Proces proizvodnje u fabrici

4.1 Faze izrade eline konstrukcije

Faza spajanja i sklapanja - formiranje podsklopova i sklopova

Ova radna operacija podrazumeva spajanje elemenata konstrukcije u vee celine podsklopove i sklopove. Podsklopovi mogu da se sastoje samo iz jednog elementa dobijenog obradom elinog materijala, odnosno elinog proizvoda, ili iz vie elemenata. Spajanjem podsklopova formiraju se sklopovi, ijim se povezivanjem na montai formira nosea konstrukcija.

Za formiranje podsklopova ili sklopova primenjuju se razliiti postupci, u zavisnosti od vrste konstrukcije (puna ili reetkasta) i u zavisnosti od njenih dimenzija i naina spajanja (mehanikim spojnim sredstvima ili zavarivanjem). Ova radna operacija obavlja se na posebnim radnim platformama, na kojima se elementi postavljaju u projektovani poloaj bez deformacija i naprezanja i pripremaju za spajanje (slika), uz pomo raznih pomonih alata za njihovo fiksiranje.

Radna platforma za spajanje elmenata i izradu podsklopova i sklopova

Radna platforma za spajanje lemenata i izradu podsklopova i sklopova

 Spajanje elemenata mehanikim spojnim sredstvima ili zavarivanjem se moe vriti: 1. runo, 2. primenom standardnog mehanikog alata, pribora za obeleavanje, alata za ugraivanje zavrtnjeva i pribora za runo zavarivanje avova. Takoe, mogu se koristiti i specijalni ureaji za sklapanje specifinih vrsta konstrukcija, kao to su automatski zavareni nosai, silosi, rezervoari i dr.

 U sluaju spajanja mehanikim spojnim sredstvima, elementi koji se spajaju se u procesu obrade seku na projektovane duine, a razvrtavanje rupa na definitivan prenik se vri pri izradi sklopova, kao i na probnoj montai. S obzirom da pri zavarivanju dolazi do pojave skupljanja i deformacija, neophodno je elemente koji se spajaju zavarivanjem sei na duine vee od projektovanih i obezbediti potrebne preddeformacije. U tu svrhu se, za izradu sloenijih zavarenih sklopova i podsklopova, a na osnovu empirijski utvrenih vrednosti, u tehnikoj pripremi proizvodnje posebno razrauje tehnoloki postupak sklapanja i zavarivanja, koji treba da obezbedi postizanje projektovanog oblika konstrukcije, uz najmanji obim sopstvenih napona i naknadnih tehnolokih intervencija.

 Generalno, postupak izrade podsklopova i sklopova karakterie postepeno dodavanje sitnijih elemenata na osnovni element, prema njihovom projektom odreenom poloaju. Na slikama koje slede ilustrovan je postupak formiranja reetkastog i punog nosaa.

Postupak formiranja reetkastog nosaa

Izrada podsklopa reetkastog nosaa

Izrada podsklopa reetkastog stuba

 Faze formiranja punog nosaa: 1. formiranje rebra sa ukruenjima, 2. povezivanje rebra i flani, 3. postavljanje eonih ploa 4. kontrola geometrije i 5. izvoenje svih predvienih avova kojima se postie definitivno povezivanje elemenata u sklop. Za izradu ovakvog sklopa (velike teine) neophodna je upotreba sredstava za unutranji transpost kojima se elementi pomeraju, rotiraju i postavljaju u eljeni poloaj.

Postupak formiranja punog nosaa

Postupak formiranja punog nosaa u radionici

Zavrna faza probna radionika montaa

Probna radionika montaa eline konstrukcije ili pojedinih delova konstrukcije izvodi se samo ako je to predvieno projektom ili ugovorom zakljuenim izmeu naruioca i izvoaa radova na izradi eline konstrukcije. Ona se, po pravilu, sprovodi u prisustvu ovlaenih predstavnika: 1. izvoaa radova na izradi konstrukcije, 2. naruioca, 3. izvoaa radovana na montai konstrukcije (u sluaju kada izradu i montau konstrukcije ne vri ista firma) i 4. projektantske organizacije.

 Probna montaa, generalno, podrazumeva veliki utroak rada, zauzimanje velikog prostora, ponekad i ometanje procesa proizvodnje, a time i znatne trokove. Stoga treba teiti da se obim probne montae svede na najmanji mogui obim, to se moe postii pravilnim koncipiranjem konstrukcije i primenom savremenih tehnologija proizvodnje sa visokim kvalitetom izrade elinih konstrukcija.

Probna montaa postolja za bunker

Probna montaa se uglavnom sprovodi na posebnom otvorenom prostoru, opremljenom odgovarajuom opremom (dizalice, instalacije, ...). Cilj probne montae je: sprovoenje kontrole kompatibilnosti susednih montanih sklopova, sprovoenje kontrole dimenzija, kontrola oblika i nadvienja, priprema montanih spojeva eline konstrukcije, sprovoenje razvrtavanja rupa za mehanika spojna sredstva na definitivan prenik.

Probna montaa stuba dalekovoda

 Poloaj delova konstrukcije pri probnoj montai moe biti horizontalan (slika) ili vertikalan, to zavisi od tipa konstrukcije. Pri tome se probna montaa moe vriti za konstrukciju kao celinu, ili sukcesivno za pojedine delove konstrukcije, tako da se u svakoj fazi koristi i jedan montani deo iz prethodne faze.

Probna montaa stuba iare

Probna montaa glavnog nosaa Panevakog mosta u horizontalnom poloaju

Probna montaa glavnog nosaa mosta u vertikalnom poloaju

Probna montaa eleznikog mosta na pruzi Pojate - Kruevac

Izrada i probna montaa glavnih nosaa za Belexpo centar u Beogradu. Za potrebe izrade napravljeni su prostorni abloni koji prate geometriju konstrukcije

Izrada i probna montaa glavnih nosaa ulazne fasade Delta City-a u Beogradu. Za potrebe izrade napravljeni su prostorni abloni koji prate geometriju konstrukcije

Zavrna faza oznaavanje Nakon procesa izrade konstrukcije u radionici i probne

montae, posle nanoenja zatite od korozije, sprovodi se dodatno oznaavanje delova konstrukcije.

Ove oznake podrazumevaju:

podatke o sklopovima konstrukcije, njihovom poloaju u konstrukciji, vezi sa susednim sklopovima, podatke vezane za utovar, transport, istovar i redosled odvijanja radova na gradilitu.

Nanoenje alfanumerikih oznaka sprovodi se na vie naina: 1. utiskivanjem u elinu konstrukciju (podaci o nazivu i poloaju sklopa), 2. ispisivanjem bojom (podaci o gabaritima, teini, mestima hvatanja pri utovaru, orijentaciji pri transportu i montai), 3. privezivanjem metalnih oznaka i 4. lepljenjem nalepnica. Takoe se, prema potrebi, mogu oznaiti i podaci koji se odnose na mesto otpreme, isporuioca i naruioca, broj ugovora i dr. Na slici je prikazan montani komad koji je oznaen i spreman za transport na gradilite.

Oznaeni montani komad

Zavrna faza zatita od korozije

Zatita od korozije sprovodi se nakon svih prethodno opisanih radnih operacija procesa izrade elinih konstrukcija. Ona se sprovodi u skladu sa odredbama Pravilnika o tehnikim merama i uslovima za zatitu elinih konstrukcija od korozije.

Osnovni pojmovi o koroziji

Definicija korozije: Korozija elika predstavlja elektrohemijski proces iji je mehanizam u osnovi isti kao kod obine baterije kod koje dva metala, anoda i katoda, u provodljivoj sredini (elektrolitu) reaguju tako da se anoda razlae i generie se elektrina struja. Pri koroziji elika jedan deo njegove povrine ponaa se kao anoda, a drugi kao katoda. Delovi povrine elika koji su prekriveni esticama neistoe ponaaju se kao anoda, dok se delovi koji su izloeniji kiseoniku (istije povrine) ponaaju kao katoda. Sa razvojem procesa korozije dolazi do pomeranja i promena ovih povrina, jer povrine prekrivene rom postaju anodine.

Da bi dolo do pojave korozije, neophodno je prisustvo kako kiseonika tako i vlage. U odsustvu bilo kog od ovih inilaca do korozije nee doi, kao to je sluaj: u suvim sredinama (odsustvo vlage), kod hermetiki zatvorenih upljih profila (odsustvo kiseonika), u sluaju podvodnih i podzemnih konstrukcija, gde stepen korozije zavisi od dovoda kiseonika, u atmosferi, gde je kiseonik slobodan, stepen korozije zavisi od duine trajanja prisustva vlage.
Primer dejstva korozije

Korozija se manifestuje smanjenjem debljine elinog elementa, to posle dueg perioda moe da narui nosivost i stabilnost eline konstrukcije. Taj gubitak zavisi od sredine u kojoj se konstrukcija nalazi. Priblini godinji gubitak u debljini elinog materijala iznosi: do 0,004 mm u pustinji, 0,03 - 0,05 mm u otvorenoj nezagaenoj sredini, 0,04 - 0,16 mm u industrijskoj sredini, 0,06 - 0,16 mm u primorju.
Drumski most izloen dejstvu korozije

Potpuna degradacija vornog lima na glavnom nosau mosta usled dejstva korozije

Prekid glavnog nosaa mosta usled dejstva korozije

Vrste korozije
Zavisno od sredine u kojoj se nalaze eline konstrukcije, korozija moe biti: 1. atmosferska korozija (u slobodnom ili zatvorenom prostoru), 2. korozija u vodi, 3. korozija u zemlji, 4. kontaktna korozija (nastaje u dodiru sa drugim materijalima), 5. naponska korozija.

Direktne i indirektne tete od korozije

U direktne tete od korozije spadaju: 1. gubitak teine, odnosno umanjenje debljine elinog elementa, 2. negativna promena bitnih mehanikih i tehnolokih svojstava elika, kao to su: a) granica razvlaenja, b) vrstoa na zatezanje, c) izduenje, d) otpornost na krti lom. Nakon dueg perioda, sve pobrojano za posledicu moe imati i naruavanje nosivosti, stabilnosti i upotrebljivosti eline konstrukcije.

 Naroito nepovoljno dejstvo korozija ima kod savremenih elinih konstrukcija kod kojih postoji visok stepen iskorienja, ali time i mala rezerva nosivosti, a koje se pak sve vie primenjuju: 1. prostorne konstrukcije, 2. lake konstrukcije, 3. ortotropne ploe, 4. tanki limeni elementi kod kojih postoji visok stepen iskorienja. Uporeenje procentualnog smanjenja povrine poprenog preseka, za razliite debljine materijala, prikazano je u tabeli. Jasno moe da se uoi drastina razlika iz koje se moe izvesti zakljuak o znatno veoj ugroenosti od korozije u sluaju tanjih elemenata, pri istoj vrednosti smanjenja debljine.

Uporeenje procentualnog smanjenja povrine poprenog preseka

Mogue indirektne tete su: 1. prekid proizvodnje, 2. trokovi popravki, 3. ugroena sigurnost ljudi i objekata itd. O ovim, indirektnim tetama treba posebno voditi rauna pri razmatranju problema korozije, jer mogu viestruko premaiti direktne tete.

Dejstvo korozije na tanke elemente podesti protivpoarnog stepenita na Zmajevim soliterima u Zemunu

Dejstvo korozije na tanke elemente podesti protivpoarnog stepenita na Zmajevim soliterima u Zemunu

Dejstvo korozije na tanke elemente gazita protivpoarnog stepenita na Zmajevim soliterima u Zemunu

Dejstvo korozije na tanke elemente ograda protivpoarnog stepenita na Zmajevim soliterima u Zemunu

Dejstvo korozije na tanke elemente ograda protivpoarnog stepenita na Zmajevim soliterima u Zemunu

Faktori od uticaja na izbor sistema zatite

Pri izboru sistema zatite od korozije treba uzeti u obzir: 1. vrstu elika, 2. stanje povrine konstrukcije, 3. vrstu i nain oblikovanja, 4. vrstu optereenja, 5. poloaj i stepen izloenosti konstrukcije spoljnim uticajima, 6. spoljnu sredinu i klimatske uslove (temperaturne promene, stepen vlanosti, vetrove i dr.), 7. opasnost od skupljanja praine i neistoa, 8. pristupanost i 9. mogunosti pregleda i obnove primenjenog sistema zatite.

 Prema Pravilniku o tehnikim merama i uslovima za zatitu elinih konstrukcija od korozije (Sl. list SFRJ 32/70), u cilju utvrivanja merila za izbor sistema zatite od korozije, eline konstrukcije se razvrstavaju u tri klase, i to: I klasa - znaajne eline konstrukcije na otvorenom prostoru (mostovi i druge konstrukcije koje slue javnom saobraaju, tornjevi i jarboli za transmisiju), II klasa - ostale eline konstrukcije na otvorenom prostoru (zgrade, ureaji, stubovi, cevovodi, rezervoari i sl.), III klasa - eline konstrukcije u zatvorenom prostoru (krovne konstrukcije, nosee konstrukcije zgrada i sl.).

Poetak pojave korozije (ubrzo nakon sanacije) na konstrukciji krova bazena Tamajdan. Ubrzano dejstvo korozije posledica je izuzeto agresivne sredine (isparavanje hlora)

Zatita od korozije
Postoje dva oblika zatite elinih konstrukcija od korozije: 1. aktivna i 2. pasivna zatita. Pod aktivnom zatitom podrazumevaju se mere koje utiu na smanjenje agresivnosti okolne sredine, kao i izbor elinog materijala i povoljno konstrukcijsko oblikovanje sa stanovita korozione otpornosti. Pasivna zatita zasniva se na izolovanju elinih povrina od sredine sa korozionim agensima. ematski prikaz generalne klasifikacije mera za zatitu od korozije prikazan je na slici.

ematski prikaz mera za zatitu od korozije

Mere aktivne zatite od korozije

1. Mere prema korozionoj sredini Mere aktivne zatite od korozije koje treba preduzeti jo u fazi izbora lokacije objekta i izrade idejnog projekta usmerene su ka korozionoj sredini, odnosno ka nepovoljnim uslovima korienja koje sa stanovita korozije treba izbegavati. 2. Katodna zatita Jo jedan vid aktivne zatite od korozije predstavlja i katodna zatita, koja se zasniva na katodnoj polarizaciji elinih konstrukcija u prisustvu elektrolita. Katodna polarizacija se ostvaruje pomou spoljnog izvora jednosmerne struje ili vezivanjem eline konstrukcije za metal (anodu), iji je elektrohemijski potencijal negativniji od potencijala eline konstrukcije koja se zatiuje. Ovakav vid zatite takoe utie na smanjenje agresivnog delovanja okolne sredine.

Mere aktivne zatite od korozije

3. Izbor materijala Razliiti delovi konstrukcije esto su izloeni razliitim korozionim uslovima ili nisu podjednako pristupani, pa im je i mogunost obnove zatite nejednaka. U cilju postizanja priblino iste korozione otpornosti cele konstrukcije, kao alternativa primeni razliitih sistema zatite, a kao poseban vid aktivne zatite, treba izvriti prikladan izbor razliitih materijala i kombinovati ih na odgovarajui nain. Naroitu panju treba posvetiti opasnosti od kontaktne korozije i, gde je to potrebno, primeniti mere za njeno spreavanje. 4. Niskolegirani elici sa poveanom otpornou na koroziju Sloj re koji se formira kod ugljeninog elika je porozan, proputa vodu i na taj nain omoguava irenje procesa korozije na donje slojeve. Jedna od mera za spreavanje takvog procesa je primena niskolegiranih elika sa poveanom otpornou prema koroziji (weathering steel), ija je otpornost na koroziju ak 4-6 puta vea u odnosu na ugljenine elike.

Mere aktivne zatite od korozije

5. Oblikovanje elinih konstrukcija Jo jedan vid aktivne zatite elinih konstrukcija od korozije, koji treba posebno istai i o kome svaki projektant treba da vodi rauna, predstavlja oblikovanje elinih konstrukcija i njihovih elemenata na nain koji je celishodan sa aspekta zatite od korozije. Uz ostale mere aktivne zatite, primenom ovakvog pristupa konstrukcijskom oblikovanju, korozija eline konstrukcije, a samim tim i potreba za primenom razliitih sistema pasivne zatite, moe se svesti na najmanji obim. Time se moe postii ne samo smanjenje trokova pasivne zatite, ve i ekonominost zbog niskih trokova obnove takve zatite u periodu eksploatacije objekta.

Mere aktivne zatite od korozije

5.1 Nosai Sa stanovita korozione zatite, puni limeni nosai predstavljaju povoljnije reenje u odnosu na reetkaste nosae. Njihove velike ravne povrine pogodne su za obavljanje postupaka ienja i nanoenja sistema zatite, pa i za sprovoenje kontrole, to rezultira boljim kvalitetom. Veu korozionu otpornost imaju sanduasti limeni nosai u odnosu na jednozidne limene nosae.

Mere aktivne zatite od korozije

Pri ojaanju punih nosaa povoljnije je usvojiti pojasne lamele promenljivih dimenzija zavarene sueonim avovima nego dodatne lamele zavarene ugaonim avovima (slika).

Oblikovanje punih nosaa

Mere aktivne zatite od korozije

Ukruenja limenih nosaa treba oblikovati na nain prikazan na slici, ili ih izbei, ukoliko je to mogue sa stanovita njihove statike funkcije.

Oblikovanje poprenih ukruenja punih nosaa

Mere aktivne zatite od korozije

Reetkasti nosai, zbog svoje razuene konstrukcije, brojnih otrih ivica, vornih limova i zazora, koji predstavljaju mesta pogodna za zapoinjanje korozije (tzv. "korozione take"), nepovoljniji su sa korozionog aspekta. Prilikom oblikovanja ovakvih nosaa potrebno je, stoga, teiti izbegavanju takvih mesta. Najpovoljniji su reetkasti nosai bez vornih limova, formirani direktnim zavarivanjem okruglih, zatim etvorougaonih upljih profila, pa najzad otroivinih profila (slika).

Oblikovanje reetkastih nosaa

Mere aktivne zatite od korozije

5.2 Popreni preseci to se oblika poprenih preseka tie, poeljno je primenjivati preseke sa manjim odnosom povrine predviene za zatitu od korozije i teine (O/G [m2/t]), jer se tako postie ekonominost predvienog sistema antikorozione zatite. Mogunost pojave i brzina irenja korozije zavise od oblika poprenih preseka. Sa tog aspekta, najveu korozionu otpornost imaju okrugli, zatim etvorougaoni uplji profili, pa otroivini profili.

Mere aktivne zatite od korozije

U sluaju viedelnih i otvorenih preseka (slika), u cilju nesmetanog nanoenja, ili obnove zatite, propisane su minimalne vrednosti razmaka d1 i d2, u zavisnosti od visine preseka h (tabela).

Oblikovanje viedelnih tapova

Minimalne vrednosti razmaka kod viedelnih profila

Mere aktivne zatite od korozije

Elemente elinih konstrukcija zatvorenog neprohodnog poprenog preseka, radi spreavanja unutranje korozije, potrebno je hermetiki zatvarati poklopcima koji se zavaruju na njihovim krajevima. Takvi elementi zatiuju se samo sa spoljne strane. Elementi elinih konstrukcija III klase ne moraju se hermetiki zatvarati zavarivanjem, ako su njihove unutranje povrine zatiene od korozije i ukoliko im je obezbeeno dobro provetravanje i odvodnjavanje. Panju treba usmeriti i ka orijentaciji poprenih preseka, naime, treba teiti da popreni preseci budu postavljeni tako da ne zadravaju vodu (slika)

Mere aktivne zatite od korozije

Panju treba usmeriti i ka orijentaciji poprenih preseka, naime, treba teiti da popreni preseci budu postavljeni tako da ne zadravaju vodu (slika)

Poloaj otvorenih preseka u konstrukciji

Detalji eline konstrukcije pasarele sa naglaenim merama za spreavanje zadravanja vode

Mere aktivne zatite od korozije

5.3 Spojna sredstva Spojevi i spojna sredstva, takoe, predstavljaju kritina mesta sa stanovita korozije. U odnosu na mehanika spojna sredstva zavarivanje ima prednost u smislu prevazilaenja problema korozije. Ipak, treba izbegavati isprekidane avove, jednostrane ugaone i nepotpuno provarene sueone avove, jer zazori koji u tim sluajevima figuriu predstavljaju "korozione take" (slika). Takoe je potrebno otkloniti sve neravnine, ispupenja i zareze na povrini avova, jer oni onemoguavaju stvaranje ravnomernog sloja zatite i time naruavaju njegov kvalitet.

Korozija spojnih sredstava

Mere aktivne zatite od korozije

Oblikovanje zavarenih spojeva

Mere aktivne zatite od korozije

5.4 Meuspratne konstrukcije U ovom sluaju, vaan faktor predstavljaju temperaturni uslovi iznad i ispod meuspratne konstrukcije. Ukoliko je prostor zagrejan sa obe strane betonske ploe, dovoljno je primeniti posebnu zatitu ili potpuno zaptivanje podunih zazora u spoju nosaa ili vatrootporne obloge sa betonskom ploom. U sluaju primene prefabrikovanih betonskih ploa, alternativa zaptivanju podunih zazora je nanoenje poboljane zatite od korozije na dodirnu povrinu nosaa meuspratne konstrukcije i betonske ploe (slika).

Mere zatite u sluaju iste temperature iznad i ispod betonske ploe

Mere aktivne zatite od korozije

Ukoliko postoji razlika u zagrejanosti prostora sa razliitih strana betonske ploe, ili u sluaju ivinih nosaa uz fasadnu oblogu, potrebno je postaviti parnu branu po celom obimu vatrootporne obloge i izvriti dobro zaptivanje u spoju sa betonskom ploom i fasadnom oblogom (slika a). Ukoliko je primenjen vatrootporni sloj, ili u odsustvu bilo kakve zatite od poara, neophodno je izvriti poboljanu zatitu od korozije po celom obimu nosaa (slika b).
Mere zatite u sluaju: a) ivinih nosaa; b) razlike temperature iznad i ispod betonske ploe

Mere aktivne zatite od korozije

U sluaju betonskih ploa sa profilisanim limovima, kritina mesta za pojavu kondenzata, a time i za pojavu korozije, predstavljaju uplji prostori izmeu gornjeg pojasa nosaa meuspratne konstrukcije i trapezastog lima, te je potrebno sprovesti njihovu poboljanu zatitu (slika).

Mere zatite u spoju nosaa i betonske ploe sa profilisanim limovima

Mere aktivne zatite od korozije

Ukoliko je elini nosa obloen vatrootpornom oblogom, vri se utiskivanje vatrootpornih umetaka u upljine izmeu profilisanog lima i nosaa, a po obimu vatrootporne obloge postavlja se parna brana (slika b).

Mere zatite u spoju nosaa i betonske ploe sa profilisanim limovima

Mere aktivne zatite od korozije

5.5 Stubovi u obimnim zidovima i stope stubova Kada ispuna obimnih zidova i stubovi lee u istoj ravni, pri emu je materijal ispune beton bez prslina, nije potrebno primeniti zatitu od korozije dodirnih povrina. U sluaju primene zidane ispune, odgovarajua zatita se mora predvideti (slika).

Mere zatite u spoju elinog stuba i zidne ispune

Mere aktivne zatite od korozije

U cilju zatite od korozije stopa elinih stubova, potrebno je izdii betonski temelj najmanje 20 cm iznad terena, a oblik temelja prilagoditii brzom oticanju vode sa mesta kontakta elika i betona (slika).

Oblikovanje stope stubova

Mere pasivne zatite od korozije

Pasivna zatita elinih konstrukcija od korozije ostvaruje se: 1. premaznim sredstvima, 2. metalnim prevlakama koje se mogu ostvariti postupcima toplog cinkovanja ili metalizacije, 3. kombinovanjem zatitnih premaza i metalnih prevlaka, tzv. Dupleks-sistemima.

Mere pasivne zatite od korozije

Priprema povrina elinih konstrukcija za zatitu od korozije
Da bi se izvela kvalitetna zatita od korozije, neophodno je prethodno pripremiti povrinu eline konstrukcije. Priprema obuhvata uklanjanje: 1. masnoa, 2. neistoa, 3. kovarina od valjanja i arenja, re i stranih materija (kao to su oteeni delovi postojeih premaza ili prevlaka i sl.) sa elinih povrina. Pravilnikom o tehnikim merama i uslovima za zatitu elinih konstrukcija od korozije definisana su tri stepena ienja elinih povrina: I stepen - potpuno uklanjanje neistoa i uklanjanje slabo vezanih delova kovarine, re i stranih materija, II stepen - potpuno uklanjanje neistoa i uklanjanje slabo vezanih delova kovarine, re i stranih materija do te mere da na elinoj povrini smeju ostati samo tamne pore, odnosno tragovi premaza, III stepen - potpuno uklanjanje neistoa, kovarine, re i stranih materije - sve do istog metala.

Mere pasivne zatite od korozije

Kod nas ipak najeu primenu nalazi gradacija stepena istoe elinih povrina definisana svetski poznatom i priznatom vedskom normom SIS 055900. Kategorizacija stepena istoe povrina definisana ovim standardom, sa opisom odgovarajuih bitnih obeleja pripreme povrina, prikazana je u tabeli.

Kategorizacija stepena istoe povrina prema SIS 055900

Mere pasivne zatite od korozije

U okviru pripreme elinih povrina sprovode se tehnoloke

operacije: 1. odmaivanja, 2. ienja, 3. otpraivanja i 4. prethodne zatite.

Odmaivanje se vri brisanjem istim krpama ili etkama

natopljenim rastvaraima masnoe, kao i u posebnim ureajima za odmaivanje. Nakon odmaivanja sve eline povrine moraju se obrisati suvim, istim krpama.

Mere pasivne zatite od korozije

Za ienje elinih povrina primenjuju se sledei postupci: ienje mlazom abraziva (peskarenje) je najee primenjivani postupak, koristi se za dostizanje drugog i treeg stepena ienja i pri najveem stepenu zaralosti povrine. Za ovaj postupak mogu se koristiti rune ili automatske protone peskare; ienje plamenom je postupak ienja eline povrine oksiacetilenskim plamenom i pogodnim gorionikom, uz zagrevanje do 150 C. Ovim postupkom moe se ostvariti drugi stepen ienja. Ne sme se primenjivati za materijale debljine do 6 mm; ienje hemijskim sredstvima vri se potapanjem elinih povrina u rastvore neorganskih ili organskih kiselina. Mora se primeniti u sluaju zatite od korozije toplim cinkovanjem; Mainsko ienje je postupak koji se obavlja uz pomo specijalnog mainskog alata i ureaja (specijalnih ekia, rotacionih elinih etki, brusilica i dr.). Moe se primeniti u sluaju jake re ili vrste kovarine; Runo ienje obavlja se pomou ekia, strugalice, lopatice ili eline etke. Pogodno je za ienje manje pristupanih delova koji se ne mogu istiti mainskim putem.

Mobilna peskara

Peskarenje konstrukcije mobilnom peskarom

Peskarenje konstrukcije

Peskarenje konstrukcije tramvajskog mosta u Beogradu

Mere pasivne zatite od korozije

Nakon ienja elinih povrina, mora se izvriti njihovo otpraivanje i to usisavanjem, ili oduvavanjem praine mlazom komprimovanog vazduha. Prethodna zatita elinih konstrukcija izvodi se pomou: 1. vo-prajmera (wash-primer), 2. i-prajmera (etch-primer), ili 3. sredstva za ispiranje povrina, a predstavlja privremenu zatitu oiene povrine do nanoenja osnovnog premaza ili drugog sredstva zatite od korozije.

Mere aktivne zatite od korozije

Premazna sredstva Primena zatitnih premaza najee je primenjivani nain zatite elinih konstrukcija od korozije. Premazna sredstva predstavljaju materije koje posle suenja na vazduhu ostavljaju suvi film kao zatitnu prevlaku. Nanose se runim postupkom (etkom, pitoljem ili valjkom), mainskim postupkom, ili automatskim postupkom, zavisno od oblika eline konstrukcije i njenih delova koje treba zatititi. Zatitni premaz moe biti osnovni i pokrivni. Osnovni premaz se nanosi u jednom ili dva sloja, a pokrivni u dva ili tri sloja. Prvi osnovni premaz na bazi uljanog minijuma nanosi se, po pravilu, etkama neposredno nakon pripreme eline povrine u radionici i njegova trajnost iznosi oko 6 meseci. Ostali premazi mogu se naneti na gradilitu nakon zavrene montae eline konstrukcije.

Mere aktivne zatite od korozije

Danas postoji irok spektar zatitnih premaza na bazi: 1. uljanih boja, 2. alkidnih i epoksidnih smola, 3. vinila, 4. poliestera, 5. poliuretana, 6. bitumena, 7. hlor-kauuka, 8. neorganskih silikata itd. Svi zatitni premazi, do odreene mere, proputaju vlagu i kiseonik i osetljivi su na UV zrake i dejstvo hemikalija, to ograniava njihovu trajnost, pa treba predvideti periodino obnavljanje premaza. Trajnost zatitnih premaza raste sa poveanjem ukupne debljine, koja zavisi od agresivnosti sredine i iznosi oko 100-300 . Ona moe iznositi i 5 do 10 godina, ukoliko se sprovede propisana tehnologija i izvri pravilan izbor sistema premaza.

Mere aktivne zatite od korozije

Metalne prevlake Zatita od korozije moe se ostvariti i oblaganjem povrine elika drugim metalom. Za zatitu elinih konstrukcija najvie se koriste cink i aluminijum, a postupci za njihovo nanoenje su: 1. toplo cinkovanje i 2. metalizacija. Dobijena zatita ima po pravilu veu trajnost nego zatitni premazi, i efikasna je u sluaju sredine sa jaim korozionim agensima, kao i kod konstrukcija sa oteanim uslovima za obnovu zatite.

Mere aktivne zatite od korozije

Metalne prevlake toplo cinkovanje Postupak toplog cinkovanja je naao primenu kod svih vrsta elinih konstrukcija u: graevinarstvu, mainstvu, rudarstvu, poljoprivredi, industriji, kao i kod velikog broja proizvoda za domainstvo i kod drugih proizvoda kod kojih se koriste elementi od tankog lima. Ovaj postupak se primenjuje i kod betonskih konstrukcija u jako agresivnim sredinama kod kojih se vri toplo cinkovanje armature.

Cink u vrstom stanju, pripremljen za rastapanje u kadama za toplo cinkovanje

Mere aktivne zatite od korozije

Metalne prevlake toplo cinkovanje Postupak toplog cinkovanja (slika) sastoji se od sledeih operacija: 1. Mehaniko uklanjanje neistoa, kao to su kovarina, troska od zavarivanja, pesak od peskarenja i dr; 2. Hemijsko ienje eline konstrukcije od masnih mrlja, boje, ulja i drugih neistoa potapanjem konstrukcije u razblaeni rastvor hlorovodonine kiseline, ime se povrina nagriza i omoguava bolje nanoenje prevlake od cinka (slika a); 3. Ispiranje u kadi sa vodom (slika b); 4. Potapanje eline konstrukcije u kadu sa rastopom ili rastvorom topitelja (flusa), tzv. flusovanje (slika c); 5. Suenje konstrukcije zagrejanim vazduhom u pei (slika d); 6. Potapanja eline konstrukcije u kadu sa rastopljenim cinkom (slika e), pri emu se elik zagreva do temperature od 450 C, uz zadravanje od oko 1,5-5 minuta. Na povrini elika formiraju se razliiti slojevi legura gvoa i cinka, preko koje se nakon izvlaenja iz kade za cinkovanje stvara ist sloj cinka. 7.Hlaenje konstrukcije u kadi sa vodom (slika f).

Mere aktivne zatite od korozije

Metalne prevlake toplo cinkovanje

ema postupka toplog cinkovanja

I faza odmaivanje i uklanjanje mehanikih neistoa

II faza potapanje u kiselinu i nakon toga u vodu

III faza toplo cinkovanje

Postupak toplog cinkovanja u kadama prilagoenim povrinskim elementima

Mere aktivne zatite od korozije

Metalne prevlake toplo cinkovanje Veliina delova koji mogu da se cinkuju uslovljena je veliinom kada koje su na raspolaganju. Najee se, ukoliko su dimenzije elemenata usaglaene sa dimenzijama kade, elini elementi celi potapaju u kadu. Duina kade kree se od 5-20 m, irina do 2,0 m i dubina do 2,2 m. Ukoliko su dimenzije elemenata vee od dimenzija kade, element se potapa u cink iz dva puta (slika).

Toplo cinkovanje velikih elemenata

Kade pripremljenje za sprovoenje postupka toplog cinkovanja

Ceenje elemenata nakon cinkovanja

Mere aktivne zatite od korozije

Metalne prevlake toplo cinkovanje Elementi od upljih profila velikog prenika se cinkuju okretanjem iznad kade (slika). U ovim sluajevima dolazi do neravnomernog zagrevanja delova konstrukcije, to moe da izazove znatne deformacije.

Toplo cinkovanje velikih elemenata

Popravke loe pocinkovanih delova konstrukcije mogu se vriti upotrebom cinka u vidu spreja (manje povrine).

Cink u spreju (razliiti proizvoai) pripremljen za upotrebu

Antenski stub na zgradi PC Ue u Beogradu konstrukcija koja se ne farba ve joj je zavrni sloj cink.

Mere aktivne zatite od korozije

Metalne prevlake metalizacija Pod metalizacijom se podrazumeva vrsta zatite eline konstrukcije od korozije ostvarena prskanjem rastopljenog metala (cinka, aluminijuma ili olova) pitoljem. Klasifikacija prevlaka dobijenih ovim postupkom, prema najmanjoj debljini, data je u tabeli.

Klasifikacija metalnih prevlaka

Mere aktivne zatite od korozije

Metalne prevlake metalizacija Za eline povrine predviene za metalizaciju zahteva se ienje do treeg stepena mlazom abraziva. S obzirom na stroge zahteve pripreme povrine trokovi izrade su vei, ali se mogu smanjiti u sluaju veih serija istovetnih elemenata konstrukcije. Prednost ovog postupka je mogunost zatite elemenata proizvoljnih dimenzija. Metalne prevlake dobijene postupkom metalizacije mogu se popunjavati ili zatititi premazima.

Mere aktivne zatite od korozije

Kombinovane prevlake Kada je potrebno obezbediti dugotrajnu zatitu od korozije, na primer u sluaju agresivne industrijske ili primorske sredine, ili kod konstrukcija na kojima je zbog nepristupanosti oteano obnavljanje zatite, kao to su stubovi dalekovoda, televizijski, radio i reflektorski stubovi i jarboli, krovni i fasadni elementi, lake eline konstrukcije, ograde i peake staze mostova, svoju primenu sve vie nalaze kombinovane prevlake. Ovakve prevlake, poznatije kao "Dupleks sistemi", formiraju se nanoenjem zatitnih premaza preko metalnih prevlaka, i uz redovnu kontrolu i obavljanje pravovremenih popravki i obnove premaza, mogu imati praktino neogranieni vek trajanja.

Zavrna faza skladitenje konstrukcije

Na kraju svih faza izrade, elina konstrukcija se skladiti na posebno ureenom prostoru i to na nain koji obezbeuje njenu zatitu od svakog dejstva koje moe prouzrokovati oteenje. Pri tome treba voditi rauna o sledeem: da uskladitenje delova bude stabilno, da delovi konstrukcije ne naleu na tlo, da se delovi konstrukcije polau na podmetae, a pri slaganju u vie redova da se izmeu njih stave umeci, da razmak izmeu podmetaa i umetaka iskljui pojavu trajnih deformacija eline konstrukcije, da se na uskladitenim delovima konstrukcije ne zadrava voda i da nosai, po pravilu, budu u vertikalnom poloaju.

Zavrna faza otprema konstrukcije

Pre otpreme sa skladita na montau elina konstrukcija treba da bude: sortirana po pojedinim objektima, oznakama i redosledu montae, pregledana i utvrena oteenja otklonjena, pripremljena za montau, to podrazumeva da su neistoe i ra otklonjeni, nanesene potrebne oznake, na delove konstrukcije postavljeni montani ureaji, formirani krupniji montani delovi, oslonaki elementi oieni i podmazani, zatiena od korozije (po potrebi).

Zavrna faza otprema konstrukcije

Otprema eline konstrukcije na gradilite podrazumeva njeno: 1. pakovanje, 2. utovar i 3. transport. Pri tome se mora voditi rauna da se konstrukcija zatiti od oteenja, osigura bezbedan transport, i da se tovarni prostor u to veoj meri iskoristi. Dimenzije delova konstrukcije koji se transportuju zavise od propisanih gabarita i saobraajnih uslova transporta u eleznikom, drumskom i vodenom saobraaju, o emu treba voditi rauna jo u fazi izrade projektne dokumentacije.

Utovar eline konstrukcije

Konstrukcija stepenita spremna za transport

Utovar delova reetkastih nosaa u kamion

Transport ravanskih elemenata eline konstrukcije

Proces proizvodnje u fabrici

4.2 Kontrola kvaliteta elinih konstrukcija

OPTE
Kontrola kvaliteta predstavlja sastavni deo procesa proizvodnje elinih konstrukcija i generalno zavisi od vrste i znaaja konstrukcije, vrste primenjenih materijala, kao i od tehnologije vezane za proces proizvodnje konstrukcije. Kontrola kvaliteta elinih konstrukcija obuhvata: 1. kontrolu materijala, 2. kontrolu izrade u radionici, 3. kontrolu montae eline konstrukcije i 4. kontrolu nanesene zatite od korozije.

KONTROLA I PRIJEM MATERIJALA

Materijali koji se uobiajeno primenjuju u elinim konstrukcijama su: 1. konstrukcioni elik, 2. mehanika spojna sredstva (zavrtnjevi, navrtke i podloke) i 3. dodatni materijal za zavarivanje. Kontrola materijala koji e biti ugraeni u elinu konstrukciju podrazumeva ispitivanja odreenih karakteristika materijala, koja se sprovode na sluajnom uzorku, a u saglasnosti sa odgovarujuim standardima.

KONTROLA I PRIJEM MATERIJALA

Za konstrukcione elike uobiajeno je ispitivanje sledeih svojstava: 1. granice razvlaenja, 2. vrstoe na zatezanje, 3. modula elastinosti, 4. izduenja pri lomu, 5. elastinosti (za tanke limove i krune uplje profile), 6. savijanja (za profile) i 7.hemijskog sastava (samo u specijalnim sluajevima). Ispitivanja mehanikih spojnih sredstava koja se sprovode u cilju potvrde njihovog kvaliteta su: 1. za zavrtnjeve, izpitivanje zatezanjem i izpitivanje stanja povrina, 2. za navrtke i podloke, ispitivanje tvrdoe.

KONTROLA IZRADE U RADIONICI I PRIJEM KONSTRUKCIJE

Pri izradi eline konstrukcije u radionici, u zavisnosti od njene vrste i znaaja, sprovodi se stalna ili povremena kontrola, koju, po pravilu, sprovode ovlaeni predstavnici naruioca u prisustvu ovlaenih predstavnika izvoaa radova na izradi eline konstrukcije. Ona, u osnovi, treba da obuhvati sledee aktivnosti: 1. isporuku materiala za koje je prethodno izvrena kontrola u fabrici, 2. nadzor nad izradom radionike dokumentacije i ablona za seenje, 3. kontrolu seenja, 4. kontrolu zavarivanja, primenom metoda opisanih u poglavlju 2, 5. kontrolu spojeva sa zavrtnjevima, 6. dimenzionalnu kontrolu gotovih elemenata.

KONTROLA MONTAE I PRIJEM MONTIRANE ELINE KONSTRUKCIJE

Montaa i spajanje elemenata eline konstrukcije izvode se po redosledu i na nain koji su odreeni projektom montae, i to tako da montirana konstrukcija dobije oblik i poloaj koji su predvieni projektom. U fazi montae eline konstrukcije neophodno je: 1. kontrolisati osovinski i visinski poloaj montiranog dela eline konstrukcije odgovarajuim brojem merenja, 2. kontrolisati nivelisanjem potrebno nadvienje eline konstrukcije, definisano projektom montae, 3. proveriti odgovarajuim instrumentima pravilnost postavljene eline konstrukcije, kao i uvrivanje, odmah po zavretku montae svakog krutog segmenta konstrukcije, 4. kontrolisati montane spojeve, koji mogu biti izvedeni mehanikim spojnim sredstvima ili zavarivanjem.