IWE kurs Moduo 1-Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.13 Rezanje i drugi postupci pripreme ivica žleba

1-13 REZANJE I DRUGI POSTUPCI PRIPREME IVICA ŽLEBA

Postoji više postupaka termičkog rezanja i pripreme ivica žleba, a najčešće se koriste rezanje gasom,
električnim lukom, plazmom i laserom, koji su slični odgovarajućim postupcima zavarivanja.
GASNO REZANJE
Gasno rezanje je postupak razdvajanja metala njegovim sagorevanjem u struji kiseonika, uz
istovremeno oduvavanje produkata sagorevanja (troske), sl. 1. Da bi metal sagorevao treba ga
predgrejati do temperature paljenja (početka sagorevanja). Gasno rezanje metala spada u termičke
postupke, pri čemu se radna temperatura postiže sagorevanjem gorivog gasa, po pravilu acetilena.
Osim toga, sagorevanjem gorivog gasa dobija se deo toplote kojom se radna temperatura održava, a
značajan deo toplote se dobija sagorevanjem metala koji se reže, što je bitna prednost ovog postupka. S
obzirom na to da se gasno rezanje zasniva na sagorevanju metala, postoje odreñeni uslovi koji moraju
da budu ispunjeni da bi proces rezanja mogao da se odvija:
• Temperatura sagorevanja metala treba da bude niža od temperature topljenja.
• Temperatura topljenja oksida treba da bude niža od temperature topljenja metala.
• Toplota sagorevanja metala treba da bude dovoljna da, zajedno sa toplotom plamena, održava
temperaturu sagorevanja.
Od konstrukcionih materijala ove uslove najbolje ispunjava niskougljenični čelik. Temperatura
sagorevanja ugljeničnih čelika zavisi od njegovog sastava, i približava se temperaturi topljenja sa
porastom sadržaja ugljenika, sl. 2.

Slika 1. [ematski prikaz gasnog rezanja

Slika 2. Promena temperature sagorevanja i temperature topljenja čelika

1 od 12
IWE kurs Moduo 1-Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.13 Rezanje i drugi postupci pripreme ivica žleba

Sagorevanje čelika može da se predstavi sledećim hemijskim jednačinama:

Fe+0,5O2=FeO+267 kJ (1a)
2Fe+1,5O2=Fe2O3+825 kJ (1b)
3Fe+2O2=Fe3O4+1120 kJ (1c)
Osloboñena toplota čini približno 2/3 toplote potrebne za sagorevanje čelika, a 1/3 se dobija
sagorevanjem gorivog gasa. Treba takoñe uočiti da FeO i Fe2O3 dalje reaguju, pri čemu je konačni
produkt sagorevanja Fe3O4, koji se u vidu troske izduvava sa mesta rezanja, sl. 1.
Ureñaj za gasno rezanje
Ureñaj za ručno gasno rezanje je praktično isti kao ureñaj za zavarivanje, s tim da je gorionik
drugačiji, pa će samo on biti detaljnije opisan. Od ključnog značaja za uspešno rezanje su mlaznice,
koje mogu da budu veoma raznovrsne i prilagoñene specifičnim zahtevima (mlaznice za različite
gorive gasove, za različite debljine, za brzo i sporo rezanje, za posebne uslove). U praksi su često u
upotrebi mehanizovano i automatsko rezanje, što zahteva ugradnju dodatnih elemenata ureñaja.
S obzirom na količinu toplote koja se koristi u procesu rezanja (2/3 od sagorevanja metala, a 1/3
od gorivog gasa) može da se smatra da je osnovna uloga gorivog gasa da zapali metal i otpočne proces
sagorevanja, koji se zatim odvija u nezavisnoj struji kiseonika. Shodno tome, konstrukcija gorionika za
rezanje je komplikovanija od gorionika za zavarivanje, sl. 3, mada su neki delovi isti, kao npr. držač
(rukohvat). Osnovna razlika je u cevima koje treba da obezbede dovod smeše gorivog gasa i kiseonika
i nezavisni dovod kiseonika za sagorevanje, kao i u mlaznici čija konstrukcija treba da obezbedi istica-
nje gasova na isti način. Stoga se gorionik za rezanje sastoji od cevi za dovod smeše gasova, sl. 3, cevi
sa propusnim ventilom za dovod kiseonika i mlaznice sa centralnim otvorom za kiseonik i perifernim
otvorima (ili prstenastim otvorom) za smešu.
Gorionik za ručno rezanje ima samo dva ulazna otvora (kiseonik i acetilen), što znači da se isti
kiseonik koristi za sagorevanje acetilena i metala koji se reže. Iako je ručni gorionik snabdeven sa tri
nezavisna ventila, puštanje mlaza za rezanje ipak izaziva poremećaj acetilenskog plamena, pa se njegova
krajnja regulacija obavlja posle puštanja mlaza kiseonika. Ovaj nedostatak je otklonjen kod gorionika za
mašinsko rezanje, kod koga postoje dva nezavisna dovoda za kiseonik.

Slika 3. Gorionik za gasno rezanje

Dve osnovne varijante mlaznice (prstenasti otvor ili više otvora za dovod smeše) su prikazane na sl.
4. Prstenasti otvor se koristi samo kada je potrebna velika količina toplote. Centralni otvor za dovod
kiseonika je najčešće cilindričnog ili konusnog oblika, sl. 5. Otvor cilindričnog oblika je lakše napraviti i
održavati, ali je strujanje kiseonika donekle nepravilno, sl. 5a. Otvor konusnog oblika daje ravnomerniju
struju kiseonika, ali ni on ne daje dobre rezultate kod rezanja predmeta većih debljina. U tom slučaju mo-
2 od 12
IWE kurs Moduo 1-Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.13 Rezanje i drugi postupci pripreme ivica žleba

že da se primeni aerodinamični oblik centralnog otvora, sl. 6, kojim se postižu veće brzine strujanja
kiseonika i najefikasnije rezanje. Mana ovakve mlaznice je visoka cena zbog komplikovane izrade i
velika buka. Standardne mlaznice sa cilindričnim centralnim otvorom se proizvode u različitim veliči-
nama, zavisno od debljine materijala, tab. 1.
Tabela 1. Standardne mlaznice za rezanje
spoljne (broj) 1 2 3 4
unutrašnje (broj) 1-2 3-4 5 6
debljina materijala (mm) 3÷10 / 10÷30 30÷60 / 60÷100 100÷200 200÷300

a)
b)
Slika 4. Mlaznica za rezanje (a) sa više otvora (b) sa jednim prstenastim otvorom

a) cilindrični b) konusni
Slika 5. Mlaznice sa različitim otvorima Slika 6. Aerodinamična mlaznica

Kod ručnih gorionika postoji mogućnost primene dodatnih elemenata (alata) da bi se obezbedio
stalni položaj, čime se postiže mehanizovano rezanje. Na sl. 7 su prikazane tri varijante dodatnog alata,
čija je uloga pravolinijsko voñenje gorionika (varijante a i b, s tim da je u varijanti b ivica reza
zakošena) ili voñenje gorionika po zadanoj konturi, varijanta c.

a) b) c)
Slika 7. Dodatni alat ("kolica") gorionika za mehanizovano rezanje
Automatsko rezanje zahteva komplikovane i skupe mašine, koje su ekonomične jedino za serijsku
proizvodnju. Mašine za rezanje mogu da budu pokretne ili nepokretne. Pokretne mašine uglavnom
služe za pravolinijsko rezanje, mada mogu da se prilagode proizvoljnom, krivolinijskom kretanju
(rezanju), sl. 8.
3 od 12
IWE kurs Moduo 1-Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.13 Rezanje i drugi postupci pripreme ivica žleba

Slika 8. [ema automata za gasno rezanje

Tehnologija gasnog rezanja
Gasno rezanje se izvodi u više faza:
• metal se prvo predgreva acetilenskim plamenom, sve do postizanja temperature paljenja (početka
sagorevanja), koja za čelike iznosi 1300÷1350°C,
• na predgrejano mesto se usmerava mlaz kiseonika za sagorevanje zapaljenog metala, pri čemu se
brzina i protok mlaza odreñuju prema debljini materijala,
• kada se na početnom mestu rezanja "savlada" cela debljina, gorionik se pokreće brzinom koja
omogućava stalni kontakt mlaza kiseonika i troske.
Pravilan proces rezanja se odvija konstantnom brzinom sa neprekidnim mlazom produkata
sagorevanja (oksidi u obliku varnica). Pri tome acetilenski plamen i sagorevanje metala treba da
obezbede dovoljno toplote da gornja ivica reza bude stalno na temperaturi paljenja. Kod rezanja
limova proces je relativno jednostavan, ali se kod rezanja profila, cevi i drugih predmeta kom-
plikovanijeg preseka primenjuju posebne tehnike da ne bi nastale deformacije i zaostali naponi. Na sl.
9a je prikazana tehnika (redosled) rezanja kvadratnog profila, na sl. 9b dobra, a na sl. 9c loša tehnika
rezanja cevi. Osim toga, da bi se smanjile termičke deformacije pri rezanju, treba pravilno izabrati
početak, završetak i redosled rezanja, sl. 10.

a) kvadratni profil - redosled b) dobra tehnika rezanja c) loša tehnika rezanja

Slika 9. Primeri rezanja profila i cevi

a) početak rezanja (A-A'-1) b) završetak rezanja (B-B'-2) c) redosled rezanja (1-2-3)

Slika 10. Pravilan izbor početka, završetka i redosleda rezanja

4 od 12
IWE kurs Moduo 1-Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.13 Rezanje i drugi postupci pripreme ivica žleba

Osnovni parametri gasnog rezanja su protok i pritisak kiseonika za sagorevanje i brzina rezanja.
Navedeni parametri se biraju prema debljini materijala, mada postoji i njihova meñuzavisnost. Protok
kiseonika za sagorevanje se reguliše prečnikom (brojem) mlaznice, koji se bira na osnovu debljine ma-
terijala. Pritisak kiseonika za sagorevanje bitno utiče na stabilnost procesa rezanja, pa njegovom
odreñivanju i održavanju tokom rezanja treba posvetiti posebnu pažnju. Brzina rezanja presudno utiče
na pravilno isticanje kiseonika na donjoj ivici reza i održavanje stalne temperature rezanja. Osim od
debljine, brzina rezanja zavisi i od veličine mlaznice i početne temperature rezanja. Brzina rezanja
može da bude ograničena pojavom otklona mlaza produkata sagorevanja na površini reza, sl. 11, koji
joj je proporcionalan. Otklon nema bitnijeg uticaja na kvalitet rezanja ako je njegova vrednost u grani-
cama 5-15% debljine materijala, ali kod većih otklona brzina rezanja mora da se smanji.

Slika 11. Otklon mlaza produkata sagorevanja

Rezanje pojedinih materijala

Od konstrukcionih materijala uslove za gasno rezanje najbolje ispunjava čelik, i to niskougljenični
i niskolegirani. Pri tome važi pravilo da je rezanje tim lakše što je u čeliku manje ugljenika, jer se
porastom njegovog sadržaja smanjuje razlika izmeñu temperature sagorevanja i temperature topljenja,
sl. 2. Gasno rezanje nema bitnijeg uticaja na svojstva niskougljeničnog čelika, dok u slučaju čelika sa
većim sadržajem ugljenika može da se uoči pojava zakaljenog sloja u okolini ivica reza (zona uticaja
toplote). Dubina ove zone je data u tab. 2, u zavisnosti od debljine i vrste materijala.
Tabela 2. Dubina zone uticaja toplote kod gasno-plamenog rezanja čelika
¬čelik dubina zone uticaja toplote (mm)
debljina lima (mm) 5 25 100 150 300
niskougljenični 0,1÷0,3 0,5÷0,7 1,5÷2,0 1,5÷3,0 4,0÷6,0
srednjeugljenični 0,3÷0,4 0,8÷1,2 2,5÷3,0 3,5÷4,3 6,0÷7,0
visokougljenični 0,4÷0,5 1,2÷1,5 3,0÷3,5 4,3÷5,0 7,0÷8,0

Legirani čelici mogu da se gasno režu, ali je po pravilu neophodno predgrevanje i naknadna
termička obrada. Analiza uticaja legirajućih elemenata na mogućnost rezanja čelika je data u tab. 3, uz
napomenu da se radi o pojedinačnim uticajima. Fosfor i sumpor u količinama koje su uobičajene u če-
liku nemaju uticaja na rezanje.
Tabela 3. Granične vrednosti sadržaja legirajućih elemenata
legirajući element (%) Si Mn Cr Ni W Mo V Cu
bez problema <2 <14 <1,5 <25,C<0,7 <10 <1 <3 <2
predgrevanje <4, C<0,4* <18, C<1,5 <5 <40, C<0,3 <20 <2*
nemoguće >4 >18 >5 >2,5
* uz vrlo sporo rezanje

5 od 12
IWE kurs Moduo 1-Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.13 Rezanje i drugi postupci pripreme ivica žleba

Pojedinačni uticaji legirajućih elemenata su bitni za analizu mogućnosti rezanja legiranih čelika,
ali je od mnogo većeg praktičnog značaja njihov meñusobni uticaj. Stoga se mogućnost rezanja čelika
gasnim postupkom procenjuje na osnovu njegovog hemijskog sastava, korišćenjem izraza kojim se
uticaj legirajućih elemenata svodi na ekvivalentni uticaj ugljenika (kao kod ocene zavarljivosti):
CE=C+0,4⋅Cr+0,3⋅(Si+Mo)+0,2⋅V+0,06⋅Mn+0,04⋅(Ni+Cu) (2)
Uzimajući u obzir CE, kao i sadržaj ugljenika, čelici mogu da se klasifikuju kao što je dato u tab. 4.
Tabela 4. Klasifikacija čelika prema mogućnosti gasnog rezanja
Grupa CE (%) C (%) Uslovi rezanja
I do 0,6 do 0,3 Režu se vrlo dobro, termička obrada nepotrebna
II Režu se zadovoljavajuće. Predgrevanje potrebno kod
0,6÷0,8 do 0,5
većih debljina i niskih okolnih temperatura
Režu se teško zbog zakaljivosti i sklonosti ka prslinama.
III 0,8÷1,1 do 0,8
Neophodno predgrevanje.
IV preko 1,1 preko Režu se vrlo teško. Neophodno predgrevanje i lagano
0,8 hlañenje posle rezanja.

Uticaj ugljenika i legirajućih elemenata na rezanje čelika i livenih gvožña je dat u daljem tekstu.
C Čelici do 0,30% C mogu da se rezati bez ikakvih poteškoća. Čelici sa većim sadržajem C mogu
se rezati ako se predgreju na 300-500ºC. Grafit i cementit sprečavaju rezanje, a sivi liv sa do
4% ugljenika može da se reze ukoliko se primeni posebna tehnika rada.
Mn Kod čelika sa 14% Mn i do 1,5%C (austenitni manganski čelik) potrebno je predgrevanje.
Si U uobičajenim količinama (do 0,35%) ne predstavlja prepreku rezanju. Transormatorsko gvož-
ñe koje sadrži i do 4% Si se takoñe reze. Si čelik koji sadrži visoke količine C i Mn mora da se
predgreje i naknadno žari da bi se izbeglo otvrdnjavanje na vazduhu i površinske prsline.
Cr Iznad 5% Cr uslovljava predgrevanje i specijalnu tehniku rada, ali je i pored toga rez dosta
grubog izgleda. Nužno je predgrevanje.
Ni Do 30% Ni ne prečava rezanje, a lepi rezovi se postižu kod čelika sa sadržajem Ni do 7%.
Mo Deluje na isti način kao i Cr. Mo-W čelici mogu da se režu samo specijalniim tehnikama rada.
W U iznosu 12-14% W ne poteževa rezanje, a granica uspešnog rezanja je 20%.
Cu U količinama do 2% ne predstavlja nikakvu teškoću za rezanje.
Al U količinama do 10% ne utiče na sposobnost rezanja.
S u količinama uobičajenim kod konstrukcionih čelika do 0,06% ne utiče loše na mogućnost
rezanja. U većim količinama usporava rezanje, a i razvijaju se znatne količine sumornih para.
V U malim količinama (do 15V) poboljšava sposobnost rezanja.

REZANJE LIVENIH GVOZDA

Visoki sadržaj ugljenika u livenom gvožñu predstavlja prepreku uobičajenoj tehnici gasnog rezanja
primenjenoj za nisko ugljenične čelike. Liveno grvožñe sadrži nešto ugljenika u obliku grafitnih lamela
ili nodula, i nešto u obliku karbida železa Fe3C. Oba konstituenta sprečavaju oksidaciju gvožña. Visoki
kvalitet rezova ostvaren pri rezanju čelika ne može se postići sa livenim gvožñem. Najčešće se rezanje
obavlja u cilju uklanjanja ulivnih sistema, defekata, za popravku ili prekrajanje odlivaka ili za otpad.
Veći vrh mlaznice i viši protok gasa od onog upotrebljenog za čelike se zahtevaju za sečenje iste
debljine livenog gvožña. Prekomerni protok gorivog gasa pomaže u održavanu predgrevanja tokom
gorenja.

6 od 12
IWE kurs Moduo 1-Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.13 Rezanje i drugi postupci pripreme ivica žleba

Liveno gvožñe se takoñe ponekad seče primenom specijalnih tehnika za rezanje oksidaciono otpornih
čelika. To su dodatna ploča, rezanje metalnim prahom ili primenom hemijskog topitelja.

REZANJE METALNIM PRAHOM

Ova tehnika je dopuna tehnike gasnog rezanja sa strujom praha bogatim železom. Praškasti materijal se
ubrzava i potpomaže reakciju oksidacije i takoñe topljenje i rasprskavanje materijala koji se teško režu.
Prah se usmerava u rez ili kroz vrh mlaznice ili sa jednim ili više mlazeva izvan vrha. Kada se
primenjuje prvi metod, prah se ubacuje u kiseonik za rezanje pre ispaljivanja gasa kroz vrh mlaznice.
Kada se prah doprema spoljnim putem, gorivi gas predaje česticama praha dovoljnu brzinu da ih
prenese kroz predgrejani deo u struju kiseonika za rezanje. Ovo kratko vreme u predgrejanom stanju je
dovoljno da proizvede željenu reakciju u zoni sečenja.
Nešto praha hemijski reaguje sa vatrostalnim oksidima proizvedenim u rezu i povećava njihovu
tečljivost. Preostala istopljena šljaka se ispira sa reakcione zone mlazom kiseonika. Sveže metalne
površine se kontinualno izlažu mlazu kiseonika. Za postupak se primenjuje prah železa i smeša
metalnih prahova, kao što su železo i aluminijum.
Rezanje čelika otpornih na oksidaciju metodom praha se može izvesti približno istim brzinama kao
kiseonično rezanje ugljeničnog čelika ekvivalentne debljine. Protok kiseonika za rezanje mora biti
blago viši kod postupka sa prahom.

REZANJE POMOĆU TOPITELJA

Proces je primarno namenjen za rezanje nerñajućeg čelika. Topitelj je prilagoñen da reaguje sa

oksidima legirajućih elemenata, kao što je Cr i Ni, da proizvede jedinjenja sa tačkama topljenja bliske
onima železnih oksida. Zahteva se specijalna aparatura za ubacivanje praha u rez. Sa dodatkom
topitelja, nerñajući čelici se mogu rezati pri uniformnim lineranim brzinama bez oscilacije baklje.
Brzine rezanja se primiču očekivanima za ekvivalnetne debljine ugljeničnih čelika. Veličine vrha
mlaznice će biti veće i protok režućeg kiseonika će biti nešto veće nego za ugljenini čelik.

Specijalne tehnike gasnog rezanja

Specijalne tehnike se prvenstveno odnose na rezanje debelih ploča (preko 300 mm debljine),
naslaganih limova, žlebljenje i podvodno rezanje. Osnovni problemi pri rezanju debelih limova su da
se obezbedi dovoljnom količinom gasova i odgovarajuća oprema. Dovoljna količina gasova
(prvenstveno kiseonika) je neophodna da se ne bi prekinuo proces rezanja, jer je njegovo nastavljanje
na debelim limovima izuzetno teško. Specijalnim gorionicima rezane su ploče debljine do 1500 mm.
Rezanje naslaganih limova se često koristi da bi se uštedelo vreme i gasovi, sl. 12. Kako potrošnja
kiseonika nije proporcionalna debljini lima, to je očigledno moguća značajna ušteda istovremenim
rezanjem više tanjih limova. Ova tehnika je ograničena na limove tanje od 13 mm, jer je deblje limove
vrlo teško fiksirati. Rezanje naslaganih limova se takoñe koristi za vrlo tanke limove koji pojedinačno
ne mogu da se režu. Ukupna debljina naslaganih limova ograničena je zadanom tolerancijom. Za prak-
tične svrhe ukupna debljina naslaganih limova ne treba da preñe 150 mm. Ako je ukupna debljina
mala, onda može da se koristi dodatna ploča koja se postavlja odozgo i čija je uloga da spreči
vitoperenje i omogući dobar početak rezanja.
Pri rezanju naslaganih limova javljaju se dva osnovna problema. Prvi od njih je vezan za početak
rezanja, a drugi za održavanje procesa rezanja. Da bi se obezbedio dobar početak rezanja koristi se
nekoliko tehnika, od kojih je najjednostavnija slaganje limova sa preklopom, tako da rezanje počinje
od gornjeg lima i prenosi se postepeno kroz sve limove. Održavanje procesa rezanja može da bude ug-
7 od 12
IWE kurs Moduo 1-Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.13 Rezanje i drugi postupci pripreme ivica žleba

roženo slojevima vazduha izmeñu limova. Jedna od mogućnosti da se spreči uticaj vazduha na proces
rezanja je korišćenje mlaznice za velike brzine strujanja.

Slika 12. Rezanje naslaganih limova

Izrada žlebova (priprema za zavarivanje) je česta primena gasnog rezanja, posebno kod debljih
limova. Za ovaj posao se koriste standardni gorionici, a radi se po pravilu mehanizovano, sl. 13.
Položaji gorionika za tri najčešća oblika žleba (V, X i dvostruko Y) su prikazani na sl. 14.
Veličine označene sa A i B, koje definišu položaj gorionika, zavise od debljine ploče, veličine
mlaznice i brzine rezanja. Usled pogrešno odabranih položaja gorionika nastaju značajne greške u
izradi žlebova. Održavanje položaja je podjednako značajno pa se za izradu žlebova po pravilu koriste
mašine, odnosno mehanizovano rezanje.
Za podvodno rezanje se koristi modifikovana konstrukcija gorionika sa dodatnim kanalom za
vazduh pod pritiskom, sl. 15. Uloga vazduha je da izoluje mesto rezanja od okolne vode, čime se
obezbeñuju radni uslovi kao kod običnog gasnog rezanja, i da stabilizuje acetilenski plamen za
predgrevanje. Gorionik za podvodno rezanje može da ima i dodatne ureñaje za formiranje mehura
vazduha i fiksiranje radnog položaja.

Slika 13. Mehanizovana izrada žleba

8 od 12
IWE kurs Moduo 1-Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.13 Rezanje i drugi postupci pripreme ivica žleba

a) b) c)
Slika 14. Položaji gorionika pri izradi: a) V žleba; b) X žleba; c) dvostrukog Y žleba

Slika 15. [ema gorionika za podvodno rezanje

Greške pri gasnom rezanju
Usled pogrešno odabranih parametara ili nepridržavanja propisane tehnologije nastaju razne vrste
grešaka pri gasnom rezanju. Najčešće greške su prikazane na sl. 16. Po pravilu, ove greške mogu da se
otklone naknadnom mašinskom obradom.

a) b)

c) d)

e) f)

g) h)
Slika 16. Greške rezanja: a) nedovoljno predgrevanje i brzina rezanja b) predugačak plamen predgrevanja

9 od 12
IWE kurs Moduo 1-Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.13 Rezanje i drugi postupci pripreme ivica žleba

c) nedovoljan pritisak kiseonika d) previsok pritisak kiseonika i mali otvor mlaznice e) nedovoljna brzina
rezanja f) prevelika brzina rezanja g) promenljiva brzina rezanja h) loše nastavljanje

ELEKTROLUČNO REZANJE
Elektrolučno rezanje se zasniva na topljenju metala i oduvavanju rastopa iz žleba, pomoću
kiseonika ili vazduha pod pritiskom. Kako je temperatura luka dovoljna za topljenje svih komercijalnih
metala to ovaj postupak ima manje ograničenja od gasnog rezanja u pogledu primenjivosti na različite
materijale. Postoji više varijanti elektrolučnog rezanja, a najčešće se koriste grafitne ili šuplje elektrode.
Elektrolučno rezanje i žlebljenje šupljom elektrodom kroz koju struji kiseonik (OXY-ARC
postupak) koristi toplotu luka za topljenje metala i kiseonik pod pritiskom za njegovo oduvavanje i
delimično sagorevanje. Postupak je jeftin i jednostavan i može da se primeni na sve vrste čelika, sivi liv i
legure obojenih metala, a najčešće se koristi za popravke oštećenih delova. Površina reza meñutim nije
dovoljno kvalitetna, pa je za odgovornije primene neophodna naknadna mašinska obrada.
Elektrolučno rezanje i žlebljenje grafitnom elektrodom (ARC-AIR postupak) koristi toplotu luka za
topljenje metala i vazduh koji struji kroz dve rupice na držaču elektrode za njegovo oduvavanje. Kao u
prethodnom slučaju postupak je jednostavan i jeftin, ali je kvalitet površine rezanja loš. Osnovnu primenu
ovaj postupak ima za žlebljenje u slučajevima kada uobičajene tehnike ne mogu da se primene. Primeri
primene ARC-AIR postupka na izradu U i dvostrukog U žleba su dati na sl. 17, a primena na žlebljenje
korena zavara (4 različita položaja) na sl. 18.

Slika 17. Izrada U žleba ARC-AIR postupkom

a) c)

b) d)
Slika 18. Žlebljenje ARC-AIR postupkom u različitim položajima:
a) vertikalni; b) nadglavni; c) horizontalni; d) horizontalno vertikalni
REZANJE PLAZMOM
Pri rezanju plazmom visoka temperatura luka plazme topi radni predmet, a rastop se oduvava iz
reza kinetičkom energijom gasa, koji izlazi iz mlaznice. Za rezanje se najčešće koristi plazmatron sa
direktnim lukom, sl. 19a, kojim mogu da se režu svi elektroprovodni materijali. Plazmatron sa indirek-
tnim lukom, sl. 19b, koristi se za rezanje predmeta malih debljina (ispod 1 mm) i materijala koji nisu
elektroprovodni (npr. keramika). U svakom slučaju koristi se elektroda od legure voframa. U novije
vreme je razvijeno više različitih postupaka plazma rezanja, kao što je korišćenje dva nezavisna gasa
(jedan kao radni, a drugi kao zaštitni, sl. 19a), korišćenje vazduha umesto uobičajenih plazma gasova i
10 od 12
IWE kurs Moduo 1-Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.13 Rezanje i drugi postupci pripreme ivica žleba

ubrizgavanje vode radi efikasnijeg sužavanja luka, sl. 19b. Za rezanje se najčešće koriste sledeći
plazma gasovi:
a) Smeša Ar i H2 u odnosu 60:40%, čije su glavne odlike velika snaga rezanja zbog velike toplotne
provodljivosti H2, paralelnost reza i blago povišene brazde reza.
b) Smeša Ar, H2 i N2 u odnosu 60:20:20%, gde dodatak N2 smanjuje hrapavost reznih površina, ali pri
tome brazde zaostaju, a površine reza nisu metalno čiste.
c) Smeša Ar i N2 u odnosu 50:50%, koja omogućava veće brzine rezanja.

a) b)
Slika 19. Noviji postupci rezanja plazmom a) sa dva nezavisna gasa b) sa ubrizgavanjem vode
REZANJE LASEROM
Rezanje laserom se takoñe zasniva na velikoj gustini snage ovog postupka, usled čega se materijal
koji se seče veoma brzo dovodi na potrebnu temperaturu kod laserskog rezanja topljenjem, ili na
temperaturu isparavanja kod laserskog rezanja sublimacijom. Za rezanje u industrijskim uslovima
najčešće se koristi CO2 laser, sl. 20. Pomoću sistema sočiva i ogledala laserski zrak se dovodi do rezne
glave u kojoj se sočivom fokusira na gornjoj površini lima. Laserski zraci kod CO2 lasera za rezanja
imaju prečnik od 0,1-0,01 mm, što je ujedno i širina reza. Usled velike gustine snage i brzine, rezanje
CO2 laserom je ekonomično, uz visok kvalitet reznih površina i minimalne deformacije.

Slika 20. [ematski prikaz primene CO2 lasera za sečenje materijala

11 od 12
IWE kurs Moduo 1-Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.13 Rezanje i drugi postupci pripreme ivica žleba

Literatura:

1. Gasno zavarivanje i rezanje/S.Bakračeski, Beograd, DUZ, 1987

2. Zavarivanje - Industrijsko tehnički priručnik br. 1,2,3 i 4, Beograd: Rad, 1980.
3. Priručnik za tehnologiju zavarivanja, M. Jovanović, D. Adamović, V. Lazić, Jugoslovensko
Društvo za Tribologiju, Kragujevac, 1995.
4. Rezanje plazmom, I. Samarñić, Strojarski fakultet, Slavonski Brod, 1999.
5. Primena laserske tehnologija u zavarivanju i sečenju/M.D.Milovanović, Ljubljana:Društvo
za varilno tehniko,2oo4. ISBN 961-91277-2-2.
6. ASM Metals Handbook, Volume 6, Welding, Brazing and Soldering, 1993.

12 od 12