OSNOVI METROLOGIJE

- Opšti pojmovi -
Merne jedinice
Etaloni
Merila
Merenja
 METROLOGIJA - OPŠTE

Metrologija se bavi:
I. mernim jedinicama
II. etalonima
III. merilima
IV. merenjima i problemima koji se
odnose na merenja (tačnost,
merna nesigurnost, itd.)
 (III) MERILA
Merilo je uređaj koji se samostalno ili zajedno sa
jednim ili više dopunskih uređaja, koristi za
merenja.
MERILA čine merni instrumenti i materijalizovane
mere .
Merni instrument je sredstvo namenjeno merenjima,
samo ili u sklopu sa drugom opremom.
Materijalizovana mera je sredstvo koje reprodukuje
ili daje jednu ili više poznatih vrednosti date veličine,
neprestano dok je u upotrebi.
 (III) MERILA
Podela merila:
- Pokazni merni instrument (merilo),
- Materijalizovana mera,
- Merni sistem,
- Merni pretvarač.
Pod merilom se podrazumeva i element
merila, njegova komponenta ili deo, merni
uređaj, kao i merna oprema.
 (III) MERILA
Prema principu rada ili načinu dobijanja i
prikazivanja merne informacije merila se mogu
podeliti na:
– merila sa direktnim očitavanjem,
– sabirna merila,
– integratorska merila,
– diferencijalna merila,
– registrujuća merila,
– analogna merila,
– digitalna merila.
 (III) MERILA
•MERNI INSTRUMENT koji pokazuje
vrednost merene veličine ili vrednost koja je
sa mernom veličinom u vezi i naziva se
pokazni merni instrument
•MERNI INSTRUMENT koji beleži stalno ili
sa prekidima, vrednost merene veličine ili
vrednost koja je sa ovom u vezi naziva se
registrujući merni instrument.
Beleženje jedne ili više mernih veličina može
da bude analogno ili digitalno.
 (III) MERILA
Analogni merni instrument je onaj instrument u
koga su izlazni signali ili pokazivanje neprekidna
funkcija vrednosti merene veličine.
Digitalni merni instrument je onaj instrument čiji su
izlaz ili pokazivanje dati brojevima. Pri tome se ovaj
izraz odnosi na oblik predstavljanja izlaznih signala ili
pokazivanja, a ne na princip rada merila.
Skup merila i druge opreme povezane u
celinu za izvođenje određenog mernog
zadatka naziva se merni sistem.
 (III) MERILA
Merilo sa direktnim očitavanjem, ili
pokazno merilo, direktno pokazuje
merenu vrednost, kao na primer:
voltmetar,
 ampermetar,
 termometar,
merni lenjir,
 merna boca.
Pokazno merilo

Voltmetar
Pokazno merilo

Ampermetar
Pokazno merilo

Termometar
Pokazno merilo

Merni lenjir
Pokazno merilo

Merna boca
 (III) MERILA
Sabirno merilo određuje vrednost merene
veličine sabiranjem parcijalnih vrednosti te
veličine koje se dobijaju istovremeno ili jedna
za drugom iz jednog ili više izvora:
šinska vaga,
vodomer,
plinomer,
sprava za merenje tečnih goriva...
 (III) MERILA
Integratorsko merilo određuje vrednost merene
veličine integracijom jedne veličine u funkciji
druge veličine:
brojilo električne energije,
brojilo toplotne energije,
mašina za merenje površine i slično.
Integratorsko merilo koje na progresivan način
pokazuje vrednost merene veličine akumulirane u
određenom vremenu naziva se brojilo.
POKAZNO – DIGITALNO I ANALOGNO MERILO

Elektronski ili optički komparator za merenje dužine

REGISTRUJUĆA MERILA

Tahograf
REGISTRUJUĆA MERILA

Barograf
ANALOGNO – POKAZNO MERILO

Sekundomer
Mikrometar
 (III) MERILA
Vrednost merene veličine koju daje
merilo jeste pokazivanje merila .
Pokazivanje merila se izražava u
jedinicama merene veličine, bez obzira
koja je jedinica naznačena na skali.
To što se pojavljuje na skali merila
(neposredno pokazivanje ili vrednost
skale) treba da se pomnoži sa
konstantom merila da bi se dobilo
pokazivanje merila.
 (III) MERILA
Konstanta merila: koeficijent kojim se
množi neposredno pokazivanje da bi se
dobilo pokazivanje merila:
– Merilo čije je neposredno pokazivanje
jednako vrednosti merene veličine ima
konstantu jednaku 1.
– Merila sa jednom skalom i sa više od
jednog nazivnog opsega imaju nekoliko
konstanti merila.
– Za neka merila, pretvaranje neposrednog
pokazivanja u pokazivanje merila može da
bude složenije od jednostavnog množenja
konstantom.
 (III) MERILA
Prema Zakonu o metrologiji merilo se
stavlja na tržište samo ako je:
– usaglašeno sa propisanim zahtevima,
– usaglašenost ocenjena prema
propisanom postupku,
– označeno u skladu sa propisima i
– propraćeno propisanom ispravom o
usaglašenosti i drugom propisanom
dokumentacijom.
 (III) MERILA - upotreba
Prema Zakonu o metrologiji lica koja upotrebljavaju
merilo dužna su da:
– Postavljaju i koriste merilo na način kojim se obezbeđuje
propisana tačnost merenja
– Održavaju merila u tehničkom stanju koje obezbeđuje
tačnost merenja
– Podnose na overavanje merila u skladu sa ovim zakonom i
donetim propisima
– Vode evidenciju o održavanju i overavanju merila u
upotrebi, u skladu sa propisima
– Postave oznaku ”merilo nije u upotrebi” za merila koja se
više ne upotrebljavaju.
 (III) MERILA - overavanje
Prema Zakonu o metrologiji overavanje
merila:
– Obuhvata pregled i žigosanje merila,
odnosno izdavanje Uverenja o
overavanju,
– Vrši ovlašćeno telo/Direkcija za mere i
dragocene metale, nakon sprovedenog
postupka pregleda merila, čime se
potvrđuje da je merilo u skladu sa
odobrenim tipom merila, odnosno da
ispunjava propisane metrološke zahteve.
 (III) MERILA - overavanje
Overavanje merila može biti:
– PRVO
• Nova merila, ili merila koja ranije nisu overavana
• Podnosi domaći proizvođač, ovlašćeni uvoznik ili distributer,
pravno ili fizičko lice
– REDOVNO ili
• Merila koja su u upotrebi
• Sprovodi se periodično
• Podnosi vlasnik/korisnik merila
– VANREDNO
• merila koja su zbog kvara ili drugih tehničkih nedostataka
bila isključena iz upotrebe i na kojima je izvršena popravka
ili prepravka, kao i merila koja nisu redovno overena u
propisanom roku
• Podnosi lice koje je izvršilo popravku/prepravku merila.
 (III) MERILA - Svojstva merila
Opšta svojstva merila:
–Nazivni opseg je opseg pokazivanja
koji se dobija za dati položaj komandi
merila.
–Raspon je moduo (apsolutna vrednost)
razlike granica nazivnog opsega.
–Nazivna vrednost je zaokružena ili
približna vrednost svojstva merila koja je
data u uputstvu za njegovu upotrebu i ona
se obično pripisuje materijalizovanoj meri.
 (III) MERILA - Svojstva merila
Opšta svojstva merila:
– Merni opseg predstavlja samo skup onih vrednosti
merene veličine za koje greška merila po
pretpostavci leži unutar određenih granica
– Konstanta merila predstavlja koeficijent kojim se
množi direktno pokazivanje merila da bi se dobila
pokazana vrednost merene veličine.
– Odziv je odnos između ulaznog signala (pobude) i
odgovarajućeg izlaznog signala(odziva).
– Osetljivost je promena odziva merila podeljena
odgovarajućom promenom pobude.
 (III) MERILA - Svojstva merila
Opšta svojstva merila:
–Prag pokretljivosti predstavlja najveću
promenu pobude koja ne izaziva uočljivu promenu
odziva merila, pri čemu je promena pobude spora i
monotona.
–Rezolucija prikazivača je najmanja razlika u
pokazivanju prikazivača koja može jasno da se
uoči.
–Stabilnost je jedna od značajnijih karakteristika
merila i ona predstavlja sposobnost merila da
očuva konstantnim svoja metrološka svojstva
tokom vremena.
 (III) MERILA - Uslovi rada merila
•Nazivni uslovi su uslovi upotrebe merila za koje
odredjena metrološka svojstva merila po pretpostavci
leže unutar datih granica.

•Granični uslovi su ekstremni (krajnji) uslovi koje

merilo treba da izdrži bez oštećenja i bez gubljenja
svojih određenih metroloških svojstava za kasniju
upotrebu u nazivnim uslovima rada.

•Referentni uslovi su uslovi upotrebe propisani za

ispitivanje mogućnosti merila ili za međusobno
poređenje rezultata merenja.
 (III) MERILA - Tačnost i greške merila

Tačnost je sposobnost merila da daje odzive

bliske pravoj vrednosti i kao tačnost merenja
predstavlja kvalitativan pojam.

Klasa tačnosti je klasa merila koja

zadovoljavaju određene metrološke zahteve
da se greške održe u određenim granicama.
Klasa tačnosti se obično označava brojem ili
oznakom usvojenom dogovorom, a zove se
oznaka klase.
 (III) MERILA - Tačnost i greške merila
• Greška (pokazivanja) jednaka je razlici
između pokazivanja merila i prave vrednosti
odgovarajuće ulazne veličine. Kako prava
vrednost ne može da se odredi, u praksi se
koristi dogovorena prava vrednost.
• Najveće dozvoljene greške merila
predstavljaju ekstremne vrednosti greške
dozvoljene propisima za dato merilo.
• Greška nule jednaka je pokazanoj vrednosti
na merilu, koja je različita od nule, kada je
vrednost merene veličine jadnaka nuli.
 METROLOGIJA - OPŠTE

Metrologija se bavi:
I. mernim jedinicama
II. etalonima
III. merilima
IV. merenjima i problemima koji se
odnose na merenja (tačnost,
merna nesigurnost, itd.)
 (IV) MERENJE- Definicije

• Merenje je proces kojim se

eksperimentalno određuje jedna ili više
vrednosti veličine koja se meri (VIM)
• Merena veličina je veličina koju
nameravamo da merimo. Može biti
direktno ili indirektno merena. (VIM)
• Merenje je zapravo skup postupaka koji
imaju za cilj određivanje vrednosti
veličine.
 (IV) MERENJE – Postupak merenja

• Merenje je skup postupaka koji imaju za

cilj određivanje vrednosti neke veličine.
• Postupak (procedura) merenja je skup
postupaka, posebno opisanih, koji se
obavljaju kod pojedinačnih merenja,
saglasno datoj metodi.
• Postupak merenja je detaljan opis merenja,
koji sadrži sva izračunavanja koja su
potrebna da bi se dobio podatak koji
predstavlja rezultat merenja.
 (IV) MERENJE – Rezultat merenja
Rezultat merenja predstavlja niz
vrednosti pripisnih merenoj veličini
zajedno sa bilo kojom drugom
relevantnom raspoloživom informacijom
(VIM).

Rezultat svakog realnog merenja sadrži u

sebi izvesnu nesigurnost, što znači da se
potpuno tačna vrednost merene veličine
ne može saznati.
 (IV) MERENJE – Rezultat merenja
Rezultat merenja se generalno iskazuje
kao jedna vrednost merene veličine i
pridružena merna nesigurnost. Samo
tada je rezultat merenja kompletan!

Merna nesigurnost je parametar,

pridružen rezultatu merenja, koji
karakteriše rasipanje vrednosti koje bi sa
razlogom mogle da se pripišu mernoj
veličini.
 (IV) METROLOGIJA - Merenje
IZVEŠTAJ o izvršenom merenju sadži:
• Opis:
– Veličine koja se meri
– Postupka merenja
– Metrološka svojstva korišćenih merila
– Uslova merenja
• Rezultat
• Procenjena merna nesigurnost
• Datum/vreme merenja
• Potpis odgovornog lica.
 (IV) MERENJE – Vrednost veličine
• Vrednost veličine je kvantitativan iznos veličine,
uglavnom izražen u obliku proizvoda brojne vrednosti i
merne jedinice.
• Veličine u opštem smislu su: dužina, masa, vreme,
temperatura, električna otpornost itd.
• Veličine u određenom smislu su: dužina date šipke,
dužina poprečnog preseka žice, koncentracija količine
etanola u vinu itd.
• Izmerena vrednost se razlikuje od prave vrednosti
posmatrane veličine.
• Tačnu vrednost neke veličine ne poznajemo, već
dogovorenu pravu vrednost veličine, koja u
određene svrhe može da zameni pravu vrednost
veličine, jer je dovoljno bliska pravoj vrednosti, odnosno
razlika je beznačajna.
 (IV) MERENJE – Uticajna veličina
Uticajna veličina je veličina koja pri direktnom
merenju ne utiče na veličinu koja se meri, ali utiče na
vezu između pokazivanja merila i rezultata merenja.
Uticajna veličina nije predmet merenja, a može
da potiče od okoline ili od samog merila.
Uticajna veličina je veličina koja nije merena veličina,
ali koja utiče na rezultat merenja, na primer:
– temperatura mikrometra pri merenju dužine,
– frekvencija pri merenju amplitude
naizmeničnog električnog napona.
 (IV) MERENJE
Merenje je proces dobijanja informacija,
koji se sastoji od:
– poređenja merenih (nepoznatih)
veličina sa referentnim (poznatim)
veličinama iste vrste,
– izvršavanja neophodnih
matematičkih operacija i
– predstavljanja rezultata merenja u
pogodnom obliku.
 (IV) MERENJE – Metoda merenja
Metoda merenja je redosled teorijskih i praktičnih
postupaka koji se obavljaju prilikom merenja.
Prema načinu dobijanja vrednosti merene veličine u mernom
procesu, metode merenja mogu da se podele na: direktne i
indirektne.
1.Direktna metoda merenja je metoda merenja
kojom se vrednost merene veličine dobija direktno, a
ne merenjem drugih veličina funkcionalno vezanih za
nju i odgovarajućim preračunavanjem dobijenih
rezultata merenja.
2.Indirektna metoda merenja je metoda merenja
kojom se vrednost merene veličine dobija iz
izmerenih vrednosti drugih veličina funkcionalno
vezanih za merenu veličinu (merenje električne
otpornosti, napona i električne struje).
 (IV) MERENJE – Podela metoda merenja

o Metoda poređenja ili komparativna metoda

zasnovana je na poređenju vrednosti merene
veličine sa poznatom vrednošću iste veličine ili sa
poznatom vrednošću neke druge veličine, koja je u
funkcionalnoj zavisnosti sa merenom veličinom.

o Nulta metoda je metoda merenja gde se razlika

merene veličine i promenljive poznate iste veličine
dovodi na nulu.
Primer: merenja pomoću mernih mostova i merenje
mase vagom sa stalnim položajem ravnoteže.
 (IV) MERENJE – Podela metoda merenja
o Diferencijalna metoda ili metoda razlike je
metoda merenja gde se meri razlika između
merene veličine i iste veličine poznate vrednosti
vrlo bliske vrednosti merene veličine.
Primer: merenje prečnika klipa, kada se meri razlika
između prečnika klipa i etalon valjka.
o Metoda zamene (supstitucije) predstavlja metodu
merenja gde se merena veličina zamenjuje istom
veličinom poznate vrednosti, odabranom tako da
obe vrednosti na pokaznom uređaju merila
izazivaju jednaka dejstva (daju isto pokazivanje).
Primer: merenje mase vagom i tegovima.
 (IV) MERENJE – Podela metoda merenja

o Metoda direktnog poređenja predstavlja

metodu merenja gde se merena veličina
neposredno poredi sa istom veličinom poznate
vrednosti. Metoda koja se najčeše koristi pri
etaloniranjima gde se porede pokazivanja
proveravanog etalona (ili merila) i
odgovarajućeg etalona višeg reda.
Primeri primene ove metode su merenje
zapremine graduisanom materijalizovanom
merom zapremine i merenje dužine lenjirom sa
podelom.
 (IV) MERENJE – Greška merenja
Greška merenja predstavlja razliku između vrednosti
merene veličine i vrednosti referentne veličine (VIM).
Greška merenja predstavlja odstupanje mernog
rezultata u odnosu na vrednost veličine koja je uzeta
za referentnu, a mogu biti : sistematske i slučajne
greške.
Sistematska greška je komponenta greške merenja
koja pri ponavljanju merenja ostaje konstantna ili se
menja na predvidljiv način (VIM).
Sistematska greška =
srednja vrednost - referentna vrednost
 (IV) MERENJE – Greška merenja

Slučajna greška je komponenta greške merenja

koja se pri ponavljanju merenja menja na
nepredvidljiv način (VIM).
Slučajna greška =
rezultat merenja - srednja vrednost

Slučajna greška je jednaka razlici ukupne i

sistematske greške i može se napisati:
Slučajna greška =
greška – sistematska greška
(IV) METROLOGIJA – Greška merenja

Greška merenja je razlika rezultata

merenja i prave vrednosti veličine
koja se meri.

Prava vrednost je vrednost dobijena

pomoću etalonskog merila i u praksi ne
može da se odredi, zbog toga se u
praksi koristi dogovorena prava
vrednost (referentna vrednost).
(IV) METROLOGIJA – Greška merenja

Greška merenja (pokazivanja merila)=

Rezultat merenja –
Referentna vrednost odgovarajuće
ulazne veličine

Prava vrednost je vrednost koja bi se dobila

savršenim merenjem.
Prave vrednosti su po prirodi neodredive.
 MERENJE –Tačnost i Preciznost
Tačnost merenja
Tačnost merenja je kvalitativni pojam: bliskost
slaganja rezultata merenja i prave vrednosti
merene veličine. Ne poznajemo tačnu vrednost
neke veličine.
Preciznost
Usaglašenost rezultata sukcesivnih merenja iste
merne veličine, izvršenih pod istim uslovima
merenja.
Napomena: Treba izbegavati upotrebu termina “preciznost” umesto
“tačnost”
TAČNOST - PRECIZNOST
 METROLOGIJA - OPŠTE
Metrologija je nauka o merenju koja se bavi:
– mernim jedinicama
– etalonima,
– merilima
– merenjima.
Mendeljejev:
Nauka počinje tamo gde počinju merenja!