опроштају
ва све 1пто је бпло за време ратоваља.
Друга је новратак Турака у градовс п
остала тврда места ио Србнји, с обавезом
да ће то бити без икакве досаде за Србе
п за и.нхову народиу сигурност.
.. пстн Србн у оиом иоследи.ем рнгу умсстноиа.ш. за справедливо
..нашло, да се у смотрењу н.ихог.е безбедности учнне свсчаии
,.угоиори. По томс Впсока Норта даје Орбима саиршену (р1еше
;.е1 епНеге) амиестију, н но томе нс може п.нхог.о снокојстно
;;(гсј)о8) нп иа који начин нарушено битн због прош.шх дога^аја.
.,'Гирдии.е које су (Јрбн у евојој земљн понодом Ј»ата погради.ш,
„а нису нре огра1|еие бнле, у колико за будуКност нису од по-
„требе, бпће порушене и норанњсне. а Висока Иорта ће, као и
,.ирсЈ>с. исћ иостојанше тнрднн.е, замкове и остала тврда места
..у своју владу нроузети, иста аЈггилернјом, муницнјом и оста-
„лим војеинм нЈншремама снабдети, и, како сама за доб))о иађе.
„гариизоном испупитн. Но да ти гарнизоип не би прсма Србима
„ппкакових ненраведних угн.етанан.а чшш.ш, Внсока ће Норта,
Ј,нз ос-ећан.а саучешћа према Србима, у намештан.у оиих гарнн-
„зоиа показатн умеЈ>еност колико год то буде иотребно на на-
,,родну сигуЈ)НОст (1а биВНше РогВ% <1нп5 8а сотЈ)а8310П ј)с»иг 1сз
^Зегћез. бе п1оп(гега шоВбгее сћшз Ге1а1)Н8зетеи1 <1е сез уаг-
»П130П8 ашап1 сјнс Гехј^ога 1а збсипи' <1н рси])1е). Осим тога
„Висока Норта ће Србнма, на н.ихону молбу, дати оно истс
„којнктн које имају оотали њеии иодаш1н.н у острипма Архн-
„иелага и у другим предс.шма (1сз шешез ауаШа^еб (1ои1 јон13-
„5<-п1 5<.‘8 аШгеб бпјеГз (1ап8 1ез Ноз с!е ГЛгс1пр<*1е <»1 (1анб
><Г:цВГС8 соцЈгбез). Н.ч цослетку ће Висока НоЈ)та ( Ј)бима посве-
ј.дочити своју неликодушност, остан.т.ајући њима самнма унрану
„њпхоиих унутрашн.их нослона, налажућп нм само умерен да-
>нак. који ће иЈшмати из њихоиих руку нсносјшдно, н сноразу-
„меиши се с иародом срнским о народбама за оиај носао потрсб-
, иим (МиГт 1а Н. Гог(<* ргоиуога ва шадпашшВб апх Зегћоб еп
„1ппг 1аЈ55ап1 а, епх-шетез Га<1ш1Ш*81га1Јои «1о 1еигз аИаЈгеб јц-
(епепгез е« еп по 1енг <1<*П1чп<1:т1. <Јпе <|<‘.ч 1П1Ј)6(8 тосЈбгсз
р<*г<*<*%га пипнчПаКлпет <1е 1<*иг8 шајп, <•( еи ргеиам,
,<Гассог<1 аусс 1а л.ЦЈоп Негће, 1ен аггаи^ешсшз пе<*ек8:пг(,8 а
,се1 еГГее)". — Стари пјјсиод објанл.ен у Д. Матића, Ипио нрапо
кпажестна СрбЈв. В<*огЈ)ад 1851, с неким иеиранкама према ч.рац-
цуек<*м оригиналу.
 ЛИТОПОМНЛ НРЛВЛ У ТУРСКОЈ 183

Трећа је утврђпваље автономних нрава

за српски парод у унутрашљој пародмој
управи и у млаћаљу данка за који се одре-
1)ује да има бптп умерен м да се има прп-
матп из српских руку непосредно. Најзнат-
пије је п најповољнпје што су се Србпма пз-
реком обећавале »оне исте корнстп које
»пмају остали љеип подаиици у острвнма
»Архипелага н ио другим иределими*.
У тим други.и иределима могла су се ра-
зумети сваколика автономиа права у упо-
требн п у практицп у Турском Царству, па
п права Влашкс и Молдавпје, која су Србп
још од 1791 чебто помнљалн п тражилп.
Архнпелашка су Острва у ствари већшгом
уживала без мала иотпуну пезавнсност с чн-
сто Формалиим призмаваљем турске врховне
властп. Она су, иа ирнлику, пмала повла-
стице: да се на љпхово земљиште не може
Турчип паселити; да самн бирају и иостав-
л*ају своје старешиие и управнике; да могу
цркве н маиастире зпдати; да им јс слободно
у звона звонити. Дамак су одсеком плаћалп
илм султаиу илн капудан-паши (турском ад-
мпралу) и слалп га сваке годпие у Царн-
град пепосрсдно по својим нзаслапицпма.
Пекада су та острва била дужиа држати ио
турског војводу (управиика) п кадију (судца),
али су се пски и од тога били откупнлн.
11о негде.сс на острвпма налазио но један
турски Финанспјски чнновиик (мухасил). У
свему су осталом жпшмп како су хтелн, у
184 ВЛСКРС ДРЖЛВК СК*Н0К1*«

потпуној слободн.1 Лер, Калимно и др. жи-

вели су, н. ир., под управом свога спнскоиа
и народно!' одбора, а међу њима је живела
само стража од 100—200 јаљичара. Позиије
су н то врпшлп хришћаин. Одбор је врншо
сву управиу и судску власт, а данак се нлаћао
одсеком, а распоређивао га је н купио одбор.
Службеин језик бно је грчки. Те повластмце
Лера н Калимиа у снази су и даиас.‘
Пезгодпе су тачке тога уговора билс
што је Турке враћао у градове у Србпји и
што за права иародна иије одмах уговором
одређен н начин извршен.а пего се остав-
л>ало да ће сс увести па молбу Срба п до-
говором пзмеђу Порте и народа. У томе пак
нослу, чим су из Србпје пзашли Руси, Турцп
су као јача страна, остављепп без коитроле,
ударили са свим другим самовољинм тума-
чељем тих нстпх права, по Србе тако ие-
новолшим, да им јс у једаи мах изгледало
као да пм никаква ирава ии осигураиа нпсу.
Што је тако пспало, сунротно обећаљнма
која је мало раиије у Пстрограду српскнм
изасланнцима давао цар Александар, осим
уиориостн турскс, која се објашљава утнца-
јима заиадних евроиских сила п целом та-
дашљом иолптичком ситуацијом, у многоме
је крпвица до р!)авпх раслшложен.а главпога
комаиданта Кутузова, који јс; тужакаљем

1 И«чш1|ас}1, Опос}и8с1)гбпп*8с1|о.ч В**с1п. Кг8с!| м. Огмћог.

Кпсус1о]»ГкПе ПХXXVII, ‘32 и д.
ч Ј{. Груцчоии!!, ио мојој молби, рааабрао од моштјшн у
Цариграду. Види о то.мо још у Ирнлогу, па крају окс кљиге.
 ДННћГСИ.1Л К ЈЛДГЛПСКОМ МОГУ иа СПЈИЈЕ 185

српских старешпна једних на друге у Главној

Командм и њнховнм пзазивачким честимшсвр-
дањем око аустрнјских политичара, дошао до
нрло нмског мишљења о свнма српскпм вођпма.
Ме1)у тим су срдње са свнх страна по-
лстсле на Букурешки Уговој) такав какав
со 16 маја 1812 закњучио.
Како се бпо почео са свим примпцатп
'1»раицускп напад ма Руснју, у околпни цара
Александра се непрестано размишљало о
војевању с Француском. У том поглсду су
још из 1806—7 остале бнле иеке мисли: да
ос одбрани Русије од Француског напада
помогие п тпмс, мгго бп се Француска папала
пз Србнјс прско Босне п Херцеговпне кроз
м.епе далматпискс п пталијанске области. За
ту потрсбу је био неопходаи савез с Турском
(какав је бпо од 1798—1805), и у Петрограду
се желсло да на свакп пачнн и то у 1>е у
новп уговор што сс правпо у Букурешту.
Тп су разлозп још 1806—7 прилнчно по-
могли, те се пажња меродавипх руских кру-
гова уставила на српском устанку и пашла
да пова иравоолавпа и словеиска држава,
педалеко и еевероисточно од Црне Горс,
може битп од корнсти плаиовима руским.
У пролсће 1812 те су мисли онст јаче ожи-
всле у*круговпма царевнм у Петрограду.
За љнх се живо запнтересује адмнрал П.
13. Чичагов, човек нарочпто поиесен својом
прпродом па Фаитастнчко смншљање планова
и задатака, лак да се одушевн и занесе за
сваком орпгппалном ндејом. Пошто јс ццр
 ■Ш

180 ВЛСКГС ДГЖЛНК СГ11СКК

Александар још од прошлс године бно мс-

задовол>ан снорошћу Кутузова у радн.ама иа
Дуиаву н у зак.кучииаљу мнра (ма да се за-
борављало да су му сва сродства иедоста-
јала), он у апрплу 1812, загрејан горе по-
менутим плаиовнма руског папада из Србијс
кроз Босну на Француске области у Далма-
цијн, попустп ге Кутузова смени п на ље-
гово место (око иоловнне апрпла) иостави П.
В. Чичагова за команданта Дунавскс Војскс.
Кутузов се баш у тај мах бавпо свршаваљем
преговора с Турском, п ои прелимнмаре пот-
пшпе тако рећн у истп мах, када је П. В.
Чпчагов стпгао. Очевидно је да им П. В.
Чичагов ие би могао закључити бо.вега уго-
вора, јер ипјс уговор нспао слаб са зле воље
Кутузова нсго са Турака, којн се ипсу дали
линЈитп користи што пх је сам иолнтички
иоложај љима у прплог носпо. Али је цсло
то колебаље имало великог утицаја иа ио-
слове у Србији.
Примивши комапду Дунавске Војске, 11.
В. Чичагов је мислио да ћс некако успети
да уговор закључеи у Вукурсшту промепн
по мислима својим, губеКн из вида да ће
се п Турци старатм да сачувају омо пгго је
било боље за њих. Његова је радља била,
тога ради, веома криво упућспа, нравцем
који- није могао донети иикакве користи ни
Русима ии љихови.м савезпицима Србпма.
ОмеЈјуИи с ума да је Вукурешки Уговор нот-
писан и да је пропмо време плановима и
намерама које оу моглс имптп пекс вредпостп
 МНСШЛ ИОТИ. Л. ПО.ЂКПЛ 18?

раинје, пре потимса, место да сиремп Србе

за оио што мх је чекало, ои још у јулу 1812
стане заиооитн п ссбе и љпх ирсгоиорнма
п спремама иапада па Далмацпју.. Нарочитп
мзасланнк, потиукогмшк А. Пољев, послаи
је Гшо у Србију Кара1)Орђу, да спрема експе-
днцнју п магацние, да уговара колико 1»е
војске датп Карађорђе п како ће се ома рас-
иоредитп. Рачунало се да српска војска,
комбииована с неким иезнатиим руским оде-
л>ељем, извршп заузеће .Боснс н иапад иа
Далмацију. Рачуиало сс н на иародии устанак.
Још н не змајућп какав је осми члан Бу-
курсшког Уговора, Срби су бплн присталп
и иа то. С парочнтим погледом иа ту екрпе-
дпцнју, озбиљио се било почело н војиичко
вежбаље, које су Срби н пиаче желели н
тражилп. Позадн свега је стајао ђенерал
граФ Марко Мвелн!., Ршпљашш по рођељу,
човек иепоуздан н мрачие реиутације.1 Он
се још у аирилу 1812 преко П. В. Чнчагова
(прско кога лп) као далматпнскп урођеипк
био натурио за иођа тс експедицијс п дошао
је у Букурешт кад н II. В. Чнчагов нлн
одмах за љпм. ГраФ М. ГТвелп!) је преко
пеких калуђера иозвао био старешнне хер-
1 Нрво је иаатао иа глас 1803—1805 иитригама и сидот-
кама иротин пладике Петра I, које јс идаднцн открио ро))Сии
му брат, ирота риоански. М. Медакони1.а Г1о1г1;стница Црпо
Горс. Земуи 1850, стр. 120 н д. Нсколика документа на тог ире-
мена находо се н у књнан 1». Врунспика КесиеВ (1о.ч посшпепи
.ирШттЦиел геГчмГв аи Моиеопедго, Сои81аШ1иор1о 1870. Ил тог
иремсиа су и иело Нснадоин1.а о н.нме, којс се помин.у у Мсмоарнма
Протиним. Пашн иодатцн о мис.нји А. Иолеиа оснниају со на исни-
<*имн М. М. ВукнКсипКа и:$ архинс Мии. Пн. Дели у Петрофаду
188 илскгс дгжлш: сгискк

цеговачкнх племеиа да с њима уговори уста-

иак. Усред овог спрем&ља без основице п
рачуиа, ио цареву одобрељу још пз априиа,
без нкаква обзпра на позппје потписани Бу-
курешки Уговор, за које цар очевидио иијс
много нп знао, потпшпе се 12 јуна 1812 у
Внлпн и ратиФпкацпја Букурешког Уговора,
тако рећп у самом треиутку кад је Наполеом
с војском ночео наступати у Русију.
Врховиа Комапда је у Букурешту п нослс
нзмеие ратиФикацпја (2 јула 1812) настављала
своје Фаитастичие плаиове. Истом кад јс II.
В. Чнчагсв 14 јула добпо заповссти да се
с војском креће к Дњестру п иа Фраицузс
и да иаиушта турске областп, откривеие су
карте п Србима: прпзиало пм сс са свпм
шта је у Букурешком Уговору паређепо, н
граФ М. Ивелић је послаи бпо у Србију
(стигао у Тополу 28 јулај, не да прсдводи
напад преко Босие па Далмацију, него да свс
то иапусти и Србе да склони да п они прпмс
Букурешки Уговор, пошто јс потреба Руопјс
изискивала да Турска но што ио то остаие
иа миру. Нссумљиво је дајс ствар тако ста-
јала свс од 16 маја, н питањс јс само: иа
што јс било све што сс чпнило ме!>у тпм кроз
пуна два месеца?
Султан Махмуд сс иа Букурешкм Уговор
срдио не маљо, алп из разлога са свпм су-
протиих. Султаиу је било криво што бар з&
Азпју нису утвр1)сне-старе граппце, чпсто и
без икаквих ограппчеља, и срдпо се пгго је
Руснм.ч, тајпим 'манком угонора, обонбо1;еи.ч
 ■ ј ■- -о V..-
туЛас ^ гл.е;«':
.’'• ■ '.V г.' . в»*

ОУЛТАИ II БУК. УГОНОГ 1«0 .

^Гд' )
окела на јужиој страни канкаско-.цриомор-
ског прпморја. А Руси су се пс мало зачу-
Д1ми, кад су у почстку јуиа 1815 сагшали
да султап иеће да ратпФИкујс пп уговореин
члапак о иомеиутој скели на кавкаском прн-
морју нп чланак о Србијп. Султаи Махмуд
се жалио да је члаиак о Србијн н додатак
у тајној клаузулн о скелн јужмо од Кавказа
па Цриом Мору вслики неапр нрнмио бс:з
и.сгова врхоннога одобрења. Остдло јс сне
султаи ратнфиковао.1 су инак Турци др-
. жалм да је угонор по љих нонољнијн види
се по томе што га је султан, суирот агпта-
цнји западпих сила, ратмФиковао одмах, нећ
3/15 јума 1812. Мало позпнје, 11/23 јуиа
1812, н цар Алексаидар је ратиФмковао цсо
угоиор у Вилшг, као што смо већ горе иано-
меиулп. <1>ормалиа нзмепа ратиФнкацнја нзвр-
шсиа јс 2/14 јула у Букурешту.
Тако јс Букурешкн Угонор бпо н свр-
шен н несвршен, ратнФикован и иератиФи-
копан. С њим су биле иезадонољпе и обо
стране што су га закњучпле п свн којпх со
оп тицао. У њему уираво нијо нн било ипшта
друго мего узбуркан квасац новога рата.
Али у тај мах нитп су со могли дањн
нреговорп водитп, да се мутна п иссвршепа
пнтања Г»укурсмп;ог Угонора посвршују, нитн
се, ради њпх, могло газнти у иовп рат, ма
колико да је II. Н. Чичагон радпо протпвно

Маторјалн 1М. ието|»ш иосточиаго шифооа. Мог.киа 1901,

стр. 71 и д.
1!Ш НЛСК1’С дгжлш: сгискк

основноме гледишту уговора. Далеко тежп

и обжБнијц заилетп чекали оу ма иебу ев-
ропеком своју расправу. И поилто еу обс
страие, п Русија и Турска, биле волллс да
ематрају да је Букурешким Уговором барсм
мир утврђеи, обе су биле ва тај мах и е тим
задоволзне. А обе су, осим тога, у оиоме што
је коме остало у рукама, радиле што су
хтеле, ие обзпрућп се пнмало иа уговор.
Руси су, до душе, оставилп Влашку и Мол-
давнју, јер нм је тамошља војска требала
нротнв лфанцуске иајезде. У нрсделима иак
око Кавказа пије од заузетнх мсста Тур-
цима готово иишта враћеио, ма да је иовра-
так угоиором утвр1)ем. Турска је тако1)е само
гледала да јој из Подунав.ва нзађе руска
војска, па да п она ради даље у својпм севернмм
областлма ие оио што би трсбало по уго-
вор\ пего оно што је хтола она сама, ту-
мачо1|П угоиор по својој вол.п. М јсдиа п
друга је страна оставллит да та иитаља рас-
и]Јави у згодннје времс. Обе оу отрапе бмле
задовол>нс тнме што јо све одгођоио, мп-
слеКп свака да 1»е она сама за се то згодннје
врс.ме уграбмти п оксплоатисати..
 -
п \Л •
.Л
с'«'

XI
КатастроФа 1813.
Другимаје могло иодисти да буду о Бу-
курешким Уговором и задоволлш п незадо-
иољпи, јер је свак могао надмтп се да ће сс
иоправитп оно што је зло у њему, п свак
јс ту поправку имао у чем причекатп —
оснм јсдпинх Срба. Србмма је тај мир био
једимо уздање М кад су сазнали игга је у
њему за њпх паређено, то пх је пспуинло
иајвећом горчппом п иравим очајањем, ма
да сс, баш тпме, нпак у стварп осипвала
њихова обиовл.спа народна ексистениија.
гГај утисак уговор је изазвао у српскпх
сгаренпша, јер је оио што сс за Србпју и»име
утвр!)пвало било мање п од оиога што јс
1800 II. Пчко бпо уговорио у Царнграду, а
куд камо мање од оиога што ге с поуздањем
спремало да со за Србпју утврдп уговором
о миру снремаиом 1809 п 1810 од страме
самих Руса. У Србнјп се било, услед свега
тога, утврдпло мњеи>е: да уговор мнра, којп
се жел.по очекивао, не може нн у ком слу-
чају реметптн опо што се у стварп држало.
Пајтеже је Србпма падало што су градове
п палапке моралп В[>а1»атп Турцпма п гГуркс
 192 »лскгс дгжлпк сгпскк

натраг у зсмљу примати, и што су сно но-

једнности иародног опстаика нзрочоне \тросто
у начелу, с наредбом да со оии о томо но-
посредно с Турцима договоре. Тога двога у
вем.вп, која је скоро воћ десет годмна бпла
мириа од Турака м с њпма општила као не-
' вависиа област, свак со бојао као живс
ватре, п тога двога ради мислило со да Пу-
куренЈкп Уговор унраво враћа Србнју Тур-
цима п њпма је оставл>а на мнлост п по-
милост. И ако је та оцеиа могла бити тачпа
само за тај мах — људи су у Србији Г>у-
курешки Уговор онда цснили само са те,
сувремепе му, тренутнс стране. И њихова
је оцена била иотнуио тачиазатај трсиутак.
Русп су н самп то зиалп. ЈПнхово оцоне
со нису разликовале од овпх оцена сриских.
алп тожини оновре.мемих прилика иијо бпло
ио.моћп. У писму од 13Ј25 маја 1812, иисаном
пз Вплне, цар Александар се жалио адммралу
II. 13. Чпчагову, што Ку гузов за толнкс коп-
цесије учињепе Букурешкпм Уговором штје
шичупао барем обранбенн п паиадии савез
с Турском (који би миого тробао за диверспју
на Далмацију, о којој сс онда размпшл.ало),
јер 6и једиио тај савез могао Русију отку-
иити од иезгодиог иоложпја, у који је уго-
вором бачена иасирам Србије и )шродиости
словенских.1 Први изврпшик Букурешког
Уговора, иосле Кугузова, комапдапат руске
• Р. Тс1п1с1шко1Г, МбшоЈгсн, бЈШоп КофуЛв, стр. -70,
77. Писмо цирспо од 2 мнја. Ооормти. русск. оГнц. иг.торји, тодц.
VI, стр. ОН.
Вии"

ГУСКН ОЦВПВ Г»УК. УГОВОРЛ 193

Дуиавске Војске, адмирал II. В. Чичагов дао

је у својим Мемоарима о чланку о Србпма у
Букурешком Уговору још оштрију оцену.
Ои Србе иазива првнм жртвама Букурешког
Уговора. Ои белсжи како оу Срби у првн
мах мислили да уговора цар потврднтн нсће,
а кад су сазпали да гаје п цар Александар
потврдно, њихово се нрво запрепашНење од
те неочекпване повостп мретворило у огор-
чење н срџбу, а ова се последња нзлнла у
општу малаксалост и клонулост. Једаи од
политичких повереника цара Алексаидра,
граФ Каподистрија (Грк нз КрФа) жали огво-
рено што Букурешкн Уговор Влашку н Мол-
давију и песроћив Србе иредаје иравди тур-
ској. Он је мислио да је Букурешкн Уговор
у опште пемогућно извршнтн. Стогаје још
1810 прсдлагао цару Алексаидру да од Ту-
рака тражи са свим иов, чнсти јасан уговор
мира иамеото опога закљученог у Букурешту.
Каподистрија је мислио да се од Влашке,
Молдавпје и Србнје иачиме трн конФедерн-
сане кнежевпне, којима бп се за старешпне
поставпла трп иемачка ирпица, еда бн сс
сви иитересп задоволшлп п еда бп се прс-
кратио сваки новод сумњпчсњу н суревши-
вости.1
Оснгуравшн се нотписима рускпх пу-
помоћпика иа Букурешком Уговору, Турцп
су се, прс Руса, старали да о томс известе
српскс старешмне. Порта јс н шппком Хур-
Момоари Кпподис.трије, > Сборннку руоск. обиг ист.
III, 210.
нхскио држаш; СРИОКК 18
194 ВЛСГСГС ДРЖЛВК СРЦСКК

шмд-папш и босанскоме паши одмах, још у

ночотку јуна, разаслала налоге, да се према
Србмјп држе иа миру, осмм ако их Срби не
би пзазвали. Хуршпд-иаша је нз Ниша већ
*21 јуиа извештавао о томе Кара1)ор1)а, пу-
дс1»п снојс услуге у преговарању. Од босан-
скога јс паше одмах послап Карађор1)у иза-
слаипк, и извештеип су п главни граничии
комаидантп: прота М. Ненадовпћ и Лука Ла-
зареппћ. Хуршид-паша је \ јула 1812 обратио
се и по другп пут Кара1)ор1)у нарочитим
ппсмом, пзвештавајући га, по заповести Г1ор-
тпној, о главиом садржају члаиа уговора о
Србпјп н иозив.кућп га да му пошље пове-
рсппке да с њпме остало уреди, аошто ирада
Пчоград и осгале градове и муиицију. Мало
пре тога, Турци су пз Инша ударплп били
иа иско село у Сврљигу. Кара!)ор1)е се, без
пзвештаја од Руса који му још не беше
послаи, нпје хтео упуштати им у какве по-
годбе с Турцима, всћ се обраћао Русима,
тражећп од њих објашњсња и упутства.1
Ма да су српскп изасланици из Петро-
града враћали сс кроз Вукурешт у Србпју
баш у време кад је уговор у томс месту
потппспван, у Србији се сазиало пстом шсст
педе.ва позпије (всћ после ратиФикације која
јс пзвршена 2 јула 1812 у Вукурсшту) шта
је за њпх у Сукурсшту свршено. Главиа Ко-
мапда, која јс везе са Србпјом држала, пашла
1 М. М В\ ки1а*ии1, П«ч1.н и ил нстрогр. арх. Писло II. В.
Чмчагова цару Алоксаидру од 2 августа 1НГ2. Обориикг ругск.
ист. о(јШ. VI, стр. И.
 01’ГКЖЕ ОЦЕИЕ БУК. УГОИОРЛ

је за добро да саопштеље Србима учини

нстом пошто се пзврше ратиФикације. Из-
вештен од рускога заступннка Недобе о са-
држини српскога чланка Букурешког Уго-
вора, Карађорђе је одмах сазвао у Тоиолу
(око 17 јула 1812) скупштииу, у којој су
осим Владе н Великог Суда бнле још и иеке
одличиије п знамеиитије старешнне. 11а тој
Скупштнии је закључено да се главноме ко-
маидагггу Дупавске Војске П. В. Чнчагову
пошље као народнп пуномоћник попечител*
унутрашњих дела Јаков Ненадовић. Иа скуп-
пггипн је тада утврђеио: да се? иосле толн-
кога ратовања и толнких увреда, градови н
тонови, оиако како је Букурешкпм Уговором
наређено, ипкако не могу Турцпма у руке
предавати; да се не може прпмнти наредба
уговора да се Србп с. Турцима сами пога-
ђају, јер се то извршитп не можс. Кара!)ор1>е
п старешиие прнстајале су само да иризиаду
завпспост од Порте и да јој одсеком пла-
ћају, али су нзјављивали да с Турцима за-
једно жпветм ие могу. Услед тога су тра-
жилп помоћп у муиицнјп, да.ке одржање
руске војске у Србпјп, докле се не бп свр-
шпли преговорп с Турцнма п јемство ј;од
Турака да 1»е, ма тај начнн, Србија мпр
држатп.
Овн су захтевн самн по себп допста
бнлп потпуио оправданп, алн је за и>нх бпло
прошло време. ^ Србијн се није разумело
шта змачп уговорон, потписан п иотвр1)ен
мпр. Што то Срби ннсу знали могло нм сс
13*
196 ВЛСКГС ДГЈКЛВК сгнскк

још опростити, али со не може опростити

што су се п руски службеипцп, н.пр. и сам
главнн команданат Дупавске Војске, адмирал
П. В. Чичагов, поиашали као да ис знају
шта значп уговор потппсан и потвр1)еи. А
нико није ни слутио како је султап отка-
зивао потврду н оиоме што је о Србији пот-
писано у Букурешту.
С горе поменутим захтевима и упут-
ствима Јаков Пенадови1) је пошао у Буку-
реиЈт. Рускн интереси су, међу тим, у тај
мах били са свим па другом месту. Наиолеон
је с војском целе Евроие јурно иут Москве.
Фраицуска и Аустрија, љуте па мнр Буку-
решки, ие само што је ииак њн.ме кроз Бе-
сарабију Руснја пуштепа иа Дуиав, пего и
што је љнме на тој страии у оиште рат
рускн обустављен, радиле су из све спаге
у Цариграду: пајпрс да се тај мпр ис ратн-
Фикује, а носле да се погази, еда бп се како
год Турска опет бацпла Руоији за врат, и еда
би се тим начпиом љима посао протпв Руспје
олакшао. С тога су сви српски захтевп билп
Руснма тада веома с нерукс. И у који оу мах
Срби слали Јакова Пенадовпћа с горе помсну-
тпм захтевима у Букурешт ка главиом ко.мап-
данту, адмиралу II. В. Чичагову, у тај нсти
је мах он љнма слао свога изасланпка, граФа
Марка Ивелића, Србппа из Боке, да нх склаља
да мирују и да мир признаду. 1’ом приликом
су Кара1)ор1,е и главне старешпие одлпко-
вани руским ордепп.ма: Кар<ч1>ор1>о леитом,
а осталп звездом св. Ане. Истп ордсн, као
 СКУПШТИНЛ У ОРЛЂЕВШПИЦИ 197

и Карађорђу, дат јс мало касннјо митроно-

литу Леоитију. Русија ое могла бојати, да
јој српоко иротивљсње не навуче нов рат
о Турцима, у тај мах са свпм незгодан. Тога
радп јс граФ М. Ивелић саветовао да се
Мир Букурешки н у Србији прпзна, да се
иошљу изасланици к Турцима, да се на
осиову члана VIII уговора отворе прего-
ворн с Турцнма, с тпм да бн се времена
добило. Карађорђе, поласкан овом паж-
њом, нареди да се држи нрава скупштина
на Велнку Госпођу пред граФОм М. Ивелићем
у манастиру Враћевшиицн. И не чекајући те
скушптние, Карађорђе одмах пошље изасла-
ннкс Хуршид-паши у Ниш с наредбама, да
се креиу у Софију к одређеном изасланику
за српске послове Челеби-МустаФа-еФендији,
п по том у Царнград. Овима су пзасланп-
цпма пумомоћства потннсаиа још 1 августа
1812, н они су одмах 2 августа и отпуто-
валн. Кад се Велико-Госнођииска Скуиштпиа
(15 августа 1812) састала у Враћсвшинци,
нмали су већ од изасланика извештаје: да
су у Пиш прпспелн, да их јс Хуршид-паша
милостиво примпо п уверавао да ће се срн-
ска ствар свршитп на леп начии. Без сумње
под утиском тнх добрих извсштаја од овога
првог корака, скунштниа јс у Враћешшшцн
свршена новољнпје но што је, према он-
дашњим расиоложсњима, могло пспасти. На
тој скунштини је објављен садржај осмог
члаиа Букурешког Уговора. По приповедању
самога Карађорђа, секретара му Јанпћпја п
198 ' нлскгс дгжлнк сгнскк

Младена Мплованонића, скупштииа се ужу-

борнла, кад је саслушала шта јс у Букурешту .
за Србију иаре1)еио, а Ивелић јс почео објаш-
н.авати у каквој се несрећп тада Русија
иалазила п правдати што се за Србију иишта
бо.ве инје могло наредпти, уверавајући скун-
штнну о иепроменлишој милости царевој
према народу српском, којега оданост цар
неће иикада заборавптн. Сутра дан, 16 ав-
густа, скунштина је графу М. Ивслићу пре-
дала за цара Александра адресу оданости
п захвалпооти, на којој су бнлп потппсп Ка- .
рађорђа п свпх осталнх на скупштиии при-
сутних стареитииа. 0 правцу којим треба
водитп преговоре с Иортом пије, међу тим,
Србнма нико ипкаквих упутстава дао. С њима
су, у осталом, тада радиле само руске вој-
ничке старешине које о томе нису ии саме
много зиале, а старале су се само да Срби
изјаве да и оии угонор примају, јер су пм
такве билс заповссти од старијих љихових.
Међу тим нрилике су се у срсдншту
турске политике баш у тај мах нагло про-
мемиле.
Великн везир Ахмед-паша, оиај којн је
уиравл>ао војеван>ем и по том преговорима
Букурешког Мира, иије био пријателЈ Фраи-
цуске и Аустрије и изгледа да је искрено
желео мир. Он је из Шумле, из стана вр-
ховнога војиога заповедпика, издао био на-
редбе о искропом извршељу мира, и као да
је отуда издао и иаредбе нишкоме Хуршид-
паши да са Србима у нога1>аи>о ступн. Ои
 ТУ1ЧЖЛ нолитикл 1812 199

јс, без сумње, одредно и прегонорача за

српске послове Челеби-МустаФа-еФсндмју. За
Хуршид-иашу, оиога истога који је 1809 први
поломио Србе у моравској долиии, иаши ме-
моаристи знају даје пмао иеких добрих рас-
иоложења за Србе. Мма традицпја нз тога
времеиа (у Педобе у писмнма 1813 п у С.
Милутииовића) да је он српскога порскла,
иеком прпликом још малеи одведеи из иеког
села из околине Параћина, па потурчси.
Прича се да је ои у иочетку од српскнх
нзаслаипка тражио неку паграду, па да сс
са свим прими српскпх послова н да пх на
Портн уреди, н да су српскн изасланнци то
одбпли. Али ће нре бити тачиа претноставка
да су се Турцп иоказивали благо п нреду-
сретљнво, докле се нс изврнш раскнд сриско-
руских веза п евакуација Влашке п Молда-
вије, с предумишљајем да се тек ио том по-
каже права полптика. Извесно је да је тпм
путсм послове водио султаи Махмуд. С тнм
су се слагалн п незадовољинци с Букурешкпм
Миром, којих јс бпло не мало међу главпнм
турским људима. И чим је нред крај августа
1812 војска руска у Европн оставпла турско
областн,' султаи Махмуд н п>егонн иријатељи
отпочпу своју акцнју. Аустрпјанцп су паро-
чито радилп да се вслпкп везнр Ахмод-иаша
збацп.‘ Кад је султап то урадно, он па Ахмед-
1 Руска војска ип Орбијо концент|)исала сс с нонсткп ап-
густл у Пољаинцн (на чсстобродичком цриорсчком нуту). а око
7 апгуста нрошла јс у Влашку на Груји. М. М. ВукнКспнК, Исиисц
на нстроградоких архива.
1 ПсшсШзсћ, МсИсписћ, 1, 65(5.

>
200 ИЛСКГС ДРЖЛВЕ СРПСКЕ

иапншо мсото за ве.иткога везнра постави

иншкога Хуршид-пашу. У Фермаиу, којим је
ностав.всн, султан јс парочпто номенуо за-
слугс Хуршид-паншнс на заустављашу сри-
ског устанка.1 Тнм се очевидно обраћала
пажи.а иа главин задатак новога великог
везира, који сс тпцао Букурешког Мира м
Орбије. На скоро по том Хуршид-паша иа-
рсдн да се нзменада убпје Дмм. Мурузи,
главии преговарач од стране Турске у нз-
ради Букурешког Мира, иа кога се у тур-
скпм круговпма внкало да је бпо ноткупљен
од Руса да мир онако сврши. И у свему
другом се одмах оиази да је Турска узела
страну Француске и Лустрнје и да је у свсм
спрам Русије расположеиа колико је бити
могло иеповољније. Руски иосланик у Ца-
риграду Италински мало јс што п од ситни-
јнх послова могао да сврши, п затезало се
донеклс, нод разним пзговорима, п са самп.м
његовим службеним првпм пријемом. 11о свему
се видело да јс Турска том променом всли-
ког везнра обриула политику н удружила се
с рускпм пепрнјатељима, макар да јс, при
свем том, била смотрсиа, тс се није дала
навући и на нрави рат с Русијом. Али чу-
вајућп неутралност ирема свима тадашњпм
зараћеним сплама, 'Гурска се у толико мар-
.пивије старала да се у својим уиутрашњим по-
словима користн за себе згодпим ириликама.
У тим унутрашњпм пословима у Цариграду
1 АмсЈгбоззу, Соп81апЦпор1е с1 1о ВовјјЕопз (1о ТНг.чсо.
Стр. 187, где је текот тог.ч ФОЈЈМаиа.
 пАЛСН/•. ВИслиотек
V'- л”
111'ОМКИЛ ТУГСК1С ПО.ШТИКЕ '-Г|1 •-

сс ианрно место поставлжло питан>е српско,

н тај задатак јс поглапито чскао Хуршнд-
иашу, нонога великога везпра, срећнога ној-
сконо!)у од 1809 годиие.
То су свс осетилп српскп пзаслаинцп
мс!)у прнима.
Пошавпш у почетку ангуста 1812 из
Тоиоле, онм су нашли Хуршид-пашу у Нишу
још као иишкога везира, који је радио ио
налозима тадашљег велнког везпра Ахмед-
паше, правећн се мекшим п окрећући иа тај
мах блажу страну. II он јс тада пзгледао и
за Србс добро расположен, н изасланпци су
имали прве утиске као да ће нешто моћи
бити од српскога посла. А кад су се после
нмделп с њим у Шумли, онда баш кад је
био пред љеговпм чадором иогубљен Мурузн,
прегонарач Букурешкога Уговора, српски су
нзаслаинцп впдели да с љиховим послом
р!)аво стоји. Тада су српскп изаслаиици чулп
да се од љих, по тадашљем новоме турском
тумачељу Букурешког Угонора, тражн управо
оно што је било прс 1804, без обзпра иа сне
иреговорс, па сва обећаља, па и на самп Бу-
курсшки Уговор. Хуршид-паша је у Шумлн
српским пзасланицима казао : даПортатражи
да се српскп народ иачиии рајакакоје и бпо;
да градове преда; да шанчеве покварн; то-
пове п оружје Турцпма да преда; пеила-
ћеии дапак за десет годшга да измири; Туркс
да у Србију пустп како су и пре били, нтд.
Позпије, у 1818 годпин, пред сам рат са Ср-
бпјом, турски је мниистар иностраних дсла.
202 ПЛСКРС Д1*и;лвк 01М1СКК

говорпо рускомс посланику у Цариграду да

Турска права Букурошког Уговора (и оиака
како су 11х онм опда разумевали) замишља
само за граиице Београдскога Пашалука, а
да тражи иатраг нод своју иепосредну власт
све што су јој Србп у току своје борбс од
околинх пашалука нреотслн. Очевидно је
с везпрством Хуршнд- пашиним завладала
по.штпка султаиа Махмуда, показана одмах
после потниса Вукурешког Уговора његовпм
отказом да чланак о Србији иотврдн. Оче-
вндно је да је султан миелио да њега тај
чланак уговора и не веже, п с тога јс о
њему почео безобзирно да пзвршује својс
властите мнслн. Руси су, са својс страие,
почели од прилике то исто да чине око Кав-
каза у Азпји.
Мн српски пуиомо1»иици иису хтели да
признаду Букурешки Уговор, п кад су пошли
па ирсговоре у Царнград, понели су погодбе
које сс иису осинвале на одредбама Буку-
решког Уговора, како бп у самој ствари тре-
бало, псго иа основима које је иекада Петар
Ичко уговарао у Цариграду п које су више
иута Турцп сами Србима нудилн, да би их
само од Руса одвојили п умирили, али који
ии у ком облику иису Букурешким Уговором
пи примњени нн иотврђенп. Српски пуио-
мо1»иицп нису управо ии помињали Буку-
решког Уговора, него су сами од себе, у
пме парода у Србији, помињали нотир1)ењс
оних права која оу тада у отварп уживалп,
с признањсм турскс врхоино властп. Пјихов
 држлп*!: сгнских излс.1лшп;л 1812 2о:'Ј

задатак, у ооталом, н нмје тада био да што

уговарају, питн су за то овлашћења има.ш.
Онн су ималп налоге да сазнаду шта се од
Срба тражп п да даду позиати шта бп же-
леле старешпис српског иарода. Тако рсћи
од првога даиа (јул 1815) српске старсшине
су изјављивале готовост да у Београд прпме
мухаспла (фпнаиоијоког врховног старешнну)
са 100 илп 150 л,уди п да- прпстану на меке
турске падзорпике по осталмм турскпм гра-
довима н по палаикама. Помшл.вало сс тада
(као 1804 н 18051 да се иредложи Портп п
војена помо1'1 Турској од страие Србије, која
бн војевала куда сс наредп. Данак с иачелис
страие ппје у спору ни бпо. Србн су свагда
тражилп само да га сами купе и одсеком
предају. Алп по ономе што горе иоменусмо,
у годинн 1815 иијс пи дошло до правих пре-
говора, питн бн српскп изасланици моглп
преговорс започети, баш да су и били иа то
овлашћспп, чпм сс чуло шта уираво Турци
траже од парода у Србпји. С тога се нза-
слаиицп врате пз Ишпа (с крајем новембра
1812) у Србију, известс Кара1>ор1)а п главне
старешпис како стоје пословп. Кара1)ор1)С
сазовс у Крагујовац иа Малп Божић (1 ја-
иуара 1813) скупштппу, ма којој се утврдп
шта ћо се искатп од Порте. Захтевп су срп-
ски поставл.енп у овим тачкама:
1. Границе Србије да остану како су се
тада иалазпле.
2. Кара1/>р1)с да се утврдп за српскога
врховног старешипу (српскога бега).
------

204 ПЛСКГС ДРЈКАПЕ СРПСКК

3. Ферманом да се уотаиовм самосталпа

упутрашња управа.
4. Срби примају једнога царскога чо-
века, пашу нли везира, у Београд, о онолико
Турака колико се уговори, за сведочанство
вернога поданства и царскога гооподарства
земљс.
5. Србн обећавају плаћати даиак го-
дишљн одсеком н пристају да га полажу
оиоме коме Портанаредп п оиако каконареди.
6. »Обећавамо се — стоји у орпгиналпој
„запнсцн — Светломе Довлету давати свагда
»н војену помоћ против оиога који буде во-
»јеват’ против светлога Довлета; оиолику
„помоћ колику уговоримо, н да ћемо свомс
»цару свагда верно војевати.
7. »Царске градове обећавамо сс обдр-
„жавати и чувати као својс очи и као иај-
„бол>е царско добро; и ако овс градове ие
„би мп могли сами чуватп против какога
„царскога непрнјатења, да ће мо и од Свет-
„лога Довлета пскатн потрсбну помоћ за
»моћи их сачувати, а трошак поправке гра-
„дова и трошак војени по уговору да буде
„царски илн српскис<.'
Изасланици су српски одмах (јаиуара
1813) отишли у Пшп и тс тачке саопштилм
Челеби - МустаФа- еФеидији п иишком пашм.
Челеби-МустаФа их јс нримио да пх саопшти

1 ГолуОица V, 2-‘М. Плшлптлји Педобини ин 181о (Исииои

М. М. ВукиЈ.спиКа) тако исто, с додатком да со номоЈ.на нојска
српска нс би могла уиотребити иротил Вусијо.
 посдедљн српски алхтком 205

Норти, али с Порте на њих није дошло ни-

какиа одговора.
Прсд само војевање, Кара1)Ор1)е, на по-
сле/гку, све срнске захтеве сведе на два
главиа:
а. да се иароду оставп ситно оружЈе, п
б. да сс не враћају у Србију Турцп с по-
родпцама којп су у њој пре1)е боравилн, но
да се попЈње царскп човек с онолико Ту-
рака с колико се уговори, а с њпм ће се
учинптп споразум колпко 1»е се Турака ра-
заслати у друга главнпја места.
Те су захтеве нзаоланнци прсдали Че-
лсбп-ефсидијп у Софијп пред крај маја. Нн
на њих није било одговора.
Челебп-МустаФа-еФендија, међу тим, тра-
жпо је увск само да се испуии уговор (што
јс значило: да сс врате градови), да се прсда
крупно п сптпо оружје п муницпја, нпкада
пишта ие спомињући о правима н о олакшн-
цама којс су пароду Вукурешким Уговором
тако1;с уговорене.1
11а Букурешки Уговор су, у главномс,
мало мпслилн н Срби и Турцн, ве1» су Србп
тражилп засебиу ногодбу ирема потребама
својпм, поглавпто се старајућп да сачувају
градове (са свпм протпвно Вукурешком Уго-
вору) п да епрече повратак п иасењавање
прсЈ^ашњпх 'Гурака србијапских. Турци су
опст упорио тражилп потпун повратак стања

Иипоштаји Нсдобшш у псииснма М. М. ВукиКевииа.

200 ВЛСКРС ДГ1КЛНК сгнскк

од ире 1804 (такође са снмм противно Бу-

курешном Уговору).
Ме може се рећи да су срискп захтевп
б 11.1 н иеоправдаин. Њима је само медостајало
иовода, јер се прп ве1» свршеиом п од љих
оамнх прнм.веиом Букурешком Уговору пијс
имало шта иово уговаргггп, п уговорепе осиово,
попгго је у захтевпма српскпм бпло стварн
које се ипсу могле пзвестп пз Букурешког
Уговора. Да су такве погодбе доиста Турци
у рапијим ирилнкама иеискреио пудили, ви-
дело се ио томе што у овај мах ннсу за љих
хтелн нп да чују. Истииптп турски захтеви
тек су тада с пупом пскреиошКу изрицаин.
Руско Послапство из Царпграда жалпло се
своме мшшстру, дамусссрпскп пуио.мо1шпцп,
за целога свога бављси.а у Царнграду (7 сент.
до 14 октобра 1812). ннједаипут ппсу јавили,
ма да је Карађорђс Мослапству о н.има пп-
сао н препоручпвао пх. С Иортс су саоп-
штавалп пстоме Руском I Јослапству, да српски
иуномоћшЈЦИ говоре какоонп ппшта не знају
за Букурешкп Уговор, нп за оно што је у
љему о Србпјп закл.учеио. Преиоручио ппсмо
Г1. И. Чичагова царпградском нослаппку Ита-
лннскому донсо јс у Цариград Ивап Југовмћ.
Италмнски се чудом чудиотоме чоку п во);еп>у
срнских послова. С ггога се Порта старала
да пм се тскст уговора саошптн, како бп сс
знали ио љсму управљати. Забуна ое, даклс,
пачшшла ошпта, н то но о сампм нојодмно-
-стима него и о начелшгм стаиовпштнма. Срби
су сс јсднако Русима жалпли, а Букурошког
т

С1Ч1СКО-ТУРСКЕ ТЕГОГ.Е ■'.■•■' -207;, ■ ' и

'• Г- 11
Г>
Уговора имсу хтоли у стварм и у практмци
да мрмзнаду, ма да су о мризмању руоком
цару м мисмему адресу нодислм. У Царп-
граду су ма Портм српски нзасланмци мз-
јавл>мвалм да ме змају имшта за Вукурсмиш
Уговор, тако да је Порта молмла Руско По-
сламство да их о томе оио обавестн. С друге
страме је турскмм мамерама м плановмма са
свмм ммјло у год што Србм ме прмзмају Бу-
курешког Уговора, м узјахалм су на то као
ма разлог вамредмо повољан м>мхову ста-
мовишту, м кад су се год Руси у кормст
Срба жалмлм како се Букуремгкм Уговор
од Турске за срмске мослове ме моштује,
с Портс је сталмо одговарамо како Србм
самм иеће за Букурешки Уговор мм да чују,
како омм тражс у својпм захтевима штс се
У 1)укуремичОм Уговору м ме иомиње, м како
јс, међу осталмм, Портм и то дужмост, да
Србе матсра смлом да одаду поштовање м
да се мокоре томе међумародпом акту. Па
мослепгу су 1гаредмлм да се иреговорп мрс-
местс из Цармграда у СоФпју м у Нммј, без
сумм.с бојећн се мсшања м утмцам.а великмх
сила у тај мосао међу Портом м Србмма.
Пс мања се забуиа иачиммла м у Азмји,
у кавкаскмм зсмљама, међу самом Русијом
м Турском. Раммје сеза јужио-кавкаске зем.ве
нпјо тачио зиало Јвсу лн турске, мли су иер-
снјскс, или су самосталне, мод турском мли
мод иерснјском заштитом. Руси су пеке гра-
довс на тој страим у мрмморју узоли, пстипа,
од 'Гурака, алм су пм сс земл>е, дање упутра,
208 ВАСКГС дгжлш: сгнокк

• као Грузија, Имеретија, Кахстија, Гуријел,

ирсдавале оаме својом вољом, траже1»и од
Руса, као повс спле, заштиту оиако исто
како су је раипје тражиле од Турске 'Гако
се тамо није тачио знало пн коме што нри-
пада, нн где јс баш права граипца. Русп су,
истппа, устуиплп Турцпма једап град нрп
ушћу Кубана, Аиану, алн п то, иротнвпо Бу-
курешком Уговору, пошто су одвуклм пз
њега тонове н разорплп га. За остале гра-
довс п земље Русп почпу говорнтп да их
од Турака мпсу прпмплп, већ да су се, прс
рата, у ПЛ1ХОВИМ рукама паходилп по угово-
рима стамошњп.ч господарпма плн пародпма,
ма да с тим инсу бпли сагласнп иекн ра-
нијн рускн дппломатски актп. И ма да су
тада Русп грдио били збуњенп снлном Па-
полсоповом иајсздом п пзгоњењсм пнопле-
менпка из овоје земље, опет почиу да Тур-
цнма впше ништа из руку не упуштају, јер
је све очевнднпје бпло, одмах тада, да сс
бсз повог рата и без пових експлпкацпја
пе може пн помислитп па пзвршоп.с запста
нензвршлшвог Нукурешког Уговора.
Тпм је истпм путсм са страие Турске
пшао п сиор у Србији. Очевпдно је да су
Турцп бнлп ради да оружјсм покоре Србију,
да би свој углед иред хрпшГапскнм пода-
ницима иовратилп, а прплпкс су пм сс за
то чпнплс веома подеспе. Русп ппсу бплн
пп неосстљинм нп пеактивпп спрам несрс110
која се спрсмала да се 1813 згрува пад Ср-
бијом. Цар је поручпвао у два у трп маха
 турскк НЛ31КРК 1813 о орбији 200

ообом: да со цариградскч иослаштк стара,

те да се Букурешкн Уговор у Србпји из-
нршп. И Србн оу, иа посдетку, понустплн
готово у свему, али Турци ипсу хтелп од
овога да одотуие. Знали су да се у тај мах
оонм речима нпчим другим није могло на
њих деловати, н хтелн су да сс тиме ко-
рнстс. Рускн посланик Италинокн иудио је,
у пролеће и у лето 1813, пре лочетка војие,
ове Форме свога иосредоваља код Срба, да
бп се српско-турски спор уредпо без рата,
алн Порта иије хтела ни да чује. Као игго
је Србс иеирестаио оптуживала да не слу-
шају Букурешки Уговор, свпма је диплома-
тима говорнла да пе може иримитн ничпјега
иностраиог мешања у иоолове с турскпм по-
даиицпма, којп се само и.е тнчу. Забележеио
је у опо време да је Порта н зато журила
сс да Србију оружјем збрпше, што се бојала
да 1»е услед Наполеонова лома састатн се
европскп конгрес, па бн том прплпком могло
што одреднти се п за Србију, ако бн со она,
онака какна јс, дотле иесаломљена одржала.
11а реду је, дакле, било да сс стаље стварн
дслом променн у корпст Турскс, н тнм на-
чипом да сс неповол.ие последнце иреду-
нреде.
ЈПто је Наполеоиова ере1»а у Москвн
обриула ппз брдо; што је он пз Русије ју-
пачки пзагнан ; тпто се по том његов антн-
рускп санез с п.еговом нссрећом претворно
у току лота 1813 у савоз антп-иаполеонов-
гки, ппшта 1шје иромеппло стаи»с тварц
ил.окго ДГ2КАИК сгпоа: и
210 ИЛСКТО ДРЖАВК огискк

у Турској. У свима тим заплетима Турска

се брниула само о својој полптпцн н о својим
!штересн.ма, не дајући се ипкада навућн иа
танак лсд. Јединп би изузетак могла бити
1806 година, алп се п тадашље отварање
војне с Русијом лако објашњава многобројннм
снориим питањнма међу Русијом и Турском.
Заплет у Европи од 1813 Турска је гледала
да употреби на своје унутрашње пословс,
безбедиа да јој иеће инко сметати. Спрам
чпсто европских међусобица, како нређе кад
јо савез бно окреиут иротив Русије, тако
н сад кад се ои окретао против Наполеона,
Турска је била са свнм равнодушна Тур-
ској бн бнло мило да је савез могао сру-
шити Русију, њенога старога нецрнјателл1,
али се оиа ннје велпком добру надала ип
од превртњивостн и бујиости Наполеонове.
V гГурској се одлнчио зиало да је сва та
нолитика за врсмс н да 1«е трајати доклс
траје и Наполеон.
Ср пској полптици такође иншта није
помогла несрсћа Паполеонова. Срнске се по-
литике иоглавпто тицало како о Србијп мнсле
Русија н Аустрија. Ова иослед!ва се од 1804
до 1812 силно напуиила злостм н бојазнп
спрам повог средишга руског утицаја, које
се створило у иекадашњем Нсоградском 11а-
шалуку. И осгалим европским силама иаро-
чито је то било неиоволшо, што им се чи-
иило да тим путе.м руски утицај иробија у
само средиште и у уиутрашњост Налканског
ГЈолуострва. И кад су се после Наполеоиова
 ДЛР ЛЛЕКСАИДЛР 1813 I! СРБИЈЛ 211

нзгнања Лустрнја и Русија нзмириле, зебње

за Србнју нису шшало попустпле. Србија је,
у иеку руку, улазила у жртве тога измп-
рења. Метермих је у јесен 1813, кад се свр-
шавао посао са Србијом, пзвестно аустриј-
ског послаипка у Цариграду, иаредивиш му
н да Иорти саопштп, како је цар Александар
нзјасино се да се нс мнсли мешати у распре
Портиие са Србпма.1 Ма да ми имамо друге
иепосредиије нзвештаје којн нам с.ведоче да
сс цар Алексапдар жнво интересовао за нз-
вршење Букурешког Уговора у Србпјп, опет
оу нешто пзмирење с Аустријом у 1813, нешто
страховитн догађаји Наполеонова лома ба-
цили цара Александра у полнтнчии антн-
револуциоиарнп мистнцизам, који је створпо
Свету Алпјанцнју н који је дао лравац по-
следпзој десетинн година владавпне Алексан-
дрове. Знаменито је да се у тој десетинн
година владавиие Александрове српско пи-
тање штје руском помо1»у нп корака иапред
крспуло. Истом пред смрт цар Алексамдар
се вратио к мислима својпх млађих годнна
о балкаиским хришћаиихма п пошао к нравцу,
који јо ио том његов насдедник цар Нпкола I
извршпо.
У том ое видн како је неновољна бпла
политпчка сптуацнја по сриску ствар у го-
ДИИ11 1813. Још при потврђпван.у Букурешкога
Мнра видсло се да јс султан Махмуд намн-
глпо да Србе сломн и да нм сс осветп по
В. А. > л.ашшки. Матсркин 1л. нст. иост. г.онроса. Москпа
1901, стр. 180.
14*
 ■
212 ВЛСКГС ДРЗКАВЕ СРПОКЕ

томс што је одмах нзјавпо да осмоме члаиу

тога уговора о Србнјн иотврду одрнче. Чим
је руска војска оставнла Влашку н Молда-
внју, та је акција новерспа Хуршпд-паши,
п он се за н»у озбп.вно саремао целе зпме
1812—13 и целога иролећа 1813. Колико је
тврдо одлучеиа била ова акција, впдп се ио
нзвештају о конФеренцнјп рускога носланика
Нталпнскога, држаиој 29 маја 1813 с тур-
ским мшшстром иностраинх дела у Царп-
граду. Сва средства јс нудно руски послаппк,
да одврати Турке од ратоваља, алн без
усиеха.1 Г1о томе се види како се прегова-
рањем са српскнм изаслаиицима заиста тра-
жило само да се време иротегие.
Унутрашњп положај у Србијп био је
непово.ван како сс само могло помпслпти.
Некако је цсо свет осећао да је несрећан
свршетак неизбежан. Општа малаксалост п
неповерење у своју снагу (укорењспо још
внше турском пајездом од 1809) беху завла-
далп од врховног вођа до последњег ној-
нпка. Што су у августу 1812 отишли Русп
и што сс знало да је ме1)у Русијом п 'Гур-
ском мир, изазивало је у иароду осоћање
усам.веностп п напуштеиости. Пезадовол.ство
с Кара1;Ор1;евим нопуштањем Младепу н с Мла-
деповом политиком, за коју се говорнло да
је свему крива, било је на вршку: Из бојие
ирокламацмје, писане марта 181 3, а разаслано
21 јуиа из Тополс, кад се сва војска кре-
тала на иозицпјс, видп се како сс пароду
1 В. А. М;1Т<з|>1а414, стр. 10-Ј.
 КЛРЛЂОГБЕВЛ ПОС.1КДЊЛ ПГОКЈЛМЛЦИЈЛ 213

иије омело казатп пстниито стање ствари.

»Тако овога лета — говорн прокламација
)>— наш покровитељ (т.ј. цар Александар)
»мир с Турском учини. Ми смо н за пас
»иреДстављали како ћемо и ми остатн да
»иаш нокровитељ о турским царем утврди
»како што су цареви и учинили, али иа
»овај начии: да ми по иешто цару турскому
»одсеком иа годииу дајсмо и да смо сами
»за себс, н да се Турцн ме!)у иас не ме-
»шају п да се нс иасељавају нити у градове
»ипти у паланке, п да буде једаи царски
»човек мс1;у мама с којим ћемо сва дела
»уирављати«. По том се паводп како је сул-
тап одобрио све игго је за народ тражено
прско ериских пзасланика у Царнграду, алп
како п јањичари, касабалије, спахпје, »па-
»лапчанп нпсу хотелп укабулптн (прпмпти)
»но искали ово од нас да учиие: да иам
»уз.чу све градове п тоиове, у градове војске
»да се иапумн, но палаикама Турцн да се
»иасељавају, а пајпосле — што никада ипјо
»било — ишту н оружје да иам узму. И то
»су све иреко царске воње искалп, и да им
»будсмо подножје горе ио што смо и бплп.
»По па то се иашп иослаипцп ннсу хотели
»согласпти, јорбо су зиали да иарод иа то
»прнстати неће, н када би се до тога упу-
»стили, да смо жнвот п главе нзгубнлп, а
»по волјП царској давалн су блага колпко
»су искали од царства, н да буде један царски
»човек ме1)у иама с којнм ћемо сва дела
»управљати. II на то се јањичари, касаба-
 ■
214 ИЛСКРС ДРјКЛНК СРПСКћ

„лпје, сиахије и налапчаин сагласити иису

»хотели, но скочплн па цара, и ту јс велика
„кавга била. Из тога су п носланпци паши
„без надежде дошлп, п цар турски рекао
„пм је: Ја иа оас војску иодизати пепу, а
пкасабалије, сиахије и ааланчаии сами ие могу
»вам пишта учинити, но се од њих браните
»као и до сада.(к
Опа полнтнчка басна показује пајјасиије
какав јс бпо положај у земл.н. »Јер, браћо
Анаша — узвикује Карађорђе прп крају тс
„прокламацпје — царска спла на иас поћи
„иеће, а другп којн нође, бојатп га се не-
»ћемо. М до сада су миого мута на иама н
»царске снле бивале, па смо се одбрањивали,
„а мпого смо слабпјп но данас бивалпс<. Про-
кламацпја, дакле, .нредставња положај 21
јуна 1813 у многоме слнчап ономс пз 1804,
у самоме почетку устанка. Стварп су, међу
тпм стајале са свим другојачпје, и про-
кламацнЈа јс у томе гражнла средство да
нробуди уздаље п огорченост од 1804 године. I
П акција се, иајиосле, отпрчие с три
војоке: уз Дунав, ипз Мораву и нпз Подриње.
Српске старсипше су бнле сломл,ене оним
што је већ дотле а н пре рата замесило се
било. У томе тренутку, када је требало раз-
вити најве1|С устаоштво и иајвећу енергију,
онп су бнли обузетп иеоиисапом малакса-
лошћу, нарочито Карађорђе. Горчиие од Бу-
курешког Уговора, који нису могли ии да

Гол) бпдн \', -02—2К0.

 МЛ.1ЛК0Л.10СТ С1Ч1СКНХ ОТЛРКШ11IIЛ 215

схвате нн да прогутају; осећаље да су сами,

без икакве заштите п помоћн, пзложеин све-
коликој сили турској — сву су им снаг\
одузпмалн. Несрећне политичке трзавице од
годиие 1807 у папредак; варлшве наде о
всликој добптп које су пм светлуцале на
крају прнмпрја и иред рат 1809 и но том
1810 п 1811, помутпле су ону прпродиу про-
стоту којом су со држали и борили 1805 п
1806, кад још нису ничије заштпте нмали.
Живећн већ девету годпну животом потпуно
самосталнпм, Кара1)Ор1)е н другови његови
осећалн су сву несталност своје тековине,
која још иије била стокла инкаква међуна-
родпог уговорног призиања п потврде. Као
пеодо.впва брига конала их је жеља за утвр-
ђењем и сталиошћу онога што су у ру-
кама држали. У многпх се веома раио про-
буднла мпсао иа личне корпстн, које би моглн
имати од својих дотадашљпх заслуга и од
руске заштите. Мз руских архнва видимо
како јс Карађорђе још 30 марта 1813 обра-
ћао се преко Недобе Р.уснма, молбом да
му се допустп преселпти се у Русију.1 Има
још један доказ да се у 1813 у почетку
лета радпло на нресел.ењу срискнх старе-
шпиа н народа у Руспју. То је једно писмо
од 15/27 јуна 1813, упућеио цару Алексаи-
1 Нлисмптај А. Пол.ена иајуна 181*Ј. Нсииси М. М. Вукиће-
ннћа, В. А. Уљаницкн, аМатеркин, 172, где Иодоба иисмом од
28 јуна 1813 тражн одгооор иа ту молбу. С тим је у ио;ш
н нисмо Недобиио мниистру Гумјапцоиу од 17 маја н друго од
б августа 1813. Псинси М. М. Вукићевића и:< нетроградских
архнва.
21(3 илскрс држлш: срискк

дру, у ком сс даје мисао да се од иоољених

Орба ирави нека врста појипчке граиице у
областпма око Дњестра.1
У војип која се отвбрила с Турском ио-
казало сс ишрпмице да пове војводе, по-
ставњспс после др*.кавиог иреобража ја 1811,
нс одговарају потребн. Указп нп оида пмсу
моглп да даду пп дара војводског, нп ју-
наштва, нп ирегнућа. У тој се тек прнлицп
нотпуио добро видело како јс полптнка Мла-
денова од 1811 биларђаво смншљеиа. Најгорс
је, ваљада, било што су се прилике биле тако
сложпле, да су се свп иослоип по томс уставу
засталп у рукама Младеиовнм, тако да је
он као војип мнмистар ммао у рукама п само
војевање Приповедало се мпого о сукобу
изме1;у Кара1)ор1)а п Младенао ратном плану
за одбраиу у 1813 годнни. Као војии мн-
иистар, Младсн је био распорсдио војску,
шанчеве н спрему свуда по границп, бри-
нућп се непрестаио да се ие напусти Брза
Палапка, његова имања ради. Кад се састаиу
Кара1)0р1;е п многе војводе у првој десетипп
јупа 1813 у Јагодпии, одакле су мислнлн
дал>е свак на свој положај, Кара1)0р1)с беше
ночео наре1)ивати да се напустп Тпмочка
Крајмна, иа да се ухватс познције од Дели-
града плашшама п шумама к Порсчу, мп-
слећн нарочнто да сс Хајдук-Велжо нс за-
творп у Пеготину, како је Младеп био па-
родио, уздајући се да чако сачува Брзу Па-

В. Иогшшј)|. Разборг сочинс1г. II. Л. Поиопа, стр. 2-Гј*

ч
 |;л1»л,во1>'Б1:» н.1 лн :јл ио.м:»лн»к

л<чику. Младон пе нрпотано па иролГону снога

нлаиа којп ос већ извршпвао, а Кзра1;ор1;С
со од раздраже1ва тако разболи, да су га
јсдва жнва однели у Тонолу (6 —12 јупа
1813). Младоиов план со одржм, а Кара1>ор-
1;ев — одбрапа концентрацијо.м снагс у збп-
јенијим и згодиијнм иоложајима — пропадне.
Тачност Кара1)ор1)ева предвиђаља покаже
со одмах. Турцп ударе на Иоготин, и по пс-
среКн Хајдук-Велжо већ 18 јула ногнне,
отворпвшп широм пут Турцнма на тој страпи.
На Моравп и иа Делиграду нпје бпло Ка-
ра!)ор1)а, као што је било смишљено пре
омога сукоба у Јагодннп.1 Карађор1)е је послс
болестн излазио само око половпие августа
к Дрнни н иаредио да се браин Засавица п
Шабац. Хуршпд-паша опет обп1>е Делпград
као п 1809, п већ је септембра био на ушку
Мораве, спрам Смедерева. Ту се Кара1;ор1>е
показао носледњи пут војсци на дап 20 сеп-
тембра 1813. Алп чим се ом вратп к Бео-
граду, Турци пре1)у Мораву тога пстог вс-
чера, п војска српска прсне на свс стране. *
Па иакост, те исте му ноћи Јаин1шјс Ђури1|
донесс глас да јс п војска босанска иред
Шапцсм. То свс заједио преврши чашу гор-
чпне, п оиако препуиу, и Карађорђе зажмурп
п — пређе у Зсмун, где га аустрнјска власт
одмах шчепа у руке п лпшн слободе. Кад
јо 0 октобра 1813 стпгао у Царпград глас
да јс турска војска. опст заузела Београд,
1 Казинаи.о II. Јокаћа из 18*11, псома зиамонпто. Извештај
Нсдобпн од јсссни 1818, М. М. ВукиКог.иКз нсипси.
 •
218 влскрс држлш: српскк

Шабац и Смедерено — три дана су по три

иута пуцали топовп у Цариграду п па Бо-
сФору у славу тога догађаја. Толпко је цењси
тај добигак. Ауетријскоме је посланику сул-
тан тнх дана поклоиио бурмутпцу у брплп-
јаитпма, а драгоману други неки поклои. А
Србнма је по том трсбало упорног труда
пуие 54 годиие, докле 1867 ппсу под кпс-
зом Мпхаилом опет градове заузели!
 ЗАВРШЕТАК

Тако је завршен први српски устанак,

започет пре сто година.
Посиеницнма љеговим и целоме ондаш-
њем народу чинило се у тај мах да је све
пропало, јер је нзгледало као даје све ио-
враћено у стање пре 1804 годпне.
Остала је бпла, међу тим, једиа једина
скупоцена тековпна иетакиута.
То је свечамо ирнзнање Портпмо у осмом
чламу Букурешког Уговора, да се Србима
даје њихова унутрашња автономпја.
То призиање се није могло ии топовима
м11 ватром разрушитн. У њему је најдраго-
ценпја добит нрвога српског устаика; у њсму
је васкрс државе српске у XIX веку. Јер баш
зато што су Турцп с Букурешкнм Уговором
тако поступали, неопходна су поотала међу
Русијом п Турском како објашњења у Царп-
граду (1818—1820) и у Акерману (1826), тако
п нов рат с Руспјом (1828 до 18291, којим се
цело питање коначно завршило.
Али као год што бп тешко што било
од добитака првога српског устанка без дру-
220 ОЛСКТС . 1РЖАИI' СРПСКЕ

гога (киез- Мнлошева од 1815 године), тако

ни други устаиак не би могао нп постатм
без првога п без руеко-турског Букурешког
Уговора, п ако оида Србн о овоме носледњем
ипсу хтелн нн да чују.
Ме1)ународнп уговор какве вслнке спле
’с Турском бпо је једпмо јемство за ослобо-
1)он>е Срба. То су врло добро знали сви срп-
скн нарапггајп од 1792—1830. Међународнп
Букурешкп Уговор бно је средство који.м су
заиста спасеии свп плодови првога устаика
од првог до последљега, оспм једииих гра-
дова у Србији. Тај уговор је помогао кнезу
Мплошу 1815 впше по пшта друго: он је
послс спасао Србпји и пајмаље село, осло-
бођено ирвим устанком. Али је цела истпна
н то, да је катастроФа од 1813 силио уназа-
дпла дело ослобо1>е1ва срнског и да бн се
опо много брже сврншло без те катастроФе.
Мзлппша бп н бесплодна бпла дискуснја о
томе: да ли сс та катастрОФа могла пзбе1пт
нлп не. С тога мп љу и не додпрујемо.
Велика дела пародма не змају за л>уде,
за н>ихове задевице, н>ихове суревтвиве жоље
п завпсти. Дсла народиа траже посленике
п траже истрајиост у послу, без обзира на
осећаје, радости п жалости, л>убав и мржљу,
међусобие симпатије н антппатије тпх по-
слсннка. Тога ради л>уди настају п простају,
истискују се и сметвују ио својпм зпап>има,
вр.шнама, умсшиости, по својим страстнма
и слабостима, по свпма олучајпостнма среПе
— а дело народио стојн као свотао споме-
 3 Л и 1» Ш К Т А к 221

ник свеколнкога заједиичкога рада, у то-

лнко чврш1|С у колпко јс на ширим и по-
уздаипјпм осиовама нодигмуто.
Мир пеиелу свију иосленпка којп су
пзлилп труд свој у то дело; иечита слава
сиомену њихову у народу!

*
«еснсблЦ
• • ■'
 ПРИЛОГ
АВТОНОМНА НРАВЛ АРХИПЕЛАШКИХ ОСТРВА
(Пиди стј). 1б;{—184)

Кад је руски ноолаипк у Ц.чриграду, оарои (’тро-

ганои, посл** ручиог писма цара Александра од-М5
ионемора 18181, нисанога ил Ахена султапу Ма\-
муду о Вукурешком УгонЈру, јаче ночео радптн у
Царпграду о потпуном пзвршеп.у Вукурешког Уго-
вора, настало је у руском царпградском посланстпу
жинл>е иитересопаи>е за српска ирапа п стараи.е да
срискп ононремени пзасланици н преговарачн из пс-
зиаља илп но неразумевап.у не иокваре самп овоје
нзглоде турском какном ооманом. Очекују^н да из
Сроије до^е попа ленугацнја, да иа оспову Букуре-
шког Угопора ирсгоиара о правима Сроије, барои Стро-
гапоп се у јессп 18*20 старао да пспод рукс сазна
какна 6и се права могла добитп за Србпју. Један дра-
гоман с Иорго казао му јс: да 6н Србнја могла до-
бнтн нлп праиа која пмају Румунп у Влашкој п у
Молдаппјп, плн права Архипелашкпх Острва, Стро-
ганов је, 23-лг плвембра 1820, о томе нзвештавао
кнела Милоша. учеКн га да Србија може иа основу
Цукурсшког Угонора бнраги шга јој ТЈ)сба изме!,у
тпх праиа. Ирпмера ради нанодио је како Влашка

Тсчјст у кн.и.ш МошоЈгс$ <1и цппос ХнмЈаз 8о1Иг«*, Ујеппе

1899, стр. ЛО.
221 нлскго дгжлнк сптокк

гма права: да оправља старе п да зпда ново цркве,

п да то можс н Србија тражити : у Влашку турска
војска не може улазпти — то п Србпја може датралш,
иокључившп — наравно — градске гарпизоие. У он-
ште Строгаиов је поручивао: да се Србија стара да
у своје тражбпне уврстн све сиоје иотребе, без об-
зира находе ли се оне у других или ие.1
Права Влашке н Молдапнје у Србпјн су бнла
бол.е позната. Зато су се опа и помињала чеото још
од 1790—I године, кад су нрпн пут прилнке доиеле
да се у Србијн иомиш.ља на автономпју слпчну оној
која се, утврђена руском заштнто.м по уговору Ку-
чук-Кајиарџиском 177-1 . палазила у В.чашкој п у
Молдавнјн. Готово иишта нпје бнло познато о пра-
вима Архипелашкнх Острва, и ако се у »вима иа-
лазило то нсто, а у Вукурешко.м су Уговору по-
пменце била по.менута. Тајпи разлог што је у текст
Букурешког Уговора унесеи нзречан помен Архп-
иелашкпх Острва, а није нпшта помеиуто о Влашкој
п Молдавпјп, у томе је што та а|)хпнслашка нрава
ннсу имала никакве ииостраие трантијс. Са.м стнл
уговора иаговештавао је да срнско-турска ногодба
о автономији ваља да носн чнсто унутрашљн зна-
чај. То што сс у Србпји мало знало о Архнпелашким
Остриима, одлучује иас да се па овоме мссту по-
забавимо тпм ирсдме.том још мало.
Кад је крсташкп рат Г204 довео до узе!»а Ца-
рнграда, до расиада Визаитијског Царства п до осип-
ван»а Латинског Царстга у Царпграду. Внзантијско
се Царство распало у г.пше комала. Млетачка Репу-
блпка, некадапш.и васал Впзаптпјског Царстпа, тим
се догађајсм корпстила вишс него пко, утврдивши
тим начином оснопс својс иоднпје моЈш. Архппела-
НЈГ.а Остјшл, раипје понајвпше нол унраном впзап-
тијског лдмирала Флоте, иринадну па деоби царства
Млетцима, а републнка пх одмах у<•тупп олима којн
пх заузму и прпме се да пх бране н лржс под мл«—
тачком вј|\<шпом вл;мн1.у. 'Гако се тај део Внзантпј-

II. А. ЈIопои. Москои. Ун. И;ш1л:тјл 1У0(Ј- 07, Оц. *Ј, У7.
 ЛКТОНОМНЛ 111’ЛНЛ ЛРХ1И1Е.1ЛПГКНХ ОСТР11Л 2*25

ског Царстпа распадис иа васалне самоуправне обла-

стн, налпк на 'Дубровник, Задар и осталс градове и
областн Ладранскога Ириморја. којн су, том прили-
ком, такођо коиачно изашли из ааједннце с 13пзаи-
тијским Царством. Снорадска Острва Архинелага, с
Родом као средишњим и најглапинјпм, услед тога
надну 1309 руке крсташкога болничарског реда Св.
Јована. Кикладска оотрва с Наксо.м иа челу одно-
јпла су се готрво од свакога у незавиону п »јводину,
која је своју автопомију чувала разнпм средсгвима
п спр»ам Цариграда и спрам Млетака. докле је год
могуКпо бнло.
Нн познпје, кад се Латипс ко Царство скрхало, н
Низантијско се Царство (без сгаре снаге и простран-
ства) 1*204 у Цариграду васиоставнло, власг се вн-
зантпјска пије са свпм нп свуда иовратпла у тим
крајевима. Ђсновл.ани. страснн супарнпци Млетака,
н.чрочнто у с«1>ерп 13пзантнјоког Ц.чрства н па Црном
Мору, н гусари, доса!)Ивали су мпого млетачкој вла-
стн у Архпиелагу у другој поли XIII н у првој XIV
века. Острва су, ири свем том, наставпла свој ав-
тономии живот. ио пачииу дал.матпнскнх п осталпх
автономннх градова, којн оу с Млетачком Реиубли-
ком бплп у такпм пстн.ч васалним везама.
Тај се ред отварп затекао. кад је непуннх сто
годпна иозннје иасгала турска најезда и новп и ко-
пачни лом Внзантнјског Царства с љомс. Пајезда
'Гурака пз Мало Азпје навалнла је иа та острва још
у првој половиип XIV века. Лош 1335 сва су готово
Архппелашка Острва иотиала под даиак аидпнском
господару Омару. Дапак се тај пмао сматрати као
сткун за миран жнвот по дотадашп.ему. Пошто се
пе!» сврншло с балканскпм државицама н с Валкап-
скнм Нолуострвом, дошао је ред иа прнморске обла-
отп и па Архнисла1пка Острва. Отуда сплнп турски
ратови с Млетачком Републиком.
Онако псто као што је Дубропипк, пооле пада
срнских држава, продужио с Турском дотадашњс
угопоре » а Србима, пе нрокндајуКи исто тако овоју
исзу (' Мдетачком Ропублпком, п Лрхиислашка су се
111СКГС дгждкк сгискг 15
 г

226 ВЛСКГС ДРЖАИЕ СРПСКК

Острва иопијала по околностима опако како се могло,

да би се сачувала автономпа права, која су МлечиЈш
умели врло мудро пггптити н поштовати. Витезовп Св.
Јована на Роду и на Спорадпма држалн су се доста
дуго, поглавито помо^у са запада, за коју се и напа
старао. Њих је потчинио и коначно пстисиуо нз
тих ноложаја тек султаи Сулејман 1522 (дакле ио-
сле узе1>а Београда), оставнвшп мештанима авто-
номпа права, да би нх за се боље везао. Услед тога
су се витезовн Св Јоваиа попукли на Малту. Главии
папад на Архипелашка Острва бно је 1537, када су
грдно пострадала од Турака. Као што су раније, тако
су и тада старији господари свнма средсгвима ста-
ралн се да се с Турцнма погоде, управо да од љих
годишњим данком откупс своју автономпју. Око не-
кнх су (као око Крита) бнлн крвавп н дугн ратовн
с ЈМлетцнма. Иа послетку је XIX век пре грчкога
устаика од 1821, застао на ве1.ини Архппелашких
Острва автономпа права врло различма и каткад
веома раншрена, н ако су онаколика прнзнавала
врховму власт турску. Сва су та права била непо-
уздаиа, пошто за њих мнје било иикакве ииостраие
гарантије и иије их било могуЈ.ио брашгги. А Турци
су их са своје стране у глакноме држали п пошто-
вали нгго су се, порадн морског положаја острва и
разлпчне н.пхове ирироде, н они палазпли у истом
ноложају као средншња власг. Ииги су се острва
коначио могла отетп илп одбраннти од турске вла-
сти, нити су Турцн могли на њпма своју власт вр-
шити крепко, у свако време н без ирекнда, као што
је то био случај на сухој земљи.
На Роду и иа Спорадима, на прнлнку, султан
је Сулејмаи оставио иароду автопомна унутрашња
права, с ногодбом да стаиовпнштво даје одре^еп
број л.уди за Флоту турску, пошто је тај начип во-
јевања бмо н дотле најпише у обнчају иа тим остр-
вима. Повластице ггак гогадела Архинзлашких Острва
сасгојале су се, у главноме, у ове три тачко:
1. Свако од дванаест Спорадскпх Острва — Ка-
лимно, Сими, Лој), Патмо, Икарнја, Асгииале, Писар,
 ЛИСТЕИа

ЛПТОНОМНЛ ПГЛНЛ ЛРХ1!ПЕ-1ЛН1КИХ?^Н1^Р^1^Р *%27

Те.ч, Халкн, Карнат, Кос ц Кастелорнао — пли1|ало јс

Турској олре^еии голшињи дапак одоеком, и оснм
тога пису бпли дужни илај.ати нпкакву лругу дажбпну.
*2. Станопници гнакога острва имали су праио
да сноје уиутрашње послове управл>а,ју изборном
домаКом уиравом но својим обичајима п нЈ>едан>пма.
3. Врхоипа иемаљска власт пмала је на сваком
острву по једног чпиовппка као свога представпика,
који је имао дужиост да је свагда у сиоразуму с
дома!.ом нзбориом вла1п1.у.1
С ДЈ>уге с гране зпамо да је рапије Родом упран-
љао изабрани старешииа (папиб. којп се бирао па
управу за времс докле жнвн. Уз Род ишла су као
његовс областп остала још ман.а острва. Дапка се
Порти давало иб мплиоиа гроша на годипу и но
једма спре.мљена Фрегата сваке друго илптреКе године.
Годиме 1835, носле грчкога устапка, султан
Махмуд је острпнма Икарнјн, Патму, Леру н Калнм-
ну потврдпо старе аооллстице, и утнрдпвши ла та
н даљс остану с Родом као пггојебнло од старпна,
наредио је да опа сваке годнме илиИају оОсеком
утнр^енн дапак царству у 80.000 гроша, п осим
тога ди им се ншита више тражити псможе, (Јстрп-
л»анпма се самим остављало Оа тај дап.чк мсђц содом
ио сиравсдљивости и ио имуКпости разрсоку, иокуие
и у два рока власнпку турском на Роду положе.
Уз то се, онет, сваком горе по.меиутом ост|>ву обез-
беђује самоуирава у упутршињим иословима, ире-
поручује им се да сгоје представипке за упрану у
Роду бирају олободио међу честитим л.уднма п да
се чпповппци с Рода пе с.чеју ничпм мешатп у уиу-
трашн.у управу појединпх острпа, оспм што од н.нх
даиак примају. Острвл.анпма се нарочнто утврђујс
ираво да својс сиоровс и иословс расирављају са.чо-
сга.чно иа свомс абору свике године изабрлних аа-
стуиника. Ч\чкаи се једаи Фсрман 1835 послао тур-
скоме упранинку Архнпелага, а другп је знаи*а п
1 1Г.чаи аахшиитн за иодатке Њ. Е. Хниократу Та-
ндарцос омшдији, бнв. шегу иолитмчиог оде.мчг.а у Архнпслашком
Пилајоту.
228 ИЛСКГС ДРЖАПБ сгпскк

тврЈ)С ради иредат острвљанпма, што јо з.чипслно и

у Фсрмапу самом. Познатп су, заиста, и старији Фер-
мапи султана Осмапа III 1754—1757) и султана
Абдул-Хамида I '1774 — 1789).1 Вндп се, по томе, да
ј«» п у Турској вредио обпчај да се акти о иовла-
огицама од врсмеиа до времеиа, нлн прнлнком иро-
мене па преетоду, иотврђују.
11о другпм острвнма Архпполага на Саму, Хију
итд. било јо. мање више, тако исто, према првим по-
годбама ме!,у стаповнпштвом п Портом.
Ма Кикладскпм Архннелашким Острвнма Иакс
се у го исто време 1537 погодио с Турцима; да про-
дужн сиој дотадашњп автоиомии) начин жнвљења, а
да пла!|а Порти на годпиу 5000 дуката даиака.г А
у једној старнјој геограФији, гатампаној 1813, има
белошка о том нстом Максу (Иакснјн): како је некада
био република: како је п под Турцпма сачувао сло-
бодну управу; како на њему стаповништво само
бирн саојв уар.чвникс) како никакао Турчин пв врши
никпкву олнст пи остроу; како је свак властап одсвог
имаи.а, и како су гоњења па острву пеома рстка.3
Тако је бнло с Наксом, главиим Кнкладским
Осгрвом. а исто тако и с Апдром, Милом мтд Само
је све било веома несигурно, н мењало се час на
горе члс на бол*е, према нолптичким догађајим.ч нлн
немириим људима. То .је била слаба страна те ар-
хипел.чшке автономије без нностраног по'гвр1)еп.а, ио
иогодбама с Портом илп са султаиом. Иста Кшслад-
ска Острва: Андро, Иакс, Мпл султаи је Селнм, иа
прилику, дао своме омил.епом дворанииу Леврсјииу
Микезу, родом Португалцу, којп јо 1570 као војвода

1 Текст ФОрмаи;!, штамнми н.ч грчком јолпку. л.убааио ми

јо носл.чи од дра Мил г. Г/араиокира, царнградског адиоката, ])о-
дом «•■ Калимна. За то нмам нахпалитн иосредрнаи.у г. I«. Груи-
чениГа.
1 Г)-г К. Мор!’, (|0ж:}ис1Пе Лгг Гнко1 Аш1гоз. ЗИгииде 1)о-
пгЛПо (1ог кат8. ЛкаЛомпо XVI, \У1гп 1855, с'гр. 12(1.
3 1Лп(1иог [/. 1’г. 1)г., (|С!п;1!(1о (1ог опгорГизскоп 'Гигкст,
\\*С1шаг 1813.
 ЛВТОНОМНЛ НРАВЛ ЛРХИНЕЛАШКИХ ООТРВА 220

Јоснф од Накса тамо и умро.1 Кроз све те иромене

уиутраиива со самоуправа инак држала тврдоЈ.ом
обичаја н шгтересима самих становпнка.
Има зпачаја што сс цепање Турско почело и;»
тој страии, од пстмх острва. Ма да су Јонска Острва
остала под Млетачком Ренубликом, опа 1797, ири
иаду те реиубликс. заједно с јогн иским њепим обла-
стпма, подпадну иајире иод Ф(»аицуску. Руска н
турска Флота отму нх 1798 од Фрапцуза. п уговором
међу Руспјом н Турском од 9 21 марта 1809 уста-
иови се чувсна и свуда па Балканском Почуострву
нозната Републнка Седам Острва, ко.ја је као пример
имала велнког утнцаја иа хрши!»аиски нокрет XIX.
века у Турској.2
ПсгоЈшја самоуправннх облпка у Турској за-
служује свакојако више нажње но што су јој до сад
иоторпци иоклањали. Ве(»а студија на опом пољу
колпко је данас тешка, толпко бн се обплатијс на-
градила корисннм и знамешггпм ресултато.м.

г <гч*
\у, ' ЊИЖАРА

.ч
...

1 П-г К. ИорГ, 0<-‘8с1|. <1. 1п8о1 Лш1го8. стр. 12!*.

К<н1осач:1с1п, ИошшшЧе <ч 1ез 11с8 ЈопЈоппоз 1797- ЈсОН.
Рапа 1899.
 К ЉУч
Лбу-КеКнр-наша, 1702-1 70 4,
у Београду, стр. 12.
Ага-Хаеан-иата 1802 ностав-
л.ен за незпра у Београду,
1 6:—огишао пз Бсограда, 2 0.
Автопозшја Београдског Па-
шалупа — Србијс — СТр.
4; после Свпштовског
Мпра но Фермапу од 1793.
10, 12; зашто је по-
знпје нала, 21.
Автопозшја кнсжипска фсдс-
ратнвпа у Србији, стр. 13 0.
Автопозшја Влашко н Молда-
вијс под руском заштитом,
стр. 7.
Автономија Србнјо но Јашком
Иројекту (види Еукурешки
Мир), стр. 108.
Автонозшју Србијо нол.ан био
признати 1 808 Мустлфи-ии-
ша Барјактар, 9 6.
Адакалс ио иредлозима 1%. /С.
Рооофинииини од 1808 п-
мало нрппасти Влашкој, 99.
Адрсса лахвалностн српскпх
г/гарс|пииа 1805 у пролсБс
нару руском, стр. 40; —
Скупштппс у НраБсшнин-
Ш! 1812, 198.
Азијекс гранпцо у Букуре-
шком Уговору, 17 7.
Аксентнјс .мптрополпт ћустсп-
дплскп, 83, 1 2 3.
Алај-бег у Бсограду 179 3 у-
мореп од јаљнчара, I 4.
Длсксаидар цар, у јоссп 18 05
мол.си од Срба за помоћ,
4 4; — и и.сгопо мнслн с
г.раја 1808 о автономиој
Формацпји Србијо, 102: —
нијс одобрио конпснцнју
Паулучнја. 73; —п лична
му унутства за нонашаљо
љсговнх чпновнпка спрам
Срба, 7 3 ; нозадопол.ан
прпмирјом од 1807, 78;
— ннјс хгсо потврднтн Ро-
дофпнппннои уставод 1807,
стр. 143; — псзадопол.ан
радп.ом Гланио Комаиде у
Вдашкој, 10 1; — п ризлог
си кога со 1807 мнрпо у
Тилзнту о Паиодооиом, 150;
 К Љ У ч
— н састанак с Наиолео-
ном у ЕрФурту, 9 0 ; — 1811
нудн Србију цару аустриј-
ском ради савсза, 107; —
одобрпо прсма Турској гра-
ннцу Ирут, 177; — још и
на крају 18 11 заузпмао со
за независлост Србпје у
нреговорпма, 180; — 1812
нримио срнску дсиутацпју
ради Букурешког Мнра, 1 78;
— нсзадово.ван радљом Ку-
тузова у Букурсшком У-
говору, 180; н љсгова
лпчна оцсна Букурешког
Уговора, 192; — п љсгово
личпо стараљс о извршсљу
Вукурсшког Уговора, 209;
— II српско-турски ПОС.10-
вн носле Букурешког Уго-
вора, 2 11; — н анти-ре-
нолуцпонарнп мнстпцнзам,
211; — п нптсресоваље за
СрбнЈу последљнх десст го-
дпна владс љеговс, 211.
Алексниац 1800 заузслп Ср-
би, 40; — бој на љсму
1800, 50.
Ллијонцијл Свста п п.сп по-
станак, 2 11.
Лнакра грид иод Кавказом п
сксла блнзу њога, 177.
Аиана град иа севсро-источ-
пој страии Црнога Мора н
пзвршољо Букурошког Уго-
пора, 2 08.
Архииолашка Острва п љих-
на автоиомнјп, 143; —
као прнмор автоиомиих ира-
231
па обећапнх 1812 Србпји,
183, 222.
Лспсрн, 119.
Лустсрлиц, 45.
Аустријл се 180 4 у Цари-
граду заузима за Србе, 2 5;
— п љсиа пачела о бал-
капскпм зем.кама, 152; —
и њепа радља прогнв руске
полптике иа Баикаиском
Иолуосгрву, 123, 153; —
1810 радпла на измнрељу
Срба и Иортс, 155; — н
љеп тежак положај 1809
до 1810, 15 4; — н љена
с«1»сра, 157; — н љепн пла-
иови послс савеза с Наио-
леопом, 157; п љени
радља протпв Букурсшког
Уговора, 190; — 1812 ра-
дила па збачељу великог
всзира Ахмед-иаше, 199; —
снрам Србпјс 1804— 18 13,
210.
Аустрнја и Русија мољају
180 4 мисли о сриском у-
стаику, 25; — у ночсгку
1800 носредују у Царигра-
ду у корнс-т иобуљоннх Ср-
ба, 45.
Аустријска војскл 1808 на
границама Србпјо, 12 5.
Аустријска окуиацнја Срби-
јо, 3.
Дустријски доо нрн подслп
Турско, 8.
Аустрнјско - опглвско-турска
груна у 1808 9, 94.
Аустрпјско - руеки савез, 8;
— п Тплзнтскн Мир 93.
232 ИЛСК1Ч’ ДГ.КЛПК сгнскг:
Лустријско-француска војиа
1809, 1 19.
Лустрпјско-францускн саиез,
Р 2; — од год. 1812, 177.
Лустрофнлска иолнтнва мсђу
српским сгарсшииама, 132.
Лхмед-наша, нелики всзир,
норучио Кугузову да тражп
граипцу реком Прутом, 177,
— збачен с всзнрства, 198.
Баба-даг заузет 1809, 111.
Багратпон кноз добпо ко-
мапду па Дупаву 1809 г.,
112, 101 ; — у војеваи.у
1 809, 114; — прима у де-
ксмбру 1809 срнскс депу-
гате у Хпрсову, 13 1.
Бан.л и бој Карађорђев 1810
иа љој, 103. (Впди Соко-
Бања).
Барјактар Мустафа н њсгова
бупа, 80.
Белграџик 1809 нападао Хај-
дук-Вељко, 114.
Београд 1804 опеелпСрби, 25;
— н опсада од 1800, 55;
— варош узели Срби, 57;
— град узсли Срби, 57; —
180 7 Порта рада била да
заузму Французн, 09; — п
аустријскс тсјкљо, 153; —
п Наполсон, 15 9.
Леоградски Пашалук и тре-
ћа аусгријска окунадија, 9;
— и автономна му управа,
10; — 1805 очишћсн пот-
пуго од турске власти, 42;
— Норта иотнцада 1812
као прсдоо повлаотпца одо-
Орсних Пукурешким Угоно-
нором, 202.
1>соградско - пншки иут у
1808, 88—89.
ИеЈ.нр-иаша султанов наагла-
пнк, 20; — нод Београдом,
27; — сгара со 180'! да
ласпостави кнежнпску ав-
тономију од 1792 —3, 28;
— пемоћап да у Бсограду
ред васностави, 29; — вра-
ћа се у Боспу, 29. (Впди
Дб?/-бе/.ир-плшл.)
Бирчиинп Илијл, иогубл.ен
у Влл.сиу, 18.
Бока Которска уступљена А-
устријн 5.
Бопаппртнни сисисдицијп у
Египат, 15.
Боппалопа реформа у Тур-
ској, 7.
Брлила 1807 остала у туј>-
скнм рукама, 85; — 1809
нападмута од кпсза А. А.
Прозороиоког, 111.
БрсгОШ); 103.
Брла Паланка п српска всза
с Руспма, 67; — л туроко
кротаи.е 1807, 80 ; .V
1807 — 8,80; — предала со
1810, 103.
Братачи)| у 1800, 49.
Будбсрг мипнстар 1807 по-
мишл.ао да Србо састави о
руском иојском у 1»отору,70.
Букошша уговором од 1775
припала Аустријп, 7.
Букурсшки Мнр п прсговорп
о п.сму кад су почотн, 175;
— и нретходио му Форму-
 К Л> У ч
ле, 181; — држам у тај-
ности од срмскмх старсшм-
ма. 17 9; — кад је Србмма
слу;кбсмо саонштси, 194;
— признат од скумштмне
у. Србмјм, 197; — м члан
му осмм, 181; — м тојни
му додатак, 179; — м мро-
мено које су у шсму жс-
.1оло срнске старсшинс, 1 9 5;
— у срмско-турскм.м мре-
гоиормма, 18 13, 205; —
сриски прегоиарачи 1812-13
ммсу мрпзпавалп, 207; —
м ратмфмкацмја му, 188,
189; — м сунремема му
оцема у Србмјм, 192; — н
потои.е му зпачење 2 1 9-220.
Путринто у Еимру усгумл.емо
<1фанцузима, 5.
Влл.спо освојмлм Србм, 2 5.
Нарвармп м бојовм иа м.ему,
147, 164.
Нарпа 1810 иаиаднута од ру-
скс нојскс, 171.
Наршавека Нслмка Нојводи-
на, 120, 15 4.
Нежбан.е нојноу Србмјм, 1812,
187.
Нслн-сфондмја бехајл-бсг, 2 4,
Нслнкм Зсмал.скн Суд, 148.
Нслмко Острио м срмска псза
с Русмма, 6 7.
Пндајн1| Ибрахмм-бег, 24;
— м њсгона ногодба с Ја-
дром м Рађенмпом. 68.
Нидии, ередмшто јпњичпрско
опозмцмје нојној рсформм,
14; — у мрмммрју од 1807,
233
7 5; — 18 11 иаиада.ш Ср-
бм и Руси, 17 3; — н иоза
с Оршаиом, 07.
Нмдмнскн јањммарскм мерсд м
»Рраицуска оксмедмцмја у
Кгммат, 5.
Ниднисно-оршавски иут 1 807
мануотмлм Русм, 24; — нро-
сечсм 1810, 103.
Нишсгрлд од 1800 српска
гранмца, 4 7.
Нлада — момечмтол.стио
устамонл.емо у Србмјм 18 11,
1 48.
Нлам:ка м Молданмја анто-
иомпе мод руском зашти-
том, (; смстња обновм
аустрмјско - руског санеза,
106.
Нојснан.е протнв султанскмх
одметпмка као дужмост <»-
слобођсипх Срба, 3 5.
Нојна номоК Србпјс Турској,
203.
Иојна реформа у Турској
1 792 — 3, 13 ; — огпор њој
узрок српског уртонка у
Бсоградском Иашолуку, 20.
]{ојпнчки н ут за турскс гар-
инзонс у Србнји, 180.
Иол.аича мапастпр, нрпо сре-
дннпо Саоста, 13 7.
НраКсшмнпца м скупштмни о
Нслмкој Госпођи 1812, 197.
НучолпК, ммди ПучипиЛ,
НучмнмК Гадо српскм заступ-
мнк код Француско, 127;
— м њсгом мемоар Фрам-
цуској владм, 12 8, 1 62.
234 ВЛСКРС ДРЖЛВГ. СРИСКГ
ГагнК Јеромнја, 7 2.
Галнцнја Занадна 1809 ушла
у Белнку Војводнну Вар-
шавску, 120.
Гарнизонн руеки за градовс
у Србнјн у конпеицнји К*а-
рађорђа н Паулучија, 72.
Гпл.0 код Јагодинс, 4 2.
Ги.ђозпшо Фраицуски нзасла-
ник за прнмпрјс с Турцп-
ма, 75.
Гллваш (танојо, иредсташип:
хајдука у устанку, 19; —
први друг Карађорђев у дн-
зању устапка, 18; — и ди-
версија 1800 на Ирокуи-
ње, 50.
Голош у 1 807 — «8, 80.
Голубиње, мссто прсговора
1808 год. 90.
Граинца појннчка од срнскнх
псел.евнка иа Ди.сстру, 210.
Границе Грбијс сужсно во-
јевањем 1809, 1 19; — како
су Турци замшнљалп по
Букурсшком Уговору, 202.
Грузнја нод заиггптом руском,
9; — и Исрспја, 100; —
у 181 2, 208.
ГрујовиК Божо (ФилиновиК
'Годор) ла крају 1804 у
I Јетро 11>аду, 3 7, 137.
ГрујошП, Михаило смншл.ао
с Младеном унутрашњу ре-
Форму, 148; — у депута-
цији 1812 у Петрогралу,
178.
Грчпо Царство, 8.
Гургусовац Срби 1807 иана-
дали, 07, 103.
Гуријол (Капказ), 208.
Гушаиац Алија дао таоцо
Карађор!))' за зајодпичку
радњу нротии дахија, 2 0;
мирп со с крајом 1804 с
Карађорђем, Ј. Иенадоии-
ћем н Ј. КатнКем, 38; —
ирскпда то номирењо у јс-
ссп 1805, 44; —јапља се
у Београду као иов насил-
пик, 29;— 1800— 7 ствар-
ни госнодар Београда, 55;
— уговара нздазак из Бе-
оградлч 57; — 1807 ко-
мапдујс у Кладову, 07; —
опсађује 1 807 МилопкаСтој-
ковиКа у Штубпку, 07; —
заузсо 1809 Иожарсвац,
110.
Далмација 1797 устуињеиа
Аустрији, 5, 01; —заузс-
•га од Ианолсона, 45; —
улази 1809 у Нлирскс Обла-
сти, 119; — као Фрапцу-
ска област улази у планоие
руског ианадања нз Срби-
јо, 187.
Дарданслскн Мир од 1809,
107, 153.
Дахијо п сриске чотовођо јс-
днн спрам других, 2.3 ; —
пз Боограда нобоглп у Ада-
кало, 27; — и њнхова на-
сил.а у Србијп, 10; — п
п.ихои плап против српских
старешнна, 17.
Долн-Ахмот јаи»11чпрски ота-
решнна, 1 1.
 К .1» У Ч
Долигрнд начиљон 1800, 47;
— борОс 1806 око љсга,
50; — 1807 под командом
II. Добрљна, 67; — у 1809,
115; у 1813, 217.
ДенутлцнјА срнска у јссси
1804 у Пегрограду, 34; —
у Царнграду 1805 по ру-
ској прспоруци, 30; — н
љсни захтсии 1805, 43; —
склаља сс прсд јссеи у Ру-
сију, 43; — 1806 друга
срнска дспутацпја у Царн-
граду, 45, 18; — 1807 у
руском Гданном Стапу, 7 1;
— 1808— 0 у Јашу ради
автономпог уређеља Срби-
јс, 103; — 1800 у руском
Глапиом (.'таиу, 130, 161;
— 1800 у руском Главпом
Стапу пзопачнла свој мап-
дат, 13 1; — 1812 код цара
Алсксаидра, 178
Дионпсијс, вндннокн митро-
иолит, 80.
Добрљац Иотар пзашао 1805
на сусрот ХаФиз-папш, 4 2;
— } иочстку 1806 заулоо
Иараћнн, 46; — разбно Па-
свап-огла, 47; — 1806 па
Делнграду, 50; — у војс-
ваљу 1807, 66; —зајсдно
с Хајдук-Ве.кком иотчиљипа
српокој илаоти Спрљнг, 67;
— 1807 у Дслиграду, 67;
— 1809, 112; — п сепа-
ратистпчко тожн.с, 103; —
противиик 1\ара1;ор1)сно срс-
диппвс власти, I 48; — 1809
иаиуотпо Србију, 117, 117;
235
— па скушптнпп одлучено
да сс у Србију нс враћа,
130; — протурси за сри-
ског донутата место Мнлен-
ка Стојковнћа, 13 1; — 18 10
пзмнрпо сс с Кара1;ор1>е.м
рускнм посрсдоваљсм, 133;
— 1810 оисаћујс Кладово,
162; —узима Кладово, 103;
— ностављеи 1811 за по-
исчнте.ва нравосу!)а, 149;
— зашто 1811 нпјс дошао
иа скунштииу, 119; — како
јс нзбачен из Србијс, 150.
Дука Трнјапдафнл о иогодбп
Нчковој, 53.
Дунан и околина мсђу 13п-
днпом н Оршавом у 1807 — 8
86; — с аустријског глс-
дпшта, 153.
Т>ур1ово 1807 остало у тур-
скпм рукама, 85; — 1809
иападпуто од 1)сн. Милора-
довпћа, 111; — прсдадо сс
1810, 171.
Ђурић ЈаннКије 1808 - 9 сри-
скн доиутат у Лашу, 106;
— о скуиштинп 1812 у
Враћевшнпци, 197; — 1813
допсо Карађор1)У глас да су
Турци иод Шапцсм, 217.
Ешнатска оксподиција Фран-
нуска 1 798 н Србнја, 5.
Кмни-ага ншпкп ајап, нотнн-
спик примнрја од 1808, 88.
Бпглсаи п љнхопи савети Тур-
цн.ма од 1809, 157.
230 ЈЗЛСКРС ДРЈКЛШЈ СГ11СКК
Кнглеска спрам Аустријс п
Турске, 153.
Енглсско-аустрнјско - турска
груна од 1808|9, 94.
Еиглеско-турскн мнр у Дар-
дапелнма, 107.
Ерфуртски састанак, 9 0.
7Кпвко Нара1.ипац. 18.
ЖпнкопиЈ. Стефан трговац,
одређои у иролеће 1805 за
дспутата у Цариград, 4 0.
Н&ивковиК 15. Стефан, секре-
тар Савета, 90; у гу-
кобу међу К. К. Родофи-
нпкппом н Карађорђем, 100.
4!1НКи1| Вуча, основалац Де-
лиграда, 47; — у иочстку
1807 у Алоксшшу, 6.4.
Засавпца брањена 1813 по
наредби Карађорђсвој, 217.
Нахтсви српски од 1806,45.
Заштита русг.аСрбији по кон-
венцпјп К.чрађорђа с Пау-
лучпјем, 72.
Земал.ски Иелики Суд, 148.
Зимнјт, очншКена од Турака
1810, 162.
Пбрахпм-бсг изасланнк дахиј-
ски у Цариграду, 25.
Нбрлхвм-наша од Скадра у
јесои 1805 добио нилог да
на Србију снрема војску,
4 4; — 1800 н а Дсл и I раду,
50; — ирсдла;г.с нопо во-
је-шње н.ч Србнју, 53 ; —
прогив.чи Нчковој иогод-
бн, 5 3.
Пван Бимблша 1 807 упућои
у Бањску Иахију, 0 6.
Ипаикопац, 42.
IIпо.1 и6 Марко граф, 187; —
п Букурешкп Угоиор, 188;
— и њсгова 1812 миспја
у Србпји, 106; — п поло-
жај Руспјо у 1812, 198.
Нзпор спрам Радујовца 1807
заузсли Русн, 08.
Илија Новокрнггопи. Ннди
Угрич иЛ- Треби њски.
Нлирско Области Француско-
га Царстиа, 119, 154.
Имеретија (Кавказ), 208.
Пнспланти кпез Влашко чс-
стита погубњењо дахнја, 28;
— 1804 у јосеп упућси да
посрсдује умнрење Срба,
32; — п молба Карађор-
ђова за помоћ у јесен 1805,
4 5; — посредннк међу Ср-
бнма и Русијом, 02; — н
К. К. РодоФинпкип, 76; —
н његове тожњс за лресто
у Србијн, 71.
Исијев ђеперал, 1 809 ударно
па Кладово, 113; вра-
тно со но гом у Влашку,
114; — у операцијама ио
Србији 1810, 102.
Исакча заузота 1809, 111.
Исмаил 1807 остао у туреким
руг.ама, 85;—сспт. 14, 1809
нрсдао со Русима, 118; —
уговороно 1812 да со ио-
рушп, 178.
Исмаил-иаша 1811 нрсма Ви-
дину, 17 4. .

1» Л. У Ч
Истрнја 179 7 уотун.?.сиа Лу-
стрнјн, 5.
Ита.шјпнска ексисдиција Ма-
иодсонова п бадкаиска пп-
тап>а, 5.
Итадински, руски посданпк
у Царпграду, мод.ен да Оудс
II. Пчку у номоћи, 48; —
у преговорнма Букурошког
Угонбра, 181; — п њсгов
р1>ав нодожај 181*2 у Ца-
рнграду, *200; — н прсгова-
рачи српскп 1812— 13,206;
— п посредонањс на нз-
мпрсње Србнјс н Турско
18 13, 209, 212.
Ичко Нстар, 48, 5 2, 53. 54,
5 6, 5 8, 83; — Турци Бео-
гра1)апп објанљују његову
ппгодбу за ФалснФнкат, 56,
— н њогов иовратак из
Царшрада 1807, 59; — у
времо иокол.а Турака у Боо-
граду и Шаицу, 64; — и
н.огова погодба н руско-
турскн рат, 64; — одбачене
му пнгодбо, 65; — п њсговп
нрегоиори, 1 23; — п н.огоне
погодбс у нроме 1812 го-
днио, 202.
.) агод н на заузе га 1 8 0 4, ‘25;
— 1809 заузста од Тура-
ка, 1 16.
Јадар 1807 саотавл>сн са Ср-
бпјом, 68.
Јадракско Морс, руска Флота
п српски устанак, 51; — као
пзлазак српско акцпјс у 1809,
1 12;—н руск«дивсргпјапут
њога из Србијс, 18 5.
* :•
О-' ' ЈН: - м *"
•ЈЗ I' :>0» - 237
.Таконл.сии!. Стснаи, левнчки
нојнода, потписник нримир-
Ја, 88.
Јањнчпри и љнхово искло-
чсњс из Бсоградског Паша-
дука, II; — и и.нхово иро-
тнвл.сшо всјној реформи у
Турској, 4, 1:Т; II Њ!1-
хоип 1793 псмпри у Бео-
граду п у Видппу, 14; —
враћенп 1 798 у Бсоград-
скн Иаталук, 15, — 1801
усталп на Хнџн-МустаФа-на-
ту, 15.
Ласика у нојсиању 1809, 1 1Г»:
— 1810урукама Хуршпд-
нашо, 16 4; —(5ој на н>ој,
147.
Јаш н иреговорп о мнру 1809,
98, 107; —. мнр рускн «»д
9 јан. 1792, 10.
Ллшкн иројскпт «» автономнји
СрОпјс, 108.
Лсвтн!. Стеваи послан у Ца-
риград иослс узећа Бсогра-
да, 5 8, 1*25.
Лсмстно страно сталнп срн-
ски захтсн за погодбс с
Турском, 35, 84, 90; —
недоотатак у Пчковом уго-
вору, 5 3; — у нрсгоиорима
од 1808, 90.
Јопанони1| Стован, архпман-
дрит тропошки, 21.
Јокн1. II. 1 807 дигнут од ои-
оадс У:кнца н кроиут у Кра-
јниу, 08.
Лонска Острва 1797 устун-
д.ена Франнуској, 5; — за-
узимају Русп н Турци, 5;

'ЈИ8 ПЛСКРС ДРЖЛНБ СРИСКБ
— п Кнглсска н Гусија, 5;
— руска нојска у и.пма п
Србпја, 70: 1801 сри-
ски дспугатп у Петрограду
траишлп праиа п.ихопм, 5,
35; — 1807 на иово уступ-
л.ена Францушма, 91.
Јоснф II и сиорапумни сапсз
с Гусијом, 8, 93.
Југоии!. Ииап дснутат 1808-9
у Лашу, 106; — п љсгови
саветп Кнрађорђу 1809,
I 17: 1810 нудио Ау-
стрнјп срискс градонс, 1*76;
— 1817 у Царлграду, 700.
Југослонснски ниццоиллнзам
п Аусгрнја, 151.
Јусуф-иаша п и.егова акција
иротин кпсза А. А. Прозо-
ровског, 117.
Канкаскс немл.с п тамошње
руско-турске ногодбс, 707.
Кадои-наша и Мплснко Стој-
ковпћ 1807 иа Штубнку, 07.
Ка.ппшо, острво у Архнис-
лагу, 181.
Камсница и напад турскп на
њу, 113: — кад јс о про-
иастп на њој сазнао Кара-
ђорђс, 115.
Камснски граф гланнп ко-
мапданг у Дунанској Пој-
сцп, 101; — и иреговоии
о мнру, 171; у плонпо
К. К. Родо<М1Н1п:шш, 13 7;
- умј)0 1811, 17 7.
Камноформијски Мир, 5.
Каиодистрнја грнф п њсго-
иа оцена Буиурешког Уго-
..
кпра, 1!)3; — мио.111 о ор-
гаии.Јацији Дуианскпх Кно
:коппна, 10 3.
Капудаи-иаша нримао даиак
Лрхиислашких Остраа, 183.
Кара1,ор1)С у агитацији иро-
тив дахија, 17; — н иапад
дахијскн па њ, 1 8; — стаи-
л»а со иа чсло усгаику, 1 8;
— изабраи у Орашцу за
врхонног но!)а, 19; — до-
гопарао «‘0 180 1 с Гушан-
цсм протнв дахнја, ‘2 0: —
мнрно сс с Гушапцсм у
јссен 1804, 38; 1805
на Гпл.у код Јагодине нро-
тпн ХаФио-паше, 1-: — у
јоссн 1805 моли за помоћ
иареве руског и аустрпј-
скОг, 45; — о Богојанл.е-
п.у 1800 долази нод Пео-
град, 16; — разбио 1800
Хаџи-бсга Сребрнпчког, 4 9;
— разбно 1800 Турко иа
Мпшару, 49; — 1800 тра-
жи од цара аустриЈоког да
прскратп храиу Турцнма у
Београду, 58; — заузнма
Шабац 1807, 00; — 1807
идо у помоћ Милсику Стој-
ковићу у Крајину, 08; —
1808, дск. 1 4 нрог.шшсн
за паследног ирхонног го-
сподара орпског, 105, 111,
115, 117; нрхонпа му
пласт уволичаиа, 115; —
ирховии старсшнна п го-
сподар по устану од 1811,
149; — п копноиција од
1807 с Паулучнјсм, 77, 73;
 К Љ У ч
1807 тражп иомоћ од вла-
днко Н. II. Њсгоша, 77; —
п рускн ђепоралн, 63; —
1808 обраћао ое орцхер-
цогу Карлу, Г2 5; — н пре-
говорп 1808 о помирсљу
с Мула-иашом, 0 2; — раз-
бпо 1809 Сулејмап - пашу
Скопљака па Сонпци, I 1 5;
— разбио 1809 Иуман-па-
шу на СуходоЈу, 115; —
1 808 уговарао нрпмнрје с
Турцпма, 88: и њсго-
внх ирпјатсл.а корацн нро-
тнв К. К. РодоФшшкпна,
105; — у 1808 у мају рас-
кнпуо с Аустријом запо-
чотс прсговоре, 125; — и
К. К. РодоФпинкни, 106;
— н Хуршид-пашпнн ирсд-
.10311 О ПЗМИрСП.у С НорГОМ,
109; 1809 крсће нуг
Црне Горс, 112; — на Но-
вом Пазару, 1 15; — н оно-
зицнја љеговој прховној и
средпшњој власти, 103-4;
— п П.ОГОПО заслуге 1809,
146; — и н.сгопа расноло-
жсња у 1809 сирам Руси-
јс, 121; — 1809 со обрћо
Аустријн п Франиуекој, 12 2
до 126; — н њог.-но ни-
смо Иаполоопу, 128; —
нрсгонио у (Лјом иопушта-
њу код Аустрнјо, 132; —
обраћа ес Фраицуском кон-
оулу у Пукурошту радн мн-
сијо Рада ИучиииНа, 102;
— 18 10 иа пшпкој страип,
163; — 1811 на Вражц-
239
грниу, па Вањи, иа Дели-
граду, 173; — и његона
власт у иочсгку, 136; —
н његова осотлдшост сирам
иодсло властн, 14 0; — и
љсгова зсбња од руског мс-
шања у сршже уиутрашње
послове, 141; сазпва
скунштипу у Тонолн ио-
радн Вукурсшког Уговора,
195; — п српско главне
огарешинс 1812 одликованс
руоким ордспнма, 196; —
1812 иознван од Хуршнд-
наше да нреда Веоград,
194; — о скупштпии 1812
у Враћевншнцн. 197;
1813 сазвао Скупштнпу у
Крагујевац, 203: — и ио-
/<мсди.а му бојиа ироклама-
цнја, 214; 1813 три-
жно да се нреседн у Ру-
сију, 215; — 1813 у Ио-
дрињу, 217; — иослсдњн
иут у војсци, 217; — ирс-
шао у Зсмуп, 217.
Каранопац 1805 узсли Ср-
бп, 42.
Караца, волнки доготеЈТ, 83.
Карло орцхорцег п аус.гриј-
око спромањо 180 7 — 8, 0 4;
— и народба о Веограду,
153—154.
Катарикл 11 п хришћаиско
др/каве у 'Гурској 8.
Катп1. Јанко мнри сс е Ру-
шанцом на крају 180 4, 38,
— погпиуо 1806, 4 9.
Каунпц, главин радшн; ца ру-
ско-аусгриј. сиоразуму, 8.

240 ПЛСКРС ДРЖЛПК СРИСКК
Кахетија |1{авказ), ‘208.
• Килија па Дунаиу, 178.
Кнмсриотн п н.нхна аитоио-
мпја, 143.
Кладово 1807 — 8, 65,80; —
у нрнм прју 1807, 75; —
1807 осгадо у турскнм ру-
пама, 85; — 1809 опса1,еио
од Мидепка Стојконнћа, 1 13;
— 1810 сснтембра иреда-
до се, 163.
Кл»уч, а1:г<»номна кнежика,
14 3.
Кнсжписка федсратиипа ав-
тономнја, 13 6.
Кљажсчшц, узет 1810, 103.
(Види Гцргусовац,)
Коморан 1 *. 6Г> граипца 'Гур-
ске, 3.
Конда 1806 нротао к ('рпи-
ма. 5 7.
Коисул аустријски за Вео-
град, 156.
Котао, аигономна кпенпша у
Бугарској, 14 3.
Котор у руским планопима
1807, 70.
Кочнна Крајнна, 8.
Крагујсиац постао стодица
мнтроподита Јсонтнја, 133.
Крајина Нсготипсиа п Тнмо-
чка 1809 остада у турским
рукама, 118; — н н.оно
1810 чишћеп.е од Турака,
133; --очишћена 1810’са
спим од Турака, 163; —
као ан| оно.мпа кнсжпна, 1 »3
Крал.сно у Вдашкој) 1809
цападну јо од Турака, 111.
(Внди КаЈ»апонан.;
■
Крц.м, кад јо ирог.тшси као
нсзанпсаи од Турско, 0; —
1‘усија 178*1 оспојида, 8.
К})И*н1», 19.
Крста Г»пм(>аша 18(17 упућен
\ Сарљнг, С(». '
ирушснац зиузедн СрбнЛбОС,
10; — у нојеааи.у 1809,
1 1 0; 1810 у рука.ма
Хуршид-иаше, 164.
Крф и руска посада у п.сму
1800. 51.
КСубаи, рска каикаска, ‘208.
Куршумлпја 1810 наиадаиа
од Кара1,Орђа, 163.
Кутузоп иоста1и»еи за гдаи-
ног комапданта, 17*2; —
1811 јуна радбио Турко
нред Рушчуком, 172; —
разбпо Туркс на Дуиаиу
нишо Рушчука, 174; — п
незадово.т.стио цара Адок-
гандра с н.егоиим ирегово-
рима мира, 186; — и срп-
ско старешинс, 179, 18'»;
— п љегои захзси о Ср-
бпји 1812. 180; — СМОЊСН
«• меота гдавног комондаи-
та, 180.
,1азарони1. Алексп, прота из
Шоипћа, 40.
Лаиирсии|| Лука изнсштоп пд
бооанског нашс о Буку|»е-
ш 1,ом Угонору, 191.
Јаза|>сш|1. Гапко 1800 уби-
јеп у Шапцу од Турака, 15.
Ланжсрон !)СН0рал 1809 раз-
бно Турко недаднко од |ју-
куренгт, 118.
 К Л» У ч
Леду (Г.С(1ои1х) Франц. консул
у Букурешту, 128.
ЛООНТИЈС МИГрОНОЛНТ П111ИС
1804 цариг[)адско.м иатрп-
јарху о српским нево.нама,
25; — 1800 уговара с Гу*
шаицсм пзлазак из Бсогра-
да, 57; о ратоборном
обрту' 1807, 05; — позвап
1808 од вндннског мнтро-
нолпта на разговор о умн-
рсљу, 89;—закључсно 1809
да со нс враћа у Србију,
130; зашто сс 1810
НПЈО М0ЈТ1О СМСННТН, 133;
— премсштсн у Крагујс-
вац, 133; — и К. К. Ро-
доФиникпн, 104, 124 ; —
добно руски ордои, 197.
Лсополд срцхсрцог п скуи.ка-
љо 1808 аустријске војоко
спрам Србпјс, 125.
Лср, острво у Архнпс.шгу,
18 4.
Лниар 1809, 117.
Лниолнст п напал турски
1807, 77.
Лозница 1 810 опсађсиа, 10 4;
— бој, 1810, 147.
Лошкарен 1807 руски нро-
Јоиарач примнрја, 75; —
казшкон за то, 7 8.
Лудннк орцхорцсг нарсђнвао
иажњу иа мнтрополита
Стратпмнролнћа, 94; — п
нутоваљо покрај Србпје,
153.
Луииа Млрнја прппцоза у-
дала с.о за Ианолсона, 150.
ВАОКРО ДГЖАВК СГ110КК
241
Л>убеш у нојснан.у 1800 год.
1 10.
Машш у Морсјп и љсна ав-
топомија, 1-13.
лГајсндорф ђсиерал н ј^сгопа
погрошка с ратифнкацијом
нрнмирја од 1807, 70, 78.
Маљп, вндн Маниа.
Маркопи1, СимПј иоисчитсл,
Иароднс Касс, 149; — у
дспутацпји 1812 у Пстро-
граду, 178.
МптојпК Наул>, 47.
Махмуд II ироглашсн за сул-
тана, 80, 87; — и љсгова
срдља на Букурсшкп Уго-
вор, 188 : — одбпја ратн-
Фнкаинју члапка о Србнјп.
189; н иолнтика му
послс Букурсшког Мпра,
199; — п оштра иодптика
спрам Србнјс, 212.
Мелоптијо архнмандрнт за-
сгуна нобсглог дштрополп-
та Леонтија, 130; — дспу-
тат у руском Главном Ста-
ну, 130.
МорнјажЈ Француски агенат у
Впдппу, 0 6.
Мосарци, 49.
Мстсрнпх п љсгооа иолнтика
1808, 155: зашто јо
МПС.П10 да сс трсба миритп
с Наполооиом, 150; — п
Иаиолсон 1810, 157; — о
аусттшјској сФсри, 158.
Мијаилонац, вндн ЈМи.таидо-
оац.
Милнсан, кноз црноречки, 00.
МнлнК кпоз, 48.
16
242 КЛСКГС ДГЖАПВ СРПСКБ
МнловановнК Младсн у ио-
чстку I806 ослободно кру-
шевачки округ, 46; — н
љсгово држаље у 1809,
117, 146; — преговара с
Аустријанцима, 12 5;— 1811
па Бањн, 173; — ионечн-
гел» ратннх иослова, 149;
— смпслпо рс-Форму 1811,
14 7, 216; — о скупштинн
1812 у Враћевшпнци, 198;
— незадово.вство с и>его-
вом по.штпком, 212; —
1813 све саставно у своје
руке, 216.
Мнлорадовнћ ђсперал 1809
напао на Ђурђево, 111.
Милттпп нрота из Гучс, 49.
Мнрдптп н љпхна автопоми-
ја, 143.
Мнроч дошао у почетку 1806
под сриску власт, 47.
Михаило кпоз повратно гра-
дове, 218.
Мнхапловац 1807—8, 86; —
1810 очншћсн од Турака,
162.
Михе.Ћсон ђопсрал, тражи вс-
зе с Карађорђсм, 51, 62;
— обраћа сс Карађорђу
као ратпо.ч савезнику, 03;
— п всзс с Јадрапским
Мором лрско Србије, 70;
— 1807 нрпма српско де-
путате, 71 ; добија у
својс рукс руско везо са
Србијом, 71; — умро, 75.
Мишар, 49.
Млетачка Гоиублика салом-
л»епа, 5.
Мокра Горп, од 1800 српока
граиица, 47.
Момир Ирокуначкн 1807 раа-
бпјсн па Сићеву, 67.
Монархнчпа пласт п п.ено
осппиаље у Србнји, 14 3; —
Формално устапов.т»она 1808
164.
Морава 1809 бојпа лпнпја
међу срнском н турском
војском, 117.
Л1ореја п њсна 1771 роиолу-
цнја, 91; — н њспа авто-
номпа урсђоља, 13 6.
Морсјци Грцп н порука 1800
К. К. РодоФпппкина из Бс-
ограда да устају, 112.
Мула - иаша узбно Мплспка
Стојковића, 67; ош*а-
дио га у Штубнку, 67; —
п прсдлог о нроговорнма
номирон.а 1808, 90.
Мурузп, молдавскп кнсз, но-
срсднпк за номмрсљс с Нор-
том, 3?..
Мурузн Днз!., прсговорач Г>у-
курешког Уговора, убијси.
200.
Мусслнмн 1804 у јсссн по-
враћенп у нахијо, 28.
.Мустај-наша. Ииди Хиџи-Му-
стафа-имиа.
Мустафа IV 1807 ироглашен
?а султана, 70.
Мустафа Барјактар и цари-
градска револуцпја 87; —
п срнско пнтаљо, 88; — п
љегове мпсли о руско-тур-
ском нзмирсн.у, 96; — био
 к .т» у м
г.ол>ан да Србији иризна
аатоломију, 9 0.
Мустафа-наша. Впди Хаџи-
Мустафа-паша.
Мухаснл 1800, 52; — нозн-
г.ао Бсограђанс Туркс да
нм објанн Фсрмаи, 55; —
н митроиолпт Лсонтнјо у-
говарају с Гушанцсм изла-
зак нз Београда, 57; —
обра1ш сс аустријскнм вла-
сгпма да прскрато храну
Турцнма у Бсограду, 58;
— у 1812, 189, '203.
Намссннк рускп у Србијп
нродииђсп Паудучијовом кон-
вонцпјом, 72.
Панолоок заузима Далмацију,
5 5; н иотрсба турско-
руског рата, 51; — н и.е-
говноложај у времс 'Гнлзнт-
ског Мпра, 7 4; — н љсгона
иотроба да усамп Бнглсску,
• 7 4; — и састапак с царем
Чдександром у КрФурту, 96;
— иристао да Русима у-
ступи Вдашку, Молданнју п
Босарабију, 96; —од 1810
пропп* руског утврђииаи.а
у Нодуцављу, 166; — п
Мсторних 1810| 157; — п
Пуснја нрод Мсторнихом,
158; — о руском нротекто-
рату у СрбнЈп, 159; — н
туркоФидска н(1лптнка по-
сле Тидзитоког Мира, 95;
— н војна 1809 на Ау-
егрпју, 119; — устуиа од
нријатсл.ства с Русима ,
24:»
100; — о Бсограду, 159;
— прспоручујс 1810 Ау-
стрпјн да нзмпри Србс с
Турцнма, 100; — и савозн
од 1812 протнв Руснјс,
177; — љсгоп пораз и срн-
скн посдови. 209, 2 10.
Иародна војска у Београд-
ском Иашалуку, 1797-8, I \.
Неготин 1807 наиадалн Србн
н Русп, 65, 68; 1807
остао у турским рукама 85,
86; — изгубл.ен 163.
Недоба саопштио Карађорђу
Букурешки Уговор, 195;
— о српскнм захтсвнма од
1 8 13, 204; — 1813 снро-
всо молбу Карађорђову о
ирессљен.у у Руснју, 2 15.
Иојшлотскк Ијехотни Иук
1811 у Бсограду, 165.
НепадовиК Ллскса, кноз па-
л.гвскн, 17, 18.
Ненадо!ш!| Јакон 1804 иа-
' поредо с КараКорђем, I3 5
136; — мнри со крајом
1804 с Гушанцгм, 38; —
п всзс с графом Марком
Пвслићем. руоким агеитом,
18 7; — иаиаднут од Гу-
рака 1807 на Лпнодноту у
Мачни, 7 7; 1808 но-
ставл.ои за ирвог окружнш-
команданга, 14 5; — и се-
нсратпстнчко то;кљо, 103;
— кпо нротнвиш: прховно
властн Карађорђово, 148;
— зашто иијо 1811 дошап
на екушишиу, 149;— нри-
мио со службо но уотаиу
16*
244 ПЛСКРС ДРЖЛВК СРИСКК

1811, 150; ПОПСЧНТСЛј ЈБсгош II. II. мо.т.ен 180 7

унутрашњпх нослова, 119; од Кара1;орђаза помо!», 77.
— нш.вап 1812 у Буку-
решт II. В. Чнчагову, 195; 0бр:1доин1» Доснтеј шиљап к
— у депутацнјн у Петро- Русима у Влашку, 62; —
граду 1812, 178. 1810 у руском Главном
Нонадонн!. М. нрота 180А Сгану, 165.
тражи ауотријску помо1|, ОбропопиК Ммлап у војеиан.у
24; — денутат у Руснју, 1 806, 4 7; — иослаи 1809
31; — ира!»а со из Русије. као нзасланпк у рускн Глан-
3 7; — шнрно мнсао о урс- 11П Сган, 130, 165; п
ђењу Савста, 137; — 1807 ннсмо од 1809 Карађорђе-
пападнут од 'Гурака на Јп- но. 160; — п с.мрт му, 14 8.
по.шсту у Мачни, 77; — ОбреношП. Лплош п другн
— извештен 18 12 нз Бо- срнскн устанак, 220; —
сие о Букурсшком Угово- нротниннк ирхог.не влпстн
РУ» 194. Карађорђеве, 148.
Низаин-џеднд у Турској, 13. Окружнн команданти, 145.
Нииа кнез уцућен 1807 п.ч Орд-ага н сарајсвска војска,
Гургусовачку Нахнју, 166. 49.
Никола I, цар рускн, и н.о- Орурк граф у Варварпну,
гов нравац у полптпцп, 2 11. 16'); — 18 10 уаима Бан.у,
Ниш и турска крстаља «• кра- 103.
јем 1807, 86; —п српскп 0(1111.41111 V 1807—8, 67, 86.
нанад 1809, 113. Оршавско-вндински нут 1807
Нишки шпнп 1808 уговара наиусги.ш РуоИ, 76; — ирс-
с Карађорђсм иримпрјс, 88. сочеп и заузст 18 10, 103.
Нншко - београдекн иут у
Осман Иасваи-оглу. Впдп Па-
1808, 88, 89.
Новпвовн1| Нетар. Внди Чар- сван-оглу.
даклија. Осман Цора раабијен па Чу-
Нови Назар у иојован.у 1806 чугама, 4 9.
47: пмао у1ш у Србнју Острв 1807 иио заузсо Ми-
ио иреддогу К. К. Родофн- лоико Стојкови11, 08; —
никниа 1808, 98: — у по-. зауас.ш га Руси 1807, 08;
јевању 1809, 1 14. — шшустплн га Руси по
Новокрштени Н. Ниди Угри- иримпрју, 7 6; — оиет га
чи/1 Требшосни. 1 807 зауаоли Туркп, 85; -
Нуиан-наша шЧ.оки ра;1бцј1Ч| у 18 07 — 8, 86; шј нре I-
на Суходолу, 1 15. логу 1». К. Родофнннкпна
 К Љ У ч
1808 имало да остапе Вла-
шкој, 09.
Остружиицп , мссто првог
скуиштииског састаика 1 35.
Наварџик узот 1810, 171.
НараКнн 1805 у ХаФнз-иа-
ипшу наиаду, 42 ; — зиу-
зели Србп у ночсгку 1806,
46; — 1808 као царииска
стаиица, 88.
НараКниац «Нппкој 48.
Пасваи-оглу заузео Видии,
14; — и њсгоп напад 1 7 97-8
иа ВеоТрадскн Нашалук ,
14—15; п њсговп нла-
новп с Бсоградскнм Паша-
луком јодаи од узрока у-
стакка, 20-21; у НО-
чотку 1806 коиачио раз-
бнјси од срнских устаинг.а,
47; — п н.егови људи, 8 3.
Натријарх царнградски чс-
ститао погубл»сњс дахпја,
28; 1807 ппсао Кара-
ђорђУ ° миру, 82
НаулнК потпукоинпк наимс-
новап 1810 за аустрнјског
коисула у -Бсограду, 156.
Наулучн п руско опорацпјо
1807 пут Јадранског 11ри-
морја, 7 0; — п њсгова ми-
сија, 7 2; — п и.сгоиа кок-
вспцпја, 72.
Нашнпа Чссма, 6 4.
Псрсија и Г])у;||1нско Облаотп,
166; — п Фраицуокп 1807
нрптип Вусијс, 166.
Норш нуковнпк, 125.
г^ббН',/с? ^245
Ноткоиица мапастир и напад
турски 1807, 7 7.
ПетровиК Милојо 1807 уирав-
.вао опсадом Ужица, 09;
— добпја комаиду спрам
Иигпа, 112.
Иетрови!. Рлдич п његова
1806 експедиција иут Но-
вог Пазара, 47; 1807
бно одрсђеи да разгледа
иутово к Јадранском Мо-
ру, 70.
НсКани внше Остружипцс и
с.куиштпиа у њнма 1805.
Ил.акнК Днтоиије 1809 уда-
рио па Нови Назар, 114.
Ножарсвац заузст 180!, 2 5;
— 1809 заузслн га Тур-
ци, 11 С.
Ножсга и сарајевска војска,
разбнјенаисдодеко од ње, 4 9.
Пожунскп Мир н балканска
интања, 5.
Иокол> 'Гурака 1807 у Г»со-
граду и у Шаицу, 0 4.
По.всв Л. и његова 1812 мн-
сија у Србпјп 187.
Ио.ЂСка п и.ена нпдсла и 'Гур-
ска, 0; — ишчсзава због
исзгода у Тургкој, 9; —
била со ночсла иаопостав-
л.атн Тплзптским и Шсн-
брупскнм Мпром, 12 0.
Нонечитољство 1810 смислио
да устаповн Младсн Мнло-
иановнћ, 148.
ПоновиК Ннкола Видмиац, 83.
ПопопиК Навло донут, 1808-0
у Јашу, 106.
246 ПЛСКРС ДРЖЛИК СРПСКЕ
Нореч заузоту почетку 1806,
'ј 7 ; 1800 једина воза
с Руснма, 117.
Норечка Река н руско-срп-
ска веза, 67.
Нрапител.ствујушчи Совјот
н пдеја о љему, 13 7.
Прахово« 167, 163.
Нрсвеза у Кинру устумл.ена
Фраиауској, 5.
Нрегопорп у Јаш\ 1801», 107;
— енремањо за љих у Бео-
граду, 08.
Нредстанка од 1806 о сри-
оким захтевпма, -!5.
Иримнрјс слобознјско од 1807
продужеио, 85.
Пршптина у војеваљу 1810,
163.
Нрозороискп А. А. киел на-
нменовми за главпог комап-
данта, 78, 84; — рекла-
мујс за Србе ужпваље прк-
мнрја од 180 7, 82; — (»
неносредпом српеко-турском
ногађаљу. 9 I ; мар I а
18о« извостио о нродуже-
н>у примпрја, 85; — п мн-
сли љоговс 1808 о Форма-
цији Србнје, 101; п за-
дагак у рагмваљу ОД I 8 п П.
1 1 1; — умјЈо, I 12.
Нрокла.мација бојиа од 1 8 1 3,
212.
Нрокунл.е, 50.
Проти1, Јован дгшутат у Гу-
сији, 3 1: — иратио со из
Ие-ЈроЈрмдл у Србију, 37.
Ируско-француски сапез од
1812, 177. ’
Ирут река као руоко-турска
границд, 176; — одобрио
је цар Лдоксапдар, 177; —
иредложно је велнкн везпр
Јусуф-паша, 177.
Радсдки ђепсрал о сФсрп Ау-
стрпје, 157.
РадиК Јакоп, сироводиик сри-
ске дснутације од 18 12,
178.
Ра])Сиипа 1807 саставл.она
са Србнјом, 68.
Ражаљ заузе.ш Срби 1806, ј6.
Разград узст 1810, 171.
Рат 1787—9 1 међу 'Гурском,
Руенјом п Аустрпјом, 9 — 10.
Рашкопи!. Јопак, старовла-
јнки киез, 2 'ј.
Реформе војпичке у Турској,
7, 13 ; — од 1793 у Бсо-
градском Нмшалуку, 12.
Родофиникин К. К. ула.ш у
српске послове, 62; — по-
сгавл.еи за руског прод-
ставннка у српских у«та-
ника, 7 1; — авгу«гга 180 7
шпно Хур1ннл-па!!П1 У Нпш
о нрпмпрју, 81, 84, 85. 86;
— у срнско-туроким иро-
говорпма 1808, 89; II
п.огови од 1808 иредлозп
.. Формацпјп Србијо, 98;
1809 прЈШОручнппо акцију
нут Црио Горо н Јадраи-
ског Мора; 112, 123; — п
љогоио држан.о онрам ау-
отријг.ког агптонан.а у Ср-
бијп, 12 4, 154; — п ми-
трополит Iсмјпј*ијо, 12 I, —
 К Л> У 'I
п Карађорђо, 100; — ушао
у срискс међуообпс задс-
ницс, 131; — љегона Оспо•
оа иЈчкштсљстоа сриско
14 2; —устап му од 1807
I! идеја монархичка у Ср-
бијн, 143; — нсомн.нси мо-
ђу старошпнама срискнм,
104; — н Ипсидаптн, 70;
— 1800 напустпо Београд,
117; — уклон.ен пз посдо-
на српскпх, 13 2.
Рудинк, 25.
Руснја и прцо помишл.ањс у
Србнји на љспу номоО, 30;
— у савезу с 'Гурском, 5;
— п српска дспутацнја у
11отрограду 1804, 3 1; —
зоб(.* <»д Француског унде-
тап.а у српско-турски спор,
02; —од 1800 обраћа вн-
шо нажљс српском устанку,
02; п напад на <1»ран-
цуске обдастн у Дадмацпји
из Србнје и Црис Горе, 70;
— н Аустрнја у ночетку
1800 чинс у Царпграду ко-
раке у корнст Србпје, 4 5;
— раздражопа оигдсско-
турскнм Дарданолским Мн-
ром, 107; — п Турска на
Каиказу, 207-8; II 113-
пршеље Букурошког Уго-
вора на Канказу, 208.
Гуска нојска у Модданпјн н
Бдашкој, 50; — 1 807 иа
Острну пут Србнјо, 09; —
У ратоппн.у 1800—1812
унек педовољна, 170.
24-7
Гуска флота п заштита на
Јонскпм Острвима, 5.
Руски консул 180! истпцан
као јсмац п иосрсдннк ме-
ђу Србпма н Турцима, 35.
Гускн носллиик у Цариграду
у ночетку 1804 мол>си од
српскнх устаника за иосрс-
доваљс, 25.
Гуски чпновннцн н срискс
међусобпе задевице, 141.
Гуско-аустрнјскп слвез, 8;
— н Тидзитскп Мир, 93.
Гуско-турски мир 1 774 у
Кучук-Кајнарци, 0; — прс-
говорп у Парнзу 1808, 95.
Гуско-турско кримнрјс од
1807 продужсно, 05.
Русофплска нолнтнка мсђу
српским стареппшама, 132.
Гушчук 1 8 1 0 оикодпди Русн
171; — прсдао сс, 171; —
1811 наиуштсн, 173.
Савот н иотреба средишљс
држанпе пдаотн. 137; — и
љегов првн делокруг, 138,
139; —у нрсговорнма 1808
с Муда-иашом, 92; — 1808
извсштсн о нродужсљу прн-
мпрја, 85; — 1808 про-
гдашсн за ирховну зомал.-
ску вдаст, 105; 1811
распао сс у Вдаду — по-
псчитолјСТВо м Всдпкн
Зсмал.ски Суд, 148; — 1810
ннјс иримио аустријског кон-
сула, 150.
Свилоуха, 15.

248 ВЛСКГС ДРЖАВЕ СРПСКВ
Свнштовскн мнр 1791, 3—4;
— како је закључсп, 9.
Слрл»1!Г 1807 очишћеп од Ту- Слобовија п примирјс у љој
рака, 67; 1812 напа-
дали Турци, 19 4.
Себастпјапн ђсп., Француски
послаинк у Царнграду, 51,
84.
Селнм III 1807 збачен од
јаљичара, 70, 80; — уби-
јен, 80.
Сенат у Србији 1807, 142.
Сеннда, 114.
Серет река, 175, 176.
Спкнрић п прслазак Турака
1807, 78.
Снлнстрија 1809 опсг.ђсна,
118; — прсдала се 1810,
171.
Снмншсн ђен. п љегово агн-
товаље у Србији, 1 24, 1 25,
154.
Снпђслнћ Стевап, 113.
Сићево у борбама 1807, 67.
Сконл.ак-наша о погодбн Ич-
ковој, 53. (Види Сулејмап
Скоиљак-иаша.)
Скоил.е у нрсговорима 1808,
91;—нмало ући у Србнју
ио ирсдлогу К. К. Родофи-
никлпа, 98.
Скул.евић Никола, 127.
Скунштипа Карађорђсва вре-
мопа, 134; — у Псћаиима
вшпо Остружницо, 1805,
39; — уставна од 1808,
105; — од 1809 у X. II.
П&ланци, 130; — у Топо-
ди пор&ди Букурошког Уго-
I
пора, 195; — у Враћсв-
ШН11ЦИ, 197.
заил.учсио, 75.
Смедорсво, 25, 41, 4 2; —од
новсмбра 1805 ссдпште
Савсга, 138.
Соко одржао сс 1807, 69;
— у прсгопорима 1808,
91 ; 1809 ослобођси
српске опсадо, 114; — у
борб&ма 1811, 173.
Соко-Баља у 1809, 1 16.
Снахијс у јсссп 1 804 враВс-
не у Србију, 28.
Снахијска буна протпв дахн-
ја 1802, 17.
Срби од 1807 руски сапсзни-
ци, 69; — оста.ш оез но-
мспа у руско-турском нри-
мнрју од 1807, 75.
Србнја п љспа автоиомнја но
јашком пројскту, 108; —
по мислнма К. К. Родофп-
иикнна н кпеза А. А. Про-
зоровског, 102; — у прс-
говорнма граФа Камспског
1810, 171; — 1811 попу-
1)сна цару аустријском, 167;
н љсни обзнри нрсма Ау-
стрији, 153;— у псприлн-
ци да ирпмп аустрнјског
консула, 156; — н руска
днвсрснја на француску
Далмацнју, 187; — п п.сп
положај 1813, 208 ; —
1813 жртва измпроља ау-
стрпјско-руског, 211; — у
Цариграду н Наполеонов
 К Љ У ч
лом 1813, 209; — II ОП-
шта малаксалост 1813, 214.
Сриско-турска уирава у Вео-
граду. 64.
Стадион граф 1808 тражио за
Аустрнју Малу Влашку, 94.
СтллаК 1809 заузо.ш Турци,
116.
Стапнсавл.епн!, нотпуковник,
125.
СтојковиК Мнлоико 1805 и-
зашао на суорот Хлфнз-
пашп, 42; — заузсо Пореч
1806, 4 7; — 1807 унућсн
на Кладопо н Иоготнн, 65;
— узбпјеи од Мула-пашс,
67; — оисиђси на Штуби-
ку, 67; — потиисао кои-
венцију мс1)у Кара1)ор1)о.м п
Паулучнјем, 72; — 180 9
опсео Кладово, 113; —за-
поводао на Љубешу код
Долиграда, 116; 1809
одржао Нороч н псзс о Ру-
сима, 117; — стуиа 1810 с
Русима к Ноготину, 162;
— протшшнк Кара1)ор))ев,
103, 118; — одметнуо сс
јавно од Кара1)Ор1)а, 117;
— 1809 пзабрап за дсну-
тата у рускн Г.шшш Стан,
131, 165; зашто није
дошао па скуиштнпу 1811,
149; — ноночитол, пностра-
пих иосдова, 14 9; — како
јо избачсн из Србнјо, 150.
СтратимнровнК Стсфан ми-
троиолит н мсмоар шогов
о васиоотањЂоњу српске др-
Јкаво, 5, 8; — носродиик
249
за аустријску помоћ Срби-
ји, 24; — и сумља аустриј-
ска па и>, 94, 1 53; И
његоиа оцена српских ио-
слопа, 129.
Строл.а Иотар 1807 разбијен
на Снћсву, 67.
Студепица спал,ена на Бла-
говости 1800, 47.
Суд Волики Зона.т,ски, 118.
Сулојмап ага, дахнјскн нза-
аианпк у Цариграду, 25: —
ностапљен за всзнра у Вео-
граду па моото Ага-Хасап-
пашо, 2 7. (Внди Сулејман-
илша.)
Сулејмап Скон.Ђак- наша о
погодби Ичковој, 53; —
ослободио 1809 Соко сри-
ске опсадо, 114; раз-
бијон од Кара!>ор1)а па Се-
ницн, 114.
Сулојмаи-наша норед Гушан-
ца сснка везпра у Веогра-
ду, 5 5; — нс нрнзнајс ио-
годбу Гушанчову о прсдаји
Веограда. 57; — ионудио
Србима прнмпрје, 57; —
предао Србима град Вео-
град, 58; иогниуо од
српско заседе, 04.
Сулсјман-наша уговара 1808
ирнмирјо с Кара1)ор1>см, 88.
Суходо.1 у 1809, 1 15.
Тнлант и мир мођу Русијом
п Француском, 68, 75; —
н оастапцн цара Алоксап-
дра п Наполсоиа, 7 4.
250 ВАСКГС ДРЖАВЕ СРПСКЕ
Тнлзптскп Мир п руско-ау-
стријскн савез, 93.
ТодоропнК Никола, рускп о-
Фпцир, 133.
Тома Бимбаша 1807 упућсн
у Гургусолачку Иахнју, 66.
Тот барон н љсгово реФорме
у 'Гурској, 7.
Травинчки паша 1808 уго-
вара прнмнрјс с Карађор-
ђем, 88.
Тулча заузета 1809, 111.
Турбат, гдавпн рускп стаи. 7 5.
Туркофилска нолитнкау Бор-
лину крајем XVIII вска, 9.
Ттрска п љона полнтика спрам
Србије после Тнлзитског
Мнра, 82; — п љспа по-
дела мсђу Аустријом и Ру-
снјом, 7; — п љсио нона-
шаљс снрам Срба у прп-
мнрју од 1807, 81 ; — и
љсла радља протнв руско-
српскнх воза, 123; II
нризнаљс љоног ннтогрп-
тста, 177; н аановести
па српскнм гроницама по-
сдс Букурсшког Уговора,
194; — м Русија на Кав-
казу, 208; — спрам еирои-
ских заплста у лремс На-
иолоонова лома, 210.
Турски рат с Аустријом и Ру-
снјом 1787—91,9— 10.
Ттрски спмоуирални тпи,
136.
Турско-сиглоски .мир у Дар-
данслима, 107.
Турско-руски мир у Кучук-
Кајнарни, 6.
Турско - руски нрсгопори у
Парнзу, 9б.
Турско - руско нримирјс ОД
1807 продужспо, 85.
Турско-руски савсл и потро-
оа истога у 1812, 18 5.
Туртукај узсг 1810, 17 1.
Турди 1807 франиускн са-
незпнцп, 69; — уступаЈу
1809 из Србије, 119; —
1811 разбијенн од Руса
пишс Рушмука, 174.
'Ктнрија у појеван.у 1809,
'1 16.
3 грнчиЈ.-Требиљскп, нрнп ру-
ски изаслпппк у Србнјп,
62; — 1807 разбпо 'Гуркс
у Сокоском Подрпи.у. 78.
Ужицс 1805 кварп ранпјн
угопор са Србпма, 4 1; —
п борбс око њсга 1807,
69; 1807 потиомажс се
из Воснс, 65.
Згрошсвн1| Милош, 125.
Устав К. 1«\ Родо«1>1П1пк11иа,
14 2; —Карађорђсв од 1808,
144; — од 1811 п аадља
му мнсао, 14 9; — од I 8 I 1
и исдостатци му, 1 50— 15 1.
Устаиак протил султановпх
одмстника, 23; — п н.сгон
први програм у Петрогра-
ду 1804, 35; усвојеи
од цара Ллоксаидра, 3 7.
рока (Калказ), 177.
Федсрптинна кнсжииска ав-
тономија, 13 6.
 : ;■ -- - "

;леснс>®м1
К Љ У ч 251

Фсрман од 1793 о срнскнм — 1810 прммпо од Руса

правпма, II —12. Кљажсиац, 103.
ФплнноннГ Гннридон архи- Хасан-ага мухасил, нзвршпш;
мапдрнт, 127. Имково иогодбс, 52, 51; —
у исзгодиом иоложају у
ФилипопиК Тодор (Грујоиић
Београду, 50.
Божој, 13 7.
Хасан-бег тевтер-ћсхаја, 21.
Финландпја н иотрсба ру- Хатшиериф од 1 703 о ерп-
ска да н.ом завлодају, 74. скпм правима, 11.
Фочп1| Мсхмсд-ага, 18. Хафнс-наша и ексиодпција
Фраицуска турсвн савезник му 1805 протни Србије, 41.
нротин Срба, 09; — орнскс Хаџи-бсг 1800 разбнјсн од
јој сс стареипшс обраИале Кара1)ор!,а. 49.
зп помоН, 122; — п Иор- Хацн-Мустафа-наша 1705 до
сија 1807 протпв Руснјс, 180 1 иозир београдскн, 12,
160; — п савсзи од 1812 14; — убнјеи 1801, 15;
177 ; — рсволуцпја у љој — н самоуправна кпежпи-
и утицај на ослобо1)сњс Ср- ска уредба, 130; —и»его-
бнјо,’5, 20: — и дпвсрснја ип ирпјатс.вп п буна на
руска пл Србијс иа н.снс дахијс, 17.
области у Далмацнјп, 18 5; Хаџи]., градопачслпик зсмуп-
— и њен утицај у Цари- оки, 125.
граду, 50 : п јсмство Хнрсоко п нрнје.м сриских
1807 прсдлагано за Србију, дсиутата 1809, 131.
8 4; — и и.сиа радња про- Хурсанди-Ллн. Бидн Гј/ш.ч-
тин Букурсшког Уговора, нац Алија.
196; — и војпа 1809 на Хуршид-наша 1807 п Родо-
Аустрију, 119; — п савез фипнкии о нримирју, 81:
с Аустријом, 120; — н рат — прсдлагао 1809 Кара-
с Турском 17 98—1801, 15. 1)ор1)у измнрен.с с Иортом,
Фрања 11, цар астрнјскн, 4 5. 109 ; п н.сгоно лагано
Фрачииа, исдилско од Г.уку- пастуиаи.с иосдо боја на
рсшта, 118. Камоннци. 115; 1810
нротпв Кпрађор1)а, 104; —
Хајдук - Вол.ко II папад на разбнјсн на Барварнпу, 104;
Црпу Реку, 66; — очнстпо — 1811 иогнснут с Гра-
1 807 1 (риу Рску, 6 7; — мадс, 17 3; изнсштава
н Нотар Добрн.ац 1807 о- 1\ара1)ор1,а о Букурешком
чпг.тпли Оир.т.иг, 67;—1809 Уговору, 194; ирнма
пападпо Болграџик, 114: нзаслаиикс н ночшие еа Ср-
252 ПЛСКРС ДГЖЛПЕ СГПСКЕ
бима прогопоре, 107; — и
прича о љеговом сриском
нореклу, 109;—иостао 1812
велнкн везпр, 200; п — н ГГчкова погодба, 50;
диолично му држањс спрам
српскнх нзасланнка, 201;
— н мнсија му 1812—13
да С.10ЖН Србпју, 2*12 ; —
1813 сира.ч Смејдерова, 217.
Црнн Нрх п Турци 1800, П7.
Црногорци 1807 руски са-
исзницп, 60.
Цукато граф заступно ђен.
Псајева, 162.
11араниГ* Лтапаспјс иогинуо
1810 на Нрахову, 103.
Чардак.шја ИопакошП. Ис-
тар, 31, 37, 02.
Чарторпски Л. кноз 1804
прима српскс депутатс, 31,
35: — п нрсддози му цару
Ллександру о усгапку у
Србпјп, ЗС; — 1800 о срп-
ском устанку, 62.
Челеби Мустафа - ефсиднја
1812— 13 изаславпк за сри-
спо нослове, 107, 204.
Чичагоп И. II. адмирал, 185,
186, 187, 188: н к.с-
говаоцсна Букурешког Уго-
вора, 103.
Чучуго блнзу Уба, 47, 40.
ИГабац опсе.ш Срби, 25; —
кида 1805 уговор са Ср-
оп.ма од прошдо годипо, 44;
— 1807 прсдат Карађор-
ђу, 00; — Порта глсдааа
да га заузму Фрапцузп, 60;
— 1800 Србн га нудпли
Фрапцуској, 128.
ПГар - илаиииа но иродлогу
К. К. Родофипикнпа гранп-
ца Србијс, 00.
Шашит-паша 1794 всзир бс-
оградскп, 14.
Шнсдска у рату с Русијом
1788—00, 9.
Шепбрупскн Лир, 110, 154,
105.
Штубнк, 07, 08.
Шуп&лоп граф II 1БОГОШ1 мн-
сија 1810 у Бечу, 10 7.
Шумла 1810 у руском војс-
вању, 171.
Џонојн ђоперпл, поерсдиик
мира међу срнскнм устав-
цпма н дахијама, 2 4.
Цода Нотар 1807 одрођен на
Цриу Реку, 06; — разбп-
јен иа СиКсиу, 07.
Џора Ос.ман разбнј<ш 1800
на Чучугама.
 -Г
I
4

. .•Л.ГЛ-о.

Јкцт двканшгнћ”
■ЈЛбсмовАи
#
•V . ' • •
 ГЧ

-
т

$
15

!
К•

1
-■

\
!

€. ;
МШ
;гЈН && !

•чч:И;1
:Ш II ;
.$■
?

Чк - II-
Ј ј {".

1в
«3
I?••
Ј •••:

НАРОДНА БИБЛИанкл
"РАЛОЈЕ ДпИАНОВИБ"
и
*Р
I*
Г-

ПО 94(497.11) I•
; |1
НОВАКОВИЋ С. с
Васкрс државе српске ј
! IV
000005 588 С0В155 <

е*г г.г