VISOKA TEHNIKA KOLA

STRUKOVNIH STUDIJA KRAGUJEVAC

- seminarki rad -

TEMA:

Svetlosni izvori na
motornim vozilima

Predmet:
Tehnika eksploatacija vozila

Profesor: Student:
Pera Peri Lazar
Vukosavljevi

Kragujevac 2017.
SADRAJ:
1. Uvod

3
2. Istorijski razvoj svetlosnih izvora na
motornim vozilima. 4
3. Tipovi sijalica
.
7
4. Znaaj osvetljenja na motornim vozilima u
pogledu bezbednosti u saobraaju
9
5. Osvetljenje i signalizacija sa prednje i zadnje
strane vozila 11
6. Poveanje duine osvetljenog puta
.. 12
7. Uzroci i manifestacije otkaza svetlosnih
izvora na vozilima .. 12

2
1. Uvod

Kroz ovaj rad upoznaemo se sa osnovim pojmovima

vezanim za tipove osvetljenja na motornim vozilima koji je se
razvijao kako su se i vozila razvijala godinama u nazad.
Videemo kako je tekao taj razvoj i koje sve tipove sijalica su
korieni.

Takoe, upoznaemo se i sa znaajem koji osvetljenje

predstavlja u saobraaju u pogledu bezbednosti, zatim
vrstama osvetljenja, i uzrocima otkazivanja.

3
2. Istorijski razvoj svetlosnih izvora na
motornim vozilima

Osnovn optik em utomobilskih projektor poznt je

jo od 19. vek i prvi put jeupotrebljen u kinemtogrfiji.
Prv primen u utomobilizmu bil je krjem 1960.
ko pomon lmp z poboljnje optike udobnosti vozil.
Prv primen n glvn prednj svetlpojvil se 80 tih
godina. Hella i Cibie su rzvili modul z projektovnje
oborenogsvetl priblino u isto vreme, prvi utomobil
opremljen tkvim prednjim svetlim bio jeBMW.Prvi
utomobili su se pojvili ksnih 1880-tih. Iko je 1879.
nprvljen prv elektrinsijlic, prvi frovi n
utomobilim nisu bili relizovni od elektrinih sijlic. Z
potrebenone vonje, koriene su lmpe n petrolej.

Osnovn optik em utomobilskih projektor poznt je

jo od 19. vek i prvi put jeupotrebljen u kinemtogrfiji.
Prv primen u utomobilizmu bil je krjem 1960.
kopomon lmp z poboljnje optike udobnosti vozil.
Prv primen n glvn prednj svetlpojvil se 80 tih

4
godina. Hella i Cibie su rzvili modul z projektovnje
oborenogsvetl priblino u isto vreme, prvi utomobil
opremljen tkvim prednjim svetlim bio jeBMW.Prvi
utomobili su se pojvili ksnih 1880-tih. Iko je 1879.
nprvljen prv elektrinsijlic, prvi frovi n
utomobilim nisu bili relizovni od elektrinih sijlic. Z
potrebenone vonje, koriene su lmpe n petrolej (slika
6).Slika 6: Lampa na petrolejum [4]Kko se proizvodnj
utomobil povevl, povevo se i rzvoj
utomobilizm kojise ogledo i n osvetljenje koje koristi
vozilo. Prvi utomobili koji su imli elektrino
osvetljenjeproizvedeni su 1901. U pitnju su bil svetl koj
su koristil elektricitet koji se stvro prekodinmike motor.
Slino osvetljenje se dns moe ni n nekim biciklim.

U Americi je poel d se rzvij industrij n periferijm,

tko d je postojl potrebz utomobilim koji e koristiti
puteve vn grd i to nou, dok je u Evropi postojl potreb
zutomobilim koji se koriste preteno z grdsku vonju
po dnu. Iz tih rzlog, merikiutomobili su imli potrebu
z jkim osvetljenjem velikog domet koje nee smetti
drugimvozim, dok je u Evropi bil potreb z
utomobilim mlog domet osvetljenj koje neesmetti
drugim vozim. Ovih godin poeo je i rzvoj dvostrukog
osvetljenj. Godine 1937. uFrncuskoj se pojvljuju frovi s
utim osvetljenjem.

U periodu od 1930. do 1940. njvei rzvoj u osvetljenju

utomobil nije se ogledo uvrsti sijlice, nego u veliini,
mterijlu, obliku i ninu refleksije reflektor. U periodu od
1940.do 1950. nije bilo nikkvih znjnih pomk u rzvoju
osvetljenj. U periodu od 1960. do 1970.dolo je do promene
u ninu osvetljvnj svke sijlice fr. Dolo je do
promene uglosvetljvnj kod krtkih i dugih svetl i n tj
nin se dolo do rzreenj problem kko dobitijko svetlo
koje nee smetti drugim vozim.Tkoe, promenil se i
ulog levog i desnog fr.Tokom sledeih dvdeset
godin njvei pomk je nprvljen u kvlitetu
sijlic.Zmenom gs koji se nlzi u sijlicm, dolo je do

5
poboljnj jsnoe i jine svetl kojeemituje sijlic, li se
poboljo i duin trjnj sijlice. Sijlic koj pregori, sd
s lkoommoe d se zmeni.

S pojvom xenon sijlic poetkom 90-tih, projektor urej

postje dominntn optikisistem korien u Evropi z xenon
svetl. Od td, projektori su pripojili jednu po
jednufunkciju:
Bi-funkcionlni projektori koji proizvode sputen i
glvn svetl stvrjui time nisk iglvn svetl
pomou pokretnog klip.
Dinmiki iskrivljeno osvetljenje s bilo hlogenim ili
xenon svetlom.
Novi moduli s vie-svetlosnom rspodelom, poput
osvetljenj z utoput ili vremenskeneprilike.

Ksenon HID je skraenica od high-intensity discharge,

termin koji seodnosi na voltni luk koji produkuje svetlo. Visok
intenzitet luka potie od metalnih soli koje surasprene
unutar komore koja se nalazi u sijalici. Ovi farovi su poznati
kao farovi koji koristesijalice sa gasnim izvorom svetlosti koje
za istu koliinu elektrine energije proizvode vie svetlaod
klasinih halogenih sijalica. Zbog poveane koliine svetlosti
u odnosu na halogenu sijalicu,ksenonski farovi se
konstruiu sa bolje fokusiranim snopom svetlosti u
odnosu na far sahalogenom sijalicom. Mogue je postii
iri snop svetlosti, u tom sluaju ksenonski far imarobusniji
snop svetlosti.

Automobilski HID farovi se popularno nazivaju ksenonski

farovi (slika 11), iako su tozapravo metal-halogeni farovi koji
sadre ksenon gas. Ksenonski gas omoguava farovima
daprue neophodnu koliinu svetlosti odmah nakon paljenja,
takoe i skrauje vreme potrebno dase farovi zagreju.

6
Ukoliko bi on bio zamenjen argonom, kao to je to sluaj sa
ulinom rasvetom,bilo bi potrebno mnogo vie vremena da
farovi prue maksimum svetlosti. HID farovi seprepoznaju po
isto beloj svetlosti sa plaviastom primesom, za razliku
klasinih farova.

U naselju je dovoljno da zaustavljeno parkirano vozilo ima

upaljena poziciona, odnosno parkirna svetla na onoj strani
vozila koja je okrenuta prema sredini puta.

Poziciona svetla ne moraju biti ukljuena ako se vozilo nalazi

na delu puta gde je ulino osvetljenje takvo da je vozilo
dovoljno vidljivo, na za to posebno obeleenom mestu
(parking na ulici).

3. Tipovi sijalica

Ksenonske sijalice proizvode izmeu 2800 i 3500 lumena iz

35 38 vati elektrine strujedok halogene sijalice proizvode
od 700 do 2100 lumena iz 40 72 vata na 12.8 V. Kategorije
sijalica koje su trenutno u proizvodnju su D1S, D1R, D2S,
D2R, D3S, D3R,D4S i D4R. D je skraenica od pranjenja
(engleski discharge), a broj je oznaka tipa.Poslednje slovo
oznaava spoljnje kuite. Luk unutar sijalice HID fara
proizvodi znaajnokratkotalasno UV zraenje koje ne napu
ta sijalicu zbog zatitnog UV apsorbujueg stakla kojese
nalazu unutar sijalice. Ovo je veoma vano da bi se
spreilo propadanje UV osetljivihkomponenti fara kao to su
polikarbonatski delovi soiva i projektori.S sijalice D1S,
D2S, D3S, i D4S imaju ampulu / kuite od obinog stakla
iuglavnom se koriste u farovima sa projektorom.R sijalice
D1R, D2R, D3R, i D4R su konstruisane za farove sa
reflektorom/soivom.One imaju mat masku koja pokriva
odreene delove kuita sijalice to olakava stvaranje
jasnegranice prostiranja u visinu snopa kratkog
svetla.Automobilski HID farovi ne emtiuju znaajnije UV
zraenje van sijalice, temperaturnaboja je kod HID farova
izmeu 4100 K i 4300 K, s tim to je u reklamama esto
opisivana kao5800 K sueve svetlosti u poreenju sa 3000

7
3550K kod halogenih sijalica. Svetlo HID farovanije slino
dnevnom.

Snaga spektralne raspodele HID fara je sa prekidima za

razliku od lampe sa ianimvlaknom koja kao i sunce ima
neprekidnu krivu. Takoe po indeksu prikazivanja boja
CRI(colour rendering index), halogena sijalica (0.98) je
mnogo blia sunevoj svetlosti (1.00)nego HID sijalica
(~0.75). Istraivanja su pokazala da nema znaajnijeg efekta
ove varijacijeCRI-a.Sadraj ive sijalice HID farova tip D1R,
D1S, D2R, D2S i 9500 sadre ivu, toksianteki metal.
Odlaganje predmeta koji sadre ivu je regulisano u svim
razvijenim zemljama.Noviji tipovi sijalica koji su u proizvodnji
od 2004. D3R, D3S, D4R, i D4S ne sadre ivu.Meutim,
ove sijalice novije generacije nisu kompatibilne sa
farovima koje koriste gorespomenute tipove sijalica.
Prednosti HID sijalice: izvor svetlosti HID farova
(sijalica) nudi zna ajno veeosvetljenje i svetlosni fluks u
odnosu na halogenu sijalicu oko 3000 lumena i 90
mcd/m2naspram 1400 lumena i 30 mcd/m2. Ako je
ova vea koliina svetla uparena sa
dobroprojektovanom optikom fara, voza e imati mnogo
vie upotrebljivog svetla. Istraivanja supokazala da vozai

8
koji koriste HID farove imaju bre i preciznije reakcije u
iznenadnimsituacijama. HID farovi pobolj avaju bezbednost.
Kontraargument je da HID farovi zbog svojihosobina (jaine i
bljetavog prelaza izmeu osvetljenog i neosvetljenog polja)
mogu zaslepitinadolazee vozae i poveati rizik od eonih
sudara.Efikasnost i izlazna snaga HID izvor svetla ima veu
efikasnost (vie svetla za manjesnage) od halogenih sijalica.
Najjaa halogena sijalica H9 i HIR1 proizvode oko 2100-
2530lumena iz priblino 70 vati pri 13.2 volta. D2S sijalica
stvara 3200 lumena iz ~ 42 vata tokomstabilne faze rada.
Manja potranja za strujom povlai i manju potronju goriva
to e rezultovatismanjenom emisijom tetnih gasova.Vek
trajanja vek trajanja HID sijalice je oko 2000 sati u
poreenju sa 450-1000 kodhalogene sijalice.Mane HID
sijalice: vozila opremljena ovim izvorom svetlosti moraju (po
ECE 48propisu) da imaju i sistem za pranje farova (slika 13) i
automatsko nivelisanje visine snopa. Ciljove obaveze je da
se smanji zaslepljenje nadolazeih vozaa.

Kod biksenon farova, izvor svetlosti se nalazi u ii

elipsoidnog reflektora koji ispredsebe ima soivo koje slui
da oblikuje svetlosni snop. Izmeu soiva i reflektora se
nalazipokretna klapna, koja ima funkciju da ogranii
rasipanje snopa svetlosti po vertikalnoj osi. Obliki poloaj
klapne odreuju oblik i otrinu granice snopa svetlosti.
Takoe, mogu biti pristutnisolenoid i pokretni mehanizam,
koji e omoguiti promenu poloaja klapne, tj. obaranje
ipodizanje visine svetlosnog snopa sklanjanje
klapne omguava prolazak vie svetlosnihzrakova do
soiva to u vonji daje dugo svetlo, a kada je klapna
postavljena ispred izvorasvetlosti, manja kolicina svetlosnih
zraka dolazi do soiva, snop je nii i ogranien to je
oborensvetlo. Takvi projektori se zovu biksenonski ili
bihalogeni, zavisno od izvora svetlosti kojekoriste. Ukoliko ne
postoji takav mehanizam, klapna je fiksno postavljena i
projektor daje samooboreno svetlo, u tom slucaju je
neophodno dugo svetlo na drugom mestu unutar fara.
Sabirnasoiva mogu imati tanke Frenelove prstenove ili na
neki drugi nain obraenu povrinu da bi sesmanjila ostrina

9
granice snopa. Novije generacije sabirnih oiva su
dizajnirane sa mogunouda malu koliinu svetlosti uperava
navie sa ciljem da bolje osvetli saobraajne znakove
kojisami po sebi imaju reflektujue osobine.

LED tehnologija omoguava velike utede u energiji.

Proseno troi samo 10% energijenaspram klasinih sijalica
i ujedno smanjuje potronju goriva. Ukupna potronja goriva
sepoveava sa brojem ukljuenih potroaa u vozilu.

4. Znaaj osvetljenja na motornim vozilima u

pogledu bezbednosti u saobraaju

videti i biti vien

Danju, na motornom vozilu za vreme vonje u saobraaju na
putu, moraju da budu ukljuena kratka, odnosno dnevna
svetla (po starom zakonu nije moralo).

Nou, na motornom vozilu za vreme vonje u saobraaju na

putu, moraju da budu ukljuena duga svetla.

Voza je duan da umesto dugih svetala upotrebljava kratka

u sledeim situacijama:

1) kad pri mimoilaenju sa drugim vozilom oceni da

svetlom svog vozila zaslepljuje vozaa vozila koje mu
dolazi u susret, a uvek na odstojanju manjem od 200 m
2) ako ometa vozaa ispred,
3) na putu osvetljenom ulinom rasvetom
4) u tunelu,

5) ako ometa upravljaa inskog vozila ili plovila,

6) za vreme magle,

7) kada je vozilo zaustavljeno.

10
Poziciona svetla moraju biti ukljuena sve vreme kada je
ukljueno dugo, odnosno kratko svetlo, odnosno svetlo za
maglu.

Nou i danju u uslovima smanjene vidljivosti, na vozilu na

putu moraju biti ukljuena zadnja poziciona svetla.

Svetla, odnosno katadiopteri, za vreme vonje ne smeju da

budu zaklonjeni niti zaprljani u meri da su neuoljivi za ostale
uesnike u saobraaju.

Za vreme magle, na motornom vozilu moraju da budu

ukljuena kratka svetla, odnosno svetla za maglu ili obe
vrste svetala. Zadnje svetlo za maglu upotrebljava se samo
po magli ili u sluaju smanjene vidljivosti.

Zaustavljeno ili parkirano vozilo na kolovozu, nou i u

uslovima smanjene vidljivosti, mora imati ukljuena
poziciona, odnosno parkirna, svetla.

5. Osvetljenje i signalizacija sa prednje i zadnje

strane vozila

Na prednjoj strani vozila nalaze se poziciono svetlo, zatim

kratko, dugo i svetlo za maglu koje nije obavezno za razliku
od prethodno navedenih. Ova svetla imaju razlicitu namenu i
koriste razlicite vrste sijalica.

11
Sa zadnje strane vozila nalaze se sledeca svetla: STOP svetlo
(koje se pali prilikom koenja), rikverc svetlo koje je bele boje
(koje je uglavnom sa jedne strane svetlosne grupe),
poziciono zadnje svetlo i svetlo za maglu.

12
6. Poveanje duine osvetljenog puta

Kada se vozilo kree nou, uglavnom je potrebno jae

osvetljenje. Tada vozai koriste duga svetla koja imaju
mnogo jae sijalice od obinog svetla. Upotreba dugih
svetala je po zakonu Republike Srbije obavezna na svim
putevima bez uline rasvete, a shodno tome zabranjena gde
postoji rasveta.

Prilikom korienja ovog osvetljenja, vozai moraju strogo

voditi rauna o ostalim uesnicima u saobraaju jer jak snop
svetlosti moe `zaslepeti` vozaa koji upravlja vozilom koje
se kree u susret.

Ovo svetlo se takodje u praksi moe koristiti i za odreenu

signalizaciju. Naime, ukoliko je potrebno staviti do znanja
vozau koji ide u susret na moguu opasnost na putu, vozai
ablenduju i na taj nain skreu panju drugih vozaa.

7. Uzroci i manifestacije otkaza svetlosnih

izvora na vozilima

Uzroci koji mogu dovesti do otkazivanja bilo kog osvetljenja

na automobili su razliiti. Najei uzrok je kvar same sijalice
i njenom zamenom kvar je otklonjen. Ove sijalice kao i svake
druge imaju radni vek koji varira u zavisnosti od proizvoaa,
kvaliteta, itd.

13
Pored toga, kvar osvetljenja moe biti posledica loih
instalacija, tj. kvara nekog od kablova koji provodi struju do
sijalice. Takoe lo akumulator koji nema dovoljno energije
da snabde strujom sve potroae na automobilu. Ovo se
generalno ne mora ispoljiti prestankom rada, ve ako je u
vidu nekonzistentnosti, moe se manifestovati prekidima u
radu, ili ak slabijom svetlou nego to je propisano.

14