UNIVERZITET U PRIZRENU “UKSHIN HOTI”

FAKULTET KOMPJUTERSKIH NAUKA (TIT)

SEMINARSKI RAD

Predmet: Elektronski uređaji

Tema: KALEMOVI

Mentor: Prof.dr Šefik Bajmak Student: Alija Rami

Decembar, 2017 Prizren

Sadržaj

UVOD.......................................................................................................................................... 2
1. KALEMOVI ....................................................................................................................... 3
1.1. Kalemska tela i vrste namotaja ..................................................................................... 4
2. OPŠTE O KALEMOVIMA .............................................................................................. 6
2.1. Induktivnost kalemova .................................................................................................. 6
2.2. Frekventna svojstva kalemova ...................................................................................... 7
2.3. Faktor dobrote kalemova .............................................................................................. 9
3. KALEMOVI BEZ JEZGRA ........................................................................................... 12
4. KALEMOVI SA JEZGROM .......................................................................................... 14
5. KALEMOVI PRVOG REDA ......................................................................................... 16
5.1 Kalemovi drugoga reda ................................................................................................... 20
Zaključak ................................................................................................................................... 21
Literatura ................................................................................................................................... 22
 UVOD

Savremeni tehnološki problemi su veoma složeni i njihovo rešavanje zahteva učešče inžinjera
i istraživača iz raznih oblasti nauke i tehnike, koje se organizuju u razovojne ili istraživačke
timove.U takvim uslovima inžinjer, koji je specijalizovan za određenu oblast, ćesto treba da
radi stručnjacima drugih specijalnosti.

U savremenom svetu svedoci smo da električni i elektronski uređaji prodiru u sve oblasti
života. Automobili imaju elektronske uređaje za nadzor i upravljanje, uređaji bele tehnike u
domačinstvu imaju sve više elektronskih funkcija,mobilni telefoni su napravili revoluciju u
telekomunikacijama, uvođenjem računara i Interneta u kuče koje je promenilo naše živote i
druge stvari.Kalem (zavojnica, špula, bobina) je pasivna električna komponenta za spremanje
energije u magnetskom polju, preko osobine induktiviteta(induktivnosti). Induktivitet znači da
se zavojnica u večoj ili manjoj mjeri opire promjeni električne struje kroz sebe. Ova osobina,
zajedno sa mogučnošču obrazovanja oscilatornih kola u sprezi sa kondenzatorima, ćini je
čestom komponentom u skoro svim električnim uređajima. U daljem seminarskom rado
govorit čemo o detaljnije o Kalemovima . o induktivnosti kalemova, o vrstama kalemova i
njihovom radu o transformatorima o konstrukciji i njihovim materijalima.

Govorit čemo o Pupinovim kalemovima koji predstavljaju jedno od najaznačajnijih pronalazka

Mihajla Pupina, velikog pobornika naizmenične struje.

2
 1. KALEMOVI

Kalem (sl.1) je elektronska komponenta koja poseduje reaktivnu otpornost direktno

proporcialno frekvenciji dovedenog signala na tu komponentu; koeficijent proporcialnosti
između otpornosti i frekvencije predstavljaju induktivnost tog kalema. Na (sl.1) su prikazani
simboli kojima se označavaju kalemovi u šemama elektronskih kola.

Slika.1 Različite vrste kalemova

Može da bude namotana na feromagnetskom materijalu, transformatorskim limovima,

ponekad i dijamagnetskom materijalu, ili da bude izvedena kao vazdušna zavojnica. Postoje
fiksne i zavojnice sa promjenjivim induktivitetom.

Kalem se opire promeni struje kroz nju pošto se u njoj indukuje električni napon koji je
proporcialan brzini promjene struje. Odnos između trenutnog napona v(t) na zavojnici sa
induktivitetom L i vremenski promjenljive struje i(t) koja prolazi kroz nju data je sa:

v(t) = Ldi(t)/dt (1.)

3
 1.1. Kalemska tela i vrste namotaja

Od kalemskog unekoliko zavise i karakteristike kalema. Kalemska tela su obično cilindričnog

oblika sa glatkom ili rebrastom površinom od lakoobradivih materijala (sl.1.1 ), ali mogu biti i
u obliku prizme, posebno za kalemove za površinsko montiranje (SMD).

Namotaji mogu biti jednoslojni i višeslojni. Kod jednoslojnih kalemova zavojci jedan do
drugoga bez koraka ili su razmaknuti sa korakom Korak zavojaka bira se na osnovu razli
čitih konstruktivnih zahteva; sa jedne strane, pri povećanju koraka smanjuje se magnetna veza
između zavojaka, usled čega se smanjuje induktivnost, a sa druge strane to smanjuje sopstvenu
(parazitnu) kapacitivnost kalema. U jednoslojne kalemove spadaju i štampani kalemovi koji
mogu biti kružnog, pravougaonog, šestouagaonog ili kvadratnog oblika u vidu rama.
Za dobijanje većih vrednosti induktivnosti proizvode se višeslojni kalemovi Međutim,
višeslojni kalemovi sa zavojcima motanim po pravilnom redu imaju mali Q-faktor, malu
stabilnost i veliku sopstvenu kapacitivnost, tako da su primenljivi samo kao prigu-šnice i u
opsegu dugih talasa u radiodifuziji. Zbog toga se za motanje višeslojnih kalemova kori sti
unakrsno i nasumično motanje, čime se postiže da takvi kalemovi imaju relativno veliki Q-
faktor (Q = 80100) i neznatnu sopstvenu kapacitivnost. Pored toga, ovakav način motanja
obezbeđuje veliku mehaničku čvrstoću čak i bez kalemskog tela.

Slika 1. 1 Kalemska tela i presek jednog kalema za površinsko montiranje (SMD).

4
Slika 1. 2 Jednoslojni kalemovi bez koraka.

Slika 1.3 Jednoslojni kalem sa korakom

Slika 1. 4 Neki od štampanih kalemova

5
 2. OPŠTE O KALEMOVIMA
2.1. Induktivnost kalemova

Pri promeni magnetne indukcije B u toku kratkog vremenskog intervala (dt), u provodniku se
indukuje elektromotorna sila e:
𝑑𝐵
𝑒 = −𝑆 𝑑𝑇

gde S površina dejstva magnetne indukcije.

Dakle, ako se na provodnik priključi jednosmerni napon, to se jednosmerna struja u nje-mu

odmah ne uspostavlja, s obzirom da se neposredno nakon priključenja napona stvara mag-
netno polje (sl. 2.1) koje ne dozvoljava trenutno uspostavljanje struje (zbog nastanka
elektromo-torne sile suprotnog znaka). Kada se magnento polje ustali (postane konstantno), to
ono prestaje da utiče na proticanje jednosmerne struje.

Slika 2. 1 Nastanak magnetnog polja pri proticaju struje kroz

provodnik

U slučaju da se na provodnik priključi naizmenični napon, to se struja i uspostavljeno

magnetno polje naizmenično menjaju. Pri tom, indukovana elektromotorna sila dovodi do
pojave otpornosti proticanju struje. Ova otpornost nije povezana sa gubicima energije, tj. to je
reaktivna otpornost i proporcionalna je frekvenciji primenjenog naizmeničnog napona, a
koeficijent pro-porcionalnosti L nazvan je induktivnošću i izražava se u henrijima (H). Drugim
rečima, ako je XL reaktivna otpornost, a ω kružna frekvencija, to je:

Xl = ωL. (2.)
Za povećanje induktivnosti provodnik se mota spiralno (sl. 2.1), tako da se svaki zavojak ne
nalazi samo u „svom“ magnetnom polju, već i u magnetnom polju susednog zavojka. Induk-
tivnost takvog namotanog provodnika je mnogo veća od induktivnosti nenamotanog
provodnika iste dužine.

6
 2.2. Frekventna svojstva kalemova

Ekvivalentna šema kalema izgleda kao na sl. 2.1a, na kojoj je L induktivnost kalema,
C0 parazitna (sopstvena) kapacitivnost, a R = R0 + Rf je otpornost gubitaka, koja, pored
omske ot-pornosti R0, sadrži i frekventno zavisne otpornosti usled skin efekta i efekta blizine
Rf. Kod kale-mova se jezgrom otpornost R sadrži i gubitke u jezgru Rj; dakle, R = R0 +
Rf + Rj.

Slika 2. 2 Ekvivaltnea šema kalema (a), i redna ekvivalntna šema (b)

Iz ekvivalentnosti šema sa sl. 2.2a i sl. 2.2b dobijaju se sledeći izrazi za ekvivalentnu
otpornost Re i ekvivalentnu induktivnost Le

(2.1)
1
Re = R
(1 − ω2 LCO ) + (ωc0 R)

CR2
1−ω2 LC0 −
L
Le = (1−ω2 (2.2)
LC0 )+(ωC0 R)

7
Iz (2.2) je evidentno da se induktivnost smanjuje sa povećanjem frekvencije i da je Le uvek
manje od L. Moduo impedanse kalema, na osnovu sl. 2.1a, iznosi:

R2 +(ωL)2
Z = √(1−ω (2.4)
2 LC0 )+(ωC0 R)

Slika 2. 3 Frekventna zavisnost modula impendanse kalemova različite indiktivnosti

Dakle ako su gubitci relativno mali, moduli impendanse če se sa frekvencijom linearno

povečavati samo do neke frekvencije, a zatim, kada se uticaj parazitne kapacitivnosti 𝐶0 više
ne može da se zanemari, povečanje modula impendanse je sa znatno večim nagibom (sl.2.3).
Parazitna kapacitivnost uslovljava nastanak rezonanse na nekoj frekvenciji, i tada modul
impendanse dobija maksimalnu vrednost (sl.2.3) ; iznad te frekvencije kalem gubi induktivne
osobine, odnosno tada dominantnu ulogu preuzima parazitna kapacitivnost, i kalem se ponaša
kao kondenzator.

Več je napomenuto da parazitna kapacitivnost zavisi od načina motanja kalema, što ima
posledice na vrednost modula impendanse, a to se najbolje vidi na sl.2.3b.

8
 2.3. Faktor dobrote kalemova

Faktor dobrote kalemova (Q-faktor) definisan je izrazom:

ωLe 1
Q= = (2.5)
R tgδ

gde je δ ugao gubitaka između pada napona na induktivnoj otpornosti VLe = ωLeI i napona na
kalemu, sl. 2.1c.

Kako i ekvivalentna otpornost kalema Re i ekvivalentna induktivnost Le zavise od frek-

vencije, to se Q-faktor ne će u celom frekventnom opsegu linearno povećavati sa frekvencijom,
što na prvi pogled proizilazi iz jedn. već će, naprotiv, pri visokim frekvencijama opadati sa
povećanjem frekvencije. Naime, pri višim frekvencijama ekvivalentna otpornost Re, jedn.
(2.3), brže raste sa frekvencijom od induktivne otpornosti ωLe (Le po (5.4)), te Q-faktor dostiže
mak-simum i sa daljim povećanjem frekvencije isti opada, sl. 2.4. Radni frekventni opseg
kalema se bira tako da Q-faktor ima maksimalnu vrednost u sredini tog opsega.

Slika 2. 4 Merne vrednosti Q-faktora kalemova različitih

induktivnosti .

9
Treba napomenuti da kod kalemova se jezgrom otpornost Re sadrži i gubitke u jezgru Rj (usled
histerezisnih, remanentnih i gubitaka usled vihornih struja u magnentom materijalu). Sto-ga
kod kalemova sa jezgrom nije Qj = μrQ0 (Qo − faktor dobrote kalema bez jezgra); na primer,
usled gubitaka, kod kalemova sa otvorenim jezgrom je:

𝑄 = 𝑄0 √𝜇𝑖 (2.6)

gde je µi početna relativna magnetna permeabilnost na krivoj magnećenja (u tački P1 na sl.

2.5):

Slika 2. 5 Kriva magnetnih materijala za jezgra kalemova

10
Kod kalema sa jezgrom zatvorenog tipa, Q-faktor se može povećati 2÷3 puta ubaciva-njem
nemagnetnog procepa − međugvožđa. To je zbog toga što se uvođenjem međugvožđa
smanjuje magnetna permeabilnost, a to znači da su i manji gubici. Naime, ako su µe i tgδe
magnetna permeabilnost jezgra sa međugvožem i tangens ugla gubitaka kalema sa tim
jezgrom, a tgδ tangens ugla gubitaka kalema sa jezgrom bez procepa, važi:

tgδe tgδ
≈ (2.7)
μe μi

tako da je Q-faktor kalema sa jezgrom i međugvožđem (Qe):

1 1μi μi
Qe = ≈ =Q (2.8)
tgδe tgδμe μe

S obzirom da je µe < µi, iz (2.8) se vidi da se Q-faktor povećava uvođenjem među-gvožđa.

11
 3. KALEMOVI BEZ JEZGRA

U ovom delu biće dati izrazi kojima se mogu izračunati induktivnosti pojedinih kalemova bez
jezgra i bez koraka, u zavisnosti od njihove veličine i oblika.

Induktivnost dugačkih jednoslojnih cilindri čnih kalemova. Pod dugačkim kalemom

podrazumeva se kalem kod kojeg je dužina l najmanje 10 puta veća od njegovog prečnika do (l
i do prema sl. 2.6). Induktivnost takvog kalema (l ≥ 10 do) sa dosta dobrom tačnošću može se
izračunati prema obrascu:

d2 N2
L = π2 ∗ 10−3 (μH) (3.1)
L

u kojem su do i l u cm, a N je broj zavojaka.

Induktivnost kratkih jednoslojnih cilindričnih kalemova. Ova induktivnost se sa do-sta

dobrom tačnošću može aproksimirati izrazom, u kojem su do i l u cm:

−2
d0 N2
L = 2,26 ∗ 10 (μH) (3.2)
1
1 + 2,25
d0

Induktivnost kratkih višeslojnih cilindričnih kalemova. Za izračunavanje induktivno-sti

kratkih višeslojnih cilindričnih kalemova, koji se najčešć e motaju unakrsno ili nasumično,
koristi se Vilerov (Wheeler) obrazac (sve dimenzije su, prema sl. 5.8, u cm):

d2 N2
L = 78,7 ∗ 10−3 (μH) (3.3)
3d0 + 9l + 10h

12
Induktivnost pločastih kalemova. Pločasti kalem je onaj kod kojeg je dužina kalema l veoma
mala i manja od visine namotaja h i srednjeg prečnika do; kod njih se, sa dimenzijama u cm,
induktivnost računa po:

d2 N 2
L = π2 *10−3 (3.4)
h

+
i(t)

v(t) L

Slika 3.1 Simbol kalema i referentni slojevi za struju i napon

Postupajući na sličan način kao kod kondenzatora, integracijom jednačine se dobija:

𝑡 𝑡
1 1
𝑖(𝑡) = ∫ 𝑣(𝑥)𝑑𝑥 = 𝑖(𝑡) + ∫ 𝑣(𝑥)𝑑𝑥 (3.5)
𝑇 𝑇
−∞ 𝑡0

Induktivnost kalemova u praksi se kreće od μH do nekoliko H. Realni kalemovi imaju malu,

ali konačnu otpornost žice, tako da disipiraju energiju. Neidealni kalem se modeluje
vezivanjem otpornika male otpornosti na red sa kalemom.

13
 4. KALEMOVI SA JEZGROM

Slika 5.1 1 Različite vrste kalemova

Slika 5.2.2 Razlićite vrste feritnih jezgara za kalemove

14
Za povećanje induktivnosti kalemova koriste se magnetna jezgra. Iako jezgra za kalemo-ve
mogu biti i od magnetodielektrika (metalnog magnetnog praha), znatno češće se prave od fe-
rita, sl. 5.2.2 To je stoga što pri vrlo visokim frekvencijama jezgra od magnetodielektrika
imaju prevelike gubitke usled vihornih struja, te je u tom slučaju neophodno koristiti feritna
jezgra, kod kojih su ti gubici znatno manji.

Feriti su jedinjenja oksida gvožđa (Fe2O3) i dvovalentnih oksida metala (ZnO, MnO, NiO,
BaO, CuO i dr.) koji poseduju ferimagnetne osobine; to su tkzv. meki feriti. Dobijaju se
sinterovanjem u inertnoj atmosferi i strogo kontrolisanim temperaturnim ciklusima, a dobijena
jezgra su vrlo tvrda i otporna na vodu, slično kao keramičke sinterovane mase.

S obzirom da se jezgra razlikuju po konstrukciji, to se ona mogu podeliti na otvorena,

poluzatvorena i zatvorena. Najmanje iskorišćenje magnetnih osobina je kod jezgara otvorenog
tipa u obliku štapića ili cevčica (sl. 5.1.3), s obzirom da kod njih magnetni fluks dobrim delom
protiče kroz vazduh.

Slika 5.1 3 Jezgra otvorenog tipa i kalemovi sa takvim jezgrima

Slika 5.1.4 Prividna permeabilnost μapp u funkciji odnosa dužine l i prećnika d feritnih
štapića za različite permabilnosti 𝜇𝑖

15
 5. KALEMOVI PRVOG REDA

Kola prvog reda sadrže izvore, otpornike i jedan kondenzator (RC kola) ili jedan kalem (RL
kola). Prikazana su na slici 5.1

Da bi posmatrali prelazni režim kod kola prvog reda, smatračemo da se prekidač koji je bio
otvoren, zatvara u trenutku t=0, čime se pobudni izvor vezuje u kolo. Ponašanje RC kola za
t>0 određeno je drugim Kirhofovim zakonom, koji za kolo sa slike 5.1 glasi :
1 𝑡
∫ 𝑖(𝑥)𝑑𝑥
𝐶 ∞
+ 𝑅𝑖(𝑡) = 𝑉 (5.1)

čijim se diferenciranjem po vremenu dobija:

𝑡 𝑑𝑖(𝑡)
𝑖𝐶+𝑅 =0 (5.2)
𝑑𝑡

ili, posle prosleđivanja

𝑑(𝑖𝑡) 1
+ 𝑖𝑡 = 0 (5.3)
𝑑𝑡 𝑅𝐶

t=0
t=0

R
+
R
+
Vs C
Vs L
i(t)
i(t)

Slika 5.1 Kola prvog reda: RC kolo i RL kolo

16
 Ponašanje RL kola za t > 0 određeno je drugim Kirhofovim zakonom, koji za kolo sa slike 5.2
glasi:

𝑑𝑖(𝑡)
𝐿 𝑑𝑡
𝑅𝑖(𝑡) =𝑣 (5.4)

ili, posle sređivanja

𝑑𝑖 𝑅 𝑉
+ 𝑖(𝑡) = (5.5)
𝑑𝑡 𝐿 𝑇

Poređenjem diferencijalnih jednačina za RC kolo (4.15) i RL kolo (4.17), vidi se da se oba kola
mogu opisati diferencijalnom jednačinom oblika:

𝑑𝑥(𝑡)
+ 𝑎𝑥(𝑡) = 𝑓(𝑡) (5.7)
𝑑𝑡

Iz matematike je poznato da se rešenje diferencijalne jednačine (5.7) može uvek predstaviti u

obliku:

𝑥(𝑡) = 𝑥𝑝(𝑡) + 𝑥𝑐(𝑡) (5.8)

Gde je xp(t) prinudno rešenje , koje predstavlja ma koje rešenje homogene diferencijalne
jednačine:

𝑑𝑥𝑝(𝑡)
+ 𝑎𝑥(𝑡) = 𝑓(𝑡) (5.9)
𝑑𝑡

Dok je x(t) prirodno rešenje, koje predstavlja rešenje homogene diferencijalne jednačine:

𝑑𝑥(𝑡)
+ 𝑎(𝑥)𝑡 = 0 (5.10)
𝑑𝑡

17
Iz jednačine koje daje prirodno rešenje iz jednačine 5.10 se vidi da rešenje a(x)t i njegov
izvod dok dx(t) /dt moraju imati isti vremeneski oblik, jer se inače ne bi mogli poništiti. Jedan
moguči oblik za x(t) je eksponencijalna funkcija x(t) =Ke . Što se prinudnog rešenja x(t) tiče
ono što se mora sastojati od funkcije f(t) i njenog prvog izvoda d(f)/d. Ova analiza pokazuje da
velika vremenska konstanta znači sporo odvijanje promena veličina u kolu, a da mala vremenska
konstanta znači brzo odvijanje promena veličina u kolu.

Kompletno rešenje diferencijalne jednačine glasi :

−𝑎𝑡 −𝑡/𝑡
𝑥(𝑡) = 𝐾1 + 𝐾𝐸2 = 𝐾1 + 𝐾𝐸−𝑇 (5.11)

Konstanta   1 a naziva se vremenska konstanta kola. Za RC kolo,  = RC, dok je za

RL.Vremenska konstanta kola određuju brzinu kojom se odvijaju promene napona ili struja u
kolu.Lako je pokazati da se u kolu za vreme t=r posmatrana veličina x(t) promeni za 63.2% od
ukupne moguče promene, dok se za vreme t=5r ista veličina promeni za 99.3%. Dakle posle
pet vremenskih konstanti prelazni proces je praktično završen. Ova analiza pokazuje da velika
vremenska konstanta znači sporo odvijanje promena veličina u kolu, a da mala vremenska
konstanta znači brzo odvijanje promena veličina u kolu. Za ilustraciju ove činjenice na slici
5.2 pokazane su oblici rešenja dobijeni za dve vrednosti vremenske konstante 1  1 i l2 
0.2 , dok su ostali parametri isti: K1  0 i K2  1 .

18
 tau1 = 1

tau2 = 0.2

Slika 5.2 1 Zavisnost brzine promene od odziva od vremenske konstante

Primetimo da drugi član u rešenju teži ka nuli kada t. Dakle:

1 𝑛
𝐾1 = lim (1 + 𝑛) (5.12)
𝑛→∞

Konstanta K1 se naziva ravnotežno rešenje.

Takođe se, iz uslova:

lim 𝑥(𝑡) = 𝑥(0) = 𝐾 1 + 𝐾2 (5.13)

𝑁

dobija :

𝐾2 = 𝑥(0) − 𝑥(∞) (5.14)

19
 5.1 Kalemovi drugoga reda

Nešto složeniji slučaj nastaje kada analizu nastaje kada su kondenzator i kalem istovremeno
prisutni u kolu. Tada se dobijaju električna kola sačinjena od izvora, otpornika, kondenzatora,
i kalema RLC kola, koja su predstavljena na slici 5.3

Ako postoji početna energija u kalemu i kondenzatoru, onda se prvo RLC kolo može napisati
jednačina i po Kirfovim zakonom:

𝑦𝑇 1
+ 𝑖𝑙 (𝑡0) + ∫𝑙 𝑣 + 𝑥 + 𝑑(𝑥𝑐) (5.13)
𝑅

is(t) R L C v(t)

-
-

R L
+
vs(t) C

i(t)

20
Zaključak

Oblast elektrotehnike obuhvata primene elektriciteta za zadovoljavanje potreba društva.

Postoje dve glavne primene elektriciteta: za prenos električne energije sa jednog mesta na
drugo ili za prenos informacija. Elektrotehnika je oblast koja se izdvojila iz fizike i
poslednjih 150 godina se stalno i dinamično razvijala. O razvoju elektrotehnike svedoči
stalna pojava novih podoblasti kao i broj naučnih i stručnih publikacija iz elektrotehnike
koji u velikoj meri prevazilazi obim sličnih publikacija iz drugih oblasti tehnike.

Da bi se olakšala saradnja inženjera različitih specijalnosti potrebno je da svaki od njih

bar delimično poznaje srodne oblasti tehnike, kako bi razumeo probleme i ograničenja u
rešavanju problema u celini. Zbog toga se u svetu, prilikom obrazovanja inženjera uvek
proučavaju i oblasti koje nisu direktno u vezi sa odabranom specijalizacijom.U
savremenom svetu svedoci smo da električni ili elektronski uređaji prodiru u sve oblasti
života. Automobili imaju elektronske uređaje za nadzor i upravljanje, uređaji bele tehnike u
domaćinstvu imaju sve više elektronskih funkcija, mobilni telefoni su napravili revoluciju
u telekomunikacijama, uvođenje računara i Interneta u kuće je promenilo način života,
itd.Ovaj predmet upravo ima za cilj da studente, kojima će primarna specijalizacija biti
pisanje softvera za razne vrste računara, upozna sa osnovima elektrotehnike i elektronike
kako bi razumeli kako takvi elektronski sistemi funkcionišu i kako bi mogli da efikasno
komuniciraju sa ekspertima iz drugih struka sa kojima će sarađivati. U elektronskim
kolima se često dešava da se struktura kola menja otvaranjem ili zatvaranjem nekog
prekidača. Posle takve promene nastaje promena napona i struja u kolu koja se odvija po
određenim zakonitostima, a koje ćemo proučavati u ovom poglavlju. Takva analiza kola se
naziva analiza prelaznog režima.

U odvijanju prelaznih pojava ključnu ulogu imaju dva pasivna elementa koje smo već
pomenuli: kondenzator i kalem. Oba ova elementa imaju neke zajedničke osobine. Oni su
linearni elementi jer je kod njih relacija između struje i napona predstavljena linearnim
diferencijalnim jednačinama. Takođe, oba elementa imaju sposobnost akumulacije energije.
Kod kondenzatora energija se akumulira u električnom polju, a kod kalema u
magnetskom polju. Akumulirana energija se može predati ostatku kola. Zbog ove osobine
akumulacije energije, kondenzator i kalem se nazivaju i reaktivni elementi.

21
Literatura

[1]. https://www.wikipedia.org/
[2]. Elektronski uređaji – Stojan Ristič
[3]. http://mikroelektronika.elfak.ni.ac.rs/files/Lec_06_Kalemovi_Transformatori.pdf
[4]. http://fizicar69.blogspot.com/2013/03/induktivni-otpor.html
[5]. Osnovi Elektronike – Dr Miodrag Popovič
[6]. https://sh.wikipedia.org/wiki/Zavojnica
[7]. https://sh.wikipedia.org/wiki/Zavojnica
[8]. www.Kalemoviunaizmenicnojstruji.org/

22