Termoparovi

Pojam, istorija, teorija, praksa, primena

Pojam

 U elektrotehnici i industriji, termoparovi su tip senzora koji je u širokoj

upotrebi. Oni su jeftini i zamenljivi, imaju standardne konektore, i imaju
veliki opseg pri merenju temperature. Najveće ograničenje im je tačnost
(greška pri merenju). Greške manje od jednog stepena Celzijusa (°C),
je teško dobiti.

 Termopar je senzor za merenje temperature. Sastoji se od dva različita

metala, spojenim sa jednog kraja. Kada se spojnica dva metala greje ili
hladi, javlja se napon, koji je zavisan od temperature. Materijali za
termoparove su obično dostupni kao žice.
Istorija
 1822, estonski fizičar Thomas Seebeck je
otkrio (slučajno) da spojnica dva metala
pravi napon, koji je funkcija temperature.
Termoparovi zavise od tzv. Seedbeck
efekta. Iako se za termoparove mogu
koristiti skoro bilo koja dva metala, koristi
se samo nekoliko standardnih spojeva,
zato što imaju predvidivi izlazni napon, i
velike temperaturne gradijente. Na slici
ispod termopar tipa K, koji je jedan od
popularnijih.
Praksa

 Nažalost, nije moguće konektovati voltmetar direktno za

termopar da bi se izmerio napon, zato što bi se napravio još
jedan, nepozeljan spoj, u voltmetru. Da bi se napravila tačna
merenja, treba koristiti treći materijal (metalni), koji bi stavili na
spojnicu prva dva. Ako je treći metal iste temperature, ne bi
trebalo da ima efekta na merenje.

 Termoparovi se mogu serijski povezati jedan sa drugim, kako bi

formirali tzv. thermopile. Naponi pojedinačnih termoparova se
sabiraju, i dobija se veći napon, veća snaga, i samim tim veća
osetljivost senzora.
Teorija

 Naponsko-temperaturna veza :
 Veza između temperaturne razlike i izlaznog napona termopara je
nelinearna i aproksimirana je relacijom:

N
∆T = ∑
n= 0
an v n
Teorija
Tipovi termoparova
 Tipovi termoparova :

 Tip K (S i K tipovi. S tip je delimično prekriven sa cevi od alundum-a)

 (chromel-alumel) je najviše korišcen tip. Jeftin je, i zbog popularnosti, nalazi se u velikom broju
sondi. Opseg mu je od −200 °C to +1350 °C. Potencijalni problem predstavlja nikl, jedan od
njegovih sastavnih metala, koji ima magnetske karakteristike. Curie point prestavlja karakteristiku
feromagnetskih materijala, koji pri određenim temperaturama gube svoje feromagnetske osobine.
Za nikl to je 354°C. Osetljivost je ~41 µV/°C.

 Tip E (chromel-constantan) ima visok izlazni napon (68 µV/°C), što ga čini podobnim za rad na
malim temperaturama. Takođe, nema magnetske osobine.

 Tip J (iron-constantan) je manje popularan od tipa K, zbog svog ograničenog ospega (−40 do
+750 °C) . Glavna primena mu je u staroj opremi kojoj ne odgovaraju moderni termoparovi. Ima
ograničenja usled magnetskih osobina. Osetljivost ~50 µV/°C.

 Tip N (nicrosil-nisil) termoparovi su dobri za merenja visokih temperatura, preko 1200 °C, zbog
njihove stabilnosti i otpornosti na oksidaciju pri viskoim temperaturama. Osetljivost im je ~39 µV/
°C na 900°C, malko manje od tipa K. Dizajnirano kao poboljšanje tipa K, sve popularniji.
Tipovi termoparova
 Tipovi B, R, S : koriste platinu ili platinu-rodijum. Oni su među najstabilnijim termoparovima, ali
imaju manju osetljivost, priblizno 10 µV/°C nego drugi tipovi. Nisu podobni za opštu upotrebu
zbog njihove visoke cene. Generalno, tipovi B, R, i S se koriste za merenje visokih temperatura.
 Tip B imaju ograničenu upotrebu za merenja ispod 50 °C, jer im se ne menja napon, dok mogu
da mere visoke temperature do 1800 °C.
 Tip R termoparovi se koriste za merenja temperatura do 1600 °C.
 Tip S termoparovi se takođe koriste za merenja do 1600 °C.

 Tip T (copper-constantan) podobni za merenja u opsegu −200 do 350 °C. Imaju osetljivost ~43 µV/
°C.

 Tip C(tungsten-rhenium) podobni za merenja u opsegu 0 °C to 2320 °C. Koriste se u vakuumskim

pećima, na vrlo visokim temperaturama, ali se ne smeju koristiti u sredini sa kiseonikom na
temperaturama iznad 260 °C.

 Tip M koristi leguru nikla za obe žice. Imaju sličnu upotrebu kao tip C, dok je gornji opseg
temperature 1400 °C.

 Tip sa chromel-gold/iron legurom se moze koristiti u veoma niskim temperaturama (1.2-300 K, i

čak do 600 K). Osetljivost je najčešce 15 µV/K, na niskim temperaturama (1.2-4.2 K).
Tipovi termoparova
Primena termoparova
 U praksi se često koristi kompenzacioni most, sa termoparom, kao na slici.
Primena termoparova
 Termoparovi su najpodobniji za merenja visokih temperatura, do 1800 °C. Nisu dobri
za merenje malih diferencijalnih temperatura, koje treba meriti sa malom greškom,
npr. 0–100 °C sa tačnošću od 0.1 °C. Za takva merenja su bolji termistori i RTD
(resistance temperature detectors).

 Industrija čelika
 Termoparovi tipa B, S, R, i K se u velikoj meri koriste u industriji čelika i gvožđa, kako
bi se nadgledale temperature pri proizvodnji. Tip S, koji je potrošan i moze se utopiti,
koriste se redovno u pećima, kako bi se tačno merila temperatura čelika.

 Sigurnost grejnih uređaja

 Mnogo grejnih uređaja koji rade na gas, kao što su pećnice, i bojleri, mogu se
pokvariti, i pritom gas iscureti, koji je jako zapaljiv. Kako bi se sprečile ovakve
nesreće, neki uređaji koriste termoparove kao senzore temperature, koji mogu da
detektuju promenu temperature, koja se dešava prilikom kvara, i tim sprečavaju
izlivanje gasa. Kada termopar ne detektuje određenu temperaturu dovod gasa se
prekida.
Primena termoparova
 Proizvodnja
 Termoparovi se mogu generalno koristiti pri testiranju prototipa električnih i
mehaničkih uređaja.

 Termoparovi se takođe mogu koristiti da generišu struju u tzv. radio thermoelectric

generators (električni generator, koji uzima energiju iz radioaktivnog otpada)
Dokumentacija

 http://en.wikipedia.org/wiki/Thermocouple
 http://www.ed.co.yu/yu/tekstovi/principi/signali.htm
 http://www.omega.com/thermocouples.html
 http://www.lanzo.se/applications/thermocouple.html
 http://act.rasip.fer.hr/materijali/9/PM_OSJETILA_2_dio_PREZENTACIJA_2003.pdf