IWE kurs

Moduo 1-Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.7. Elektroluno zavarivanje netopljivom elektrodom u zatiti inertnog gasaTIG postupak

1-7. ELEKTROLUNO ZAVARIVANJE NETOPLJIVOM ELEKTRODOM U ZATITI

INERTNOG GASA - TIG POSTUPAK
Elektroluno zavarivanje netopljivom elektrodom u zatiti gasa je postupak spajanja metala
topljenjem i ovravanjem dela osnovnog metala i dodatnog metala (ica za zavarivanje - ako se
koristi), pri emu se kao zatita koristi inertan gas (aktivni gasovi ne dolaze u obzir jer bi izazvali
oksidaciju vrha elektrode), sl. 0.

Slika 0. ematski prikaz elektrolunog zavarivanja netopljivom elektrodom

Prednosti:
Vrhunski kvalitet spoja, bez greaka
Nema rasprskavanja - dodatni metal se topi u metalnoj kupki, ne prenosi se kroz luk
Mogua primena i bez dodatnog metala
Odlina kontrola (oblika) korena
Precizna kontrola parametara zavarivanja
Primenljiv na veliki broj osnovnih metala
Dobra kontrola izvora toplote i naina uvoenja dodatnog metala
Nema troske
Bilo koji poloaj zavarivanja
Mane:
Relativno mala toplotna mo i produktivnost
Zahteva se posebna obuenost zavarivaa
Tekoe u zatiti zavarenog spoja pri zavarivanju na otvorenom
Vrste i izvori struje
-

jednosmerna struja (JS) i/ili naizmenina struja (NS)

JS se koristi za sve osnovne metala, osim za Al, Mg i ostale metale sa tvrdim oksidima za koje se
koristi NS
strmopadajua statika karakteristika
noviji izvori struje: tranzistorski ili tiristorski, omoguavaju zavarivanje u ciklusu (startovanje,
pulsiranje jaine struje i zaustavljanje luka)
JS izvori su obino sa trofaznom strujom - uniformno optereenje elektrine mree
1 od 18

IWE kurs

Moduo 1-Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.7. Elektroluno zavarivanje netopljivom elektrodom u zatiti inertnog gasaTIG postupak

NS izvor obino ima i JS

stariji izvori NS sa jednofaznom strujom - nesimetrino optereenje elektrine mree
noviji izvori NS manje mase (manji transformator i induktansa) - sa tranzistorima (invertori), sa
dvofaznim prikljuivanjem i uniformnim optereenjem elektrine mree
Kod TIG postupka se najee koriste naizmenina struja (NS) i jednosmerna struja direktne
polarnosti (JSDP). Uticaj vrste struje na oblik ava izveden TIG postupkom je prikazan na sl. 1. Jednosmerna struja direktne polarnosti daje najui i najdublji av, sl. 1a. Toplota pri zavarivanju se rasporeuje
priblino 1/3 na elektrodu, a 2/3 na osnovni materijal. Jonizovane estice su usmerene od materijala ka
elektrodi, a elektroni od elektrode ka osnovnom materijalu, tako da se ne dobija efekt povrinskog
ienja tekotopljivih oksida, kao to je to sluaj kod jednosmerne struje indirektne polarnosti (JSIP), sl.
2a. Stoga se jednosmernom strujom direktne polarnosti zavaruju metali kod kojih efekt ienja nije
potreban (elici, nikal, bakar i njihove legure).
Indirektna polarnost daje najiri i najplii av, sl. 1b. Toplota pri zavarivanju se rasporeuje suprotno
prethodnom sluaju, odnosno 2/3 na elektrodu, a 1/3 na osnovni materijal, to je neracionalno i daje
nestabilan luk. Iako jednosmerna struja indirektne polarnosti, zahvaljujui kretanju elektrona od
osnovnog materijala ka elektrodi, proizvodi efekt povrinskog ienja tekotopljivih oksida, s obzirom
na navedene nedostatke njena praktina primena je beznaajna, a za zavarivanje aluminijuma i njegovih
legura se koristi naizmenina struja.

Slika 1. Oblik ava u zavisnosti od vrste struje: a) JSDP; b) JSIP; c) NS

Naizmenina struja daje av irine i dubine izmea dva polariteta jednosmerne struje, sl1c. S
obzirom na prirodu naizmenine struje (promena polariteta 50 puta u sekundi) elektrini luk je
nestabilan. Da bi se ova mana naizmenine struje svela na najmanju meru primenjuje se tzv.
visokofrekventni (VF) napon, odnosno ugrauje VF generator. Nedostatak je i tzv. nesimetrija struje,
usled poremeaja njene vremenske sinusoide. Radi se o razliitim sposobnostima aluminijuma i volframa
da emituju elektrone, usled ega se poveava negativna poluperioda na raun pozitivne, jer se vie elektrona emituje sa volframove elektrode kada je ona na (-) polu, sl. 2b. Prva posledica ove nesimetrije je
skoro jednosmerno dejstvo elektrinog luka, to uslovljava prekomerno zagrevanje zavarivakog
transformatora, a druga posledica je znaajno smanjenje efekta katodnog ienja. Da bi se ovo spreilo,
u strujno kolo se uvodi kondenzatorska baterija, vezana redno sa lukom, koja ima zadatak da poveava
pozitivne polu-periode, tj. da uspostavlja simetriju talasa struje, sl. 2b. Time se ujedno i poveava efekt
ienja, to omoguava primenu naizmenine struje za zavarivanje aluminijuma i njegovih legura. Stoga
su noviji transformatori za TIG postupak po pravilu snabdeveni i VF generatorom i kondenzatorskom
baterijom.

2 od 18

IWE kurs

Moduo 1-Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.7. Elektroluno zavarivanje netopljivom elektrodom u zatiti inertnog gasaTIG postupak

a)

b)
Slika 2. a) Efekt katodnog ienja; b) Asimetrini i simetrini oblik periode NS

Za materijale kao to su Al, Mg, i neke bronze koristi se NS sa sinusoidalnim ili pravougaonim
oblikom periode;
Da bi se kod sinusoidalne NS obezbedila stabilnost elektrinog luka, impulsi visokog napona treba da
se preklapaju sa I8, sl. 3. Ovo nije neophodno kod pravougaone NS.
Kod NS pravougaonog oblika periode mogu da se podese, sl. 4:
- odnos trajanja pozitivne i negativne poluperiode i/ili
- odnos amplituda pozitivne i negativne poluperiode.

Slika 3.

Slika 4

Netopljiva elektroda
Netopljiva elektroda se pravi od volframa, odnosno legura volframa i torijum, cirkonijum ili lantan
oksida. Za runi TIG postupak postoje etiri vrste elektroda:
a) Elektrode od istog volframa (W) - temperatura topljenja 3410C, koje se proizvode sinterovanjem
praka volframa, istoe min. 99,5%, jer vei udeo neistoa prouzrokuje brzo troenje elektrode.
b) Elektrode od volframa sa dodatkom 0,9 do 4,2% oksida torijuma (W-Th), koji omoguava lake
emitovanje elektrona, to obezbeuje lake uspostavljanje i odravanje strujnog luka i bolje
podnoenje strujnih optereenja. Osim toga, ovim elektrodama se poveava stabilnost luka na
temperaturama, niim i do 1000C u odnosu na elektrode od istog volframa, ime se izbegava delimino rastapanje elektrode i obezbeuje znatno dui radni vek. Na sl. 5 je prikazana zavisnost gustine struje od temperature za W i W-Th elektrode.
3 od 18

IWE kurs

Moduo 1-Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.7. Elektroluno zavarivanje netopljivom elektrodom u zatiti inertnog gasaTIG postupak

Slika 5. Zavisnost gustine struje od temperature kod W i W-Th elektrode

c) Volframove elektrode sa 0,3 do 0,9% cirkonijum oksida. Po svojstvima i ceni ove elektrode su izmeu
dve navedene grupe. Primenjuju se samo kod naizmenine struje, odnosno za zavarivanje aluminijuma
i lakih legura.
d) Volframove elektrode sa 0,9 do 1,2% lantan oksida. Koriste se za plazma zavarivanje, jer imaju dui
vek od ostalih varijanti.
U tab. 1 su prikazane navedene vrste netopljivih elektroda, zajedno sa sistemom oznaavanja prema
standardu SRPS EN ISO 6848 i osnovnim karaketristikama.
Kodifikacija pre hemijskom sastavu
a.
prvo slovo = simbol glavne komponente
b.
drugo slovo = poetno slovo oksida + broj = sadraj oksida x 10
Uslovi isporuke - prenici : 0.5; 1.0; 1.6; 2; 2.5; 3.2; 4; 5; 6; 8; 10
- duine: 50; 75; 100 - 175
- pravolinijske (strogo)
- kvalitet (bez prslina, delaminacija, pora, ukljuaka)

Tabela 1. NETOPLJIVE ELEKTRODE

Materijal

(dodaci - %)

Simbol

Boja

4 od 18

Primedbe

IWE kurs

Moduo 1-Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.7. Elektroluno zavarivanje netopljivom elektrodom u zatiti inertnog gasaTIG postupak

Volfram

Volfram sa
torijum oksidom

< 0.2

WP

Zelena

0.3-0.5 ThO2
0.8-1.2 ThO2
1.7-2.2 ThO2
2.8-3.2 ThO2
3.8-4.2 ThO2

WT4
WT 10
WT 20
WT 30
WT 40

Plava
uta
Crvena
Ljubiasta
Narandasta

WZ 4
WZ 8

Smea
Bela

WL 10

Crna

Volfram sa
cirkonijum
0.15-0.5 ZrO2
0.7-0.9 ZrO2
oksidom
Volfram sa lantan
oksidom
0.9-1.2 LaO2

Malo ispravljanje i dobra stabilnost

kod NS.
Problemi pri startovanju kod JS.
Poveanjem sadraja ThO2 poveava
se vek, dozvoljena jaina struje i
popravlja startovanje.
Th je radioaktivan!
Smanjeni ukljuci volframa u metalu
ava (koristi se za nuklearne posude).
Dui vek od WT elektroda
(za plazma zavarivanje)

Ne samo vrsta materijala, ve i oblik vrha elektrode bitno utie na stabilnost luka i dubinu
uvarivanja. Postoje dva osnovna oblika vrha elektrode: konusni i sferni. U prvom sluaju gustina struje je
znatno vea, pa je strujni luk koncentrisan, sl. 6a. U drugom sluaju jaina struje je mala, luk nije koncentrisan, pa se dobija znatno manja dubina uvarivanja, a vea irina ava, sl. 6b. Konusni oblik se koristi
sa JS, a sferni sa NS, sl. 7.

b)
a)
Slika 6. Uticaj oblika vrha elektrode na oblik ava
Dodatni metal - ice za zavarivanje

Slika 7.

ice za zavarivanje elika ( SRPS EN ISO 636) su po pravilu oblika ipki duine 1000 mm, prenika
0,8 do 4 mm. U tab. 2 su dati podaci o nekim icama za zavarivanje nerajuih visokolegiranih elika
proizvodnje FEP.
Tabela 2. ica za zavarivanje nerajuih visokolegiranih elika
oznaka
PIVA
TIG 19/9 Nb
TIG 19/12/3 Nb
TIG 25/20
TIG 18/8/6

C
0,04-0,07
0,04-0,07
0,08-0,12
0,05-0,10

Si
0,3-0,6
0,3-0,6
0,5-0,7
0,2-0,5

hemijski sastav (%)

osnovni
Mn
Cr
Ni
Nb
Mo
materijal
1,5-1,9 19,0-20,5 9,5-10,5 0,4-0,8
4571-2, 4580
1,5-2,0 18,5-19,5 11,5-12,5 0,4-0,8 2,0-2,6 4573-4, 4583
1,7-1,9 24,5-25,5 20,0-21,0
4578
6,5-7,5 18,5-19,5 8,0-9,0
visokolegirani .

Za zavarivanje Al i njegovih legura se koriste ice i ipke, tab. 3, definisane po SRPS EN ISO
18273. Prema SRPS C.H3.061, njihovo oznaavanje je definisano na sledei nain: naziv proizvoda,
d(xL), oznaka legure, stanje legure, gde je d prenik, a L duina ice (ipke) u mm. Primer oznaavanja
je:
ica 2,0 S.AlMg3.20 SRPS C.H3.061
5 od 18

IWE kurs

Moduo 1-Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.7. Elektroluno zavarivanje netopljivom elektrodom u zatiti inertnog gasaTIG postupak

za vuenu icu prenika 2 mm, izraenu od legure AlMg3.

ipke za zavarivanje aluminijuma i aluminijumskih legura moraju da budu obojene na jednom kraju,
sa ela, jednom ili dvema bojama, tab.3. Primena ica i ipki za zavarivanje aluminijuma i
aluminijumskih legura je takoe data u tab. 3.
Tabela 3. ice i ipke za zavarivanje aluminijuma i aluminijumskih legura
boja
sastav - standard primena (osnovni materijal)
oznaka
S.Al99,8 plava-smea
SRPS C.C2.100
Al99,8; Al99,7
S.Al99,5
plava
SRPS C.C2.100
Al99,5; Al99; AlMn1
S.AlMn1
ljubiasta
SRPS C.C2.100
AlMn1
S.AlMg3
zelena
SRPS C.C2.100
AlMg2; AlMg3; AlMg5
S.AlMg5 zelena-smea
SRPS C.C2.100
AlMg3; AlMg5
S.AlSi12
smea
SRPS C.C2.100
Al-Si legure sa Si>8%
Zatitni gasovi i mlaznica
Za zatitu metalne kupke koriste se po pravilu inertni gasovi, argon ili helijum, a ponekad i vodonik
ili azot. Osnovne prednosti argona u odnosu na helijum su: vea jonizaciona energija, to omoguava
lake uspostavljanje i odravanje elektrinog luka, manji gradijent napona (6 V) u strujnom luku, to
obezbeuje neznatnu promenu napona pri promeni duine luka, izraeniji efekat ienja oksida, manja
osetljivost na strujanje okolnog vazduha, nia cena i sigurniji rad. Prednost helijuma je vea toplotna mo
luka, to je bitno kod zavarivanja metala velike toplotne provodnosti, posebno kod veih debljina.
Dodatni problem kod primene helijuma je njegova mala gustina (nekoliko puta manja od vazduha, dok je
gustina argona vea od gustine vazduha), pa je za odravanje zatitnog omotaa potreban dva do tri puta
vei protok gasa. Stoga se u praksi najvie primenjuje argon, a sreu se i meavine argona sa helijumom
(vee debljine i/ili materijali vee toplotne provodnosti) ili sa vodonikom (nerajui elik).
Osim vrste zatitnog gasa, i oblik mlaznice ima veliki uticaj na efikasnost zatite. Koriste se tri
osnovna oblika mlaznice: konusni, cilindrini i profilisani, sl. 8. Najbolja zatita se postie profilisanim
mlaznicama. Na efikasnost zatite utie i dovod gasa do mlaznice, sl. 9, koji se izvodi sa odbojnikom ili
bez njega. Kao to se sa sl. 9 vidi, odbojnik vrlo povoljno utie na irinu zatitne zone, odnosno
efikasnost zatite.
Tabela 4. Zatitni gasovi i njihova primena prema SRPS EN439
nelegirani ili
nerajui elici
Gas
niskolegirani elici
Al Cu Ni
Ar
X
X
X X X
Ar + H2
X
X
He
X X
He-Ar (25-75)
X X
He-Ar (50-50)
X X
zatita korenog prolaza Forming gas - Ar/He Forming gas - Ar/He- Ar
Ar
Ar

Tabela 5. Uticaji zatitnih gasova na parametre zavarivanja

6 od 18

OM osetljiv
na gasove
X
X
X
X
Ar He

IWE kurs

Moduo 1-Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.7. Elektroluno zavarivanje netopljivom elektrodom u zatiti inertnog gasaTIG postupak

Gas

Uspostavlja
Stabilnost
irina ava
nje luka
luka
Ar
3
3
3
3
Ar/He
3
2
1
He
1
1
2
He/Ar (25/75)
2
3
He/Ar (50/50)
1
1
2
1 - mali uticaj; 2 - srednji uticaj; 3 - veliki uticaj

Dubina
uvarivanja
2
2
3
2
3

Brzina
zavarivanja
2
3
3
3
3

a. konusna
b. cilindrina
c. profilisana
Slika 8. Konstruktivni oblici mlaznica

Slika 9. Uticaj dovoda gasa do izlaza iz mlaznice na irinu zatitne zone

Ureaj za zavarivanje
Ureaj za zavarivanje TIG postupkom je prikazan na sl. 10; njegovi osnovni elementi su: izvor
struje, boca (ili boce) za zatitni gas, sa odgovarajuim ventilima, gorionik sa netopljivom elektrodom,
paket creva za dovod argona, rashladnu vodu i elektrini kablovi.
Izvor struje je po pravilu strmopadajue statike karakteristika, kao kod E postupka, da bi sluajna
promena duine luka to manje uticala na jainu struje. Ako se napaja naizmeninom strujom, ureaj
treba da proizvodi simetrine, odnosno uravnoteene talase struje.
Pitolj za zavarivanje treba da ima dovoljan strujni kapacitet da se ne bi pregrevao, a po pravilu se
hladi, vazduhom ili vodom. Sastavni deo pitolja je mlaznica, iji oblik bitno utie na efikasnost zatite.
Mlaznica treba da ima takav oblik da isticanje zatitnog gasa bude bez turbulencije, a da pri tome bude
to udaljenija od mesta zavarivanja, da bi zavariva imao bolji pregled.
Creva za dovod zatitnog gasa treba da budu od specijalnog plastinog materijala ukoliko se koristi
He, iji su atomi toliko mali da kroz obino gumeno crevo difunduju u okolinu. Osim navedenog, ureaj
za TIG zavarivanje esto ima i elemente za regulisanje jaine struje, uspostavljanje luka bez dodira vrha
elektrode o radni komad, automatsko otvaranje i zatvaranje protoka argona i rashladne vode, VF generator i kondenzatorsku bateriju, a u sluaju TIG zavarivanja sa zagrejanom icom postoji i dodatni
element za elektrootporno zagrevanje ice.
7 od 18

IWE kurs

Moduo 1-Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.7. Elektroluno zavarivanje netopljivom elektrodom u zatiti inertnog gasaTIG postupak

Slika 10. Ureaj za TIG postupak - osnovni elementi

Tehnologija zavarivanja
Osnovni parametri zavarivanja TIG postupkom su vrsta i prenik elektrode, vrsta i prenik ice,
brzina zavarivanja, vrsta i jaina struje, kao i sastav i protok zatitnog gasa. Uticaj i izbor nekih osnovnih
parametara (vrsta elektrode, ice i struje, sastav i protok zatitnog gasa) je ve objanjen, a uticaj
prenika ice, brzine zavarivanja i jaine struje je praktino isti kao kod drugih elektrolunih postupaka.
Uticaj i izbor prenika elektrode je usko vezan za materijal od koga je elektroda napravljena, tj. jainu
(gustinu) struje, kao to je prikazano na sl. 5.
Meusobna zavisnost prenika elektrode, jaine i vrste struje, i vrste elektrode moe da se utvrdi na
osnovu podataka iz Tab. 6. Izbor navedenih parametara zavarivanja za neke konstrukcione materijale je
dat u Tab. 7 (ugljenini elici), Tab. 8 (niskolegirani elici), Tab. 9 (visokolegirani elici) i Tab. 10
(aluminijum i njegove legure).
Tablica 6. Zavisnost jaine i vrste struje od vrste i prenika elektrode
prenik I (A), JSDP I (A), JSIP
I (A), NS (simetrina)
elektrode,
sve
sve
W elektrode W-Th, WW-Th
mm
elektrode elektrode
Zr
(0,5%)
1,6
70-150
10-20
30-80
60-120
30-120
2,4
150-250
15-30
60-130
100-180
60-180
3,2
250-400
25-40
100-180
160-250
100-250
4,0
400-500
40-55
160-240
200-320
160-320
4,8
500-750
55-80
190-300
290-390
190-390
6,4
750-1000
80-125
250-400
340-525
250-525
skraenice: JSDP - jednosmerna struja direktne polarnosti,
JSIP - jednosmerna struja indirektne polarnosti,
NS - naizmenina struja
8 od 18

IWE kurs

Moduo 1-Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.7. Elektroluno zavarivanje netopljivom elektrodom u zatiti inertnog gasaTIG postupak

Tablica 7. Parametri zavarivanja ugljeninih elika TIG postupkom

Brzina
Jaina
Debljina Prenik Prenik
komada elektrode
ice
zavarivanja struje
(mm)
(mm)
(mm)
(cm/min)
(A)
0,5
1,6
15-25
15-30
0,8
1,6
30-40
35-50
1,0
1,6
0,8
30-50
35-60
1,2
1,6
1,2
40-80
50-80
1,5
1,6
1,2
50-100
70-100
2,0
3,2
1,2
70-120
80-120

Protok
argona
(l/min)
4
4
4
4
5
5

Tablica 8. Parametri zavarivanja niskolegiranih elika TIG postupkom

Debljina Prenik Prenik
Brzina
Prenik Jaina Protok
komada elek.
ice
zav.(cm/min) mlaz. struje argona
(mm)
(mm) (mm)
(mm)
(A) (l/min)
3,0
3,0
25-30
6
1205
1,62,4
150
4,0
2,4
3,0-4,0
25
9
1405
180
5,0
2,4-3,2 3,04,0
11
1805-6
2024
250
6,0
3,2
18-20
11 ili
1806
4,05,0
13
340
8,0
3,2
5,0
15
13
2507
340
10,0
4,0
13
13-15 2607
5,06,0
350
Tablica 9. Parametri zavarivanja visokolegiranih elika TIG postupkom
Brzina
Debljina Prenik Prenik Jaina Protok Broj
struje
gasa prolaza zavarivanja
komada elektrode ice
(mm)
(mm)
(mm)
(A)
(l/min)
(cm/min)
0,6
1,0
bez
15-25
3
1
30-40
1,0
25-80
4
1
25-30
1,01,6 1,01,5
2,0
1,6
4
1
25-30
1,52 80-110
3,0
2,4
4
1
25-30
23 100-150
4,0
2,4
3
120-200
5
1
25
5
3,2
3-4 200-250
5
1
25
6
3,2
4
200-250
6
2
25

9 od 18

IWE kurs

Moduo 1-Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.7. Elektroluno zavarivanje netopljivom elektrodom u zatiti inertnog gasaTIG postupak

Tablica 10. Parametri zavarivanja aluminijuma i legura TIG postupkom

Jaina struje
Temperatura
Debljin Broj Prenik Proto
k
predgrevanja
(A)
prolaz ice
a
argon
a
komada
a
(mm)
(mm) (l/min Horizont. Vertikal. Nadglavn
(C)
)
o
1
1
2
7
60
50
40
2
1
2 do 3
7
80
80
75
3
1
3
8
140
135
130
4
1 do 2 3 do 4
9
180
170
160
6
2
3 do 4 10
280
240
230
8
2
4 do 5 12
320
270
260
150
10
2-3
5
14
360
280
270
200
12
3
6
16
420
330
280
200
15
5
6
16
450
250
20
7
6 do 8 20-25
450
350
30
9
8
450
350
2025
Tehnika zavarivanja
Tehnika runog zavarivanja TIG postupkom zahteva posebnu panju, naroito uspostavljanje i
prekidanje luka i rukovanje elektrodom i icom za zavarivanje. Luk moe da se uspostavi na tri naina:
dodirom i odmicanjem elektrode, pomou varnice iz dodatnog ureaja (najee VF generator), i
primenom pomonog luka koji se uspostavlja izmeu elektrode i mlaznice, a zatim prenosi na osnovni
metal. Najee se primenjuje VF generator, a prvi nain se izbegava, jer znaajno oteuje vrh elektrode.
Poto se luk uspostavi, gorionik se kree u malim krugovima da bi se obrazovala tena metalna kupka, sl.
11a, uz postepeno naginjanje u odnosu na vertikalu do 15 kod runog zavarivanje, sl. 11b, dok kod
automatskog zavarivanja gorionik po pravilu ostaje u vertikalnom poloaju. Zatim se u metalnu kupku
dodaje ica pod uglom od 15, sl. 11c. Pre pomeranja gorionika (elektrode) do vodee ivice metalne
kupke, sl. 11e, icu treba udaljiti, sl. 11d. Ponavljanjem ovog postupka dobija se neprekidni av. Luk se
najefikasnije prekida iskljuivanjem struje, jer bi naglo odmicanje elektrode dovelo do oksidacije metala
ava. Za poloaje koji nisu horizontalni pravilno dranje pitolja je prikazano na sl. 12.

10 od 18

IWE kurs

Moduo 1-Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.7. Elektroluno zavarivanje netopljivom elektrodom u zatiti inertnog gasaTIG postupak

Slika 11. Tehnika runog zavarivanja TIG postupkom

Slika 12. Tehnika runog zavarivanja TIG postupkom u prinudnim poloajima

Nepotovanje propisane tehnologije i tehnike zavarivanja izaziva pojavu greaka, sl. 13.

11 od 18

IWE kurs

Moduo 1-Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.7. Elektroluno zavarivanje netopljivom elektrodom u zatiti inertnog gasaTIG postupak

pogrean rad

vazduh

vazduh

predugaak luk

vazduh

oksidi
suvie veliki ugao

suvie nagnut pitolj

pomeren pitolj

asimetrini spoj

procurivanje

oksidi

oksidi

Slika 13. Nepotovanje propisane tehnike zavarivanja i odgovarajue greke

12 od 18

IWE kurs

Moduo 1-Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.7. Elektroluno zavarivanje netopljivom elektrodom u zatiti inertnog gasaTIG postupak

Zatita korenog prolaza

Za vrhunski kvalitet potrebna je dodatna zatita sa druge strane korenog prolaza.

Zatita korena zatitnim gasom: argon ili forming gas (Ar+1-30%H2 ili N2+1-30%H2).
Ureaji za zatitu korena su prikazani na sl. 14.
Zatita pri zavarivanju korenog prolaza cevi (sl. 15)
Zatita pri zavarivanju korenog prolaza kod reaktivnih materijala - sve zone osnovnog metala preko
300C moraju dodatno da se tite, npr. komorom sa kontrolisanom atmosferom (Ar), sl. 16.

bakarna podloka - akumulirani zatitni gas,

nesigurno
dodatni zatitni gas sa suprotne strane
Slika 14. Sistemi zatite korena

Slika 15. Sistem zatite korenog prolaza pri zavarivanju cevi

13 od 18

IWE kurs

Moduo 1-Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.7. Elektroluno zavarivanje netopljivom elektrodom u zatiti inertnog gasaTIG postupak

Slika 16. Sistem zatite korenog prolaza pri zavarivanju reaktivnih materijala

Priprema leba za zavarivanje - za elik (sa dodatnim metalom) videti SRPS EN ISO 9692-1

bez dodatnog metala

- za aluminijum se uzimaju vei uglovi otvora leba (90 i vie)

14 od 18

IWE kurs

Moduo 1-Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.7. Elektroluno zavarivanje netopljivom elektrodom u zatiti inertnog gasaTIG postupak

Greke pri zavarivanju - oksidni ukljuci (sl. 17)

Oksidni ukljuci

Uzroci
Neoien leb
Suvie veliki leb - pristup vazduha sa suprotne strane
Nedovoljan otvor leba
Pogrean poloaj radnih komada
nedovoljna struja zavarivanja
Predugaak luk
ipka dodatnog metala suvie uronjena u kupku

Oksidi ne mogu da se uklone u pravcu korena

Efekt katodnog ienja nedovoljan

(ne preporuuje se za zavarivanje Al)

Suvie velika debljina za I spoj

Nedovoljna jaina struje zavarivanja

Prevelika brzina zavarivanja

Nema kontakta izmeu dva radna komada

Nedovoljna jaina struje zavarivanja, predugaak luk, suvie
veliki vrh netopljive elektrode

Slika 17. Oksidni ukljuci i uzroci njihove pojave

15 od 18

IWE kurs

Moduo 1-Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.7. Elektroluno zavarivanje netopljivom elektrodom u zatiti inertnog gasaTIG postupak

Zavarivanje korena

Zahteva posebnu obuku zavarivaa.

Koren je zona sa najvie potencijalnih greaka.
Tipine greke u korenu su prikazane na sl. 18.
Suvie mali ugao otvora leba
Smaknute ivice radnih komada
Suvie mali ili suvie veliki zazor u korenu

Nesimetrini zazor

Oksidacija kiseonikom iz vazduha

Suvie veliki pritisak zatitnog gasa u korenu

Suvie dugaak luk

Netopljiva elektroda sa neistoama

Pitolj u kratkom spoju

Suvie velika jaina struje

(suvie mala brzina zavarivanja)

Slika 18. Tipine greke TIG zavarivanja korenog prolaza

16 od 18

IWE kurs

Moduo 1-Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.7. Elektroluno zavarivanje netopljivom elektrodom u zatiti inertnog gasaTIG postupak

Modifikovane varijante TIG zavarivanja

Postoje mnogobrojne varijante modifikovanog TIG postupka, od kojih se najee koriste impulsno
zavarivanje, zavarivanje u uskom lebu, orbitalno zavarivanje cevi, zavarivanje sa zagrejanom icom,
takasto zavarivanje i zavarivanje sa dvostrukom zatitom.
Zvarivanje u uskom lebu (narrow gap welding) se moe izvriti razliitim tehnikama zavarivanja
kao to su TIG, MIG/MAG ili EPP(SAW) postupkom. Ovaj postupak spade u potpuno mehanizovane
postupke kao i orbitalno zavarivanje.
Impulsno TIG zavarivanje omoguava optimalno korienje energije, jer se jaina struje znaajno
poveava samo u kratkom periodu vremena kada se rastopljeni vrh dodatnog metala odvaja i prenosi u
metalnu kupku. Impulsno TIG zavarivanje je veoma pogodno za automatsko (orbitalno) zavarivanje
cevi.
Orbitalne tehnike zavarivanja se primenjuju u sluaju potrebe kvalitetnih zavarenih spojeva na
cevima ili posudama cilindrinog oblika, razliitih prenika. Naziv orbital je nastao usled krunog
kretanja alata oko elementa koji se zavaruje.

Slika 19. Sueono spajanje cevi TIG postupkom

Sueono spajanje cevi TIG postupkom, sl. 1.8-19, zahteva i specijalni izvor struje za impulsno
zavarivanje. Pulsiranje struje poinje sa uspostavljanjem luka, ali ureaj ne rotira oko cevi sve dok
pulsirajua struja ne postigne radni nivo. U toj fazi se popunjava leb do potpunog provarivanja, a zatim
ureaj poinje da rotira oko cevi, prvo konstantnom brzinom, a zatim ubrzano sve dok je struja u radnom
reimu, a leb ne bude praktino popunjen po celom obimu. Pre gaenja luka, jaina struje se smanjuje,
simetrino poetnoj fazi zavarivanja, a ureaj kree jo bre, dok se ne postigne potpuno preklapanje
poetkom ava.
TIG takasto zavarivanje, takoe nazvano TIG zakivanje, omoguava dobijanje spoja preklapanjem, bez prethodne perforacije radnih komada. Postupak je veoma jednostavan i ne zahteva veliku
vetinu operatera, veoma je produktivan i moe da se automatizuje. Koristi se specijalni pitolj, pri emu
17 od 18

IWE kurs

Moduo 1-Postupci zavarivanja i oprema za zavarivanje

1.7. Elektroluno zavarivanje netopljivom elektrodom u zatiti inertnog gasaTIG postupak

luk nije vidljiv, pa operater ne mora da titi oi tokom zavarivanja. Postupak je primenljiv na
niskolegirane elike, aluminijum, debljine 0.5 do 2 mm thick. Vreme zavarivanja je 0.5 do 5 s.
TIG zavarivanje sa zagrejanom icom (hot wire GTAW) zahteva greja, koji elektrinim
otporom predgreva icu za zavarivanje, to omogava bre topljenje dodatnog metala i veu produktivnost
postupka, sl. 1.8-20. Razvijanje ove tehnike je poelo od ideje da se dobije tehnika zavarivanja koja e
spojiti prednosti MIG/MAG i TIG postupka, tj. MIG/MAG brzina (produktivnost) uz TIG kvalitet.
Danas, TIG postupak sa zagrejanom icom, i pored potpune mehanizacije, jo uvek ne moe da sustigne
brzinu zavarivanja i produktivnost koju ima MIG/MAG, ali je znaajno poveana u poreenju sa runim
TIG zavarivanjem. U pogledu kvaliteta dobijenih zavarenih spojeva hot wire GTAW postupak je
superioran u odnosu na MIG/MAG, te se primenjuje pri zavarivanju osnovnih materijala kada se
zahtevaju vema isti i neporozni spojevi, npr. kod zavarivanja nerajuih elika serije 300, dupleks
nerajuih elika, legura sa visokim procentom nikla, titanijuma. Glavna korist ovog procesa je u
mogunosti optimizacije osobina u pogledu otpornosti na koroziju i/ili mehanikih osobina zavarenih
konstrukcija u eksploataciji.

Slika 20. Zavarivanje zagrejanom icom

Literatura:
1. Zavarivanje volframovom elektrodom - TIG/B.Deli, Beograd: DUZ, 1987.
2. Dodatni
i
pomoni materijali u zavarivanju metalnih konstrukcija/M.Smiljani,
Beograd:Zavod za zavarivanje, 1988.
3. Zavarivanje - Industrijsko tehniki prirunik br. 1,2,3 i 4 Beograd: Rad, 1980.
4. Metalurgija zavarivanja/D.Seferijan Beograd; Graevinska knjiga, 1969.
5. Elektroluno zavarivanje:Prirunik, Beograd:Gradjevinska knjiga,1982.
6.Zavarivanje i srodni postupci/M.Rakin, Beograd:Tehnika knjiga, 1981.
7. Zavarljivost elika/I.Hrivnjak, Beograd: Gradjevinska knjiga,1982.
8. Konvencionalni postupci elektrolunog zavarivanja, A. Sedmak, A. Milosavljevi, Zavariva
4/1993., Beograd.
9. Prirunik za tehnologiju zavarivanja, M. Jovanovi, D. Adamovi, V. Lazi, Jugoslovensko
Drutvo za Tribologiju, Kragujevac, 1995.

18 od 18