Sadržaj

Uvod
1. Provodnici
1.1 Goli provodnici
1.2 Izolovani provodnici
1.3 Kablovi
1.4 Označavanje provodnika i kablova
1.5 Primeri provodnika
1.6 Telekomunikacioni kablovi
2. Proračuni
2.1. Proračun preseka provodnika
2.2. Određivanje vršnog opterećenja i faktora
jednovremenosti
2.5. Padovi napona
2.3. Podaci o potrošača
2.4. Napajanje potrošača
2.5. Padovi napona
2.6. Pribor za instalacione i energetske kablove
2.7. Određivanje preseka provodnika za naizmeničnu struju, s obzirom na
dozvoljeni pad napona
2.8. Tok proračuna preseka provodnika
Zaključak
Literatura

2
 Uvod
Instalacioni materijal je potreban za izvođenje električnih instalacija. Instalacioni
materijal se sastoji od elemenata koji se ugrađuju i međusobno povezuju, a takva celina se
naziva " električna instalacija ".
Elementi koji se koriste za izradu električnih instalacija su izrađeni na osnovu standarda
(JUS) i mogu se podeliti u sledeće grupe:

- provodnici i kablovi,
- pribor za instalacione i energetske kablove,
- cevi i njihov pribor,
- nosači kablova,
- lementi zaštite,
- prekidački elementi,
- priključnice,
- kondezatori,
- merni elementi,
- elementi signalizacije,
- sitan materijal i
- elementi instalacije gromobrana .

3
1. Provodnici

Jedan od najvažnijih elemenata u električnim instalacijama je provodnik koji spaja izvor sa

prijemnikom, i tako omogućuje korišćenje električne energije.
Provodnici koji se koriste za električne instalacije izradjeni su od dobroprovodljivih
metala, i to uglavnom bakra i aluminijuma. Ova dva metala se nazivaju
" elektrotehnički ", zbog primene u elektrotehnici određenog tehnološkog postupka kojim
se postiže dobijanje polutvrdog i tvrdog bakra i aluminijuma. Karakteristike za oba metala
su date u tabeli 1. Specifični otpori su dati za temperaturu 293K (+20°) i te vrednosti ne
treba da budu veće.

Bakar je povoljniji za izradu elektrićnih provodnika jer je:

- elastičniji,
- otporniji na spoljne uticaje (kisela i bazna isparenja),
- ima bolju provodnost,
- tačka topljenja je znatno viša nego kod aluminijuma,
- čvrstoća na kidanje je veča, pa se mehanički može opteretiti.
Aluminijum je po kvalitetu lošiji od bakra, ali ima neke prednosti, kao npr.
- ima ga u večim količinama u prirodi, i
- cena mu je niža.

Red Metal Oznaka Specif Tačka Specif. Čvrstoća EMS

br. masa toplj. električni na kod spoja
kg/m3 o
C otpor kidanje Al sa Cu
Ωmm /m N/mm2
2
V
1. Bakar ½ E-CuF325 8.96 1083 0.01818 0.01818 0.00
tvrdi
2. Bakar tvrdi E-CuF30 8.96 1083 0.01786 0.01786 0.00
3. Aluminiju E-Al 2.7 658 0.0303 0.0303 +0.95
m ½ tvrdi
4. Aluminiju E-Al 2.7 658 0.02874 0.2874 +0.95
m tvrdi

tabela 1.

4
Izraz za otpornost provodnika je:
l
R
A
gde je: ρ – specifična otpornost (Ω mm2/m).

Električne instalacije se izvode bakarnim ili aluminijumskim provodnicima, a kod

napojnih i priključnih vodova može se primeniti njihova kombinacija. Za slučaj spajanja
bakarnih i aluminijumskih provodnika obavezno se stavljaju specijalne podloške izrađene
od bakra i aluminijuma. To su dve podloške – jedna od bakra, a druga od aluminijuma –
spojene određenim tehnološkim postupkom. Direktno spajanje provodnika nije poželjno
zbog pojave elektromotorne sile (EMS) na spoju koja iznosi 0.95V. Po obliku poprečnog
preseka provodnici koji se koriste u električnim instalacijama mogu biti različiti.

Standardni oblici preseka provodnika su:

- pravougaoni pun provodnik,
- okrugao pun provodnik,
- okruglo uže,
- sektorski oblik užeta,
- sektorski oblik pun.

Okrugao pun provodnik – žica, izrađen od bakra ili aluminijuma čiji presek može
biti 1 mm2 do 16 mm2. Ovi provodnici su najčešče izolovani.

Pravougaoni pun presek – sabirnica ili šina, izrađuju se bakra ili aluminijuma, čiji
je presek od 15x3 mm2 do 120x10 mm2. Ovi provodnici mogu biti goli ili obojeni.

5
Okrugao oblik u vidu nekompaktnog užeta, izrađuje se od žica okruglog oblika – tako
što se oko jedne centralne žice upredaju, tj. použavaju druge žice i to u jednom smeru ili
naizmenično čas u jednom čas u drugom smeru. U zavisnosti od debljine žice kojom se
izrađuje uže postiže se određena savitljivost užeta. Uže može da bude od bakra ili
aluminijuma čiji presek oko 16 mm2 do 180 mm2. Ako je provodnik izolovan onda se
izrađuje od 0.75 mm2 do 240 mm2.

Okrugao oblik – kompaktno uže u vidu sektora, odnosno segmenta kruga od 90° i
120°, i to za četvorožilne kablove sektor je od 90°, a za trožilne kablove sektor je od 120°.
Ovi sektorski oblici dobijaju se specijalnim postupkom presovanja užeta. Uže se izrađuje
od bakra ili aluminijuma čiji je presek od 35 mm2 do 400 mm2.

6
Sektorski oblik je pun, izrađuje se samo od aluminijuma za preseke od
35 mm2 do 300 mm2.
U električnim instalacijama se provodnici koriste kao:
- goli i
- izolovani.

1.1 Goli provodnici

Goli provodnici imaju oblik okruglog užeta ili sabirnice, a koriste se na sledeći
način:
- uže se koristi za vazdušne mreže i primenjuje se za razvod i osvetljenje saobraćajnica;
- sabirnice se koriste u: razvodnim ormarima; razvodnim postrojenjima; kanalnim
kutijama koje se upotrebljavaju u industriji za razvod električne energije od trafostanice do
GRO, za motorni pogon, osvetljenje i trolno napajanje kranova dizalica.
Goli provodnici u vidu užeta mogu se opteretiti određenom strujom u zavisnosti od
preseka.

Homogeno uže

1.2 Izolovani provodnici

Za električne instalacije u objektima nemogu se upotrebljavati goli provodnici iz

dva razloga; - treba dosta prostora za polaganje provodnika po zidovima i plafonima, i
drugo – estetski izgled prostorija je važan, tj. poželjno je da se u prostoriji ne vide položeni
provodnici. Da bi se postigli ovi uslovi proizvođači su počeli da izrađuju izolovane
provodnike koji zahtevaju neuporedivo manji prostor, jer se izolovani provodnici mogu
smestiti u cevima koje se ugrađuju u zid. Kasnije se prešlo na izradu krupnih izolovanih
provodnika pod jednim plaštom u vidu kabla. Tako se danas za upotrebe električnih
instalacija izrađuju:
- jednožilni izolovani provodnici
- kablovi

7
Impregnirani papir

Upotrebljavaju se za izolaciju provodnika koji su u sklopu kablova. Osetljiv je na vlagu,

pa kod obrade kablova treba voditi računa da vlaga ne prodre u kabl, jer ako prodire javlje
se proboj izolacije.

Guma

Upotrebljava se za izradu savitljih kablova i koriste se samo bakarni privodnici.

Zbog agresivnosti sumpora koji se nalazi u gumi, bakarni provodnici se obavezno moraju
pokalaisati i pocinkovati. Sintetička guma ima bolje osobine i ima ime neopren.

Termoplastični materijali

Mogu ponovo da omekšaju ako se zagreju preko određene temperature. Poznat je

polivinilhlorid (PVC) i polieten (PE).

Termostabilni materijali

Omekšavaju ako se zagreju do bilo koje temperature, jer se u toku precesa proizvodnje
javlja hemiski proces vulkanizacije materijala. Za izradu kablova provodnici se grupišu
pod jednim plaštom, a za izradu strujnih kola provodnici se uvlače u odgovarajuće cevi.
Da bi se pojedine veze tačno ostvarile provodnici su obojeni u četri boje: zeleno- žuta,
crna, svetloplava i smeđa. Svaka boja označava odrešenu namenu provodnika:

- zeleno-žuta je zaštitni provodnik za uzemljenje uređaja,

- crna je fazni provodnik,
- svetloplava je nulti provodnik,
- smeđa je fazni provodnik.

1.3 Kablovi

Kabl se sastoji od više izolovanih provodnika pod jednim zajedničkim plaštom

preko koga može biti jedan ili više omotača. Osovni delovi kabla su:
- žila,
- jezgro kabl,
- ispuna,
- plašt,

8
 - omotač.

Žila je jedan provodnik u kablu koji je izolovan nekim izolacionim materijalom. Žila u
kablu može imati tri oblika, i to: okrugli, sektorski i koncetrični. Najekonomičniji kablovi
su sa koncentričnom žilom, odnosno provodnikom, jer su ti kablovi najmanjeg prečnika i
manje je upotrebljenog materijala nego kod običnih kablova.

Jezgro kabla je skup upredenih žila radi postizanja bolje međusobne veze i smanjenja
prostora u kablu.

Ispuna je materijal koji se stavlja između provodnika da bi se dobio okrugao oblik

kabla.Najčešće se koristi nevulkanizirana guma.

Plašt je sloj koji se stavlja preko jezgra, odnosno preko koncetričnog provodnika i može
biti u vidu trake ili bešavnog sloja odgovarajućeg materijala. Upotrebljavaju se metalne i
termoplastične trake, bešavni sloj je od olova ili aluminijuma i njegovih legura ili PVC
mase u raznim varijantama. Standardne boje plašta su:
- crna za kablove nazivnog napona do 1 kV,
- crvena za kablove nazivnog napona 6 i 10 kV,
- žuta za kablove nazivnog napona do 1 kV.
Omotač je izrađen od jednog ili više slojeva koji dolazi preko plašta i služi za mehaničku i
antikorozivnu zaštitu kabla. Izrađuju se od više vrsta materijala, kao npr. termoplastična,
čelična ili aluminijumska traka, žica, termostabilni materijal, termoplastični sa termitskom
i biološkom zaštitom. Kablovi se izrađuju kao:
- energetski i
- signalno-komadni.

9
1.4 Označavanje provodnika i kablova

Označavanje provodnika i kablova je određeno standardima JUS-a. Oznake se

odnose na bliže određivanje provodnika i kablova u odnosu na primenu i konstrukciju, a
mogu se podeliti u sedam grupa koje se odnose na:
- posebno područje primene;
- vrstu materijala izolacije provodnika i plašta;
- konstruktivne osobine za primenu, tj. način zaštite od mehaničkih
oštećenja i korozije;
- oznaku zaštitnog provodnika;
- materijal od čega je provodnik, tj. žila izrađena i njen oblik;
- veličinu preseka, a kod kablova još i broj žila i
- nazivni napon za koji je provodnik, odnosno kabl izrađen.

1.grupa – Oznake za posebno područje primene izolovanih provodnika koji se ne koriste

električnim instalacijama date su slovnim simbolima i obuhvataju sledeća područja:
A - automobilski,
B - brodski,
C - dizalički,
S – svetiljka,
Z – zavarivanje,
2.grupa – Oznake za vrstu materijala za izolaciju, metalni i nemetalni plašt izolovanih
provodnika i kablova za slaboprovodljive slojeve i za oplet izolovanih provodnika, date su
slovnim simbolima:
P – polivinilhlorid (PVC),
E – termoplastični polietilen,
X – termostabilni polietilen,
G – guma na bazi prirodnog stiren – butadijenskog kaučuka,
Ev - etilen – vinilacetat,
B – butil – guma,
Ep – etilen – propilen guma,
Ab – butadijen – akrilonitril,
Si – silikonska guma,
F – politetrafluoretilen (PTFE) izolaciona folija,
Fe – fluoronirani etilen – propilen (FEP),
Pa – poliamid,
Ec – hlorirani polietilen,
10
 Ni – nitril guma,
Pt – poliester,
N – polihloropren,
Es – hlorsulfonirani polietilen,
Pu – poliuretan,
IP – impregnisani papir,
NP – naročito impregnisani papir,
H – slaboprovodljivi sloj ispod i iznad izolacije,
h – slaboprovodljivi plašt,
T – tekstilni oplet,
A – aluminijumski plašt,
Az – aluminijumski plašt od trake - zavaren,
Av – aluminijumski plašt – valovit,
O – olovni plašt,
ZO – olovni plašt na svakoj žici posebno.
3.grupa – Oznake za konstruktivne osobine provodnika i kablova daju se slovnim i
brojnim simbolima. Slovni simboli se odnose na provodnike i kablove, a brojni simboli
samo na kablove.
Slovni simboli – označavaju sledeće osobine provodnika i kablova:

A – otporan prema atmosferilijama,

F –finožičan,
J – pojačani plašt,
K – kalajisan provodnik,
L - lakši plašt,
M – mnogožičan,
N – ne podržava gorenje – nezapaljiv,
O – samonosiv,
R – sa razmaknutim žilama,
S – naročito savitljiv,
T – otporan na toplotu,
U – sa oporednim žilama,
V – visokonaponski,
Z – sa električnom zaštitom.

11
Brojčani simboli odnose se na konstrukcije provodnika i kablova i označavaju kakva je
mehanička zaštita, kao i zaštita od korozije.Sastoje se od dva broja i daju se u dekadama
gde svaka dekada sadrži grupu kablova sa izvesnim zajedničkim obeležjem konstrukcije.

4.grupa – Oznaka zaštitnog provodnika bilo da je poseban provodnik ili kao žila u kablu,
koji je obavezno obojen zeleno–žutom bojom. Oznaka se daje slovnim simbolom Y.

5.grupa – Oznaka za materijal od koga je provodnik izradjen, i oblik poprečnog preseka.

Ako su provodnici ili žile u kablu od bakra i okruglog oblika onda nema nikakve oznake, a
za druge slučajeve oznake su sledeće:
A - provodnik ili žila u kablu od aluminijuma,
S – žile u kablu su sektorskog oblika,
SJ – jednožilne žile.

6.grupa – Oznake za broj žila i nazivni presek provodnika daju se brojnim simbolima
povezana znakom "x", od kojih prvi znači broj žila, a drugi poprečni presek u mm2.

7.grupa – Oznake nazivnog napona za koji je provodnik, odnosno kabl izrađen daje se u V
i kV.

1.5 Pregled provodnika

AP
Automobilski instalacioni provodnik sa izolacijom od PVC- mase.

JUS N.C3.320

Nazivni napon: 24 V

Konstrukcija:

 bakarni provodnik,
 izolacija od PVC mase, crne, crvene, plave, zute, bele, zelene, smeđe, i sive
boje.

Upotreba: Za električne instalacije u automobilima i sličnim motornim vozilima.

AP\V
Automobilski instalacioni provodnik sa izolacijom od PVC- mase.

JUS N. C3.320

12
Ispitni napon: 20 kV

Konstrukcija:

 bakarni provodnik,
 izolacija od PVC mase crne boje.

Upotreba: Instalacija za svećice tj. paljenje eksplozivne smeše kod automobila.

P
Instalacioni provodnik sa izolacijom od PVC-mase.

JUS N.C3.200

Nazivni napon: 450/750 V

Konstrukcija:

 bakarni provodnik,
 pvc izolacija.

Upotreba: U suvim prostorijama za trajno polaganje u cevi koje mogu biti iznad ili ispod
maltera, kao i na izolaciona tela.

P/F
Instalacioni provodnik sa izolacijom od PVC- mase, finožičan.

Nazivni napon: 450/750 V

JUS N.C3.202

Konstrukcija:

 bakarni provodnik,
 izolacija od PVC-mase.

13
Upotreba: U suvim prostorijama na mestima gde je potrebna naročita savitljivost. Za
instalacije u zgradama polažu se u cevi koje mogu biti iznad ili ispod maltera.

P/L
Savitljivi paralelno izolovan provodnik
sa izolacijom od PVC-mase.

JUS N.C3.300

Nazivni napon: 300 V

Konstrukcija:

 provodnik bakarna uzica,

 uzice postavljene paralelno u istoj ravni,
 izolacija od PVC-mase.

Upotreba: Za priključak manjih prenosnih netermičkih potrošača električne energije, kao

što su stone svetiljke, radio aparati, stoni ventilatori i sl.

SP
Provodnik za svetiljke sa izolacijom od PVC-mase.

JUS N.C3.310

Nazivni napon: 380 V

Konstrukcija:

 provodnik bakarna uzica,

 izolacija od PVC-mase.

Upotreba: Za polaganje u svetiljkama. Upotreba u prenosnim svetiljkama i svetiljkama sa

grlima E40 nije dozvoljena.

14
PP/J
Provodnik sa pojačanom izolacijomi plaštom od PVC-mase.

JUS N.C3.302

Nazivni napon: 300/500 V

Konstrukcija:

 bakarni provodnik-uzica,
 izolacija od PVC-mase,
 plašt od PVC-mase.

Upotreba: Za priključak prenosnih potrošača namenjenih za srednje teške uslove rada u

domaćinstvima, poslovnim prostorijama i sl. uključujući vlažne prostorije, npr. mašine za
pranje rublja, usisivači prašine i rashladni uređaji. Dozvoljava se primena za aparate za
kuvanje i grejanje pod uslovom da provodnik nije izložen zračenju toplote.

PP/L
Laki savitljivi provodnik sa izolacijom i plaštom od PVC-mase.

JUS N.C3.301

Nazivni napon: 300/300 V

Konstrukcija:

 bakarni provodnik-uzica,
 izolacija od PVC-mase,
 plašt od PVC-mase.

Upotreba: Za priključak manjih prenosnih potrošača pod lakšim radnim uslovima, kao što
su prenosne svetiljke, ventilatori, rashladni uređaji itd.

15
PP
Instalacioni provodnik sa izolacijom i plaštom od PVC-mase.

JUS N.C3.220

Nazivni napon: 300/500 V

Konstrukcija:

 bakarni provodnik,
 izolacija od PVC-mase,
 ispuna od nevulkanizovane gume,
 plašt od PVC-mase.

Upotreba: U suvim i vlažnim prostorijama za polaganje iznad i ispod maltera. Nije

dozvoljeno polaganje u zemlju, na otvorenom prostoru ili u beton zalivanjem.

PP/O
Samonosivi provodnik sa izolacijom i plaštom od PVC-mase.

JUS N.C3.315

Nazivni napon: 500 V

Konstrukcija:

 bakarni provodnik,
 izolacija od PVC-mase,
 ispuna od nevulkanizovane gume,
 noseće uže od čeličnih žica,
 plašt od PVC-mase.

Upotreba: Na slobodnim prostorima za javno osvetljenje i sl. Učvršćuje se na stubove,

konzole uz fasade zgrada ili na čelične konstrukcije.
16
GT/J
Provodnik sa izolacijom od gume i opletom od tekstila.

JUS N.C3.401

 Nazivni napon: 300/300 V

Konstrukcija:

 bakarni provodnik klase 5,

 izolacija od etilen-propilen gume,
 plašt od tekstilnog opleta.

Upotreba: Za priključak ručnih aparata koji su izloženi malim mehaničkim naprezanjima.

Nisu pogodni za primenu na otvorenom prostoru, u radioničkim ili poljoprivrednim
pogonima ili za priključak u elektromotornim pogonima.

ZN/S
Provodnik za elektrolučno zavarivanje.

JUS N.C9.030

Nazivni napon: 200 V

Konstrukcija:

 bakarni provodnik klase 5,

 plašt od polihloroprena.

Upotreba: Za priključak aparata za elektrolučno zavarivanje gde je potrebna naročita

savitljivost.

PP/R
17
Instalacioni provodnik sa izolacijom i plaštom od PVC-mase.

JUS N.C3.230

Nazivni napon: 380 V

Konstrukcija:

 bakarni provodnik,
 izolacija od PVC-mase,
 žile su postavljene paralelno i razmaknute u jednoj ravni,
 plašt od PVC-mase.

Upotreba: Za elektroenergetske instalacije u suvim prostorijama za trajno polaganje na ili

ispod maltera.

Si/F
Instalacioni provodnik za visoke temperature.

JUS N.C3.410

Nazivni napon: 300/500 V

Opseg temperature:
-60 C do + 180C (radne),
0 C do + 50C (pri polaganju).

Konstrukcija:

 bakarni provodnik klase 5,

 izolacija od silikonske gume.

Upotreba: Namenjeni su za izvođenje elektro-energetskih instalacija na mestima gde je

temperatura znatno viša od temperature okoline ili niža od 0 C (npr. u svetiljkama,
termičkim aparatima ili rashladnim uređajima).

GG/J
18
Provodnik sa izolacijom i plaštom od gume.

JUS N.C3.502

Nazivni napon: 300/500 V

Konstrukcija:

 bakarni provodnik klase 5,

 izolacija od etilen-propilen gume,
 plašt od etilen-propilen gume.

Upotreba: U zatvorenim prostorijama, za priključenje aparata za domaćinstvo i lakih

radioničkih aparata pri srednjim mehaničkim naprezanjima. Nisu namenjeni za trajnu
upotrebu na otvorenom prostoru.

J-Y(St)Y
Instalacioni kabl sa izolacijom i omotačem od PVC-mase.

VDE 0815

Opseg temperature:
-20 C do +50C (radne),
+5 C do +50C (pri polaganju).

Konstrukcija:

 bakarni provodnik 0,6 mm i 0,8 mm,

 izolacija od PVC-mase,
 žile su upredene u parice,
 jezgro kabla se formira od koncentričnih slojeva,
 pojasna izolacija od najmanje jedne plastične trake,
 ekran od AL-poliester trake i uzdužno postavljene kalajisane bakarne žice,

PVC omotač sive boje.

19
Upotreba: Instalacioni kablovi sa PVC izolacijom i PVC omotačem koriste se za prenos
telefonskih i drugih električnih signala i predviđeni su za stalne instalacije u i iznad
maltera u suvim i zatvorenim prostorijama.

1.6 Telekomunikacioni kablovi

Za izradu instalacija upotrebljava se elektroinstalacioni materijal, kablovi i provodnici. U
skladu sa važećim propisima ZJPTT kablovi u pristupnim mrezama koji se nalaze u
eksploataciji na prostoru Srbije i Crne Gore mogu da imaju različite konstruktivno-
električne karakteristike. Postojeća stacionarna preplatnička mreža Telekoma Srbija sadrži
dve osnovne konstrukcije kablova:
Mrezni kablovi (glavni, distributivni, razvodni/instalacioni) TK00(V)(P), TK1(2)0(6)(7),
TK3(5)9, TK3(5)9M(GM), TK33U, TI. Glavni kablovi imaju različite konstruktivno-
elektrčne karakteristike. Najveći kapacitet glavnih kablova u mrežama Telekoma Srbije
iznosi 1200 fizičkih vodova. Svi glavni kablovi jedne pretplatničke zone završavaju u
prostorijama završnih nastavaka. Položu se između završnog nastavka i prvog račvanja (u
krutom obliku mreže), ili do kablovskog razdelnika (u elastičnom obliku mreže).
Distributivni kablovi se polažu od račvanja do izvoda odnosno od kablovskih razdelnika do
izvoda.
Zavrsni kablovi su položeni od razdelnika pa vertikalno naniže do međurazdelnika
odnosno završnih nastavaka. Postojeće pretplatničke mreže Telekom-a Srbije izgradjene
su sa završnim kablovima tipa TZ44EG 25(50)x4xO,6. Izgradjene mreže sa ovim
završnim kablovima bile su primerene do sredine 90-tih godina prethodnog veka kada se
radilo sa prostornom raspodelom kanala (NF prenos jedna parica, jedan kanal) i
daljinskim napajanjem od 48V.
Neki od provodnika koji se koriste za realizaciju telefonskih instalacija su:
TI20 - Telefonska instalaciona žica sa izolacijom od PVC mase. Upotrebljava se
za telefonske kućne instalacije za uvlačenje u cevi ili za montažu po zidu.

TI 20
JUS N.C2.420

Opseg temperature:
-20 C do +50 C (radne),
+5 C do +50 C (pri polaganju).

Konstrukcija:

 bakarni provodnik 0,5 mm; 0,6 mm i 0,8 mm, izolacija od PVC-mase.

20
Upotreba: Za signalne i telefonske kucne instalcije položen u instalacionu cev.

 Telefonski kablovi sa papirnom izolacijom – preplatnički, mesni, međumesni VF

kablovi sa prečnikom provodnika o,4-1.2 mm i najvećom konstrukcijom do 2400
parica. Za ove kablove koristi se olovni i aluminijumski omotač sa odgovarajućom
mehaničkom zaštitom od čeličnih traka ili žica i antikorozivnom zaštitom.

 Telefonski kablovi sa termoplastičnom izolacijom predviđeni su za primenu u

pretplatničkoj gradskoj i međugradskoj mreži. Izolacija kablova je od punog
polietena , ekspondovanog polietena sa ili bez foam skina, polivinil hlorida (PVC) ili
poliamida. Svi kablovi sadrže provodnike izolovane polietilenom prečnika 0.4 - 1.2
mm u paricama ili četvorkama, sa najvećim konstrukcijama do 1800 parica. Jezgro
ovih kablova može biti ispunjeno petrolej jeliem, a omotač je najčešće u
kombinacijom sa Al-kopolimer trakom zalepljenom za polietilenski omotač. Ovoj
grupi kablova pripadaju i instalacioni kablovi za telefonske centrale sa izolacijom od
PVC – a ili poliamida. Ovi kablovi se mogu raditi sa izolacijom i plaštom od
negorivih materijala.

21
 Koaksijalni telefonski kablovi, koriste se za potrebe magistralnih relacija.
Konstrukcije kablova su od 2 do 8 koaksijalnih parica. Postoje sa glatkim
ilitalasastim Al omotačem i odgovarajućom mehaničkom zaštitom od čeličnih traka.

 Kablovi za digitalni prenos (PCM) signala 2, 8, 34, i 140 Mbit/s sa izolacijom od

punog ili ekspondovanog polietilena. Sa sisteme od 8 Mbit/s kablovi su sa
ekranizovanim četvorkama.

 Kombinovano signalno telekomunikacioni kablovi za železnice, proizvode se sa

koaksijalnim paricama 1,2/4,4 i četvorkama prečnika provodnika 0,9 – 1,2 mm sa
aluminijumskim omotačem i armaturom od čeličnih traka. Kod svih ovih kablova,
zbog specifičnih energetskih uticaja, postižu se male vrednosti redukcionog faktora.

22
 Signalni kablovi i kablovi za merno regulacionu tehniku, kablovi sa izolacijom od
PVC mase ili polietilena, provodnicima prečnika 0,5 – 1,8 mm sa ili bez armature od
čeličnih traka i sa spoljašnjim plaštom od PVC – a ili polietilena. primenjuje se za
signalizaciju u železničkom saobraćaju, signalizaciju i komunikacije u rudnicima i
jamskim i površinskim kopovima, prenos podataka u elektrodistribucionim
sistemima.

23
 2. Proračuni
2.1. Proračun preseka provodnika
2.2. Određivanje vršnog opterećenja i faktora
jednosmernosti
Pre pristupanja projektovanju električne instalacije ili određivanje preseka
provodnika ili kabla za neki potrošač moraju biti poznati osnovni polazni podaci, i to
namena prostorije kojoj će raditi potrošač, snaga i vrsta opterećenja potrošača, lokacija
potrošača u odnosu na priključno mesto (glavni RO), dozvoljeni pad napona za dati
potrošač i uticaji okoline na radnom mestu potrošača (mehanički, termički, hemiski,
pesak, prašina, sunčevo zračenje, ostala zračenja itd.).

Pri projektovanju električnih vodova postavljaju se sledeći osnovni zadaci:

- da se izabere vrsta provodnika i način njihovog polaganja,

- da se proračuna presek provodnika s obzirom na pad napona,
- da se proveri da li provodnik usled struje pregoreva i
- da se proveri da li će vod imati dovoljnu mehaničku čvrstoću.
Za pravilan rad voda i njegov dug vek važno je da se svi navedeni zadaci uspešno reše.
Potrošači mogu biti za jednosmernu i za naizmeničnu struju, a naizmenični mogu biti
monofazni i trofazni. Potrošači naizmenične struje mogu biti omski, induktivni i mešoviti.
Kod njih je važno poznavati faktor snage, jer on utiče na jačinu struje i padove napona.
Proračun preseka provodnika kao najvaznijeg parametra provodnika vrši se tako da se
zadovolje propisima predviđeni uslovi, i to:

- za dozvoljeni pad napona,

- za dopušteno opterećenje u pogledu termičke izdržljivosti provodnika i
- za mehaničku izdržljivost provodnika s obzirom na njegovu primenu i uticaje
okoline.

2.3. Podaci o potrošaču

Osnovni podaci su snaga potrošača, nazivni napon i frekvencija, faktor snage i

stepen iskorišćenja.

2.4. Napajanje potrošača

Vodovi za napanje potrošača (napojni vodovi( praktično su svi vodovi na putu od

priključka na distributivnu mrežu do samog potrošača:

24
 - vod za kućni priključak do glavnog razvodnog ormara (gro); za ovaj vod propisi
dozvoljavaju najviše 1 % pada napona,
- napojni vod od GRO do lokalnog razvodnog ormana (RO) i
- napojni vod koji povezuje potrošač sa RO.
-

2.5. Padovi napona

Propisima su definisani dozvoljeni padovi napona, koji se obično daju u procentima.

Postoje propisi koji definišu standardi i oni koji definiše distributivno preduzeće na
čiju mrežu je izvršen kućni priključak. Propisi generalno razlikuju tri slučaja:
a) za trafo–stanicu van objekta , dozvoljava se 3% pada napona od trafo-stanice do
kablovske priključne kutije do potrošača 3% za osvetljenje i 4% za motore.
b) za slučaj trafo-stanice u objektu dozvoljava se od GRO do potrošača za
osvetljenje 5% i za motore 7% i
c) za trafo–stanice van objekta do potrošača 6.5% za osvetljenje i 7% za motore
10%.
Pri proračunu preseka provodnika osnovni podatak je snaga. Retko se nazivna snaga
potrošača uzima kao snaga koju provodnik ili kabal mora da podnese za napajanje tog
potrošača ili grupe potrošača.

Faktor jednovremenosti

Pod instalisanom snagom podrazumeva se električna snaga, koja bi bila potrebna za

napajanje svih potrošača u nekom objektu, kada bi oni istovremeno zahtevali nazivnu
snagu. Instalisanu snagu P kod većine objekata smatramo kao opterećenje koje se u
praksi ne dostiže. Opterećenje koje se javlja kao stvarno najveće opterećenje objekta
nazivamo vršno opterećenje Pi. U odnosu na instalisane snage potrošača Pai možemo
pisati:

Pi  k  Pai
Sa druge strane važi i izraz:

Pi  k   KaPai 

25
Ako se izjednače ova dva izraza faktor jednovremenosti k može se izračunati kao:

k
  KaPai  .
 Pai
U gornjem izrazu ka je trenutni faktor opterećenja a – potrošača.
U pogledu faktora jednovremenosti za neke primere mogu se dati sledeći orijentacioni
podaci:
- za male radionice, trgovine, škole, gostionice, ulice k=1,
- za kancelariske prostorije k=0.6,
- za veće stanove k=0.7,
- za manje stanove k=0.8-,
- za stambene objekte sa spojnim kablovskim priključkom postupak za određivanje
faktora jednovremenosti dat je u posebnom poglavlju.
Faktor jednovremenosti zavisi od prirode same potrošnje, pa je za rasvetu npr. ulice
jednak jedinici, dok je kod elektromotornog pogona može da varira u širokim granicama.

2.6. Pribor za instalacione i energetske kablove

Pribor za instalacione i energetske kablove čine razvodne kutije, ugaonici, račve i

obujmice.
Za provodnike sa metalnim plaštom rade se porculanske razvodne kutije. Za provodnike
s olovnim plaštom bez šava pribor mora da bude zaptiven.

Pribor za energetske kablove do napona 1 kV

Danas se uglavnom rade kablovi za ove napone upotrebom termo – plastičnih masa, pa se
njihov pribor radi od specijalnih smola. Fabrika " Moše Pijade " uz isporuku materijala za
primenu ovih smola daje detaljno upustvo za izradu kablovskih glava, račvi i spojnica.
Kablovske papučice služe za električno priključivanje kablovskih provodnika na
priključke potrošača ili drugog uređaja zavrtnjima. Za pune preseke veće od 16 mm2 i
višežične veće od 6mm2 neophodne su kablovske papučice. Tipovi ovih papučica su dati
na slici 1.

26
 Primeri papučica za provodnike
slika1.

Stezaljke za kablove univerzalne

Stezaljke za kablove univerzalne

Kablovske obujmice služe za nošenje i učvršćivanje kabla. Ima ih više vrsta. Postavljaju se
na rastojanju 10 – 40 cm, prema debljini kabla.

27
 PVC razvodne kutije

2.7. Određivanje preseka provodnika za naizmeničnu struju,

s obzirom na dozvoljeni pad napona
Kod naizmenične struje obrasci za pad napona analogno se izvode kao i za jednosmernu
struju, samo što strogo uzevši sada zbog faznog ugla φ imimo vektorske relacije. Za
napone se može crtati dijagram na slici 2.

Slika 2.

28
Pad napona u kablu
Napon kojim napajamo potrošače mora, bez obzira na promene opterećenja, ostati u
određenim granicama. Dozvoljeni su sledeći padovi napona:
- od uvoda u zgradu do poslednjeg potrošača 3 %,
- od transformatorske stanice do poslednjeg potrošača u instalaciji električne rasvete 6
%i
- od transformatorske stanice do poslednjeg elektromotora 7 %.
Struja usled induktivnog opterećenja pomerena je u odnosu na napon za ugao φ. Usled
toga javljaju se induktivna i omska komponenta pada napona i one se vektorski slažu sa
naponom na potrošaču, pa se kao rezultat takvog zbira dobije napon mreže, koji se od
napona na potrošaču razlikuje za razliku napona:

Um – Up = u
ili ako izrazimo u procentima nazivnog napona U
u % = 100 u/U.

U tabeli 1. su dati obrasci koji važe za razne varijante naizmeničnog kola.

Pad napona Relativni pad napona

V %
Jednosmerna struja 2lP 100  2lP
kSU KSU 2 2

Jednosmerna naizmenična 2lP 100  2lP

( R cos   R sin  ) ( RCOS  XSIN )
struja U cos  U 2 cos 

Trofazna struja lP 100  lP

( R cos   R sin  ) ( RCOS  XSIN )
U cos  U 2 cos 

tabela 2. Izraz za pad napona

Napomena: Ako se induktivnog i omskog otpora X/R vrlo mali ili cosφ = 1, važi izraz:

2lP 100  2lP

- za pad napona relativni pad napona za jednofaznu struju i
kSU kSU 2
lP 100  lP
- za pad napona i relativni pad napona za trofaznu struju.
kSU kSU 2
- Pri tome je dato l u (m); U u (V): R, X u (W/m)

29
 cosφ 0.95 0.90 0.85 0.80 0.75 0.70
70 50 35 35 25 25
Tabela 3. Najveći preseci provodnika kabla kod kojih se može zanemariti induktivni
otpor kabla(50Hz); materijal provodnika je bakar (Cu); kabl za napon 1 kV.

cosφ
35 50 70 95 120 160 185 240
0.8 1.12 1.16 1.21 1.30 1.37 1.46 1.56 1.74
Cu 0.7 1.16 1.22 1.29 1.41 1.50 1.62 1.76 1.99
0.6 1.21 1.21 1.39 1.53 1.65 1.81 1.99 2.30
Tabela 4. Povećanje pada napona zbog induktivnog otpora u % (50H; 1 kV)

Ovi podaci mogu poslužiti za lakši proračun vodova, tako što se izračuna zbir momenata
opterećenja Ma po izrazu

Ma    lP  . gde je Ma zbirni momenat opterećenja, l dužina deonice a P snaga

deonice pa se zatim dozvoljeni procentualni pad napona u % podeli sa zbirom momenata
opterećenja. Za tako nađenu vrednost i za dati faktor snage iz tabele 1.4. odredi se
potreban presek provodnika, tako što se uzima prvi veći standardni presek.

Presek
mm2 0.70 0.75 0.80 0.85 0.90 0.90 1.00
1 13.0 13.0 13.0 13.0 13.0 13.0 13.0
1.5 8.72 8.71 8.70 8.69 8.68 8.67 8.65
2.5 5.28 5.27 5.26 5.25 5.24 5.23 5.21
4 3.29 3.28 3.27 3.26 3.25 3.25 3.22
6 2.18 2.17 2.16 2.16 2.15 2.14 2.12
10 1.33 1.32 1.32 1.31 1.30 1.30 1.28
16 0.879 0.872 0.866 0.860 0.853 0.846 0.831
25 0.559 0.552 0.546 0.540 0.534 0.527 0.374
50 0.314 0.308 0.302 0.297 0.291 0.284 0.270
70 0.240 0.233 0.228 0.222 0.216 0.210 0.196
95 0.181 0.175 0.169 0.164 0.158 0.152 0.138
120 0.125 0.146 0.140 0.135 0.129 0.123 0.109
185 0.113 0.102 0.100 0.097 0.091 0.085 0.071

tabela 5.

2.8. Tok proračuna preseka provodnika

30
 Postupak u proračunu počinje od određivanja preseka prema struji opterećenja. Za
dato opterećenje izračuna se jačina struja i prema datim podacima odredi površina preseka
s obzirom na termičku izdržljivost. Na taj način je obezbeđeno da provodnik nije termički
preopterećen. Sada za takav presek proveri pad napona. Ako je u % u dozvoljenim
granicama, zadržava se taj presek, naravno usklađen sa prvim većim standardnim
presekom. U protivnom, povećava se presek sve dok pad napona ne spadne u dopuštene
granice i taj presek se konačno prihvata s obzirom na kriterijume opterećenja i pad napona.

Najmanji dozvoljeni presek s obzirom na mehaničku izdržljivost

U tabeli 1.5. date su vrednosti najmanje dozvoljenih preseka provodnika s obzirom na

mehaničke kriterijume.

Vrste provodnika i mesto upottrebe Cu Al

Izolovani provodnici za uvlačenje i svetiljke 0.75 -
Stalno za zaštićeno izolovani provodnik 1.5 2.5
- za sijalice 2.5 4
- za termičke potrošače
Provodnik za kućni priključak od uvoda do brojila 4 6
- za manje stanove i zgrade,
- za veće stanove i zgrade
Izolovani ili goli provodnici položeni na zidu ili na 4 6
konstrukciju sa rasponom do 20 m.
Samonosivi kabal PP 00/0 ili vodovi slični kablu sa 6 16
zategnutim čeličnim užetomza raspone do 40 m
Priključni provodnici, za kućni priključak goli ili izolovani 10
za raspon do 35 m.
Izolovani ili goli provodnici postavljeni napolju postavljeni 10 16
na potpornim tačkama raspona 25 – 35 m.
Ukrštanje provodnika niskog napona na rasponima do 35 m. 10 10
Ukrštanje izolovanih provodnika kao kućnog priključka sa 10 16
TT linijama.
Goli provodnici za vazdušne vodove sa rasponom oslonca 35 10 10
– 80 m.
Neizolovani provodnici vazdušne mreže na mestima 10 25
ukrštanja sa TT linijama
Provodnici na mestima ukrštanja sa železničkom prugom. 16 25
SKS kabal - 16

Tabela 6. Najmanji preseci u mm2

Presek provodnika Najmanji presek provodnika Sistem uzemljenja
mm2 mm2

31
 S<10 S
S<10 10 T sistem sa
S<16 S isključivanjem pri
pojavi kvara
16<S<35 16 Ostali sistemi
S<25 S/2
Tabela 7. Najmanji preseci zaštitnih provodnika

Zaključak

32
 Propisi o uticaju energetskih vodova na telekomunikacione vodove, koji su se u
Evropi počeli razvijati 20 – tih godina XX veka, nisu polazili prvenstveno od opisanih
uticaja, što se može razumeti kada se ima u vidu tadašnja tehnologija i stepen razvoja
elektroenergetskih i telekomunikacionih mreža.
Tek 1960.god. se određuje još viša vrednost, od 650 V, ali za visoke opasne vodove visoke
pogonske sigurnosti i sa direktno uzemljenim zvezdištem. Trajanje kvara se ograničava na
max 0.5 s, s tim da bi u većini slučajeva trebalo da bude najmanje od 0.2 s.
U principu, za proračun uticaja na telekomunikacione vodove je merodavna. Kod
dvostrukog zemljospoja ova struja se razlikuje od trajne struje kratkog spoja. Međutim,
pri jednopolnom zemljospoju struja kratkog spoja opada relativno sporo, te nije potrebno
praviti razliku između početne naizmenične struje, naizmenične struje isključenja i trajne
struje.Od posebnog je interesa ukazati na činjenicu da gradska područja imaju znatno višu
specifičnu provodnost zemljišta no što bi se očekivalo. Stoga bi bilo pogrešno uzimati u
proračun vrednost specifičnih električnih provodnosti zemljišta dobijenih geološkim
merenjima. Garson-ovim izraz za međusobnu induktivnost predpostavlja specifičnu el.
provodnost zemljišta, što uključuje i uticaj i povoljno dejstvo podzemnih metalnih
instalacija.Kad bi se uvažila činjenica induktivni uticaj elektroenergetskog na TK vod bi
bio veći nekoliko puta od uticaja koji stvarno postoji. Prema pedološkoj karti zemljišta
Beograda vrednost specifične el. provodnostiza područje starog dela grada kreće se do 30
Ωm.Naponski redukcioni faktor kabla sa metalnim omotačem po definiciji predstavlja
odnos: - podužne elektromotorne sile indukovane u provodniku kabla i
- podužne elektromotorne sile indukovane u provodniku kabla ali kad bi
telekomunikacioni kabal bio bez metalnog omotača.
Poznato je da se za tramvajsku vuču u gradovima koristi jednosmerni napon, dok u
železničkoj vuči pretežno naizmenični, koji se zatim u lokomotivi pretvara u jednosmerni
napon. S ozirom da struja samo ravnomerno deluje na metalne obloge kablova – posebno
na olovo to se neće razmatrati uticaj železničke vuče na energetske kablove. Uticaj
naizmenične električne vuče na kablove ogleda se u indukovanju povišenih napona u
kablovima. Ova problematika pripada oblasti bezbednog rada na kablovima, pa ovom
prilikom neće biti izložena.
Našim propisima nisu regulisana pitanja koja se odnose na uticaj lutajućih struja na
energetske kablove. Tehnićkom regulativom je ostalo nepokriveno jedno vrlo značajno i
relativno široko područje, jer se tiče samo elektroenergetskih kablova, već i TK kablova,
vodovodnih instalacija, toplovoda, metalnih konstrukcija i sl.
Princip katodne zaštite sastoji se u dovođenju metalnog omotača kabla na dovoljno
niski potencijal prema okolini, tako da se spreči izlazak struje iznjega.
Uticaj toplovoda na elektroenergetske kablove se ogleda u povišenju temperature
zemljišta koje okružuje kabal. Toplovod najviše zagreva zemljište kada je vreme
najhladnije. Međutim, baš tada je i opterećenje kablova najveće. Temperatura vode u
toplovodu pod pritiskom može biti 140 oC. Odnos gasovoda, pa i naftovoda prema
elektroenergetskom kablu ogleda se u uticaju kabla na njih od potencijalnog uzročnika
eksplozije i požara. Posebno kabal spojnica može pri eksploziji oštetiti gasovod, odnosno
naftovod što obično dovodi do teških posledica.
Pre pristupanju projektovanju električne instalacije ili određivanju preseka provodnika ili
kabla za neki novi potrošač moraju biti poznati osnovni polazni podaci, i to namena
33
prostorije u kojoj će raditi potrošač; snaga i vrsta opterećenja potrošača, lokacija potrošača
u odnosu na uticaj okoline.
Proračun preseka provodnika kao najvažnijeg prarametra provodnika vrši se tako da
se zadovolje propisima predviđeni uslovi, i to;
- za dozvoljeni pad napona,
- za dopušteno strujno opterećenje u pogledu termičke izdržljivosti provodnika i
- za mehaničku izdržljivost provodnika s obzirom na njegovu primenu i uticaje okoline.

Literatura

1. Slavko Tomović – Električne instalacije niskog napona; Tehnička knjiga

34
2. Borislav M. Lalević, Elektroenergetski kablovi
3. Dušan Stamenković, Katodna zaštita, Udruženje za tehnologiju voda, Beograd 1974.
4. Jože Pungerl, Katodna zaštita telekomunikacionih vodova, IV savetovanje o
energetskim kablovima, Split, 1973.god.

35